Sveti Oci o sujeverju – praznoverju
Sujeverje
Šta je sve sujeverje – praznoverje za hrišćanina
Ne primaj lažne glasine da ne bi učestvovao
sa bezbožnikom u svedočenju nepravednom
(2. Mojs. 23,1).
Težak greh protiv prve zapovesti Božije čine oni koji se drže sujeverja. Sujeverje ili praznoverje je verovanje koje ni na čemu nije zasnovano i nedostojno je pravih Hrišćana.
Sveti Oci i učitelji Crkve često su upozoravali na predrasude i sujeverja kojima su se nekada zanosili rani Hrišćani. Njihova upozorenja usmerena su protiv tri pojave:
1) takozvani dobar ili loš znak, kada se najbeznačajniji događaji tretiraju kao dobar ili loš znak koji nam nešto govori o okolnostima našeg života;
2) gatanja i vradžbine, ili silna želja da bilo kojim, pa čak i sredstvima tame saznamo kakav će biti naš dalji život, da li će ovi ili oni naši potezi biti uspešni ili neuspešni, i najzad,
3) želja da se dobije moć isceljenja od bolesti ili zaštite od raznoraznih nevolja i opasnosti; korišćenje i verovanje u predmete koji u sebi nemaju nikakvu moć, niti po svojim svojstvima mogu imati bilo kakav uticaj na naše blagostanje i sreću.
.
Dobar i loš znak
.
“Mnogim Hrišćanima – kaže Sveti Vasilije Veliki – čini se da nije štetno slušati one koji obraćaju pažnju na dobar i loš znak. Neko je u sred govora kinuo, i već kažu: to je loš znak. Neko drugi me je otpozadi pozvao po imenu, noga se okliznula na izlazu, odeća se zakačila… Sve je to loš znak. Čak i ljudi poznati kao oni koji očekuju Sudiju Nebeskoga, hladnokrvno padaju u ovaj pogubni porok. Ali čuj me dobro: odbačen je narod koji se prepuštao tome. Još u davnini, po zakonu Mojsijevom, čaranja, vradzbine, magija i gatanje odbačeni su kao demonski izum. Rečeno je: Nemojte vračati, ni gatati po vremenu (3. Mojs. 19, 26); jer ti narodi koje ćeš naslijediti, slušaju gatare i vračare; a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj (Knjiga ponovljenih zakona, 18,14). Ko se urazumljuje opravdanjima Božijim, tome ne dolikuje da čini ono što ne treba, tj. ne dolikuje da za savetnike, ili još gore za učitelje i zakonodavce uzima nerazumna bića. Ptica ne zna ni za opasnost koja njoj samoj preti i koja joj je već pred očima, a tebi predskazuje budućnost! Kada izleti iz gnezda da donese ptićima hranu, često se vraća prazna kljuna, a tebi je ona istinito predskazanje! Uzaludno ptičije kretanje za tebe je postalo otkrivenje budućnosti! Ako po delovanju demona ptice lete ovako ili onako da bi se ti upleo u demonsku mrežu, onda nemoj sedeti i otvorenih usta zuriti u demonske obmane, i ne prepuštaj se uticaju đavola. On, ako jednom ulovi dušu koja se lako odvlači u propast, neće je pustiti iz ruku, nego će je upotrebiti na svako zlo delo.
Ali sujevernom srcu strah uliva i gavran koji grakće i orao koji kruži ne nalazeći lovinu. Neprijatelj se toliko ruga čoveku, da i mačka, ako pređe put, ili pas ako izviri, ili čovek, ako se ujutru sretne, ma koliko da je raspoložen i blag, ali sa povređenim levim okom ili bedrom, čovek će se u strahu okrenuti odatle i otići, a ponekad će čak i zažmuriti od straha.
Šta ima gore od takvog života? Sve i svakoga podozrevati, u svemu videti loš znak, umesto da sve to dušu ljudsku uznosi ka Gospodu?“
U jednoj besedi Svetog Jovana Zlatousta, upućenoj oglašenima, čitamo:
„Ko od vas, izlazeći iz svoje kuće, susreće sakatog ili hromog i doživljava to kao loš znak, taj pomišlja satanske stvari, jer čoveka ne čini nesrećnim susret sa čovekom, nego grehovni život“.
.
Gatanja
.
U besedi povodom novoga leta, Sveti Jovan Zlatousti govori:
„Najviše me žaloste igre koje se danas dešavaju… a pune su razuzdanosti i beščašća, jer oni koji te igre sprovode gledaju koji je dan, gataju i misle da ako prvi dan u godini uspeju da provedu u veselju i zadovoljstvima, da će čitave godine biti isto tako. Ali godina ti neće biti srećna ako se napiješ i budeš pijan prvoga dana, nego ako i u prvi i u sve ostale dane budeš činio ono što je ugodno Bogu. A ako ne budeš mario za dobra dela, nego potražiš sreću početkom meseca ili u brojanju dana, onda ti neće biti dobro. Gledanje u dane nije u skladu sa hrišćanskom mudrošću. To je jelinska zabluda“.
Izobličavajući sujeverje po kome se jedni dani smatraju srećnim, a drugi nesrećnim, Sveti Jovan Zlatoust kaže:
„Đavo se trudi da preseče naše podvige u dobrim delima i da ugasi dobru volju u našoj duši, te nas zbog toga nagovara da uspehe i neuspehe u svakodnevnim poslovima pripisujemo danima. Ako neko veruje da dan biva srećan ili nesrećan, taj se u nesrećni dan neće truditi da čini dobra dela, misleći da je taj trud uzaludan zbog baksuzluka, te da mu ništa neće poći za rukom. Štaviše, ni u srećni dan on neće ništa činiti, nadajući se da mu toga srećnoga dana neće naškoditi njegova sopstvena lenjost. Tako i jedno i drugo nanosi štetu njegovom spasenju. Postupajući ponekad nerazumno, a ponekad i bez nade, on provodi svoj život u dokolici i zlu. Mi, međutim, treba da izbegavamo đavolske mreže, da odbacimo bojažljivost duha, da ne gledamo u dane, niti da jedne dane mrzimo a druge da volimo“.
Blaženi Avgustin takođe strogo osuđuje gatanja:
„Njihove posledice – kaže on – najčešće su u skladu sa mislima i predubeđenjima svakog čoveka. Jer zli dusi, želeći da drže čoveka u obmani, zadovoljavaju njegovu uobrazilju prikazivanjem onoga što oni vide da odgovara njegovim očekivanjima i željama… Inače, na predrasude da neke pojave imaju određeni značaj treba gledati samo kao na svojevrstan dogovor i ugovor sa zlim dusima. Ljudi koji su u sebi odgajili želju za pogubnom naukom gatanja, u stvari naukom obmanjivanja i ruganja nad drugima, često će za takvu svoju želju po tajnom sudu Božijem podpasti pod uticaj palih anđela kojima se ponekad dopušta da imaju uticaj na donji deo tvorevine. Od tih izrugivanja i obmana zlih duhova dešava se da sujeverje i pogibeljna veština proricanja ponekad zaista otkrivaju pogađačima nešto od onoga što je bilo u prošlosti ili što će biti u budućnosti i govore im mnogo toga što će se kasnije obistiniti. Takvi mali uspesi pobuđuju i pothranjuju njihovu znatiželju, zbog čega oni i sebe i druge sve više upliću u mreže zlokobne zablude… Čak ni tačnost takvih predskazanja nimalo ne opravdava nauku predskazivanja. Zbog toga je ova svetogrdna veština, uz čiju pomoć je bila pozvana senka umrlog Samuila, dostojna svakog gađenja i prokletstva, iako je ta senka, kada su je pokazali caru Saulu, predskazala čistu istinu“.
.
Upotreba predmeta za „isceljenje“ bolesti
.
Oštru osudu nošenja amajlija i vršenja sujevernih obreda u cilju zaštite od bolesti i nesreća srećemo u besedama Svetog Jovana Zlatousta o Prvoj poslanici Korinćanima:
„Posle sklapanja braka, ako se rodi dete, mi vidimo mnoštvo simvoličnih postupaka koji su dostojni smeha: treba li da govorimo o povezima, o zvečkama, o crvenoj niti i mnogim drugim dokazima velikog bezumlja, kada se zna da na dete ne treba stavljati ništa drugo osim spasonosnog krsta. Međutim, upravo krst, koji je obratio čitavu vaseljenu, porazio đavola i srušio svu silu njegovu, danas se zanemaruje. A tkaninama, nitima i drugim privescima poverava se bezbednost deteta. Zar vas nije stid? Recite mi: hoćete li jednom shvatiti da đavo od najmlađeg uzrasta čovekovog malo-pomalo postavlja svoje mreže i koristi sve svoje lukavstvo? Smešno je i zabavno ono na šta satana nagovara čoveka, ali nagovoreni čovek se ne izlaže samo smehu, nego i paklu ognjenome! Ako to rade neznabošci, onda to nije nimalo čudno, ali kada oni koji se poklanjaju krstu, koji učestvuju u neizrecivim Svetim Tajnama i koji su stekli ljubav prema mudrosti, kada se oni pridržavaju takvih sramotnih običaja – onda je to dostojno mnogih suza“.
Na drugom mestu Sveti Zlatoust kaže: „Šta reći o onima koji na noge i na glavu kače bakarne novčiće Aleksandra Makedonskog? Reci mi: jesu li to naša nadanja? Kako posle Krsta i smrti Gospodnje ti polažeš nadu na svoje spasenje u lik neznabožačkog cara?“
Posle ovakvog izobličavanja sujeverja kod Svetog Jovana Zlatoustog i drugih Svetih Otaca i Učitelja Crkve podsetimo da u knjizi „Pravoslavno ispovedanje vere“ u odgovoru na pitanje: „Ko greši protiv prve zapovesti i na koji način?“ – čitamo sledeće: „Protiv ove zapovesti greše oni koji se bave vradzbinama, gatanjima, kao i oni koji podražavaju njihova dela, a to su svi oni koji nose priveske i poveze radi zaštite od uroka ili kakve nevolje, svi oni koji se vezuju za sujeverne običaje i veruju u njih, a takođe i svi oni koji u bolesti idu kod vračara ili ih pozivaju kod sebe, pa pokušavaju da se leče bapskim šaputanjem i pridržavaju se sličnih sujevernih stvari, a najzad i oni, koji na svakom koraku vide neki dobar ili loš znak“.
. . .
Sad mi je drago da mogu da procitam od crkvenih svetaca da su danasnji mediji i cela kultura jedno veliko sujeverje koje nas dnevno hrani predrasudama. Zato ljudi i ne mogu da zive mirno i u miru jer su ili u bezrazloznom strahu ili u laznoj nadi, niko da zivi normalno.
Gde ono stoje reči Boga, „Ne zovi nikog ocem osim mene?“
Pokojni otac .Lazar Milin:
Спаситељ опомиње своје ученике да се не угледају на фарисеје и заповеда им:“Ви се не зовите рави, јер је један ваш учитељ, а ви сте сви браћа. И никога на земљи не називајте својим оцем, јер је један Отац ваш небески. Нити се називајте наставницима, јер је један наставник ваш Христос“ (Мт. 23,8-10 ).
Реч “отац” може да се употреби у више различитих значења. Пре свега, у најбуквалнијем смислу речи “отац” означава нашег телесног, биолошког родитеља. Христос нам свакако није забранио да употребљавамо реч “отац” у том смислу. Да је тако мислио, Он би нам предложио неку другу реч којом би требало да означимо нашег телесног родитеља. Осим тога, да је сматрао грехом употребити реч “отац” за ознаку телесног родитеља, Он би нам онда забранио и да цитирамо пету заповест Божју која гласи:”Поштуј оца својега и матер своју”. А таква намера је свакако била бескрајно далеко од Христа. Најзад, и Он сам је много пута употребљавао реч “отац” за ознаку телесног родитеља (Мт. 10,21, 15,4-5, 23,32, Лк. 15,12-29 ).
Друго, реч “отац” може да има и преносно значење. Кад, на пример, кажемо: Ајнштајн је “отац” теорије релативитета, или Њутн је “отац” науке која се зове небеске механика, или: “Лајбниц је “отац” инфинитезималног рачуна, тада смо реч “отац” применили у једном прелазном преносном значењу. Зар је то неки грех? Уосталом ни у једном од тих случајева реч “отац” нисмо употребили у смислу “мој отац”.
Треће значење речи “отац” слично је овом претходном, преносном значењу и означава духовног оца. Као што нас телесни отац рађа телесно и стара се за нас, тако се она особа која нас духовно рађа или препорађа, и која се стара за наш духовни живот и узраст назива духовни отац. У том смислу апостол Павле употребљава реч “отац” више пута (Рим. 4,11, 1.Кор. 4,14-17, Флп.2,22, Флм. 10 ). У том смсилу и ми свештено лице називамо “оцем”. Дакле, тачно по Светом писму!
Па шта онда значи Христова забрана да никога на земљи не називамо оцем? Та забрана значи то, да реч “отац” има још једно значење, то је суштинско онтолошко значење. У том значењу реч “Отац” означава оно Биће које ствара живот у васиони и прибавља створеним бићима све оно што им је потребно за живот, као што се земаљски отац брине за своју телесну децу. А то је Бог, наш небески Отац, писано са велико “О”. Земаљски отац је у неку руку само слика небеског Оца. У том смислу Христос нам забрањује да икога на земљи зовемо Оцем, јер бисмо тада пали у грех многобоштва, пошто је наш један Отац на небу. Ту заповест Христову ми православни заиста испуњујемо и никога на земљи не зовемо Оцем у том смислу речи.
Према свему напред изложеном, секташки став према светој тајни свештенства је и недоследан, и неприменљив и што је најважније, противан Светом писму и директним Христовим речима које смо напред навели.
A ko ima vise vremena moze i ovo da procita:
Sv.Teofilakt Ohridski – http://pravoslavniforum.com/forum/index.php?topic=2110.0
Sujeverje je:
– kada ne menjas sportske carape ili patike jer mislis da zbog njih pobedjujes
– kada stalno oblacis istu garderobu kada izlazis na ispit (ili ne peres kosu, zube, ne seces nokte)
– kada na put kreces, bacaju vodu za tobom
– kada pokojnicima nosis pice i hranu na grobove
– kada pokusavas da razgovaras sa mrtvima i sa duhovima
– kada prvi zalogaj prvog dana godine bacas za dobrobit
– kada ugradjujes novcice u temelje kuce ili zrtvujes neku zivotinju da ti zivot u u njoj bude bogat
– kada od svake crne ptice vidis nesrecu i nesrecan znak
– kada zaobilazis merdevine
– kada pokusavas da sanjas odgovor na svoje pitanje
– kada autosugestijom pokusavas da unapredis svoj zivot: ja to mogu, ja to mogu, …
– kada verujes u uroke, pa se od istih branis talismanima
– kada verujes malo u jednog a onda malo u drugog Boga, sveca, silu, dobrog duha, andjele koji rade po tvojoj volji i zelji
… i tako redom, dugacak je spisak.
Komentar NEOFIT-a mi liči na komentara sledbenika Pravoslavlja dok komentar ZDRAVKA liči na komentare sledbenika Jehovinih Svedoka, budući da je isključio verovanje u (posrednike) svece.
Bilo kako bilo lepo je isključivati sujeverje iz svog života ali takodje je izuzetno važno, “ da se sa prljavom vodom kroz prozor ne izbaci i sama beba,“ a čega u ovim komentarima i samom postu toga ima.
I u samoj pravoslavnoj religiji ima sveštenika koji dobro znaju da Sveti Duh sa čovekom (Dušom) radi i preko snova mada ima i onih koji više slušaju kloparanje svog uma pa to negiraju.
Daleko od toga da čovek sam na osnovu proučavanja knjiga može razumeti kako Bog komunicira sa svojom kreacijom. Jer, kao što čovek koji sedi za volanom na svom putu nailazi na znakove pored puta koji ga obaveštavaju, upozoravaju, podučavaju… tako je i na životnom putu. Postoje znakovi kako Bog svakoj Duši (čoveku) daje obaveštenja, upozorenja, pouke…
Jer, bez toga čovek nikada ne bi dosegao svoj duhovni dom. Zato bih rado preporučio knjigu KLJUČ ŽIVOTA.
Neophodno je shvatiti da su učenja od pre mnogo vekova dizajnirana za ljude tih vremena i podneblja, odnosno za pdredjena stanja svesti ljudi. Kakav bi to bio Bog koji bi današnje generacije ostavio da preturaju po ostacima prošlosti a da ne dobijaju sveža učenja njima potrebna i neophodna.
Bog je uvek slao po jednog svog predstavnika u niže svetove. Zato i koristi snove da preko svoje Reči (Svetoga Duha) podučava one Duše koje su željne istine i ljubavi Njegove. Takodje su tu budni snovi, Svetlost i Zvuk Svetoga Duha, naizgled slučajne podudarnosti…
Ne bi bilo zgodno da se dogadja kao pre nekoliko godina što se dogodilo u jednom selu u Vojvodini (pisalo je u štampi). Lovci su poubijali sve sove da nebi predskazivale ili prizivale smrt.
Čistoća minulih učenja duhovnih velikana je izgubljena onda kada su sami ljudi počeli svoje nerazumevanje uvlačiti kao poznavanje Boga i Njegove kreacije ili razdvajati ispravno od neispravnog. Kada bi tako nešto bilo moguće svi mi bismo odavna „sedeli rame uz rame sa Bogom.“
Pa ipak, bez razlike šta je ispravno a šta nije sama osoba prihvata ono što joj je zdravorazumno i što odgovara ličnom unutarnjem reazumevanju – stanju svesti. Svest je duhovna kategorija a nikako intelektalna.
Nadam se da ovaj Blog – Bašta Balkana nije rezervisana samo za one koji slede Bibliju. Budući da sledim ono što po vašim kategorijama i vašim shvatanjima uguravate u sektu iako je to Religija o Svetlosti i Zvuku Boga koja se zove ECKANKAR. Religija za srca i Duše željne čistog eliksira Boga.
Nezavisno od naših puteva koji su različiti mi opstajemo zato što nas (Duše) Bog neizmerno voli a pre ili kasnije svi ćemo se naći tamo gde nam je cilj – samo Carstvo Nebesko.
@ Louis
Preporučio bih vam da nadjete negde knjigu „Pisma repatog kusatom“ (The Screwtape Letters) od C.S. Lewis-a, koja mnogo bolje objašnjava par teza koje ste ovde izneli, nego što bih to sam mogao da napišem, misleći pre svega na vaše tvrdnje..
„Neophodno je shvatiti da su učenja od pre mnogo vekova dizajnirana za ljude tih vremena i podneblja, odnosno za pdredjena stanja svesti ljudi. Kakav bi to bio Bog koji bi današnje generacije ostavio da preturaju po ostacima prošlosti a da ne dobijaju sveža učenja njima potrebna i neophodna.“
Lewis briljantno objašnava u svopm dužem eseju jednostavnu istinu – parafraziram: „Istina je nepromenljiva, ma kada da je nastala, ona se vremenom ne menja kao što se ni naučni zakoni ne menjaju i ne prilagodjavaju svesti savremenog čoveka. Moda se menja, a modu zna se kod dizajnira“
Blog Bašta Balkana u svakom slučaju nije ekskluzivno mesto samo za poštovaoce Biblije, svi su dobrodošli :-)
Mislim da je previse slobodoumno ovo sto je na pisano o snovima i uticaju na njih. Ovom prilikom ne bih hteo da redom obrazlazem neslaganje sa gore izlozenim stavovima. Ono sto je sustina jeste da se autor demantuje samog sebe jer sa jedne strane ljudski ume kao meru saznanja Boga odbacuje ( ne direktno vec indirektno ) a onda se nesvesno opet koristi istim metodom. To sto se delimicno poziva ne neku “klizavu“ mistiku je nacin da umiri svoju savest. Neverovati snovima je najlepse izrazeno u onoj narodnoj izreci “san je java a Bog istina“. I onda kada se to veoma retko desavalo da covek biva upozoren kroz san, mnogo je vise primera koji govore da na njih netreba obracati paznju jer covecija masta, naorcito um je veoma kvarljiva “roba“, podlozan razlicitim uticajima. . Sv.Vladika Nikolaj Velimirovic lepo kaze da svako od nas ima vrane u glavi koje mu lete, ali nase je da ne dozvolimo da naprave gnezdo. Ako to budemo pokusali sami, bez spoznaje svoje gresnosti i nesavrsenosti, imacemo razne bajkovite teorije koje vode u ……. m r a k.
– louis
Nisam Jehovin svedok tek da znate, i nije mi jasno kako ste moje primere o sujeverju uopste povezali sa njima. Ako oni misle isto sto i ja, onda je to koincidencija, mada su moja razmatranja naucna i iskustvena. Za ostale komentatore ne znam, ali znam da ono sto se da proveriti u zivotu ima trajnu vrednost, sve ostalo su slucajevi i koincidencije koje mogu da ispadnu i ovako i onako, pa ko veruje u to kao pouzdan metod, spada u sujeverene ljude. Ako vi verujete u talismane i energije, kojih nekada ima a nekada nema, ili verujete u snove, koji su nekada blizi istini a veoma cesto nisu, onda je to vase merilo sveta i zivota. Svakako vam dopustam da budete sujeverni, nije to nesto sto meni smeta, vec vama.
Verujem da je svako opredeljivanje za i protiv sujeverja neka vrsta dualizma i da dovodi u pitanje da li ili ne „Vrujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja …“. Ako verujemo u jednoga Boga Oca i ako smo iskreni kad molimo „… neka bude volja Tvoja …“ onda je sve što nam se događa volja Njegova pa i svi događaji i znaci kako na nebu tako i na zemlji, koje tumačimo onako kako smo u stanju da razumemo volju našeg Nebeskog Oca. Ako ne želimo da budemo dualisti onda treba da znamo da i Sotona deluje uz blagoslov Gospoda, te zbog toga i molimo „Oče naš … ne uvedi nas u iskušenje …“.
Sve u svemu nisam ni za ni protiv sujeverja, a svako na osnovu snage sopstvene vere treba da proceni da li mu nešto (i šta)govori bilo koji od „znakova“ (susret sa crnom mačkom, dimnjičarem, … i još mnogo toga) osim što verujem da su svi ti znaci , za čoveka često nelogična i nedovoljno razumljiva, volja Gospodnja.
Svako, naravno, ima slobodu da formira mišljenje sam za sebe, a „Kakve su nam misli, takav nam je i život“
Sujeverje je kategorija koja se odnosi na BUDUĆNOST i kao takva je neka vrsta proricanja budućeg dogadjaja, odnosno pokušaj da se utiče na nešto što treba da se desi. Pravo je pitanje da li vaše religije – verovanja dozvoljavaju bavljenje budućnošću, jer to je onda i pitanje postojanja sudbine, odredjenog krajnjeg cilja uz različite puteve postizanja tog cilja, i mnogo drugih pomenutih i nepomenutih religijskih i drugih pitanja.