U MOJOJ GLAVI
Mnoge stvari se dešavaju u vašoj i u mojoj glavi, ali koliko su one realne. Mnoge stvari su se desile u mojoj glavi i Mark Tven
Svojevremeno smo čuli jednu sjajnu misao, koja glasi:
„Desilo mi se mnogo ružnih stvari u životu. Ipak, većina njih se odigrala samo u mojoj glavi.“
Rečenica objašnjava da nam se mnogo toga strašnog ne dešava u stvarnosti, koliko u našim mislima i umišljanjima. Da mnogo lošeg samo zamišljamo, fantaziramo, plašimo se, robujemo predrasudama, pa smo stoga podložni stresu, mukama i patnjama samo zbog dejstva uma, haotičnih misli, sugestija koje pokupimo uz put, naših želja i očekivanja. Procenite i sami koliko na nas ima uticaja mentalni svet a ne objektivno realni svet koji je svakog dana mahom isti.
Idući tragom te misli, saznali smo da je potekla od proslavljenog američkog pisca, Marka Tvena. Zapravo, kao i sve druge misli i mudrosti koje su interpretirane kroz mnogo glava i umova, pouka se deformisala i nije istovetna njegovoj izvornoj misli, ali je vrlo slična. Jer, na engleskom, Tvenova pouka precizno glasi:
„I am an old man and have known a great many troubles, but most of them never happened.“
U svakom slučaju, koristimo ovu priliku da se podsetimo Marka Tvena i par njegovih pouka.
Izreke i pouke Marka Tvena
„Biti dobar je plemenito. Učiti druge da budu dobri je još plemenitije.“
„Daj svakom danu šansu da bude najlepši u tvom životu.“
„Izbegavajte one ljude koji omalovažavaju vaše ambicije. To rade samo mali ljudi dok istinski veliki ljudi kod vas bude osećaj da i vi možete postati veliki.“
„Ne idi naokolo govoreći kako ti svet duguje život. Svet ti ne duguje ništa. On je nastao prvi!“
„Postoji nekoliko dobrih načina kako ćemo se odbraniti od iskušenja, ali najsigurniji je kukavičluk.“
„Svaki dan napravite nešto što vam je jako mrsko. Na taj ćete se način naučiti bezbolno nositi s odgovornošću.“
„I poreklo i vrlina vrede malo, ako nema novca.“
„Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.“
„Teška je beda koja nastaje iz obilja.“
„Niko nije slučajno dobar.“
. . .
… u mojoj glavi … ima nesto … veliko …. odnosno … velika praznina ….
„Desilo mi se mnogo ružnih stvari u životu. Ipak, većina njih se odigrala samo u mojoj glavi.“
„I am an old man and have known a great many troubles, but most of them never happened.“
Da, već znamo o postojanju „Svetog Rata“ ne shvatajući njegovo pravo značenje. Naime, „Sveti Rat“ je upravo naziv za čovekovu unutarnju borbu i njegovo unutarnje previranje. Naše nastojanje da negativne pobude, strahove, predrasude, negativne pasije uma nadrastemo i pobedimo zamenjujući ih duhovnim vrlinama.
To je ono o čemu su govorili skoro svi duhovni velikani, na jedan ili drugi način. To je nešto što je od strane dobrog broja ljudi pogrešno protumačeno pa je izmišljen sveti rat kao vid borbe protiv svega što je različito od našeg, naročito na polju religije.
Svako to otkriva i razume kadea dodje njegovo vreme.
Sve u svemu to je proces ekspanzije svesti ili pretakanje nepoznatog u poznato odnosno nesvesnog u svesno ili proces ekspanzije vlastite ljubavi prema životu u većem obimu.
„…vaše ambicije.“
Rekao bih „vaše zdrave ambicije.“
„Postoji nekoliko dobrih načina kako ćemo se odbraniti od iskušenja, ali najsigurniji je kukavičluk.“
Meni se čini da se od iskušenja branimo ugradnjom vrlina u sebi samima a ne kukavičlukom. Kukavice retko kada imaju dovoljno vrlina.
„I poreklo i vrlina vrede malo, ako nema novca.“
Poreklo ne vredi ništa ako čovek želi sebe graditi i podizati u najvišem smislu svog postojanja. Čovek sa vrlinama ima sve jer samo onaj koji ih poseduje zna njihovu pravu vrednost i takav ih nikada ne bi zamenio ni za tone zlata.
„Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.“
Za čoveka sa vrlinama nema neizvesne budućnosti…
„Teška je beda koja nastaje iz obilja.“
Obilje najčešće stvara mekušce koji bivaju srušeni kada im makar malo oduzmete od komfora. Narod to ovde kaže drugačije, „Nemanje posle imanja je najteže.“
„Niko nije slučajno dobar.“
Pojedinac je svoju dobrotu izgradio kroz obilje muka, patnji i bola tokom mnogih ranijih života. Tokom premnogo svojih „Svetih Ratova“…
(Znam, danas se pokušava sve objasniti genetskim nasledjem pa i dobrota.)
U pitanju je životni i mentalni stav prema stvarnosti.
Najočitija razlika u stavovima je izmedju stanovnika sela i grada. Kod prvih, seljana, vreme protiče sporije i mirnije, stvarima prilaze sa vecom distancom i konzervativno, nisu im nove misli i stvari toliko bitne, kao gradjanima koji zive u modnim trendovima i u stalnim izazovima. Prvi prate sezonu, drugi prate medije. Iz tog life style proizilazi i sve ostalo.
Mada, u ovom tekstu je pre svega fokus na pridavanju važnosti idejama, kao na primer kod svih onih koji veruju u teorije zavera (i kada ih stvarno ima i kada ih uopšte nema), koji veruju u razna predskazanja, u tračeve i jaka očekivanja (bila ona pozitivna ili negativna, svejedno), pa od tih očekivanja im se u glavi dešava svašta. Misle da će svet propasti, da će država bankrotirati, da će se razboleti, da će nas porobiti vanzemaljci, da svetom vladaju tajna društva koja izazivaju ratove, da je film najava budućnosti, i šta sve još ne.
Naravno, tu bih svestio i grupu večito zanesenih optimista koji veruju u čuda, u to da će im se nešto sjajno desiti, u rešenje i spasenje svega i svačega, u kolektivnu sreću i mir, u utopije raznih vrsta, jer i jednim i drugima, stvari se dešavaju samo u glavi, ne i u stvarnosti.
Naš um je čudo. Istina je da se većina i lepih i ružnih stvari odvija u našoj glavi, tačnije u našem umu. One ružne su osnovni uzroci štetnih stresova (stres je po svojoj suštini pozitivna pojava, a osnovna i jedina namena mu je da nam sačuva život), a činjenica je da je svega nekoliko procenata strahovanja i ružnih misli opravdano, ali su to po pravilu stvari na koje nikako ne možemo uticati. Ostatak ruznih misli se približno ravnopravno deli na strahove i dileme iz prošlosti u stilu “ šta bi bilo da je bilo …“ i na strahove i dileme tipa “ šta će biti ako …“.
Mnogo je jasnije da je kontraproduktivno ponovo proživljavati već doživljene situacije, ali isto tako je kontraproduktivna većina strahovanja i dilema u vezi budućnosti.
Suština normalnog života je u spremnosti da se prihvati neminovno i postigne moguće, a umetnost očuvanja mentalnog zdravlja je sadržana u mudrosti da se razlikuje moguće i neminovno.
Ali, uvek treba imati na umu misao (mislim da je pripisuju Henriju Fordu), a koja u slobodnoj interpretaciji glasi „U pravu ste ako mislite da nešto možete, ali ste u pravu i ako mislite da to isto ne možete“.
Razlika je samo u načinu upotrebe sopstvenog uma. Možemo da ga (um) koristimo kreativno i ostvarimo ono što želimo, ili da ga stavimo u funkciju pronalaženja opravdanja za neuspeh ili odustajanje od postavljenog cilja.
Rekao bih da mnogi misle da je prihvatanje zivota onakvim kakvim jeste (sumnjiva tvrdnja) stvar licnog izbora. Ne bih rekao. Vekovima drzave i poglavari uce stanovnike kako da misle, kako da prihvataju stvarnost i kako da zive. Sredstva za to su poznata: skola, kultura, umetnost, ideje. Sto nam ih vise utisnu, to mi sve vise verujemo u tu sliku stvarnosti i malo ko ima snage da iz tog okvira pobegne.
Jedino nas ucenje, nova znanja, i putovanja, ukrstanje kultura i slicno, moze dovesti do toga da redigujemo svoje stanje uma. Ah da, i nase najblize okruzenje ima presudnu ulogu. Na primer, kada malom detetu stalno utuvljuju u glavu da je glupo, ruzno, nesposobno, ili ga tuku i maltetiraju, pa dete postane povuceno, sklono psihickim bolestima, kriminalu.
Stav, licni, je jedna kategorija koja se stvara, nije nas izbor, dok Sveti rat, izbor izmedju dobrog i loseg mozemo da svedemo na nas izbor, ako nam je objasnjeno sta je dobro a sta lose, sto nije uvek slucaj.
Citirana rečenica je pomalo nelogična, jer se ne može „košmar u glavi“ poistovetiti sa doživljenim u realnom životu. Samim tim je i u suprotnosti sa porukom Marka Tvena, odnosno pretrpela je zaista veliku deformaciju, pošto je pisac (u slobodnom tumačenju) kao star i iskusan čovek spoznao mnoge stvari u životu, verovatno i dobre i loše, ali većinu nije doživeo u realnom životu, već su ostale u domenu misli, osećanja, mašte.
Jedan aspekt vezan za ovu temu je briga za najbliže, pogotovu decu. U našem narodu postoji jedna izreka (kad čovek kasni u povratku kući i zbog toga su zabrinuti i žena i majka): „…dabogda mu se desilo ono što njegova žena misli, a ne ono štu mu majka misli…“ Razmere nečije brige oganičava samo vidjeno ili doživljeno, ili razvijena mašta. Ova vrsta brige je normalna, ljudska, usadjena u čoveka i teško se može prevazići.
Drugi aspekt je briga, stres, patnja koji su izazvani obiljem informacijama o mogućim dešavanjima koja mogu drastično da utiču na naš život, ili na život onih do kojih nam je stalo. Da li su te informacije tačne, realne, ostvarljive zavisi samo od našeg poimanja, odnosno od naše procene o pouzdanosti izvora informacija.
U „globalnim“ razmerama mnogo je informacija koje treba prihvatiti, ali i mnoge treba odbaciti. Da li postoje globalne zavere? Ako smo do sada bili skeptični i sumnjali u istinitost mnogih teorija, ipak ne možemo preći preko poslednje (nama poznate), a koja se odnosi na pandemiju gripa. Evidentno je da je u prevari svetkih razmera učestvovala najviša svetska zdravstvena institucija, da su se okoristili farmaceutska industrija, mediji i političari koji su bili u poziciji da ovu situaciju izdignu na najviši nivo. Zaključak je da postoji realna mogućnost da su se mnogi procesi (pomenute zavere) odvijali, da su se odvijali bez imalo skrupula i sa jednim ciljem – da se preko vlasti pribavi što veće bogatstvo, koje se dalje plasira u vlast u cilju daljeg bogaćenja.
Poruke Marka Tvena su primer kako pametni ljudi sa malo reči kažu mnogo. Zato se ne bih složio sa @Luisom kad komentariše „..odbranu od iskušenja…“ – kukavičluk. Po mom mišljenju smisao ove poruke Marka Tvena je u graničnom strahu (ovde pomenut kao kukavičluk) koji u stvari postavlja granicu izmedju razuma i opreznosti, i iskušenja u vidu prelaska te granice i suočavanja sa nečim lošim. Ovaj strah je u stvari pozitivan, ali nije odraz kukavičluka kao karakterne osobine.
Mislite cistim srcem, razbistricete umove.
I otidjite ponekad na pecanje. Pocela je sezona.
Svaka od ovih citiranih misli, uzeta je zasebno tj izvan konteksta je, i mozete je tumaciti po sopstvenim merilima…
Citirane misli Marka Tvena su mudre poruke kojima nije potrebno da budu deo nekog konteksta da bi se shvatile, već su baš zbog svoje jednostavnosti i umnosti dovoljno životne ovako izrečene. One ne mogu da se tumače „…po sopstvenim merilima…“ već su jasne i nedvosmislene i to je ono što ih čini mudrim.
nema sta se zbiva u glavi