Drži se neprijatelja!

Drugo pravilo moći – Drži se neprijatelja iz knjige Roberta Grina „48 rules of power“

Robert Grin

2. Pravilo* – Nikad ne veruj suviše prijateljima, nauči kako da koristiš neprijatelje

Čuvajte  se prijatelja: Bićete od njih brže izdati, nego što mislite. Zavist i ljubomora ih nagriza i postaće smetnja u igri, ako ne čak i tirani. Vrbujte radije jednog ranijeg neprijatelja, jer on mora više da se dokaže. Ukoliko nemate neprijatelje, nađite sredstva i načine da ih stvorite.

.

Kršenje pravila moći

Sredinom devetog veka naše ere, mladić po imenu Michael III preuzeo je presto Vizantijskog carstva. Njegova majka, carica Theodora, bila je proterana u manastir, a njen ljubavnik, Theoctistus, bio je ubijen; na čelu zavere da se ukloni Theodora i da se Michael postavi na presto, bio je Michael – ov ujak, Bardas, pametan i ambiciozan čovek. Michael je bio mlad, neiskusan vladar, okružen spletkarošima, ubicama i rasipnicima. U ovom vremenu opasnosti, trebao mu je neko kome može da veruje na mestu kancelara, i njegove misli su se okrenule Basilius – u, njegovom najboljem prijatelju. Basilius nije imao nikakvog iskustva u vladanju i politici – u stvari, bio je na čelu kraljevskih štala  –  ali je svoju ljubav i zahvalnost dokazao više nego jednom.

Sreli su se nekoliko godina ranije, kada se tokom Michael – ove posete štalama divlji konj oslobodio. Basilius, mladi konjušar seljačkog porekla iz Makedonije, spasao je Michael – u život. Konjušareva snaga i hrabrost zadivili su Michael – a, koji je odmah unapredio Basilius – a sa nezahvalnog položaja konjušara na mesto upravnika štala. Zasuo je svog prijatelja poklonima i uslugama i postali su nerazdvojni. Basilius je poslat u najbolje škole u Vizantiji, i prosti seljak postao je kulturan i prefinjen dvoranin.

Kada je Michael postao car, i trebao mu je neko lojalan. Kome bi mogao pre da poveri mesto komornika i glavnog savetnika nego mladom čoveku koji mu je bio dužan za sve?

Basilius je mogao da bude obučen za posao, a i Michael ga je voleo kao brata. Ignorišući savet onih koji su preporučivali mnogo kvalifikovanijeg Bardas – a, Michael je izabrao svog prijatelja.

Basilius je brzo učio i uskoro je savetovao cara po svim državnim pitanjima. Jedini problem je izgleda bio novac  –  Basilius ga nikad nije imao dovoljno. Izloženost sjaju vizantijskog dvorskog života učinila ga je lakomim na privilegije moći. Michael je udvostručio, a onda utrostručio njegovu platu, dao mu titulu plemića, i oženio ga sopstvenom ljubavnicom, Eudixia Ingerina – om. Držati tako poverljivog prijatelja i savetnika zadovoljnog bilo je vredno bilo koje cene. Ali nevolje su bile tek na početku. Bardas je sad bio na čelu vojske, i Basilius je ubedio Michael – a da je čovek beznadežno ambiciozan. Misleći da može da kontroliše nećaka, Bardas ga je zaverom postavio na tron, i može ponovo da skuje zaveru, ovaj puta da bi se oslobodio Michael –a da bi sam preuzeo krunu. Basilius je sipao otrov u Michael – ove uši sve dok se car nije složio da se njegov ujak ubije. Tokom velike konjske trke, Basilius se primakao Bardas – u u gužvi i izbo ga na smrt. Nedugo zatim, Basilius je zatražio da zameni Bardas – a na čelu vojske, odakle bi mogao da kontroliše carstvo i uguši pobunu. To je bilo odobreno.

Sada su Basilius – ova moć i bogatstvo samo rasli, i nekoliko godina kasnije Michael ga je, u finansijskom škripcu zbog svoje sopstvene ekstravagancije, zamolio da vrati deo novca koji je pozajmljivao tokom godina. Na Michael – ovo iznenađenje i zaprepašćenje, Basilius je odbio, sa tako drskim pogledom, da je car iznenada shvatio svoju nevolju: Bivši štalski momak je imao više novca, više saveznika u vojsci i senatu, i na kraju više moći nego sam car. Nekoliko nedelja kasnije, nakon noći teškog opijanja, Michael se probudio okružen vojnicima. Basilius je mirno posmatrao dok su oni izboli cara na smrt. Nakon što je proglasio sebe carem, projahao je na svom konju ulicama Vizantije, mašući glavom svog bivšeg dobrotvora i najboljeg prijatelja na kraju dugačkog koplja.

.

Tumačenje

Michael III je zasnovao svoju budućnost na osećaju zahvalnosti za koji je mislio da Basilius gaji prema njemu. Sigurno je da će mu Basilius služiti najbolje; dugovao je caru svoje bogatstvo, svoje obrazovanje, i svoj položaj. Onda, kada je Basilius bio na vlasti, bilo je najbolje dati mu sve što mu zatreba, jačajući veze koje su postojale između njih dvojice. Tek na sudbonosni dan kada je car video drski osmeh na Basilius – ovom licu shvatio je svoju smrtonosnu grešku.

Stvorio je monstruma. Dozvolio je čoveku da vidi moć izbliza – čoveku koji je  onda želeo više, koji je tražio bilo šta i dobio je to, koji se osetio opterećen milosrđem koje je primao i jednostavno učinio ono što većina ljudi uradi u takvoj situaciji: Oni zaborave usluge koje su im činjene i umisle da su sopstvenim zaslugama zaradili uspeh.

U trenutku kada je Michael shvatio, on je još uvek mogao da spase sopstveni život, ali prijateljstvo i ljubav zaslepe svakog čoveka da ne vide svoje interese. Niko ne veruje da prijatelj može da izda. I Michael je nastavio da ne veruje sve do dana kada je njegova glava završila na koplju.

.

Bože, zaštiti me od mojih prijatelja; O neprijateljima mogu da brinem sam.

Voltaire, 1694 – 1778

.

Poštovanje pravila

Tokom nekoliko vekova nakon pada dinastije Han (222 naše ere), kineska istorija sledila je isti obrazac nasilnih i krvavih udara, jedan za drugim. Vojnici bi skovali zaveru da ubiju slabog kralja, i onda bi ga zamenili na Zmajevom tronu jakim generalom. General bi započeo novu dinastiju i krunisao sebe za cara; da bi osigurao svoj sopstveni opstanak ubio bi sve svoje generale. Nekoliko godina kasnije, ipak, obrazac bi se nastavio: Novi generali bi ustali i ubili njega ili njegovog sina po redu. Biti kineski car značilo je biti sam, okružen gomilom neprijatelja – to je bio najmanje moćan i najnesigurniji položaj u carstvu.

Godine 959. naše ere, general Chao K’uang – yin postao je car Sung. Znao je koji su mu izgledi, verovatnoća da će kroz godinu ili dve biti ubijen; kako je mogao da razbije obrazac? Nedugo pošto je postao car, Sung je naredio da se organizuje banket u čast nove dinastije, i pozvao je najmoćnije generale u vojsci. Nakon što su popili dosta vina, on je otpustio stražu i sve ostale osim generala, koji su se sada bojali da će ih on ubiti sve odjednom. Umesto toga, on im se obratio: ”Ceo dan provodim u strahu, i nesrećan sam i za stolom i u svom krevetu. Jer koji od vas ne sanja da se popne na tron? Ja ne sumnjam u vašu vernost, ali ukoliko bi nekim slučajem vaši podređeni, u potrazi za bogatstvom i položajem, vama nametnuli carsku žutu odeždu kako to već ide, kako bi ste mogli da odbijete?”

Pijani i uplašeni za svoje živote, generali su objavili svoju nevinost i svoju vernost. Ali Sung je imao druge ideje: “Najbolji način da neko provede svoje dane je u mirnom uživanju u bogatstvu i slavi. Ukoliko ste voljni da se odreknete svojih položaja, ja sam spreman da vas obezbedim dobrim imanjima i lepim rezidencijama gde možete da uživate u društvu pevača i devojaka.”

Zapanjeni generali shvatili su da umesto života punog uznemirenja i borbe Sung nudi bogatsvo i sigurnost. Sledećeg dana, svi generali su predali svoje ostavke, i povukli se kao plemići na imanja koja im je poklonio Sung.

Jednim udarcem, Sung je čopor “prijateljskih” vukova, koji bi ga najverovatnije izdali, pretvorio u grupu pokornih jaganjaca, daleko od bilo kakve vlasti.

Tokom sledećih nekoliko godina Sung je nastavio svoju kampanju osiguranja svoje vladavine. Godine 971 naše ere, Liu kralj južnog Hana konačno  mu se predao  nakon niza godina pobune. Na Liu – evo zaprepašćenje Sung mu je dao položaj na carskom dvoru i pozvao ga u palatu da zapečate njihovo novostečeno prijateljstvo vinom. Kada je kralj Liu uzeo čašu koju mu je Sung ponudio, oklevao je, plašeći se da ova sadrži otrov.

”Zločini vašeg podanika sigurno zaslužuju smrt”, povikao je on, “ali ja molim Vaše veličanstvo da poštedite život vašem podaniku. Ja se zaista ne usuđujem da pijem ovo vino.”

Car Sung se nasmejao, uzeo čašu od Liu – a, i popio je. Nije bilo otrova. Od tog trenutka Liu je postao njegov najpoverljiviji i najverniji prijatelj.

U to vreme, Kina se iscepkala na mnogo malih kraljevstva. Kada  je Ch’ien Shu, kralj jedne od njih, poražen, Sung – ovi ministri su savetovali  caru da zatvori pobunjenika. Pokazali su mu dokumenta koja su dokazivala da on još kuje zaveru da ubije Sung-a. Kada je Ch’ien Shu došao u posetu caru, umesto da ga zatvori, Sung ga je odlikovao. Takođe mu je dao paket, za koji je bivšem kralju rekao da ga otvori na pola puta ka kući. Ch’ien Shu je na povratku otvorio paket i video da on sadrži sve papire koji dokumentuju njegovu zaveru. Shvatio je da je Sung znao za njegove ubilačke planove, ali ga je pored svega poštedeo. Ta darežljivost ga je osvojila, te je i on postao Sung – ov najlojalniji podanik.

.

Tumačenje

Kineska poslovica poredi prijatelje sa čeljustima i zubima opasne životinje: Ukoliko nisi pažljiv, sažvakaće te.

Car Sung je poznavao čeljusti kroz koje je prolazio kada je preuzeo presto: Njegovi  ”prijatelji” u vojsci bi ga sažvakali kao meso, a ako bi on nekim čudom preživeo, njegovi ”prijatelji” u vladi bi ga pojeli za večeru.

Car Sung ne bi imao kamion „prijatelja“ – on je podmićivao prijatelje promovišući ih u generale sa sjajnim posedima i držao ih podalje od sebe. Ovo je bio mnogo bolji način da ih oslabite nego da ih ubijete, što bi moglo da vodi do toga da ostali generali traže osvetu. I tako Sung ne bi imao šta da radi sa „prijateljskim“ ministrima. Mnogo češće oni bi završavali ispijajući njegov poznati pehar sa otrovanim vinom.

Umesto oslanjanja na prijatelje, Sung je koristio neprijatelje, jednog za drugim, pretvarajući ih dalje u pouzdanije saveznike. Dok prijatelj očekuje sve više i više usluga, i kipi od ljubomore, ovi bivši neprijatelji nisu očekivali ništa, a imali su sve. Čovek iznenada pošteđen giljotine je izuzetno zahvalan i ići će na kraj sveta za čoveka koji ga je pomilovao. Vremenom ovi bivši neprijatelji postali su Sungovi najpoverljiviji prijatelji.

I, konačno, Sung je bio u stanju da slomi uzroke državnih udara, nasilja i građanskog rata – Dinastija Sung vladala je Kinom više od 300 godina.

. . .