Francuski paradoks – vino, sir i srce

Vino i srčane bolesti

 

ŠTA JE FRANCUSKI PARADOKS

Francuski paradoks je saznanje da ko pije stalno i umereno kvalitetno vino ne boluje od srca i kardiovaskularnih bolesti. Veza vino, sir i srce

.

Znate li šta je francuski paradoks? Poznato je i u uvreženo mišljenje da umerene količine vina prijaju srcu i krvnim sudovima. Naime, tvrdi se da ako svaki dan pijete po čašu crvenog vina nakon obroka, vaše srce i krvni sudovi će biti zdravi, nećete imati problem sa holesterolom i arteriosklerozom i vodićete zdrav život.

Mišljenje je toliko jako da su i proizvodjači vina to počeli da koriste za svoje proizvode, reklamirajući ih kao „vino za srce“. Uzeću primer „Plantaža 13 jul“ iz Podgorice i njihovog vina „Vranac – Pro Corde“.

Ovo ubedjenje je nastalo na osnovu jednog paradoksa koji je zabeležen u Evropi – Francuski paradoks. Naime, Francuzi su nacija koja je na drugom mestu po konzumaciji sireva po glavi stanovnika u Evropi – 25 kg po stanovniku godišnje (prva je Grčka sa 30 kg/st/god), ali ujedno piju i najviše vina po glavi stanovnika – 53 litra po stanovniku godišnje, što je i razumljivo za zemlju koja je postojbina kvalitetnih vina. I Francuzi su, gle iznenadjenja, zemlja koja ima najmanju stopu smrtnosti i oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti.

Tajna je pronadjena u tome da francuzi redovno konzumiraju vino, posebno crveno vino, koje zahvaljujući svojim sastojcima i polifenolima koje ima rastvara masnoće i čuva krvne sudove. Zapravo jedna vrsta polifenola je proglašena glavnim junakom naše drame, takozvani sastojak Resveratrol, koji je jak antioksidans i koji čuva krvne sudove. To njegovo svojstvo da i pored masnih sireva imamo zdrave krvne sudove je nazvano Francuski paradoks.

Dakle, polifenol Resveratrol je snažan antioksidans u vinu koji čuva naše krvne sudove i on je ključan sastojak koji daje vinu lekovitost.

KO PIJE NAJVIŠE VINA NA SVETU?

Što se tiče same konzumacije vina na svetskom nivou, zanimljivost je da je na prvom mestu po potrošnji vina država Vatikan sa 66 litara po stanovniku, zatim Norfolska ostrva, sa 57 litara po stanovniku, a Francuska je zapravo na trećem mestu. Medjutim, s obzirom koliko malo stanovnika Vatikan i Norfolska ostrva imaju, to se i ne računaju, već se smatra da je Francuska sa svojih 60 miliona stanovnika i potrošnjom od 55 litara zapravo na prvom mestu u svetu.

Slede zatim Liksemburg sa 53, pa Andora 52, Italija 50, Portugal 44 i velikog li iznenadjenja Slovenija sa 43 i Hrvatska sa 41 litrom. Srbije i nema na listi.

Izvor:   http://www.wineinstitute.org/files/PerCapitaWineConsumptionCountries.pdf

Nakon što je otkriven Francuski paradoks pojavila su istraživanja koja su pokazala da se to odnosi i na sve ostale mediteranske narode, koji žive pored mora, jedu puno ribe, maslinovog ulja i piju vina. Pa su nastale teorije da je to zapravo zbog učešća Omega 3 masnih kiselina iz ribljeg mesa, koje smanjuju holesterol, kojih inače da paradoks bude još veći, najviše ima u lososu i ostalim ribama severnih mora, daleko od Mediterana. Zadnja škola mišljenja prednost daje maslinovom ulju, koje nema u sebi holesterola, lakše se vari i ima lekovita svojstva.

Naravno, neko je ubedjen da je to zapravo efekat sve te tri namirnice, plus stil život, klima, genetsko nasledje, i tako redom.

KAKO VINO ŠTITI SRCE – KAKO PITI VINO ZA OČUVANJE SRCA

Nauka je našla odgovor i dala tumačenje uticaja vina na srce. Vino pomaže srcu i krvotoku, više crveno nego belo vino, i zaista ima tanine i polifenole koji blagorodno utiču na srce, ali pod sledećim uslovima:

1. da se vino pije umereno, jedna čašica nakon obroka, inače vino kao i svako alkoholno piće razara jetru

2. da se vino pije redovno i dugotrajno, svakodnevno nakon obroka, jer od kampanjskog nalivanja vinom nema zdravstvenih efekta, već samo štete

3. da se pije samo kvalitetno vino, koje nije industrijski ozbiljno tretirano, razblaženo, parfemisano, aromatizirano, i najvažnije ..

4. samo jedna vrsta vina daje efekte na kardiovaskularni sistem, a to su ona prirodna vina koja su najmanje godinu dana odležala u hrastovima buradima. Obična vina pravljena iz prohromskih kazana ne pomažu vašem srcu.

Naravoučenije, ako hoćete da vino štiti vaše srce i da imate francuski paradoks u kući, pijte samo dobra vina iz hrastovih buradi, jer ona imaju polifenol Resveratrol koji deluje kao jak antioksidans i čuva srce.

Jer, tajna razvoja oksidanasa Resveratrola u vinu koji pomažu našem srcu nije samo u groždju, već i u hrastu, odnosno kombinaciji ta dva prirodna sastojka – groždja i hrasta. Žao mi je što ću ovim činjenicama razočarati sve one vinopije koji su verovali da im konzumacija industrijskih vina pomaže i čuva im srce.

Sve ovo se čulo tokom juna meseca u Beogradu na godišnjem simpozijumu Udruženja nutricionista Srbije, odakle i potiču ove tvrdnje, iz jednog interesantnog predavanja profesorke sa Prirodno Matematilkog Fakulteta u Beogradu.

Zbogom špricerima i vinima na kilo. Vreme je da sami pravite kvalitetna vina na vikendici ili dedovini, i čuvate ih u hrastovima buradima, ako već nemate novca da kupite kvalitetna vina.

U zdravlje!

Zlatko Šćepanović