Robert Grin

* * *

Besprekorna reputacija je glavna karakteristika moći.

Kroz ugled možete da izazivate strahopoštovanje i da pobedite.

Ali, ako ugled počne da nestaje, postajete ranjivi i bićete sa svih strana napadnuti.

Napravite vaš ugled nedodirljivim.

Pazite stalno na moguće napade – i odbijte ih pravovremeno.

Istovremeno pokopajte ugled vaših protivnika, da bi ih uništili:

Posmatrajte opušteno kako javnost izvršava egzekuciju nad njima.

5-o pravilo moći*: Bez dobrog ugleda ništa nije izvodljivo – brani ga svim sredstvima

. . .

Pridržavanje pravila – I:

Za vreme kineskog rata između 3 kraljevstva (207 – 565 g.n.e.) veliki general Čuko Liang predvodeći vojsku kraljevstva Šu, poslao je svoju zapadnu armiju u udaljeni logor dok je on ostao u malom mestu sa nešto malo vojnika. Odjednom stražar je iznenada u žurbi stigao sa alarmantnom vešću da se neprijateljske snage od preko 150 000 vojnika pod Simom Ji približavaju. Sa samo 100 ljudi za odbranu situacija u kojoj se Čuko Liang nalazio je bila bezizlazna. Neprijatelj je imao priliku da konačno zarobi ovog slavnog vođu.

Bez oplakivanja svoje sudbine ili gubljenja vremena da analizira kako je uhvaćen, on je naredio svojim trupama da skinu svoje zastave, da otvore gradske kapije i da se sakriju. On sam je zauzeo mesto na najvidljivijem delu gradskih zidina u ishabanom ogrtaču. Zapalio je nekakav tamjan, zasvirao je na svojoj lauti i počeo da peva. Nekoliko minuta kasnije mogao je da vidi celu neprijateljsku armiju kako se približava i redove vojnika unedogled. Praveći se da ih nije primetio nastavio je da peva i da svira svoju lautu. Uskoro je armija stajala na gradskim kapijama. Na čelu je bio Sima Ji koji je odmah prepoznao čoveka na zidu.

Bez obzira na to što su vojnici hteli da uđu u nezaštićeni grad kroz otvorene kapije, Sima Ji je oklevao, zadržao ih i proučavao Lianga na zidu. Tada je on naredio momentalno i brzo povlačenje.

.

Tumačenje

Čuko Liang je bio opšte poznat kao « Uspavani Zmaj «. Njegovi podvizi u Ratu tri kraljevstva su bili legendarni. Jednom je neki čovek došao u njegov logor tvrdeći da je obeščašćeni neprijateljski poručnik i nudeći pomoć i informacije. Liang je odmah prepoznao nameštaljku; ovaj čovek je bio lažni dezerter i trebao je biti obezglavljen. U poslednjem trenutku ipak, kada je sekira trebala da padne, Liang je prekinuo izvršenje i ponudio čoveku da mu spase život ako on pristane da bude dvostruki agent. Zahvalan i prestrašen, čovek je pristao i počeo da snabdeva neprijatelja lažnim informacijama. Liang je dobijao bitku za bitkom.

Drugom prilikom Liang je ukrao vojni pečat i napravio lažna dokumenta o slanju neprijateljskih trupa na daleku lokaciju. Kada su se trupe razišle, bio je u stanju da osvoji tri velika grada, tako da je kontrolisao čitav jedan koridor neprijateljskog kraljevstva. Takođe je jednom nabedio neprijatelja da je jedan od najboljih generala izdajica prisiljavajući ga da pobegne i da udruži snage sa njim.

Uspavani Zmaj je pažljivo gradio reputaciju najpametnijeg čoveka u Kini, koji je uvek imao keca u rukavu.  Moćnije od bilo kojeg drugog oružja ova reputacija je sejala strah među neprijateljima.

Sima Ji se borio mnogo puta protiv Čuko Lianga i dobro ga je poznavao. Kada je došao do praznog grada, sa Liangom koji se molio na zidu, bio je zapanjen. Verski ogrtač, pevanje, tamjan – ovo je trebalo da bude igra zastrašivanja. Čovek mu se očigledno rugao, začikujući ga da uđe u zasedu. Igra je bila toliko očigledna da je u jednom trenutku Ji pomislio da je Liang zaista bio sam i očajan. Ali njegov strah od Lianga je bio toliko veliki da se nije usudio da se uveri u to.

Takva je moć reputacije. Može da stavi celu armiju u odbrambeni položaj, čak i da ih natera na povlačenje bez ijedne ispaljene strele.

Kako Ciceron kaže, čak i oni koji zastupaju stav protiv slave ipak žele da  knjige koje pišu protiv nje nose njihovo ime u naslovu I da će postati poznati zbog preziranja slave. Sve ostalo je stvar razmene: daćemo našim prijateljima našu imovinu i naše živote ako je potrebno, ali primeri da se deli slava ili da se nekome poklanja sopstvena reputacija su se u istoriji  retko nalazili.

Montenje , 1533 – 1592

.

Pridržavanje pravila – II:

1841–e, mladi P.T. Barnum, pokušavajući da stvori sebi reputaciju najvećeg šoumena u Americi, odlučio je da kupi Američki muzej na Menhetnu i pretvori ga u kolekciju čuda koja će mu obezbediti slavu. Problem je što nije imao pare. Muzej je tražio 15 000 $, ali je Barnum predao vlasnicima institucije ponudu, koja je, umesto para unapred, nudila tuce garancija i preporuka. Vlasnici su sklopili usmeni dogovor sa Barnumom, ali se u poslednjem trenutku glavni partner predomislio, pa su muzej i njegova kolekcija prodati upravi Paleovog muzeja. Barnum je bio iznerviran, ali mu je direktor objasnio da su pravila biznisa nemilosrdna i da je muzej prodat Paleu jer oni imaju reputaciju, a Barnum nema.

Barnum je odmah odlučio, da ako on nema reputaciju na koju može da se osloni, njegova jedina šansa je da uništi reputaciju Paleja. Dakle, poslao je pismo – pismenu žalbu novinama, nazivajući vlasnike pokvarenim direktorima banaka, koji nemaju ideja kako da upravljaju muzejem i zabavljaju narod. Upozorio je javnost protiv kupovine akcija Palea pošto će poslovna kupovina drugog muzeja za stalno oslabiti njihove resurse. Medijska kampanja je dala rezultate. Akcije muzeja su naglo pale i kako više nije bilo poverenja u Paleovo vođenje poslova i njihovu reputaciju, vlasnici Američkog muzeja su odustali od posla i prodali muzej Barnumu.

Trebale su godine da se Pale oporavi i nikada nisu zaboravili šta im je Barnum uradio. Gospodin Pale lično je odlučio da napadne Barnuma, gradeći reputaciju « zabavljača na visokom nivou «, promovišući program svog muzeja na većem naučnom nivou, nego što to može da pruži muzej njegovog vulgarnog protivnika. Hipnoza je bila jedna od Paleovih «naučnih « atrakcija, koja je neko vreme privlačila veliku masu i bila je prilično uspešna. Da bi uzvratio udarac Barnum je odlučio da ponovo napadne Paleovu reputaciju.

Barnum je organizovao svoju hipnotičku tačku u kojoj je on lično trebalo da dovede malu devojčicu do transa. U jednom trenutku kad je izgledalo da je ona duboko u transu, odlučio je da hipnotiše i članove publike – ali bez obzira koliko se trudio niko nije pao pod njegov uticaj i mnogi su počeli da se smeju. Iznerviran Barnum je objavio da će, da bi dokazao da je devojčicin trans stvaran, da joj odseče prst, a da ona to ne primeti. Dok je oštrio nož, devojčica je otvorila oči i pobegla na oduševljenje publike. Ponavljao je ovu i ostale parodije nekoliko nedelja. Uskoro niko više nije uzimao Paleov šou za ozbiljno, a posećenost je znatno opala. Kroz nekoliko nedelja šou je obustavljen. U nekoliko narednih godina Barnum je stvorio reputaciju vrhunske zabave koja je trajala celog njegovog života. S druge strane, Paleova reputacija nikada nije povraćena.

.

Tumačenje

Barnum je koristio dve različite taktike da uništi Paleovu reputaciju:

  • Prva je bila jednostavna: izneo je sumnje u stabilnost muzeja i ponuđena rešenja. Sumnja je moćno oružje: jednom kada je pustite iz vreće sa govorkanjima iznutra vaš protivnik je u teškoj dilemi. S jedne strane mogu da poreknu čak i da dokažu da je to kleveta. Ali crv sumnje ce ostati: zašto se tako očajnički brane? Možda u govorkanjima ima i nešto istine. Ili mogu s druge strane ići težim putem i ignorisati te, ali čak i tada neopovrgnute sumnje će biti možda i jače. Urađeno na pravi način iznošenje sumnji može toliko iznervirati i potresti protivnika da će on braneći se napraviti veliki broj grešaka. Ovo je savršeno oružje za one koji nemaju sopstvenu reputaciju od koje će da krenu.
  • Kada je Barnum stvorio svoju reputaciju, upotrebio je drugu taktiku; demonstracijom hipnoze ismejao je protivnikovu reputaciju.

Obe taktike su bile uspešne. Kada te dosta poštuju ismevanje protivnika stavlja ga u lošiji položaj i privlači više pažnje na tebe uvećavajući tvoju reputaciju. Moć klevete i uvreda u tom trenutku nije jaka; klevete i uvrede su mnogo gadne i mogu ti više naškoditi nego pomoći. Ali fine žaoke i ismejavanja pokazuju da imaš dovoljno jak osećaj sopstvene vrednosti da možeš da se šališ na račun svog protivnika. Koristeći se humorom izlaziš iz svega toga kao bezopasan zabavljač, ali praveći u isto vreme velika oštećenja u reputaciji svog rivala.

Lakše je izaći na kraj sa lošom savesti nego sa lošom reputacijom

Fridrih Niče 1844 – 1900

. . .

* Peto pravilo moći iz knjige Roberta Grina „48 rules of power“