Đorđe Popović
Gde je beli čovek pogrešio?
Govor indijanskog poglavice o novom poretku i društvu belog čoveka koje je doneo u Ameriku
Zakotrljao se septembar, a sa njim i deca krenula u školu. Da bi bilo sve veselije uz školu idu i vannastavne aktivnosti, uz neizbežnu trku i razvoženje dece sa jednog na drugi kraj grada. Obaveze, broj pređenih kilometara i vreme provedeno u čekanju se eksponencijalno povećava sa brojem dece.
I tako, između dva razvoženja pitam kćerku kada će nastaviti sa pohađanjem engleskog jezika, a ona mi kao iz pika odgovori: „Tata, pa tužiću te za porodično nasilje i zlostavljanje dece“!
Nasmejao sam se, ali kiselo.
Koliko puta sam se zapitao da li ovo životno ubrzanje ima kraj i koliko sam sam zaslužan što mi je život sve brži, što sve manje imam vremena za sebe i bližnje. U tim trenucima neizostavno se setim starih dobrih vremena kada je sve bilo mirnije, staloženije, normalnije i jednog novinskog članka:
Gde je Beli Čovek pogrešio
Službenik US vlade je pitao indijanskog poglavicu „Dva Orla“:
„Vi ste bili svedok ponašanja belog čoveka 90-ih godina. Videli ste ratove i njegov tehnološki napredak. Videli ste njegov progres i štetu koju je naneo.“
Poglavica je klimnuo glavom saglasan sa tim.
Službenik je nastavio:
„Uzimajući sve to u obzir, po vašem mišljenju, u čemu je beli čovek pogrešio?“
Poglavica je pogledao službenika i onda mu odgovorio:
„Kada je beli čovek došao na ovu zemlju, Indijanci su upravljali njom, nije bilo poreza,nije bilo dugova, bilo je bufala u izobilju, bilo je dabrova u izobilju, voda je bila čista. Žene su radile sav posao, vračevi su lečili besplatno. Indijanci su čitav dan provodili u lovu i ribolovu, a čitave noći su vodili ljubav.“
Nakon toga se poglavica naslonio i osmehnuo:
„Samo beli čovek je bio toliko glup da pomisli da može da unapredi takav sistem !!!“
. . .
I u ovoj zemlji Srbiji do sredine prošlog veka većina stanovništva živela je na selu, časno i pošteno, sigurno i nezavisno, u brojnim porodicama u kojima se znao red i poredak. Radilo se mnogo, ali je taj rad donosio blagostanje i lični i porodični integritet. Na ceni je bio vredan i pošten domaćin, dobra i vaspitana deca, dug i uspešan brak.
A onda su pohrlili u gradove.
Sada je pravilo da su brakovi loši, da su deca bahata i neobrazovana, da ni pisana reč nema vrednost a kamoli usmena, da se malo radi i još manje zaradjuje, odnosno da se pristojno „zaradjuje“ samo kradjom i prevarom, da su prave vrednosti tekovina nekog prethodnog perioda. Život u gradovima apsolutno je pod uticajem i kontrolom onih koji vam obezbedjuju (skupo prodaju) hranu, vodu, struju, vazduh, a nemate alternativu jer ste davno prekinuli korene sa selom. A to je civilizacija i demokratija.
Čini mi se da ima dosta sličnosti sa indijancima iz priče.
Često sebi postavljam pitanje kada i gde smo mi u Srbiji poremetili zdrav
sistem vrednosti i zašto se taj sistem tako radikalno menja?
Možda je ovaj današnji sistem normalan i dobar?
A opet, ne mogu da se pomirim da su nemoralnost, bahatost i grand
parada „noralne vrednosti“, a da su vrednosti koje su se cenile pre 100 godina
nešto što je prošlost i što treba zaboraviti i okrenuti se ovim novim.
Momci, jedan od mogućih odgovora su zabava i komfor, dve stvari koje su glavni pokretači razvoja ljudskih želja i napora kapitalista da što više usavrše svoje proizvode i usluge da to zadovolje kod konzumenata.
Naravno, ima i drugih motiva, kao slavoljublje, stvaranje imperija, želja za dominacijom, verske i ideološke misije, i tako redom.
Izvini Zlatko, ali nisam navikao na tako površan komentar – da zabava i konfor budu glavni pokretači razvoja ljudskih želja.
Migracija iz sela u grad odvijala se prvenstveno zbog bežanja od teškog rada i želje za činovničkim poslom, koji je obezbedjivao redovna primanja, ili zbog školovanja ali ne za poljoprivredne poslove već činovničke. A i sramota je biti seljak. Zabave i konfora ima u selu isto kao i u gradu, ali u selu nisu sve ulice asfaltirane i u njima prodavnice, bioskopi i pozorišta, koje istine radi malo njih i posećuju.
Mislim da bi Srbija bila daleko zdravija zemlja da je i dalje gro stanovništva ostao van gradova i bavio se najvažnijom privrednom granom, za koju ima najbolje predispozicije (poljoprivredom). Bez mnogih dobara se može, ali bez (zdrave) hrane i vode ne.A kad imate njih, imaćete i sve ostalo.
@ Aleksandar Zlatar
Pa taj beg u činovništvo i jeste potreba za komforom, da se izbegne težek seljački rad, neizvesnost roda i letine, dosadne i duge zime. Većina prihvata bolje ponude, kao uostalom što su engleski robijaši prihvatali da idu u Australiju i avanturu osvajanja divljeg kontinenta radije nego da tamuju. Komfor je i kada imaš mogućnost da dodješ do hrane, čega na selu često nije bilo, što zbog suša, nepogoda, bolesti, skakavaca.
A postoji li nacin da se ti ljudi,zapravo njihova deca i unuci vrate nazad ?
Čini se kao nemoguća misija, jer u tome najveću ulogu treba da ima država koja bi dugoročnom iskrenom i stimulativnom politikom trebala da afirmiše prednosti takvog načina života i rada.
A pošto državu čine političari koji sve rade po zakonima koje donose radi ličnog interesu, bez obzira što to nije moralno, i koji izdvajaju sredstva iz budžeta (odnosno zadužujući se kod MMF) za renoviranje (izmedju ostalog) zgrade skupštine i angažovanje hiljade policajaca da ih obezbedjuju, u vreme kad nema sredstava za kupovinu protivgradnih raketa za zaštitu prispele letine od grada, evidentno je da će pre nagon za golom egzistencijom oterati mlade iz grada nego neka „mudra“ državna politika.
Slovenci su uspeli da sačuvaju svoja sela i kmetove u njima. Vrlo jednsotavnom politikom – svako selo je dobilo po jednu dobru fabriku. I sada u Sloveniji imate samo par gradića i mnogo poznatih sela po svojim fabrikama. Imaju jednu ali vrednu fabriku po tim mestima.
To su radili planski, kao što su i planski ometali naseljavanje Ljubljane, da ne postane veći grad. .
Fascinantna mudrost jednog naroda.
Afirmacija jednog naroda i žalosna istina drugog, čiji potencijal daleko premašuje sve u okruženju.
„Briga“ naših Rolex ministara o svojim gradjanima nije nova stvar.
Nekada Schaffhausen danas Rolex.
Možda se to najbolje oslikava kroz tekstove naših satiričara, kao što je ovaj
R. Domanovića:
http://www.youtube.com/watch?v=eqLTDrJVDv4