HIMNA LJUBAVI

Šta nam poručuje Himna ljubavi iz Biblijskih Poslanica. Ko su bili Pavle i Savle – kako je apostol od progonitelja hrišćana stigao do apostola. 

Sveti apostol Pavle se pre preobraćenja zvao Savle, bio je vatreni protivnik hrišćanstva. Polazi za Damask kako bi gonio tamošnje hrišćane. Međutim, na putu za Damask se na njega spušta Sveti Duh po promisli Božijoj i javlja mu se Gospod Isus Hrist obraćajući mu se čuvenim rečima:

„Savle, Savle, zašto me goniš?“

Od tog momenta Savle će se pod dejstom Svetog Duha preumniti i sam postati hrišćanin Pavle i biće uvršćen među apostole i najveće propovednike Jevanđelja, i to ne samo među Judejima već i među mnogobošcima.

Apostol neznabožaca i prostog naroda, Apostol Pavle je napisao 14 Poslanica koje ulaze u kanon Svetog pisma Novog zaveta, a u gotovo svim antologijama ljubavne poezije naći ćete i njegovu pesmu Himna ljubavi (1 Kor 13), koju mnogi pogrešno tumače vezujući je za zemaljsku, telesno emotiovnu ljubav, neku vrstu milosrdja prema drugim bićima.

A tu je zapravo reč o ljubavi hrišćanina koji je ispunjen blagodati Svetog Duha koji mu otvara kanale spoznaje večnog života i spasenja.

Ljubav o kojoj Sveti Pavle govori u pesmi Himna ljubavi je ispunjenost Svetim Duhom a ne emotivnim stanjem simpatije prema nekome ili nečemu.

Tako da kada kaže da „ljubavi nema“ pre svega misli da „blagodati Svetog Duha nema“, čak i kada se živi moralno ili asketski ili se dobiju moći proroštva, ako Svetog Duha nema u čoveku, sve je bezvredno jer samo on daje večni život biću.

Spuštanjem Svetog Duha na čoveka on stiče celovitost, mudrost, skromnost, trpeljivost, postojanost kojom razumeva svet i svoje mesto u njemu.

Zato na kraju Himne ljubavi i kaže, da od vere, nade i ljubavi (Svetog Duha) ono treće je najveće i najspasonosnije.

Himna ljubavi

Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili praporac koji zveči.

I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.

I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.

Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se,

Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuj se, ne misli o zlu,

Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,

Sve snosi, sve veruje, svemu se nadaj, sve trpi.

Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.

Jer delimično znamo, i delimično prorokujemo;

A kada dođe savršeno, onda će prestati što je delimično.

Kad bejah dete, kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kada sam postao čovek odbacio sam što je detinjsko.

Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam delimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.

A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav.

Dan svetog Pavla i Svetog Petra – Petrovdan

U Pravoslavnoj crkvi proslavlja se dan apostola Pavla zajedno sa sv. apostolom Petrom na Petrovdan.

Iz Novog Zaveta, Dela apostolskih, koja je napisao Sveti Luka prenosimo vam glavu br.22 u kojoj se opisuje probraćenje Savla u Pavla na putu za Damask pod dejstvom „ljubavi“, odnosno kada se blagodet Svetog Duha spustila na njega i kada mu se Gospod Isus Hrist u svetlosti Svetog Duha obratio, on se preumnio.

Jer, blagodet Svetog Duha nas oslobadja predrasuda, neznanja i sujete, otvarajući nam srce za ljubav.

Novi Zavet, Dela Apostolska, Glava 22.

Ljudi, braćo i očevi! Čujte sad moj odgovor k vama.

A kad čuše da im jevrejskim jezikom progovori, još veća tišina posta. I reče:

Ja sam čovek Jevrejin, koji sam rođen u Tarsu kilikijskom, i odgajen u ovom gradu kod nogu Gamaliilovih, naučen upravo otačkom zakonu, i bejah revnitelj Božji kao što ste vi svi danas.

Ja ovaj put gonih do same smrti, vezujući i predajući u tamnicu i ljude i žene,

Kao što mi svedoči i poglavar sveštenički i sve starešine; od kojih i poslanice primih na braću koja žive u Damasku; i iđah da dovedem one što behu onamo svezane u Jerusalim da se muče.

A kad iđah i približih se k Damasku, dogodi mi se oko podne da me ujedanput obasja velika svetlost s neba.

I padoh na zemlju, i čuh glas, koji mi govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?

A ja odgovorih: Ko si Ti, Gospode? A On mi reče: Ja sam Isus Nazarećanin, kog ti goniš.

A koji behu sa mnom videše svetlost i uplašiše se; ali ne čuše glas koji mi govoraše.

A ja rekoh: Šta ću činiti, Gospode? A Gospod mi reče: Ustani i idi u Damask, i tamo će ti se kazati za sve šta ti je određeno da činiš.

I kad obnevideh od silne svetlosti one, vođahu me za ruku oni koji behu sa mnom, i dođoh u Damask.

A neki Ananija, čovek pobožan po zakonu, posvedočen od sviju Jevreja koji žive u Damasku,

Došavši k meni stade i reče mi: Savle brate! Progledaj. I ja u taj čas pogledah na nj.

A on mi reče: Bog otaca naših izabra te da poznaš volju Njegovu, i da vidiš pravednika, i da čuješ glas iz usta Njegovih:

Da Mu budeš svedok pred svim ljudima za ovo što si video i čuo.

I sad šta oklevaš? Ustani i krsti se, i operi se od greha svojih, prizvavši ime Gospoda Isusa.

A dogodi se, kad se vratih u Jerusalim i moljah se u crkvi Bogu, da postadoh izvan sebe,

I videh Ga gde mi govori: Pohitaj te izađi iz Jerusalima, jer neće primiti svedočanstvo tvoje za mene.

I ja rekoh: Gospode! Sami znadu da sam ja metao u tamnice i bio po zbornicama one koji Te veruju.

I kad se prolivaše krv Stefana svedoka Tvog, i ja stajah i pristajah na smrt njegovu, i čuvah haljine onih koji ga ubijaju.

I reče mi: Idi, jer ću ja daleko da te pošaljem u neznabošce.