Djordje Otašević
* * *
.
Пролазили крсташи кроз наше крајеве, а владар лежао под дрветом и спавао. Сања он како крсташи пролазе кроз наше крајеве, а он лежи под дрветом и спава и сања како крсташи пролазе кроз наше крајеве, а он лежи под дрветом и спава и сања како крсташи пролазе кроз наше крајеве, а он лежи под дрветом и спава. Пробудио се владар, погледао преко зидина, па видео крсташе како пролазе. Дубоко се замисли, тешка га дилема мучи. Ако се с војском крсташима придружи, мораће из хлада на врелину јулску да изађе. Ако крене сам да преговорима проблем реши, можда га непријатељ неће с почастима које владару доликују дочекати. А уколико се окрене и настави да спава под дрветом, крсташи ће проћи без њега. Мозгао, мозгао, хладан зној га облио.
Уто се пробуди и муке његове несташе. Обриса зној са чела, погледа преко зидина, па виде крсташе како пролазе. Дубоко се замисли, тешка га дилема мучи. Ако се с војском крсташима придружи, мораће из хлада на врелину јулску да изађе. Ако крене сам да преговорима проблем реши, можда га непријатељ неће с почастима које владару доликују дочекати. А уколико се окрене и настави да спава под дрветом, крсташи ће проћи без њега. Мозгао, мозгао, хладан зној га облио.
Уто се пробуди и муке његове несташе. Обриса зној са чела, погледа преко зидина, па виде крсташе како пролазе. Дубоко се замисли, тешка га дилема мучи. Да ли се пробудио из сна у сну или је стварно будан. Мозгао, мозгао па заспао. И сања како су крсташи прошли и све његове проблеме решили. Пробудио се владар, чело суво, па не зна да ли се пробудио из сна у сну или је стварно будан. Али му то више и није било важно. Битно је да су сви проблеми решени. Окрену се владар па заспа. А сада, када су сви проблеми решени, кога је брига шта сања.
. . .
Кад ујутру јутро освануло
И градска се отворише врата,
Тад ишета царица Милица,
Она стаде граду код капије:
Ал’ ето ти војске на алаје,
Све коњици под бојним копљима,
Пред њима је Бошко Југовићу
Н алату, вас у чистом злату,
Крсташ га је барјак поклопио,
Побратиме, до коња алата:
На барјаку од злата јабука,
Из јабуке од злата крстови,
Од крстова златне књиге висе,
Те куцају Бошка по плећима;
Примаче се царица Милица,
Па ухвати за узду алата,
Руке склопи брату око врата,
Па му поче тихо говорити:
„О мој брате, Бошко Југовићу,
Цар је тебе мене поклонио
Да не идеш на бој на Косово,
и тебе је благосов казао
Да даш барјак коме тебе драго,
Да останеш са мном у Крушевцу,
Да имадем брата од заклетве.“
Ал’ говори Бошко Југовићу:
„Иди,сестро, на бијелу кулу;
А ја ти се не бих повратио,
Ни из руке крсташ барјак дао,
Да ми царе поклони Крушевац;
Да ми рече дружина остала:
– „Гле страшивца Бошка Југовића!
Он не смједе поћи у Косово
За крст часни крвцу прољевати
И за своју вјеру умријети!“
————–
Једини Крсташ јесте Бошко,син Старог Југ-Богдана који “Још разгони Турке на Буљуке, Као соко тице голубове“.
Сви остали су- КРИЖАРИ!
Djordje, šta je Vama onaj Daniil Harms? ;)
Ognjeni božuru kosovski :-)
I križarima i krstašima je isti simbol, sve ostalo je leksika :-)