Crne hronike mračnih medija
Šta rade mediji u Srbiji i zašto forsiraju crne hronike i satanske sadržaje. Mediji šire zlo i nasilje
Kada su početkom 90-ih godina prošlog veka otpočeli gradjanski ratovi na ovim prostorima, zgadjen prizorima koje je TV Dnevnik Radio televizije Srbije prikazivao sa ratišta Slavonije, mrtva tela vojnika i leševe stanovništva, uz plastične opise klanja i mučenja koja su vidjana, prestao sam praktično da gledam televiziju, posebno informativne emisije. To je bilo još 1991 godine. Od tog dana do danas, evo skoro dve decenije nisam odgledao u celosti nijedan TV dnevnik. Ponekad ispratim sport i vremensku prognozu, i to je to.
U isto vreme, iz istih razloga, prestao sam da čitam i novine. I osim što sam jedno 5 puta u proteklih 20 godina kupio novogodišnji broj Politike, dnevne novine skoro i da nisam uzimao u ruke sve do 2000 godine. Od tada, samo kada se nadjem u nekom od kafića, pa dok nekoga čekam uz kafu pregledam naslove dnevnih novina. Radio informativne emisije ili političke razgovore odmah isključujem, odnosno menjam stanicu kada to čujem.
Svesno sam izabrao da budem neinformisan, iako je to u savremenom svetu teško, jer informacije struje svuda, ponajviše kroz komunikaciju sa ljudima i u zadnje vreme internetom. Tako da zapravo nikada nisam bio neobavešten o glavnim dogadjajima, ali sam zato bio zaštićen od crnih hronika, ubistava, silovanja, kradja, pretnji, kojima su novine obilovale. Zato danas samo zbunjeno trepćem kao plavuša kada mi prijatelji spominju neke »žestoke momke« i »vladare iz senke« jer ja nisam čuo za njih, ili sam možda nekada i čuo za dotične face ali sam namah i zaboravio, jer me to ne interesuje.
Recimo, dugo vremena nisam znao šta je dnevni list Kurir. Već sami naslovi tih bizarnih novina koje sam vidjao na kioscima su me odbijali da ih uopšte pogledam. Kada sam na kraju i skupio volje da to uradim, stomak mi se prevrnuo od brutalnosti i zla kojim ta novina obiluje. Eksplicitno zlo. Poučen tim iskustvom, mnoge slične novine i magazine koji su se pojavili u zadnjih desetak godina jednostavno ne otvaram. S vremena na vreme sam prelistavao pre svega Politiku, Danas i Blic. Medjutim, definitivno je očigledno i vidljivo, dobrog novinarskog vaspitanja, zrelosti i razuma više nema u srpskim medijima, nestao je negde u razuzdanim decenijama sukoba iza nas.
A onda sam i to prestao da pregledam, te dnevne listove, revoltiran ovlašnim čitanjem Blica jednom prilikom. Naime, primetio sam da Blic ima sve više i više katastrofičnih i katastrofalnih vesti i naslova. Takodje, počeli su da prenose lažne informacije, objave i dojave, svesno spinujući sukobe izmedju interesnih grupa, ne bi li na senzacijama podigli čitanost. Doduše, to mahom rade sve novine, jer imaju političku pozadinu. Medjutim, jednog dana, ne bio ja lenj, krenuo sam sa prostom analitikom Blica i zapanjeno zaključio da su više od pola strana tog dnevnog lista posvećeni Crnoj hronici naših života. U to uključujem pored klasične rubrike »Crna hronika« i sve one vesti koje imaju takvo dejstvo na naš um i emocije: tuče i optužbe političara, spoljnopolitičke pretnje, ratovi širom sveta, korupcija, kradje, hapšenja, prirodne nepogode i katastrofe, bolesti, nesreće. Naboj negativnosti je bio svuda u novinama, i pitao sam se ko normalan to čita, i to stalno čita?
Vrhunac crnila Blica je bila kratka vest koja mi je svojim negativnim sadržajem još u naslovu skrenula pažnju, i od tada sam u potpunosti zaboravio na Blic kao sredstvo informisanja. Naime, Blic je ne znam iz kojih razloga, preneo jednu potresnu i tragičnu vest iz Bugarske, o nekom ludaku, koji je pred pragom svoje kuće i pred suprugom i njenom porodicom preklao svoje rodjeno maloletno dete.
Tog trenutka sam ukapirao da su urednici u Blicu još »ludji« od tog ludaka, kakvim vestima nas hrane. Shvatite jednostavnu činjenicu, urednici koji vas pune morbidnostima iz našeg dvorišta ili nekog dalekog sveta, nemaju dušu, svest ni savest. Bežite od takvih. Što dalje.
Da bih sačuvao svoj zdrav razum na medijima sam pratio mahom samo sport, kulturu i delimično filmove. Onda se u naše živote ušetao Robert Nemeček, čovek koji je u proteklih 15 godina bio filmski urednik na svim glavnim televizijama i čiji je izbor filmova, u najmanju ruku nešto »više« od crnih hronika ili horora. Filmovi koje nam je on birao su dobrim delom bili ono što bi se nazvalo »Crna objava«, da ne koristim neke druge opise. Sirovo i nerazumno nasilje, brutalnost, demonsko, krv, razaranje, vešticarenje, sex, bolesni rituali i spiritizam, odlika su filmova koje nam je dotični gospodin servirao kao duševnu hranu. Čoveka ne poznajem, pa ne mogu da sudim o njemu osim po ukusu koji se video po filmovima. A taj ukus i ti oblici su mnogo crni. Definitivno. Neka me gospodin Nemeček izvini ako ga ovo vredja, ali je mnogo puta birao da prikazuje deci i odraslima krajnje satanističke filmove, koji ni pod kojom logikom ne bi trebalo da se puštaju na glavnim kanalima, i obrazuju ili zabavljaju stanovništvo.
Jedno vreme sam nakon početka emitovanja Televizije B92 mislio da će to biti jedna od retkih svetlih tačaka domaćih medija, ali avaj, prevario sam se. Čim su dobili moć da pokažu šta su, postali su agresivni, medijski nasilni i napeti. I ma koliko se činilo da su društveno angažovani kao televizija, vrlo brzo se stekao utisak da nisu uopšte tolerantni, i da favorizuju stvari koje su takodje suštinski »crne« iako priznajem, imaju najbolje svetlo u studiju. Posebno se mržnja i crnilo netolerancije, agresivnosti i isključivosti poklonika medija B92 vidi na njihovom web portalu. I njih sam skinuo sa liste medija koje pratim, iako su imali dobrih stvari, ali su počeli da budu mnogo uznemirujući. Posebno skrećem pažnju na voditeljke njihovih informativnih emisija koje pričaju kao da vas isledjuju, pokušavajući da vas agresivnošću i napetošću što više uplaše.
Primera »crnih hronika« imate gde hoćete i u količinama koliko hoćete. I one dominiraju u medijima. Toliko su dominantna ta informativna crnila da su ljudi postali „navučeni“ da to redovno prate. Svuda vas mediji plaše i stvaraju kod prostog sveta potrebu da zbog toga budu informisani. Setite se samo epidemije svinjskog gripa. Na žalost, to je prisutno i u svetskim medijima, čak i onima od kojih to ne bi očekivali, kao što su naučno popularni ili istorijski mediji. Stoga dnevno mora čovek da sprovodi autocenzuru informacija ako hoće da sačuva nešto od svoje ljudskosti i duha, da se ne bi pretvorio u konzumenta inhibiranog crnilom. Da ne postane ovisnik od crnih informacija, konzument vesti koji se svaki dan ritualno i zlurado veseli tudjoj nesreći, koja eto nije njega zadesila, i koji traži sve veće i veće senzacije i interesantnije morbidnosti.
To se posebno dobro vidi na internetu. Malo ko primećuje da na primer kada preko google-a tražite slike, da ima najveći broj »crnih« slika koje vam se prikazuju, slika koje su tematski i vizuelno pune bizarnosti. Takodje, kada pogledate popularnost sadržaja koji se traže od publike na internetu, na portalima, forumima, blogovima, to su opet neke »crne hronike« pune rata, stradanja, politike, seksa, bizara, deformacija i devijacija. Čast izuzecima, kao što su kuvanje i baštovanstvo. To samo govori koliko je Tamna sila moćna da ljude privuče k sebi, a posebno je izražajna u Srbiji, gde se to odmah uoči. Jer, u Srbiji je sve napeto, borbeno, puno sukoba, optuživanja, vredjanja, tuča, i nasilnog razrešavanja konflikta. Čak i kod onih koji za sebe govore suprotno, da su oni ta srpska, evropska ili svetska inteligencija koja daje i omogućava svima ljudska prava, slobode i slično. No, ta naša prosvećena inteligencija i s druge strane zadrta retro ekipa, to je druga tema i to će biti drugi tekst.
Na žalost, uticaj „crnih hronika“ sam počeo da primećujem kod meni bliskih ljudi. Rezigniranost, mržnja, zluradost, strah, sujeverje, otrovnost, depresija, ljubomora, agresivnost su počeli da bivaju sve dominantniji u ponašanju ljudi. Svi su nestrpljivi, napeti, ozlojedjeni, svima je neko drugi kriv, svi imaju svašta da kažu protov svakoga, svi paušalno optužuju, niko nema sposobnost da razložno komunicira, svi su na ivici da prasnu. A to nije samo refleksija loših porodičnih odnosa ili egzistencijalne ugroženosti, to je pre svega navučenost na manir ponašanja koji mediji serviraju.
Jer, ono što narod gaji u svojim umovima, lako predje u srce pa u pesnice. Stoga, ne dozvolite da vaši životi postanu »crne hronike«, autocenzurišite nasilje koje ide ka vama, da ne bi jednog dana završili i sami u nekoj od Crnih hronika.
Svesno se lišite „Crnih hronika“, svesno se lišite crnog života.
Zlatko Šćepanović
Jedan je Politikin Zabavnik !
Mediji u Srbiji – drugi pogled
Čini se normalnim da čovek u 2l. veku ima tu privilegiju (malu, civilizacijsku, demokratsku) da u realnom vremenu bude informisan o svemu što mu je predmet interesovanja jer mu to omogućava savremena tehnologija. Sve može odmah da se sazna putem informacija prosledjenih posredstvom stacioniranih I mobilnih uredjaja bez ograničenja u vremenu I prostoru , samo je pitanje da li su I kome te informacije upućene I dostupne. A informacije su nam potrebne, jer na osnovu njih donosimo odluke o svom životu – o porodici, poslu, prijateljima, društvu, zemlji u kojoj živimo, o svetu koji nas okružuje I čiji smo deo.
Čini se nenormalnim, ali je ipak istinito, da se mediji koriste da kreiraju virtueni svet – sliku sveta koja je lažna, iskrivljena, nedorečena, koja jednostavno nije odraz pravog života I koja predstavlja sliku koju nam neko nameće, jer mu je cilj da u zabludi, mraku, obmanama, ostvari korist, koja se obično svodi najčešće na interes – novac.
Mogu da se izborim sa nasiljem, šundom, pornografijom, bizarnošću I ostalim u medijima, jer biram novine koje kupujem, program koji gledam na TV ili slušam na radiju. Ali ne mogu da se izborim sa nasiljem, lažima, obmanama I zaludjivanjima najširih razmera koje se pod okriljem medija plasiraju od strane onih koji najdirektnije utiču na moj život I koji stvaraju virtuelnu sliku neke druge lepše Srbije – u suštini jadne I čemerne države.
Na listi onih koji sramote svoje profesije (pored sudija, tužilaca, I sl.) su I novinari, jer im je izgleda jedini posao da koriguju eventualne pravopisne greške u tekstovima vlasnika medija, koji se čak I ne brinu za profit – obezbediće ga partija ili ko već treba na uhodan način iz reklama, budžeta, javnih preduzeća I sl. Važno je da su informacije pod kontrolom I da se zastrašivanjem ili ekonomski uništi I ono malo slobodnih misli ili zdravog razuma koji su preostali.
Stvarnost je onakva kako je oni prikazuju, zato ne verujte svojim očima ili ušima, a pogotovu stomaku.
Ima nešto i u Galaksiji ;-)
Mislim da je negde stvoren engativna spona, da je neko ukapirao da ljudi traže senzacionalizam, pa su onda svi masovno počeli da preteruju, a kod nas je problem što nemamo kočnice, da napravimo meru preterivanja. To je jedna od odlika Srba, lako se ponesu za lošim stvarima.
Novine nisu vise crno bele. Sada su u koloru. Mogu i crnu hroniku da ofarbaju, bice dopadljivija.
Možda tekst na dole navedenom linku nema mnogo zajedničkog sa vašim gore ali je suština stvari“čime nas hrane“ Na svim kontinentima ima g. Šćepanoviću na milione onih kojima se današnji telali nikako ne sviđaju, ama baš nikako!
Link: http://en.secretchina.com/opinion/3984.html
@ Zdravko
Novine, filmovi, predstave, mediji, su odavno obojeni u vizuelno dopadljiv ili zanimljiv doživljaj i kada nam prikazuju gadosti.
@ Zorica
Inetersantan i poučan tekst koji povezuje kinesku kulturu, film i cultural brain washing. Iskočiću još dalje od teme pa ću navesti da iako se u tekstu potencira na zapadnjačkim istraživanjima na polju subliminiranih sugestija i manipulacija svešću, zapravo najbolje tehnike „ispiranja mozga“ su izvodili kineski eksperti tokom vijetnamskog rata. Tek da bude zanimljivije poimanje.
„Hrana za glavu“ je vekovno pitanje i sve imperije su tražile način da osmisle što bolje „vitamine za naše misli“ odnosno da nas inspirišu da mislimo u jednom pravcu. U nekim krugovima se smatra da su najviše uspeha u tom smeru imali stari egipćani, pa se stoga njihova kultura i ideologija tako strasno izučava. Današnji eksperimenti sa preoblikovanjem uma su još daleko manje snage i uticaja od egipatskih misterija.
Dnevni list „ALO“ 20.10.2010. Naslovna strana
http://www.alo.rs/ljudi/32093/Marijan_oprao_doku_na_cesmi
Nakon što je uhvaćen kako mazi svoj polni organ u snu, predsednik Srpske seljačke stranke Marijan Rističević bacio se na zapiranje đoke! Naime, on je iskoristio momenat da osveži svog mačora kada je ostao sam na tremu kuće, i to na istom mestu gde se farmeri umivaju…………
Fenomenalno!
To je jedan od listova koji nisam nikada uzeo u ruke. Slično je i sa tabloidima. Od ovakvih natpisa se upitaš da li civilizacija ide unazad? Sav onaj napor istraživanja, nauke, vaspitanja i obrazovanja pada u vodu sa ovakvim novinama i novinarima. Crna rupa!
Dnevni list „VEČERNJE NOVOSTI“ 21.10.2010.
„DRŽAVA će pobediti huligane. Srbija će sledeće godine dobiti status kandidata, a do 2016. postaće članica EU. Doći ćemo do kompromisnog rešenja za Kosovo, a uskoro će i građani početi u svom novčaniku da osećaju izlazak iz krize.
Ove optimističke poruke izrekao je u razgovoru za ”Novosti” premijer Srbije Mirko Cvetković, koji smatra da nije dobro da se u zemlji širi osećaj neizvesnosti, defetizma i da se u svemu vidi katastrofa:“
Napravio sam eksperiment i zamenio protagoniste u prethodno citiranom tekstu iz lista ALO i ovom današnjem, i dobio, po meni, neverovatnu sličnost sadržaja, konteksta i protagonista. Ili sam možda savladan osećajem neizvesnosti, defetizma i katastrofičnosti, što nije dobro kako kaže premijer.
Sta sve crno moze da osmisli siva masa ;-)