Konstantin Mirković

 

MOLI SE BOGU ZA KOSOVO

Svakodnevna molitva za Kosovo je svojevrstan Kosovski zavet Patrijarha Pavla koji nam je svetitelj ostavio za života i za našu budućnost

.

Patrijarh Pavle blagosilja i svakodnevna molitva za KosovoU svom duhovnom testamentu pokojni Patrijarh Pavle Srpski je ostavio poruku svim Srbima: »Molite se svaki dan za Kosovo«.

Postoje ljudi koji veruju u molitvu, vernici i oni koji veruju samo u svoje snage, mišiće, znanje, tehnologiju. Prvi, vernici, znaju da drugi ne pojmiju prelast kada je reč o krajnjoj sili i moći, jer samo On, Gospod Bog naš ima svu vlast na svetu i stvari se u krajnjoj meri dešavaju Njegovom voljom ovaploćenom kroz ljude i prirodu. Drugi, oni koji sebe nazivaju realisti, tu silu ne vide i ne osećaju, diveći se samo onome što im je vidljivo i očigledno, verujući da je sve u ljudskoj volji i snazi. Ovaj tekst je posvećen onim prvima, koji znaju vrednost i silu molitve, one molitve koju Gospod usvoji i sprovede, jer tada nema te ljudske sile koja se tome može odupreti.

Stoga, svaki dan, u vašoj molitvi, setite se Kosova i zamolite Gospoda Boga da vam usliši molitvu, da nas Srbe složi, umnoži i oboži, da nam vrati Kosovo i da se mi vratimo na Kosovo, ispunimo svete hramove pravoslavne i svi zajedno zapevamo Svetu liturgiju sve do Neba, da ceo Univerzum odzvanja od harmonije i ispunjenosti Srba milošću Svetog Duha.

Molite se kako znate i umete, spram svog duhovnog podvizništva. Samo se usrdno i istrajno molite, jer veće sile u svetu nema od molitve koju Gospod Bog prihvati. Veće snage nema od molitve, snage koja menja svet i dovodi Božije prisustvo medju nas. Molite sa za svoje spasenje, za oprost greha, za svoje bližnje i za one stvari koje su vam muka i potreba, ali molite se i za Kosovo, jer se time molite za budućnost svoje dece i njihove dece. Molite se, jer kroz molitvu stičete smirenoumlje, proničete u svoje unutrašnje biće, pripremate sebe za silazak Svetog Duha na vaše telo i um, i dolazite u kontakt sa Svetima.

Pagani mnogobošci i neznabošci (oni koji ne znaju za Gospoda Boga ili ga ne prepoznaju) misle da se Božija sila objavljuje samo kroz čudesne dogadjaje koji se protive ljudskoj logici ili saznanju, kroz magiju i čarobnjaštvo, ili da nje uopšte nema, da je ona manifestacija same prirode. Grube li i duboke zablude!

Uglavnom se demoni i Nečastivi služe madjioničarskim trikovima ne bi li zasenili ljude i njihove umove, predstavljajući se lažno imenom Božijim. Sam Gospod mahom svoju Volju pokazuje kroz ljude, njihove misli i dela. Retko kad, samo kada postoji velika potreba ili je potrebno izgubljene ljude poučiti, kazniti ili upozoriti Gospod Bog čini čuda koja su nesumnjiva i koja svedoče o njegovoj sveukupnoj moći. Medjutim, Gospod Bog nije madjioničar i čarobnjak da bi to stalno prezentovao nevernim ljudima, jer čemu bi to vodilo, zabavi za one kojima je dosadno ili koji žude za uzbudjenjima? Ne, Gospod se stalno objavljuje ljudima kroz opšte i pojedinačne stvari svakodnevnog života i kroz Svetu liturgiju.

A naše želje i molitve Gospod Bog i Svi Sveti ispunjavaju kroz primljene molitve od nas, spram naših zasluga i za naše dobro. I ne usvaja se svaka molitva, ma koliko je usrdna i iskrena, ako nije za naše dobro ili dobro zajednice. To je Volja Božija i Promisao koju mi ne možemo umom ljudskim shvatiti. Zato se i kaže u pravoslavnim molitvama na kraju moljenja: »Neka bude Volja Tvoja, o Gospode«.

Kada bi nam Gospod Bog ili neki od Svetaca ispunjavao svaku molitvu za koju mu se obratimo, na šta bi svet ličio, i gde bi tu bila Njegova Volja naspram naše volje?

Kosovo je duhovno srce Srbije

U stvarnosti, mi pak svi treba da ispunjavamo Volju Božiju, da ispunjavamo Božije zakone koji su nam dati, živimo hrišćanskim i jevandjelskim životom, ne bi li postali jedno sa Ocem našim. Da se to dešava, kao što se ne dešava zbog naše gordosti i sujete, ovaj svet i duše u njemu bi bile vraćene u rajske vrtove. Medjutim, mi kao ljudi, pali iz Raja i Božijeg kraljevstva, svoje spasenje tražimo na ovom svetu, svetu muka i iskušenja, svetu punom  borbi, uspona i padova. A molitva nam je ostavljena kao put ka Gospodu, onaj konopac koji nas iz ponora vraća na Svetlost dana i u našu prvobitnu kuću.

Zato nam je od Boga data molitva. Da se spasemo, da spasemo naše duše od prelasti u koju smo upali, od sujete i egoizma, taštine i slavoljublja, koje nas opseda da smo mi mali ljudi veći od Slave Njegove. Jer sve što su ljudi stvorili, a stvorili su puno na ovoj planeti, uradjeno je uz Volju Božiju i njegovu pomoć, kroz Njegovu Promisao datu ljudima i objavljenu kroz ljude. Ko to ne razume, ko ne oseća Božiju snagu i moć, u vlasti je Nečastivog čija je to osnovna igra sa ljudima, da im uliva lažne predstave o sebi samima. A tu luciferijansku obmanu skidamo molitvom, jer se kroz nju naš um smiruje i otvaraju nam se oči duhovnog sveta da shvatimo ko je ko na pozornici života. Zato svi oni koji se ne mole i ne vape za spasenjem ne razumeju hrišćanstvo, jer ne »vide«, nemaju duhovne oči da sagledaju borbu duše čoveka za besmrtnim životom, borbu protiv Nečastivog koji ga stalno mami u mreže prolaznosti materijalnog.

A zašto nam je dato Kosovo i zašto se trebamo moliti za Kosovo?

Zar pored sve muke i jada svakodnevnog života još i o Kosovu treba da brinemo? Zar nam treba svakodnevna molitva za Kosovo pored svih naših briga? Zar nije jednostavnije, kako neki »pametni, mudri i puni zdravog razuma« medju nama govore da se lišimo Kosova i problema, jer šta će nama to, mi hoćemo miran život i nećemo da se kačimo sa divljim Šiptarima, nećemo da stradamo, ma nećemo ni da razmišljamo o tome. To je tudji problem, ne naš, šta mi imamo sa tim? Mi ćemo se moliti u svojim sobama, kućama, hramovima i Bog će nas zbog toga pogledati i nagraditi.

Imamo kao ljudi i Srbi mnogo toga sa Kosovom. To je naša duhovna zadužbina kojom nas je Gospod Bog, kroz naše pretke zadužio da čuvamo kao Sveto tlo i da se kroz Kosovo spašavamo. To je naše ovozemaljsko iskušenje za Nebeski svet. Mnogi od nas to neće shvatiti nikada, tu odgovornost i obavezu, jer u Gospoda Boga i njegovu pravdu ne veruju. Veruju u neke instant varijante paganskih bogova i u materijalne vrednosti, u materijalnu pravdu koju ljudska logika samo vidi. Ali Božiju logiku ne vide, a i kada im to pomeneš, neće zbog ličnog komfora u to da poveruju. Ljudi uvek sebe stavljaju pre Gospoda našeg i ta neskromnost ih košta spasenja.

Kosovo je duhovno srce Srbije i srpskog naroda.

Na tom mestu, na tom tlu, izgradjena je duhovna veza Srpskog naroda sa Gospodom Bogom, postavljeni su sveti zaveti i podignute lestvice ka nebu za naše duše. Tu su posadjeni hramovi kroz koje su se naši preci i pravednici molili i spašavali ljudske duše, spašavali Srbe i Srbiju. Na tom tlu leži najveće iskušenje i najveće pokajanje srpske duše, na tom svetom tlu se rešava sudbina i nas pojedinaca i našeg naroda u ovim vremenima istorije.

Neko će reći, pa šta je to bitno gde su hramovi, gde se molimo? Hrišćanin se može moliti bilo gde, ne treba mu Kosovo.

To je istina, kada ne bi postojala obaveza koju nam je Gospod Bog postavio, ili bolje rečeno, zavet koji su naši pretci dali Gospodu Bogu svojom sopstvenom krvlju prolivenih pravednika na Kosovskom boju, da nam je milije Njegovo Carstvo Nebesko nego kraljevstvo ljudsko. Zato smo mi vezani za Kosovo, i zato najlakše i najdublje spašavamo naše duše kroz Kosovo. Zato i treba da čuvamo Kosovo i molimo se za njega, jer su naše živote i našu mogućnost spasenja izborili Sveti kosovski ratnici, ostavljajući nam svoje grobove i hramove da ih čuvamo i poštujemo. Mi, pravoslavni Srbi i hrišćani, taj kosovski zavet treba da predamo našim potomcima za njihovo spasenje.

Gospod Bog nam je u ova vremena oduzeo Kosovo zbog grehova naših, zbog komunizma, materijalizma, pohlepe, idolopoklonstva, paganizma, zbog toga što ne verujemo u Stvaraoca ili što verujemo u pogrešne i lažne bogove. Uzeo nam je Kosovo kao upozorenje da se vratimo veri i hrišćanstvu. To jasno vide sveti ljudi, to je jasno video Patrijarh Pavle.

Stoga nas je molio: »Molite se svaki dan za Kosovo«.

Jer kroz molitvu Gospodu Bogu postajemo bolji hrišćani i ljudi, i kroz molitvu ćemo umilostiviti Gospoda Boga, i umilostivićemo Sve Svete koji će nam zajedno svojim molitvama i milošću pomoći, da nam se vrati Kosovo. Sada tu tanku nit sa Kosovom drži mali broj molitvenika, ali kada bi se samo trećina Srbije pomolila i molila stalno Gospodu Bogu da nam vrati Kosovo, kada bi svakodnevna molitva za Kosovo bila delo nas hiljadu, nevidjena snaga ovog naroda bi pomerala Nebesa i ceo Univerzum. Stoga se svakog dana molite, jer će vaše male molitve umnožiti druge molitve i onda će se puno nas moliti. Jedna molitva upućena za spas naših bližnjih je poziv njima sa Nebesa da se priključe lancu molitvenika za spas duša ljudskih. Vaša svakodnevna molitva za Kosovo privlači druge molitvenike a njihove još mnoge druge i Svetlost se umnožava.

Kada jednog dana i ako naše molitve dospeju do Gospoda Boga i usliši ih, Kosovo će se vratiti Srbiji. Kako će se to desiti, nije naše da promišljamo, to će biti Volja Božija, sprovedena kroz ljude, narode i zemlje. Naše je samo da se molimo za Kosovo i naše bližnje. Iskreno i istrajno.

. . .

„Gospode Bože, Oče naš na Nebesima, smiluj se nama grešnim Srbima i oprosti nam grehe naše. Oprosti nam grehe naše i nedela naša, i pomiluj nas Svojom milošću i blagodetima Svetog Duha. Molimo Te Gospode Bože da nam se umilostiviš i da nam oprostiš, i da vratimo Kosovo nazad sebi. Molimo te Gospode da nas Svojom milošću obožiš, složiš i umnožiš, da se pokajani vratimo na Kosovo i da se Kosovo vrati u sastav Srbije. Molimo Te Gospode da u ljubavi i slozi iz kosovskih hramova svi zajedno zapevamo Svetu Liturgiju u Slavu Tvoju. Oprosti nama grešnima i pomiluj nas svojom milošću i ljubavlju. Usvoji naše molitve za Kosovo i presudi nam po pravdi Tvojoj. Neka bude volja Tvoja Gospode Bože, Oče naš na Nebesima.

 

U ime Oca, Sina i Svetog Duha. Amin. „

. . .

Napomena autora: Ovaj tekst je kao svojevrstan stav i poruka posvećen dogadjanjima oko vladike Artemija i monasima manastira Crna Reka koji su okupljeni oko njega.

——–