KREMANSKO PROROČANSTVO – Istina i laž
Ko je napisao Kremansko proročanstvo i zbog čega. Budućnost Srbije i Rusije u svetlosti drugih pravoslavnih proročanstava
Kremansko proročanstvo je lažno. Nisu istinita kremanska proročanstva. Ona su falsifikat i konstrukcija političke elite onoga i ovoga doba.
To se odnosi i na proročanstva Deda Miloja.
Možda ćemo vas razočarati ovom tvrdnjom, ali sve oko Tarabića i Deda Miloja i njihovih proročanstava je jedan veliki falsifikat novinara koji je počeo još za njihovog života. Kremansko proročanstvo nije autentično u većem delu teksta.
Takodje, Muzej Tarabiča i Kremanskog prorčanstva u selu Kremna takodje nije autentičan, to nema nikakve veze sa Tarabićima i sa istinom. Zbog toga dajemo odlomak iz jedne knjige koja malo bolje objašnjava poplavu mitova i proroka u Srbiji.
Redakcija bloga
O prorocima
Kremansko proročanstvo
Ljudi često misle da su proroci vrači – pogađači koji vide budućnost. A po učenju Crkve, prorok je onaj koji vidi volju Božju u istoriji. Mojsije je bio prorok, ali ne „budućnosti“, nego „prošlosti“. Bog mu je dao da vidi stvaranje sveta.
Proroci su često posećeni od utrobe majčine (Jer. 1,5; Is. 49,1). Osećaju neodoljivu silu priziva i ruku Božju na sebi (Jez. 3,14). Osećaju da su slabi i grešni (Jer. 1,6; Is. 6,5). Oni imaju misao, i oni su oruđa Reči Božje (Jer. 1,9; 15,19; Is. 6,9; Jez. 3,1). Proroka ima i u novozavetnoj Crkvi (Dela 11,27; 13,1; 21,10).
Dar proroštva, opšte je nasleđe Crkve, prorok daje utehu i pouku; njega kontrolišu drugi proroci, crkveni autoriteti: on ne pretenduje na centralno mesto. Dar proroštva se koristi na dobro Crkve.
„Didahi“ kaže: „Nije svaki koji govori u Duhu prorok, no ako ima „narav Gospodnju“. Po naravi se poznaje lažni i istiniti prorok“.
Sv. Teofilo Ispovednik, episkop nikomidijski: „Proroci dobijaju proroštvo od Boga, ali ne kako oni hoće, nego kako dejstvuje Duh Božji; oni su bili svesni i poimali proročku reč koja im je slata, ali objašnjavali nisu. Da su proroci za vreme dejstva na njih Duha Božjega imali svest o tome da im se šalje reč Duha Božijeg, vidi se iz toga što su se dobrovoljno potčinjavali i što su govorili ono što su hteli, a što nisu – prećutkivali.
Kod lažnih proroka nije tako. Oni za vreme dejstva nisu imali svesti, no, dovedeni u bezumlje, kao pijani, nisu znali šta se s njima dešava. Proroci Starog i Novog Zaveta proricali su jednim Duhom.“
Sv. Ignjatije Brjančaninov veli: „Mada demoni, javljajući se ljudima, najčešće primaju izgled svetlih Angela radi lakše prevare; mada se nekad trude da uvere kako nisu đavoli, nego ljudske duše; makar ponekad i budućnost predskazivali; mada otkrivaju tajne; ali poverovati im se ne treba nipošto. Kod njih je istina s lažju pomešana, istina se privremeno koristi samo radi lakšeg obmanjivanja.
„Satana se pretvara u Angela svetlosti i sluge njegove pretvaraju se da su sluge pravde (2. Kor. 11,14-15), rekao je Apostol Pavle“.
Sv. Nektarije Optinski pak, upozorava: „Ako se ljudi koji se bave istraživanjem znaka kraja sveta o dušama svojim ne staraju, oni to čine samo radi drugih“ (senzacionalistički).
Lažni i pravi proroci o budućnosti Srba i sveta
Poplava „proročanstava“ u Srbiji – Kremansko proročanstvo je falsifikat
Kraj 20. veka u Srbiju, pod vlašću Miloševića, doneo je poplavu lažnih proroka i proročanstava, počev od novog izdanja „Kremanskog proročanstva“ izvesnih Golubovića i Milenkovića, u kome je pisalo da su Miloš i Mitar iz sela Kremne kao spasitelja Srba prorekli „čovjeka plavih očiju na bjelom konju“, čiji se znak dobija kad se jabuka preseče „poprečice“ (a tako se, znamo, dobija petokraka). Ispalo je da srbski mesija nije niko drugi do – Tito, od čijeg udarca u srce Srbstvo se još uvek oporavlja.
Analizom priče o Tarabićima došao sam do zaključka da je reč o falsifikatu – Kremansko proročanstvo, i to sam objavio u knjizi „Čovek je viši od zvezda“ (Svetigora, Cetinje, 1998.)
Posle toga došla je jedna dublja i ozbiljnija analiza, Voje Antonića, koji je u svom tekstu „Kremansko (ne)proročanstvo: tako nam je kazato“ („Duga“, 1971/2002.) dokazao da su u pitanju političke konstrukcije i tzv. „džoker – proročanstva“, koja su „neodređena i nedefinisana, zbog čega su univerzalno primenljiva na skoro svaki događaj“ (Recimo, dolazak teških dana u kojima će živi zavideti pokojnima, a zatim lepo doba, u kome će ljudi govoriti: „Ustanite, mrtvi, da vidite kako se sada živi“!).
Voja Antonić je pokazao da su iza „Kremanskog proročanstva“ stajali politički delatnici Pera Todorović i Čeda Mijatović (ministar finansija i osnivač Narodne Banke Srbije). Pera Todorović je u svom listu „Ogledalo“ iz broja u broj najavljivao otkrivanje „velike kremanske tajne“, da bi, posle Majskog prevrata 1903. godine, objavio da je to bilo „prorečeno“.
Posle njih dvojice, impuls „kremanizaciji“ Srbije (koja je sada turistički vrlo probitačna) dao je dr Radovan Kazimirović, u svojoj knjizi „Tajanstvene pojave u našem narodu“, objavljenoj uoči Drugog svetskog rata. Onda su došli Golubović i Milenković. U međuvremenu, „narod“ (ili tajne službe?) dopisivale su svoje. Pronela se priča da će Srbija stati pod „jednu šljivu“ („činjenica je da ga štampa u Hrvatskoj rado pominje“, kaže Voja Antonić).
Poslednje dopisivanje „kremanske vizije“ objavio je, skupa sa glumcem Branislavom Lečićem, Dušan Kovačević, dramski pisac. Cilj mu je, kao uvek kad su „Tarabići“ u pitanju, bio političko-pragmatičan: „Dok je ‘Kontejner’ putovao po Srbiji u predizbornoj kampanji, Branislav Lečić i ja smo seli i napisali ceo jedan deo Kremanskog proročanstva. Rekli smo da na 46. strani prvog izdanja, koje je uništeno i nigde ne postoji nijedan primerak, piše kako će se pojaviti takav i takav čovek, i onda sam dao opis Koštunice kao foto-robot/…/
Inicijalna potreba za nastankom Kremanskog proročanstva bilo je opravdanje razvoda braka između kralja Milana Obrenovića i kraljice Natalije. U tu svrhu su Čeda Mijatović i Pera Todorović objavili niz tekstova o „prorocima iz Kremana“, u kojima je, između ostalog, prorečena i neminovnost razvoda ovog braka.
Takozvana proročanstva porodice Tarabića je navodno zabeležio prota Zaharije Zaharić i preneo ih dr Radovanu Kazimiroviću, a on ih je objavio u knjizi „Tajanstvene pojave u srpskom narodu i Kremansko proročanstvo“. Međutim, istraživanja govore da je stvaranje mita započeto 1902. godine, kada je Pera Todorović u „Malim novinama“ objavio svedočenje tadašnjeg ministra inostranih dela Čede Mijatovića, o tome kako se kralj Milan Obrenović pozvao na proroke iz Kremana kada je trebalo da se razvede od kraljice Natalije.
Ko je bio grof, mason i guverner Čeda Mijatović pročitajte na linku ovde.
Naš narod voli mit. Bilo šta da ste mu rekli drugo, ne bi prihvatio na taj način. Ljudi vole da im se pričaju priče proroka i vidovnjaka zapisane u nekim starim knjigama. Reč je o duboko ukorenjenom paganskom tumačenju sudbine, o dešifrovanju totema, petlovih peruški, krivih stabala, vode koje teče uzvodno.
Usred rata u Bosni i Hrvatskoj pojavila su se proročanstva nekog „Deda Miloja“, „proroka iz Pomoravlja“, iza koga je stajao izdavač „Nostradamusovog magazina“, Pavle Matić. Knjiga se zvala „Biće tumbanje po celom svetu“, i gutala se kao alva. Sećam se koliko se primeraka prodavalo u Knez Mihajlovoj, uz kasete s pesmama „Baje Malog Knindže“, opanke i kokarde. Pošto sam video da se ljudi zaluđuju još jednom verzijom „Tarabića“, seo sam i primorao sebe da pročitam i to…
Rezultat čitanja je bio više nego jasan – još jedna duhovna krivotvorina. Tekst je izašao u „Pravoslavlju“ (15. aprila 1992. godine), i u njemu je pokazano kako je Matić konstruisao mit navodnog Miloja koji je prorekao pojavu Miloševića („jedan plavi, o kome Srbi pesme pevaju i koji će da se bori i s Germanima do poslednju kap krvi“).
Ovaj fiktivni „Deda Miloje“ tvrdio je da se u „pravoj Bibliji“ krije učenje o reinkarnaciji, da se ista krije u Vatikanu, i da moramo da se bijemo s Vatikanom da bismo do nje došli.
Ko se ne seća nesrećne, pokojne Milje Vujanović, koja je proricala, na Trećem programu RTS-a, da je sudbina Srbije da se stalno BIJE, da Rusija treba da SIJA, da od Nemačke neće ostati ni MAČKA, od Engleske ni LESKA, a da će Italiju napustiti TALIJA? A Spasoje Vlajić, sa svojom „svetlosnom formulom“, koji je dokazivao da je Titovo ime ZLATNE BOJE (znači, boje dobra), dok je Draža Mihajlović ZELEN (dakle, zao), i pisao o parapsihološkom ratovanju, sarađujući s „grupom 69“, u Vojsci Jugoslavije na tom polju?
Pa tek priča o Srbima od kojih potiče Gospod Isus Hristos, u knjizi objavljenoj u izdavačkoj kući „Miroslav“ (autor „Anđelija Stakić – Spajićeva)…
A za to vreme, Srbi su tonuli sve dublje i dublje i bilo im je sve gore i gore, jer u Pismu veli da gordost dolazi pred propast (Baja Mali Knindža je pevao: „Živjeće ovaj narod, / i poslije ustaša/ jer i Bog je Srbin, /nebesa su naša“). I tako dalje, i tome slično…
Ali, umesto da se nečemu naučimo iz dosadašnje svoje propasti, mi i dalje srljamo; ne kajemo se, ne živimo po zakonu Božjem, bludničimo, ubijamo nerođene i… Opet verujemo u nekakva „proročanstva“…
Vladimir Dimitrijević
——
Nastavak celog članka pogledajte na web site-u „Borba za veru“ i to ovde.
Ja mislim Zlatko da si ti, kao I ja a I mnogi sirom svijeta, zrtva vjerovanja u kaznu I nagradu. Vjerovatno balast pogresno shvacenog Hriscanstva.
BTW, nemam odbojnost prema nasoj crkvi. Cak stavise, kcerka mi pohadja privatnu skolu Sveti Sava pri nasoj crkvi u Cikagu.A I ja Sam se ispovjedao I isao na Liturgije sve dok me nije ‘lupilo po glavi’
@ Marta Hvala na pozivnici , sacuvacu je za slucaj da se situacija pogorsa :) . Salim se , svi smo mi na istoj strani : i vi i Zlatko i Boris i onaj Gavran i ja … postoje ljudi koji veruju i ljudi koji ne veruju da veruju :)
@ Boris
Slazem se s vama o kazni i nagradi . Ja „propovijedam“ tezu da cemo za sve dobro i sve zlo sto uradimo biti kaznjeni , tako da izbor ostaje na nama i nasim svjetonazorima :)
@ Boris
Ne bih se složio sa tom tvrdnjom Borise, nikako se ne bih složio!
Ali vam ne mogu pojasniti rečima a da ne udjem u stvari za koje nisam nadležan i za koje namam blagoslov.
Iz svih navedenih komentara,niko nepominje prvu stanpanu knjigu prorcanstva a zadnji put stampana 1940 godine od Dr.Radovana Kazimirovica,koja je nastala po kazivanju kremanskog prote Zaharija Zaharica, a on je imao zapise iz razgovra sa prorcima.Ta kazimiroviceva knjiga se prepisuje i prodaje u Domu prorka u Kremnima, a kao sto se zna uvrstilo smo nase prorocanstvo u turisticke svrhe, i knjiga se moze tu u domu nabaviti . Voleli bi da procitate Kazimirovicevu knjigu i onda kazete dali su poruke istinite ili ne, a nepostoji ni jedna da ili je se ostvarila ili ima sansu da bude. Nekorektno je sto pojedini radi nekih novinskih clanaka kazu da su prorci bili surovi i grubi. Naprotiv oni su bili tihi,pobozni ,slabo govorljivi ,bezali od naroda jer su ih ismejavali ,pricajuci o vozu,telefonu, dolasku davola-komunista a i bogami povratku kraljevine.
Voleo bi da licno ukristi komentar sa Vladimirom Dimitrijevicem i Zlatkom Scepanovicem, da mi pokazu sta je neistinito u kazimirovicevoj knjizi pa neka se jave na br 064 150 60 88
O kremanskom proročanstvu je, između ostalih, pisao i Voja Antonić, u knjizi „Kremansko proročanstvo: studija jedne obmane“. Utvrdio je da postoji 12 izdanja knjige „Kremansko proročanstvo“, koje su sve različite i menjane tokom vremena. Tokom svog istraživanja posetio je Kremnu, gde su mu ponuđeni „originalni rukopisi“ Mitra Tarabića, koji je bio nepismen.
E sad, gosn Pjeviću, kako moji izvori iz Kremna kažu, vaš posao koji ste razvili oko Kremanskog proročanstva, agencija Kremnaturs i spomen dom Proroka uopšte ništa nema sa pravim Tarabićima, niti ste im vi bilo kakav rod a niste ni meštanin Kremna. Koliko mi rekoše Kremanci vi ste se od skoro doselili iz Bosne, postavili ste spomen dom na putu daleko od sela i od Tarabića, bavite se mistifikacijama sa kamenim kuglama i proročanstvima Tarabića, zbog čega su vam ozlojedjeni seljani par puta palili vaš Spomen dom.
Tako da bolje da se ne javljate da ljudi ne saznaju bruku. Razumem vašu potrebu da promovišete vaš posao, ali vaš posao je praznoverje i prevara. I dok se god narod bude zaglupljivao takvim mistifikacijama neće mu biti bolje.
Gospodine ,sa najboljim namerama sam se javio da vam iz mog znanja pojasnim istinu i ostavio vam licni telefon. No nazalost vi se bavite rekla-kazala.
pa znanja radi da kazem, ja sam gospodine rodeni kremanac , ovde imam nasledenu ocevinu, koju su koristili predci vise od 400 godina, moja rodna kuca je najstarija u Kremnima. Tom narodu skoro bio odbornik u opstini i predsednik MZ i predsednik Skolskog odbora OS ,sto znaci da je neki normalan narod bio za mene. Ti sto su sa vama razgovarali nisu i netrebaju.
Roden u monarhistickoj kuci koju je prorcanstvo staro orginalno hrabrilo da ce pobediti zlotvore sto su im oteli drzavu 45 godine i kao sto vidis polako se pobeduje,kralj samo sto nije ustolicen.
Osnovo sam agenciju koja se bavi promocijom prorcanstva u turisticke svrhe i sta je tu lose. Ja 2002 godine podigo spomen prorku Milosu 148 godina posle smrti, sta mislite dali je to mene cekalo slucajno. Prorcanstvom moze da se bavi ko hoce,vidite i voja antonic pa sa je tu lose. Jeli strujom treba da se bave samo tesle,Zlatiborom samo zaltiborci . Ne mogu i ti neki koji dodu iz bosne,i sta je tu lose.
nemojte da komentarisemo ovako,nema smisla pisati rekla kazala. Imate na internetu moj e-maj pa pitajte i recite sve cu vam fino i kulturno odgovoriti.
Puni ste neke srdbe prema meni ko da sam vam nesto lose ucinio nedaj boze. Pa prork u staroj orginalnoj knjizi pricao o mistici kremanskog kamena, pa sta je lose da se pretvori u suveniri. Budva moze da lepi kamen sa plaze i prodaje,vidite sada po rusiji jure kometu da unovce ,u Medugorju brdo kamena pdneto,samo u Kremnima Dragan nesme da pravi suvenire .
Molim vas ako nesto hocete imate moj telefon ,pa se javite .Ovih dana sam na sajmu turizma u bg pa slobodno dodite u halu 4 stand zlatibora i uzica.
Zurim se pa nevodim racuna o gramatici .
@ Dragan Pjević
Poštovani gdine Pjević nemam ništa protiv vas lično, niti ima srdžbe u meni po pitanju vas lično, koliko protiv promocije Kremanskog proročanstva i sujeverja koje obavljate.
Da ste bogobojažljiv čovek znali bi da se Crkva žestoko bori protiv proricanja i gatanja, sujeverja i praznoverja koje se time podstiće. Tarabići, Bog da im dušu prosti, sigurno nisu bili sveti proroci, već naprotiv. Iz njihovog života je jasno da su bili opsednuti podnebeskim duhovima i utvarama, i da su znanje dobijali od lukavoga. I nipošto ne želim da se takvo zavodjenje ljudi još i populariše.
Ali to je sve ostavljeno nama i vama na savesti. Prilažem vam tekst sa sajta Svetosavlje o Tarabićima ako ga do sada niste čitali:
ČOVEK JE VIŠI OD ZVEZDA
Okultizam, astrologija, magija
(PRAVOSLAVLJE I SEKTE, KNJIGA 6)
KREMANSKO PROROČANSTVO
Najpoznatije srbsko narodno proročanstvo dakako pripada braći Mitru i Milošu Tarabiću, rodom iz užičkog sela Kremana. Proročanstva je svojevremeno beležio prota Zaharija Zaharić… Ko ih ne zna? Od onoga o ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića 1903. godine do onoga da će „Srba ostati toliko da stanu pod jednu šljivu“. Šta je sa rukopisom prote Zaharije, ne zna se; proročanstva Kremanaca kod nas su poznata pre svega preko knjige „Kremansko proročanstvo“ Dragoljuba Golubovića i Dejana Malenkovića („Nova knjiga“, Beograd 1986.), koje nam je prilično sumnjiva iz razloga koje ćemo navesti… Dakle, ne znamo šta su Tarabići stvarno rekli i učinili, ali znamo da je knjiga o njima u najmanju ruku veoma problematična.
Miloš Tarabić je, kažu autori, bio čovek koga su posećivale „vile i vilenjaci“[1]; govorio je da u „gori gleda i sve vidi i čuje“, a nije znao da objasni kako i šta. Miloš je čuo glasove, a kasnije mu je pokojni stric Mitar dolazio oko ponoći i kazivao šta će biti u budućnosti.
Naročito su zanimljiva navodna proročanstva o sudbini Srba u II svetskom ratu, u kome je Staljin najavljen kao crveni car, a predviđeni su i ljudi sa zvezdom na čelu. U građanskom ratu, govorio je, prema Goluboviću i Malenkoviću, Miloš, dok bude trajao: „Dušmani će ovo gledati i smijati se srpskoj omrazi. Ondakar će se u narodu pojaviti jedan čovek plavijeh očiju pa bijelom konju (podvlačenje naše, nap. aut.). On će, malo-pomalo, sjediniti zavađenu braću. I na njegovom čelu sijaće zvijezda. On neće biti po volji dušmanskoj vojski, te će ga ona goniti đe gođ stigne, po šumama, rijekama i morima. No, taj će čovek skupiti veliku vojsku i š njome na Biograd udariti. Protjeraće dušmanina iz zemlje, te će nam carevina biti veća nego ikad što je bila“.
Golubović kaže da Srbija nije postala carevina, ali se ujedinila sa braćom sa severa i juga, a Tarabić je imao „realno viđenje“ Titove uloge u bratoubilačkoj borbi, pošto je Tito okupio ljude pod geslom „bratstvo i jedinstvo“. Ovakva verzija proročanstava sasvim se uklapala u verziju SUBNOR-a, koji je 1981. godine u Čajetini izdao knjigu „Zlatibor u ratu i revoluciji 1941-1945.“ Borci su objavili da je na pitanje prote Zaharije ima li narodu spasa u II svetskom ratu, Miloš Tarabić odgovorio: „Valja im presjeći jabuku napola, „poprečice“, pa će ondakar ugledati đe im je spasenje“. Kad se jabuka preseče popola, ugleda se, naravno, petokraka – „znak spasenja“ za Srbe.
Tarabić je još govorio: „Vrijeme mira i izobilja trajaće dugo. Vodiće se mnogo kolena koji će živjeti i umrijeti u miru, a da rat budu doznavali samo preko mudrijeh knjiga, riječi i raznih prikaza… Naša carevina će ojačati, i đe god se bude čulo ime naše, svi će nas cijeniti i voljeti…“ A kad će Srbija najbolje živeti? „Srbija će najbolje živjeti kada se na njeno prestolje popne čovek plavih očiju, na bijelome konju, koji budne u Srbiju došao i doneo u nju neku novu vjeru“.
Posle trećeg rata, koji će biti strašan, Tarabići su, navodno, nagoveštavali dolazak „aranđela Mijaila“ (koga je Milić od Mačve naslikao kao Mihaila Gorbačova). Zemlja će u to doba biti „prava rajska bašča“, i svi će ljudi biti jednog jezika i jedne vere…
Kada se sve ove „proročke poruke“ dešifruju, dobija se sledeće: Građanski rat među Srbima sprečio je Tito, čovek čije su jedinice samo 1944. i 1945. u Srbiji ubile oko 150 000 ljudi, predstavnika „trulog režima“ i „saradnika okupatora“, čovek čiji su izmećari u Crnoj Gori napravili „pasja groblja“ i otvorili jame – bezdanice da bi u njih bacili na hiljade ljudi; „mir Srbima“ je doneo onaj čiji su sledbenici ubili oko tri stotine pravoslavnih sveštenika, onaj čije su sluge „sahranjivale Boga“ i škola napravile klanice dečjih duša, izgoneći veru i poštenje iz đaka, onaj čiji su ideolozi propagirali „slobodnu ljubav“ i brak kao „interesnu zajednicu“, onaj koji je oteo zemlje Srbima i iscrtao kobne granice, onaj koji je sprečavao svaku projavu srbskog rodoljublja, nadahnitelj Ustava iz 1974, pokrovitelj svih srbskih neprijatelja – sa zvezdom na čelu, drevnim satanskim simvolom, onaj za koga se ne zna da li je zaista bio to za šta se izdavao da jeste, čovek iz nigdine koji nas je odveo u nigdinu… Knjiga Golubovića i Malenovića se tako pokazuje kao obična prokomunistička propaganda, što se naročito vidi iz vizije „hiljadugodišnjeg titoističkog mira“, kada će mnoge generacije na našem prostoru živeti lepo, a o ratu će doznavati samo iz knjiga… Nije prošlo ni pedeset godina od rata u kome je stradalo preko milion i po Srba, i posle koga je Tito nastojao da zatre sve tragove ustaškog i komunističkog genocida nad ovim narodom, kad je opet izbio rat, u kome su uglavnom ginuli sinovi jedinci i u kome su na stotine hiljada Srba proterani sa svojih vekovnih ognjišta. Srbija je „najbolje živela“ u doba „proroka nove vere“, bezbožnika Tita, prorokuju Golubovićevi i Malenovićevi Tarabići, kada se, po cenu tupo sitog života, mnogi odrekoše svog imena i svoje krsne slave, pljujući na sve sveto i čestito u istoriji svog naroda. To je bilo „srećno doba“ – kada se vera prodavala za večeru, i poštenje za pečenje, i krsti za masne prste…
Poslednja vizija „novotarabićevaca“ je hilijastička slika nekakvog carstva „aranđela Mijaila“ (ne Hrista), kada će svuda biti „jedna vjera i jedan jezik“. Da to možda nije „novi svetski poredak“, koji nije uspeo komunistima, a koji će, verovatno, uspeti novim mondijalistima, tvorcima „Nju Ejdža“? Uostalom, i njihov znak je petokraka…
Gos.Scepanovicu, rekoh zurim se spremam se na put,ali evo kratko jos koju rec,mada ubuduce rekao sam vam javite mi se na moj e-majl pa cu vam pisati kad stignem. Vidi se da ste odma posle moga prvog pisanja dosta blazi i umereni hocu reci realni.trebalo je da se i izvinete posto sam vam pojasnio dasam ja rodeni Kremanac,a i oni koji nisu imaju pravo da se bave kremanskim stvarima.Rekoh nije struja samo za Tesle.
Pominjete neke stvari koje nemaju veze sa mojim poslom. Otvoreno mogu da kazem da sam jedan od boljih poznavalaca kremanskog prorocanstva i zato sam se prvim pismom nudio da vam neke stvari pojasnim.
Opet neke stvari mesate.Reko sam JA SE BAVIM TURIZMOM znaci turistima se drze tribine o Kremnima i prorcanstvu i drugim mistikama i lepotama Kremana i uzickog kraja, ne nekim budalastinama.Prepricava se orginalna knjiga prorcanstva a i ono sto se zna oiz naroda. Turisticka agencija sa Zlatibora prica o Zlatiboru, Dimitriju Tucovicu i drugim Velikanima mi o Tarabicima i drugim vidovitim ljudima. Rekao sam Budva pravi suvenire i prodaje ,pocela i moja radionica u Kremnima i sta je tu lose. Losa je zavist tih sto su se vama zalili.Pa ko njima brani da rade isto.Naprave objekat ,otvore agenciju.
O odnosu crkve i prorcanstva sve mi je dobro poznato a znam i to da je pre drugi svetski oko 300 sojevaca otislo da uci za popove . Nemam kad da citam prilog pa drugi putali vidim pise Golubovic pa da znate to je izmisljena knjigakao i Vidiceva,Bokunuova.Rekao sam pored Zapisa koje jos niko nije video prava je samo Kazimiroviceva knjiga,koju crkva neosuduje a oni su je i napisali a recezent bio vladika Nikolaj,znaci crkveni velikodostojnici onoga vremena su tvorci orginalnog prorcanstva,u kojoj se prica o kremanskom kamenu ,Kruevcu prestolnisi ,povratku monarhije ,pa zar ja to treba da negiram. Mislim da su mi svi monarhisti zahvalni sto stalno u tribinama kazem da po prorocanstvu vraca se monarhija.
Molim te ako hocete da kontaktiramo na e-mail. Pozdrav
Zlatko: O kremanskom proročanstvu je, između ostalih, pisao i Voja Antonić, u knjizi „Kremansko proročanstvo: studija jedne obmane“.
Nisam citao knjigu (a, bogami, ni gledao istoimeni film) ali me zanima otkada je Voja Antonic, ateista, vjerodostojan izvor objasnjenja „onostranih“ pojava?
Izgleda da nama Srbima ni za 700 i kusur godina „kljukanja“ Pravoslavljem nije doslo iz dupeta u glavu da se kanimo paganstine!
@ Boris
Meni je sasvim u redu rad Voje Antonica oko Kremanskog prorocanstva, jer je objektivan i verodostojan. To sto je on ateista nema znacaja za objektivnost njegovih nalaza oko fame sa Tarabicima.
Zdrav razum a i zaveden razum se svuda nalazi, pa nema smisla iskljucivati istinu ako je i od ateiste.