Miodrag Janković
Nastavak priče iz prethodnih tekstova broj 1 i broj 2 … .
Како је извршен пуч 27 марта 1941 године?
Најбоље и врло прецизне описе дали су шеф специјалних операција у Југославији Хју Далтон, затим агент СОЕ у Југославији (од пролећа 1940.) Том Мастерсон и енглески плаћеник, пучиста Миша Трифуновић, лидер Народне одбране.
Писмо Хјуа Далтона
пуч 27 марта 1941 године
од 28. марта 1941. године британском председнику владе Винстону Черчилу (лични Архив кнегиње Јелисавете Карађорђевић)
У прилогу Вам достављам копије три телеграма које смо примили од мајора Џорџа Тејлора, нашег представника на Балкану. Телеграми се односе на улогу СОЕ у недавним драматичним потезима у Београду. Јануара ове године одлучио сам да пошаљем Тејлора на Балкан који он веома добро познаје. У то време био је човек број два, који је радио за Сер Френка Нелсон-а овде у Главном штабу. Међутим, с обзиром на очигледну опасност која је претила од Немачке сматрао сам да привремено треба да се лишимо једног од наших најбољих људи и да га пошаљемо да ради на терену.
После великих нервирања услед кашњења у одласку због недостатка авиона стигао је у Истанбул 20. фебруара и одмах потом посетио Софију, Београд и Атину, а затим се вратио у Београд. Онда је прионуо на посао. Ево Тејлорових инструкција по редоследу важности:
- Преврнути небо и земљу да наши пријатељи у југословенском Генералштабу спроведу у дело план о блокади Дунава;
- Довршити припреме око побуне у Румиунији;
- Организовати групе за саботажу у Бугарској, Југославији, Грчкој и Албанији, које би биле спремне да ступе у дејство у случају да њихова земља буде окупирана;
- Наставити већ добро уходан рад у Југославији на подстицању југословенских опозиционих странака да на Владу врше притисак у корист наше земље;
Од свих горњих инструкција она број 4. је за нас најинтересантнија. Од како сам преузео СОЕ у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти стерлинга. Новац је, углавном, отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања, укључујући и награде за повремене мање саботаже.
Успели смо да образујемо и резервни фонд од 16 милиона динара који би се користио у случају да упутнице из Лондона не могу да буду достављене. Мислим да смо добили добру противвредност за уложени новац. Благодарећи овом новцу наши агенти су били у могућности да одржавају пријатељске везе са главним Југословенима расположеним против Сила Осовине (као што су ТУПАЊАНИН из Земљорадничке странке и ТРИФУНОВИЋ из Народне одбране), а наше агенције за тајну пропаганду непрестано су подстицале народну жељу да се пружи отпор.
У ствари, из трећег прилога ће Вам бити јасно да је пуч, у великој мери ТРИФУНОВИЋЕВО дело, а да је стварну политичку подршку изван старе Владе пружила Српска земљорадничка странка – главни инструмент наше политике, која је (као и Народна одбрана) на нашем платном списку. Поносим се резултатима које, у великој мери сматрам Тејлоровом заслугом и заслугом његових главних помагача – поручницима Мастерсоном и Бенетом. (…)
Трифуновићев извештај о пучу
Uhapšenog Dragišu Cvetkovića sprovodi Živan Knežević
Било је одлучено да се пуч изведе јуче увече, између 19 и 21 ч, уколико Краљ не напусти Београд. Завереници су сазнали да је Кнез напустио Београд и нису знали да ли је са собом повео и Краља. Послали су поруку да се заустави воз под изговором да је пруга минирана. Ускоро су се уверили да је Краљ код куће и да спава. Издато је наређење за војни покрет у 2 сата ујутру и да се претходно пресеку две телефонске линије. (Пре пресецања линија Команданту Љубљанског гарнизона је наређено да се у Београду и да се према њему коректно поступа). После тога војска је заузела своје положаје, односно:
- Управу града Београда,
- Радио станицу и
- сва министарства.
Тада је генерал СИМОВИЋ од куће доведен у Министарство војске, Генерал МИРКОВИЋ, ТРИФУНОВИЋ и известан број официра који су чекали на земунском аеродрому напустили су аеродром и отишли у обилазак трупа да би утврдили да ли је све у реду. Утврдили су да је све у реду и да се не очекује било какав отпор. Побринули су се за ЦВЕТКОВИЋА и ЦИНЦАР-МАРКОВИЋА, КОЈИ СУ СЕ НАЛАЗИЛИ У СВОЈИМ КУЋАМА. Одвели су их у Министарство војно и тамо их ухапсили. Све је било завршено у 3.30 ујутру. Отпора није било. Затим је СИМОВИЋ позвао у Министарство војно следеће личности:
- Генерала ПЕТРОВИЋА, Команданта града Београда,
- Генерала МАРИНКОВИЋА, његовог помоћника,
- КОСТИЋА, Команданта жандармерије,
- ПАНДУРОВИЋА, Команданта Дунавске дивизије,
- Дивизијског генерала МИХАЈЛОВИЋА, Управника Војне академије, и
- Све Команданте пукова Београдског гарнизона.
Горе наведене личности су приликом претходних покушаја да се придобију за идеју пуча биле, или уздржане, или се нису изјашњавале. Међутим, овом приликом они су се, без резерве, ставили под команду генерала СИМОВИЋА. Шеф Генералштаба, Генерал КОСТИЋ у време мога разговора није нађен код куће. Генерал ПЕШИЋ, Министар војни, због болести је остао код куће, под стражом. Пуч су извели пуковници, потпуковници, мајори и капетани који су преузели команду над следећим пуковима:
- Пешадијским пуком Краљеве гарде,
- 22. Пешадијским пуком,
- 28. Пешадијским пуком,
- Подофицирском школом,
- целокупном авијацијом и пилотима,
- тенковским пуком, и
- Артиљеријским пуком у Београду.
Између 4 и 4.30 ујутру Генерал СИМОВИЋ је позвао све шефове политичких партија и представнике Хрватске странке који су се налазили у Београду и у њиховом присуству саставио Краљеву прокламацију о ступању на престо и наименовању Генерала СИМОВИЋА да састави владу. Прокламација је однета у двор у 5 ч ујутру и поднета Краљу на потпис. Одмах после тога Генерал СИМОВИЋ је образовао владу. У 6 ч ујутру Влада је о пучу обавестила све команданте војних формација у земљи и они су тај корак подржали. Свуда у земљи се одржавају манифестације којима народ изражава своју велику радост. У земљи влада мир. Влада је привремена. Нигде није било проливања крви.
Извештај Тома Мастерсона о пучу
Kralj Petar II Karadjordjević u pratnji Generala Petra Simovića na smotri pučista
У вези са изведеним пучем данас сам добио следеће информације: Радоје КНЕЖЕВИЋ, професор из Београда, члан Извршног одбора Демократске странке, са којим сам, отприлике пре 6 недеља разговарао о могућности ширења пропаганде, изгледа да је разговарао са Генералом МИРКОВИЋЕМ и том приликом му предложио идеју о извођењу пуча.
Пошто су ту идеју детаљно проучили договорили су се да предложе Генералу СИМОВИЋУ да преузме руководећу улогу у подухвату. Он је на то пристао. Генерал МИРКОВИЋ и професор Радоје КНЕЖЕВИЋ су се тада обратили Генералу ИЛИЋУ. И он је пристао.
Радоје КНЕЖЕВИЋ има млађег брата, Жику КНЕЖЕВИЋА са којим је разговарао после разговора са Генералом МИРКОВИЋЕМ. Жика, мајор по чину, је тада обавио разговор са многим капетанима, мајорима и потпуковницима. Са изузетком двојице-тројице, сви су прихватили игру. Тада су предложили Жики да преузме команду над извођењем пуча, да разради план и подели улоге.
На земунском аеродрому је било спремно 300 авиона, а 16 противавионских топова и сви тенкови у Београду су били спремни за акцију. СИМОВИЋ је издао наређење у 2 сата ујутру, када су напустили касарне на челу са Жиком који је био на челу свог коњичког батаљона. Одмах су заузели Министарство војске и Председништво владе.
Генерал МИРКОВИЋ, Радоје КНЕЖЕВИЋ и њихови помагачи су се у време извођења ових операција налазили у Земуну. У 2.30 ч стигло је обавештење да су сви витални пунктови заузети. У Управи града затекли су Управника града како спава. Пробудили су га и одмах ухапсили. У 4 ч ујутру Жика је отишао кући код СИМОВИЋА обавестио га да је операција изведена и одвео га у Министарство војске где су га чекали Генерал МИРКОВИЋ и Радоје КНЕЖЕВИЋ.
Три хрватска министра су дошла у Министарство војске када их је Генерал СИМОВИЋ обавестио да удар није извршен против њих и да се положај Хрвата неће мењати.
Приликом извођења пуча само су две ствари измакле контроли. Две чете, или два батаљона је требало да опколе два двора. Међутим, један од мајора је у последњем моменту отказао, тако да је само један двор био опкољен. Други је био проблем са телефонским везама. Изгледа да су постојала два кабла, а да је само један био пресечен. То је открио један од официра-завереника када је ушао у ДРИНЧИЋЕВУ канцеларију. Телефон је зазвонио у тренутку када је официр улазио. Подигао је слушалицу и установио да се на вези налази Командант жандармерије који је позвао свога колегу Управника града да би га питао зашто се тенкови крећу улицама. Официр му је одговорио да је то само мера предострожности и да слободно настави да спава.
Знало се да је у поноћ Министар војни ПЕШИЋ, играо бриџ. Чим се вратио кући пред његова врата је постављена стража. Пробудио га је официр-завереник у 2.30 ујутру. Изгледа да је министар имао облогу око врата. Речено му је да се одиграла револуција, да се на челу снага налази Генерал СИМОВИЋ и да је он, министар, ухапшен. ПЕШИЋ је тада рекао официру да оде и каже СИМОВИЋУ да што се тиче револуције ради по своме нахођењу под условом да њега остави на миру.
На дан 26. марта 1941. завереници су сазнали да је Кнез напустио Београд и да је Краљ сам у двору и да спава. У 4 сата ујутру Генерал ИЛИЋ је позвао Команданта Љубљане и рекао му да је наименован за Министра војске, да је Кнез напустио Београд и да ће воз у коме се налази стићи у његово подручје негде око 6 сати ујутру. Његова је дужност да Кнеза извуче из воза по сваку цену и да га врати у Београд. Командант Љубљане је одговорио да је разумео наређење и да ће га извршити.
Генерал СИМОВИЋ је поднео листу са именима личности које намерава да позове у Владу. На листи су били, углавном, генерали и неки млађи цивили. Затражен је савет од КНЕЖЕВИЋА који је одговорио да ово питање може да се реши на два начина: или да у владу уђу само војници, или само цивили. Његов је савет био да у владу уђу представници свих политичких странака. Генерал СИМОВИЋ се на крају с тим сложио, поцепао своју листу и замолио КНЕЖЕВИЋА да састави листу која би обезбедила сарадњу свих политичких странака.
. . .
Kraj feljtona. Više o ovoj temi možete saznati na www.27mart.net
Sad znamo da je Disident van zemlje zbog 27 marta i da zbog toga sluša nostalgy.
Ovom tekstu nedostaje zaključak. Koliko vidim teza je da su srpska stradanja krenula kada su srusili Kneza Pavla i ponistili Trojni pakt i kada je srpska vojna hunta pomislila da ce se moci odupreti Nemcima uz pomoc engleza. Ali sta je 100.000 engleskih srebrnjaka i nasih slobodarskih teznji, na sta se mi stalno pecamo, prema 100,000 bombi bacenih na beograd zbog toga.
Sada nas anglosaksonski mediji tese da smo zahvaljujuci tom pucu naljutili Hitlera, naterali ga da nas prvo satre pa da onda krene na Ruse, zbog cega je izgubio dragocene 3 nedelje u pohodu na Rusiju, mislim kasnio je te tri nedelje, pa ga je tamo uhvatila zima. To je „nebitna konstatacija“ jer bi on i onako izgubio od Rusa i ruske zime, pre ili kasnije, jer se malo vise zaleteo.
Stvarno je pitanje kako bi sa ovim znanjem mi tada reagovali. Kako smo reagovali na Nato, mislim da bi opet uradili isto, uz prijateljsku asistenciju anglo saksonske brace.
Sad me muci i drugo pitanje, ako su englezi finansirali puc te 43, ko je finansirao sve ostalo pocev od 1989 u Srbiji i okolici?
Eskimi?
Ja mislim, mozda je malo dogmatsko gledanje, ali ja mislim da smo se 1989 svi mnogo prevarili jer smo podrzali Slobodana Milosevica. Da je on na Gazimestanu rekao „Objavljujem kraj Saveza Komunista, pozivam gradjane da ucestvuju u formiranju nove demokratije, da krenemo za svetom, da se pomirimo na ideoloskim osnovama,…i da izgradimo novu Jugoslaviju sa srpskim liderstvom, na jednim novim, zdravim osnovama ……“ Da smo odmah skinuli petokraku sa zastave….Ja mislim da smo zakazali u tom marketingu. Jer danas se na zalost relativizuje to vreme, svi ocenjuju ondasnju Ameriku i Englesku iz ugla onoga sto su nam one od tada uradile i kazu „ma i da smo rekli da hocemo demokratiju isto bi bilo ko god da je vladao“. Mislim da je to strasno.
Istorija je prema nama bila jako surova, a to je mozda zbog toga jer smo uvek bili korak iza ili korak ispred te anglo-saksonske price…i nikad nismo kapirali da ipak oni vladaju svetom. Nego mi uvek trazimo da izmislimo da su to Nemci, Austrijanci….Rusi i Kinezi, Indija…..mi uvek imamo neku filozofiju.
Da je Milosevic rekao ovo gore,….ili u najmanjem slucaju da je javnost ustala posle tog Gazimestana i rekla, e pa cekaj ovaj hoce da uzdigne komunizam na novim osnovama…i da su ga 9 decembra 1990 oduvali na izborima….drugacije bi se igra odvijala na Balkanu.
Ja se secam pre 20 godina, onog odusevljenja, kad su poceli sukobi u Hrvatskoj, sa „nase“ strane svi su nosili zastavu sa petokrakom na tenkovima. I to je nasa TV htela da podvuce da je to ponos, inat….eto oni se cepaju a mi ne damo Jugoslaviju. Pa je ispalo, eto oni cepaju Jugoslaviju, al mi je za inat ne damo, jer cemo je napraviti „krnju“. Pa cemo je napraviti sa „srpskim krajevima“. Pa na kraju cemo napraviti Jugoslaviju od „Srbije i Crne Gore“. A gde god je ulazila nasa vojska vijorila se petokraka.
U stvari mi smo vodili propgandni rat u korist Hrvatske, Slovenije. Jer sta Amerikanac moze da zakljuci kad vidi petokraku, a on ne zna sta znaci sahovnica. On znaci da je 50 godina ziveo u strahu od zle imperije, Sovjetskog Saveza i onda ce on po instiktu da se bori protiv onoga ko te simbole koristi.
E sad, kad bi se islo jos unazad 1987, pa i pre, kad su Slovenci onako stidljivo trazili reformisanje Jugoslavije, kada je Mladina intervjuisala sadasnjeg Princa Karadjordjevica, kada su rekli da ukidaju stafetu Mladosti….sad to sve izgleda smesno. Ali su tada na racun Slovenije iz Srbije stizale nacrnje optuzbe i uvrede. Da je Srbija podrzala Sloveniju, ili da je Srbija prva izasla sa tim predlozima, ne verujem da bi bilo puno podrske u Sloveniji za cepanje…….a ukljestena Hrvatska se ne bi tako lako odlucila na separatizam.
Svasta je moglo biti, pa eto…ja ne bih bas ulazio u diskusiju da su nas drugi unistili nego makar malo da pogledamo sta smo mi to (ne)cinili tada.
Koliko ce od onolike zemlje ostati kad je budemo vracali princu ?
@ Brana
Ja sam zuveo u krajevima koje su srbi morali da napuste i gledao sam tamo u pocetku kako se na sve tri strane kap po kap doliva strah i ludilo . I iako sam dugo verovao u isto sto pises o toj temi sad, moram da priznam, – vise nisam siguran .Moja promena misljenja nema veze sa relativizacijom `SLOBINOG` vremena vec samo sa gledanjem cinjenica ukljucujuci i ove o 27-om martu .
Valjda su ipak razliciti uglovi gledanja od `tamo` i od `ovde` bez obzira na nase poprilicno slicne stavove o temi.
@ Sony
Nisam ja otisao iz zemlje zbog 27 marta neke 1941 godine! Ja sam otisao iz zemlje jer u njoj niko ne ceni kvalitet, jer se u njoj napeto zivi, jer u njoj nema dugorocne perspektive osim ako nisu u klanovima koji su stvorili 27 mart, pa 48-u, 89-u, 91-u, 99-u, 2000 sve do danas. Koliko smo mi imali prilika da ispravimo taj 27 mart samo Bog zna!!! Niko nama nije smetao da zadnjih 10 godina ispravimo sto se ispraviti moze ako mislimo da smo negde istorijski pogresili. Ali mi nismo nista ispravili, nego smo samo dali novi izgled staroj formulaciji, vladavini surovih i iskljucivih elita u Srbiji, iskvarenoj vlasti koja se kao epidemija siri svuda po drustvenom sistemu, pa svuda imamo neko silovanje, iskljucivost, i neke puceve, pocev od fakulteta, kluba pisaca, firme, porodice. Eto, zato sam otisao!!!
Otisao sam i zbog onog jezivog saznanja da su Srbi bili prvi koji su najstrasnije od svih ugnjetavali svoj narod posle 1945 kada su komunisti dosli na vlast i zatvarali svoju bracu politicke neistomisljenike, zatvarali crkve i zabranjivali veru, sto se nije desavalo ni u Hrvatskoj ni u Sloveniji, pa sad neko da kaze da su nam oni krivi. Ko je kriv Slovencima sto su na vreme poceli da pricaju medjusobno, i da grade demokratiju, sto su ocuvali svog seljaka i svoju ekonomiji, sto su pametni i smireni. I oni su imali svoj 27 marta, i vise njih, i oni su imali bracoubistva, svoju Korusku, i sta sve jos ne, pa su kao zreli ljudi uspeli da naprave modernu drzavu sa jakom ekonomijom i zadovoljnim ljudima. Otidjite do Slovenije, pogledajte na sta lici ta zemlja, koja je sa nama Srbia delila 45 godina istu sudbinu.
E zato sam otisao, kada sam video Sloveniju i slovence, shvatio sam tu tuznu istinu da se u Srbiji u svemu preteruje, i slozio bih se sa Branom, kada izadjete iz zemlje Srbije shvatite kako mi imamo jednostavno pogresnu predstavu prvo o sebi a onda o svetu. Citam i ovaj feljton, i namerno necu da komentarisem, jer je on tipicno srpski nacin razmisljanja o „alama i baucima“, herojima i zaverama.
Šta mislite gospodo čime se zabavljaju i koje igre igraju prvih 10 sa Forbsove liste najbogatijih, kao i prvih 10 sa neke anonimne liste, ali isto tako bogatih? Zar nije zanimljivo da podele planetu na kontinente, države, zone i onda se takmiče ko će sa što manje ulaganja da ostvari veći profit? Verovatno izbegavaju da budu direktni konkurenti u nafti, telekomunikacijama, vojnoj industriji, farmaciji, ishrani, i ko zna čemu još, ali koriste sličnu strategiju u načinu okupacije, potčinjavanja, usitnjavanja ili destabilizacije država koje su pokazale da imaju potencijal da im prave neprilike.
Igra se najčešće odvija preko lokalnih igrača, koji za pare rade sve što je potrebno. I da uvedu zemlju u demokratske procese, i u tranziciju, i da razbuktaju nacionalna osećanja i mržnju, i da upotrebe i vojsku i policiju ako treba, i da postupaju po direktivama MMF, svetske ili već koje banke, WHO, itd. Ako ima otpora tu je i NATO.
Rezultati za sad pokazuju da većina zemalja u svetu ima svoje „kosovo“ ili bar IRA, da su budžetski deficiti veliki a vlasnici tih deficita su MMF i slični, koji uvek mogu da podnesu nekin račun na naplatu ili bar da otpišu dug pod odredjenim uslovima, da su BNP država kao što je Srbija manji od profita solidnih kompanija, da je sve više gladnih i siromašnih, bez posla i osiguranja.
Ovo nije dnevna politika, ovo je politika zacrtana decenijama unazad koja se sigurno realizuje.
Javi se negde i otpor, kao što u Poljskoj nije prihvaćen EURO, nisu uzimani (već nudjeni) krediti, kao i otpor prema virusu ili kodeks alimentariusu, ili povećanje saradnje sa Rusima umesto sa članicama EU, ali odjednom pade avion sa predsednikom države, državnim rukovodstvom, generalštabom, guvernerom, kardinalom. Čudo nevidjeno.
Gde su Srbi u svemu tome?
„destanilizaciji zemalja koje im prave neprilike“…..a sto bi se mi Srbi nasli pametni pa da nekim jacim od sebe pravimo neprilike. Zbog cega je saradnja sa tim zemljama znak da smo „pognuli glavu“ a inacenje i neprilike znak da smo se „ponosno isprsili“. Sto bi mi morali da pisamo uz vetar.
Recimo jer jedna Spanija, Kanada, Holandija, Belgija (koja ima vrlo podeljenu populaciju po etnickim osnovama) su sad „pognute“ zato sto su saveznice sa Amerikom ????? Ili su to zemlje koje kazu, gde je vise sanse da ostvarimo stabilnost i ekonomski rast uz Opcija 1. Najbolje odnose sa zemljom koja cini 30% svetske ekonomije ili Ocija 2. U svadji i natezanju sa tom zemljom
I da je sve tako da neki Sorosi, lobiji, Vatikani, Islamisti, Jevreji, Hazari, Masoni, …..mastaju da nas nema, i da nestanemo….zar zaista neko misli da mi oslabljeni i u svadji sa svima mozemo da se tome odupremo.
Mi Srbi stvarno imamo talenat da neprakticno razmisljamo. Cak i ja sebe (a nekad mislim da sam ostavio iza sebe takvo razmisljanje) uhvatim nekad da tako inadzijski razmisljam…..
To 1941 je bila tragedija, i moglo se bolje reagovati. Ali je to tada trebao da bude nauk, da nikad ne istrcavamo pred one koji su mnogo jaci od nas nego da nekako isplivamo sa sto manje stete.
Sad kad se setim onih kombinacija iz 1989-te, i 1990-te…te labava federacija, asimetricna federacija, konfederacija, asocijacija suverenih drzava….pa ja ne znam ima li koga da se seti toga….i da gledajuci ovo sto imamo danas moze da kaze „Da Sloba je pravo postupio sto je ono sve odbijao“…..Trebali smo sa obe ruke i noge uzeti sta su Slovenci predlagali i bili bismo na konju. Makar bi nas vise bilo zivo, ne bi bilo toliko razaranja i ekonomske stete. Na zapadu se „ponos“ meri koliko je zivota i imovine sacuvano a ne koliko smo mi dugo ziveli gladni i nepopustljivi pod sankcijama.
@ Aleksandar Zlatar
Pola tih teorija o globalnim vladama, tajnim bankarskim grupama koje vladaju svetom, hazarima i slično u koje verujete su izmišljene tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka od strane obaveštajnih službi iz Istočne Evrope i ruskih obavežtajnih službi, kako bi podrili kapitalistički sistem.
Inače, omiljeno sredstvo manipulacije tih obaveštajnih službi u borbi protiv kapitalizma je bilo širenje unutrašnjeg otpora samih gradjana prema svojim vladama Amerike i Engleske, time što su kreirani mitovi na hrišćanskim osnovama, jer su ta društva bila vrlo hrišćanska. Neki od tih populranih mitova su da su Engleska kraljica i njena porodica satanisti koji ubijaju malu decu, da su Rotšildi sklopili pakt sa djavolom, da su američki predsednici vanzemaljci, da jevreji hazari vladaju svetom preko tajnih društava i slične konstrukcije, da Bildbergeri vladaju svetom, kao i Iluminati koji su nemački nacisti inkorporirani u svetske tokove. I tako redom, teorija ima mnogo i sve se svode na jednu osnovnu ideju, da se podriju anglosaksonske zemlje.
A šta mislite kome je to bio cilj? Podsetiću vas samo da je teza o Hazarima, potekla iz komunističke Madjarske, da su Sionski mudraci napisani od strane ruske tajne policije.
Ideja o svetskoj zaveri je fake. Sigurno da postoji težnja nekih interesnih grupa da neke ciljeve postignu ali da bi sve to sproveli treba vam super država na raspolaganju i nevidjena logistika. I da vas ljudi ne iznevere u vašem projektu, a to je teško izvesti, jer ljudi nisu pouzdani, što pokazuje i 27 mart 1941 godine.
Ne bih komentarisao „popularne mitove“ jer su to gluposti i ne zaslužuju komentar.
Zavere ili namere, nazovite ih kako god hoćete, postoje u većoj ili manjoj meri i cilj im je da onaj ko ima novac ima što veću vlast, da bi mu ta vlast donela još veći novac. Mnoge teorije stvorene su da bi zamaglile istinu i skrenule temu sa bitnih stvari. I kod nas su se dnevno-političke gluposti objavljivale na prvoj strani, dok su se malim slovima objavljivala preuzimanja firmi, zemlje, i drugog bogatstva ove zemlje, pa smo posle izvesnog vremena bili iznenadjeni koliko hektara zemlje su kupili pojedinci, koliko dobrih preduzeća je preuzeto i uništeno, i slično. Ako su naši „igrači“ takvi, kakvi li su onda oni čije se bogatstvo meri milijardama dolara. Kolika je tek njihova moć i uticaj, a tek koliki strah da se ne nalaze na „forbsovoj listi“. Pre izbijanja (ničim izazvane) svetske krize na ovoj listi se nalazilo 10 rusa, a samo godinu dana kasnije ni jedan. Bilo zavere ili ne nešto se ipak dešavalo.
Što se tiče Srba – ne znam koga da ubrojim u Srbine (po karakteru) – one koji su ovde po poreklu ili one koji u Srbiji žive. Tast mi je rodjen u Crnoj Gori, tašta ličanka rodjena u Makedoniji, supruga u Smederevu, jedan šurak u Crnog Gori, drugi u Hrvatskoj, treći u Srbiji. Kako oni da se izjasne? Šta ima najveći uticaj?
Gori datum od ovoga puča je preuzimanje Srbije i Beograda od strane komunista 45-e. E tad nam se stvarno smrklo!
A onda Vidovdan na Gazimestanu 1989 kada smo naivno uleteli u ludilo i gradjanske ratove koji nas kao naciju kostaju nevidjeno.