Simo Mirić
* * *
.
Nacionalna izdaja rukovodstva FK Crvena Zvezda
.
FK Crvena Zvezda, nekadašnji bastion srpstva i nacionalnih osećanja sportske Srbije je došla do dna ponora. Na njenom čelu, kao trener sada sedi jedan hrvat, Robert Prosinečki, dečko koji obećava na početku svoje trenerske karijere. Cela Hrvatska nam se sada smeje dok sami sebi zadajemo jedno 8 autogolova, kao broj dresa Prosinečkog koji je nekada nosio u Zvezdi, dok je bio igrač.
Robert Prosinečki je bio dobar fudbaler, vrhunski. Nikakav je trener, jer to skoro i da nije ni bio. Sreća mu se osmehnula kada ga je kao da je »pijana i drogirana« uprava FK Crvene Zvezde pozvala da sedne na mesto šefa stručnog štaba, našeg eminentnog kluba. Njemu je to premija i referenca. Kada nije mogao da napravi trenersku karijeru u Hrvatskoj, uspeće da se probije u Srbiji, jer Srbiju svako malo pa »probije« zbog njene sopstvene gluposti, bahatosti i primitivizma. O Robertu Prosinečkom ovde uopšte nije reč, jer dečko obećava a i sam odmah obećava sve i svašta. Pa neka radi i neka se dokaže. Želimo mu sreću.
Ono što nas, nekadašnje navijače nekadašnje velike Crvene Zvezde brine i boli su mali ljudi velikih mentalnih nesposobnosti na njenom čelu. Potekli su iz Zvezdinih »petlića« i ostali kikirezi, nikada ne uspevši da postanu ni igrači, ni ljudi, ni menadžeri, ni fudbalska gospoda. Zapravo sveli su se na nivo huligana navijača, i to onih glupših i ne mnogo promišljenih. Jer, navijači huligani imaju neku svoju čast i ponos, i ne bi nikada izdali svoja nacionalna uverenja kao što je to uradil sadašnja Uprava FK Crvena Zvezda.
Moji rodjaci, poginuli u hrvatskoj »Oluji« a nekadašnje delije i navijači Zvezde iz Krajine i Korduna sada se prevrću u grobu, dok se mi živi mučimo sa stomačnim tegobama i prolivom koji smo dobili od strane aktuelnog predsednika FK Crvena Zvezda i njegovih kompanjerosa. Gledamo i ne verujemo sopstvenim očima, koliko je ova zemlja nisko pala. Ko su ti ljudi koji vode ovaj klub i kolika je mera njihovih tupavih mozgova i niskih strasti da ne vide dalje od svog nosa. Odvratno.
Nemojte me pogrešno shvatiti, ne pišem ovo zbog mržnje prema Hrvatima, jer oni su samo začin u srpskoj čorbi muljanja i gluposti. Nemaju oni nikakve veze sa ovim i dečko Prosinečki je nebitan. Bitne su odluke ljudi koji su odlučili da ga dovedu i »pos…« se na srpstvo kojim se busaju i na nacionalni ponos Srbije. Džaba smo mi ginuli po Hrvatskoj i Republici Srpskoj, da bi ti neko kod kuće opalio takvu šamarčinu, da se samo crveni i puši. Zar ova zemlja nije imala trenera da ponudi Zvezdi ili da ga nadju sa strane, nego smo zakucali kod komšija koje nas mrze, da nas vade iz sportskih i društvenih pomija u kojima smo?
I začudo, navijači Zvezde, delije, koje su nekada pod Arkanovom komandom jurišale po Hrvatskoj, sada verovatno „drogirani snovima o velikoj Zvezdi“ koje im ispod ruke prodaje aktuelna Zvezdina Uprava, na sve pristaju i sve zaboravljaju. Toliko su otupeli od svega, da im se sve može prodati. I oni su postali trgovinska roba. Plati i vozi šta hoćeš.
Jadna je ova Crvena Zvezda, jadni su navijači te iste Zvezde koji to trpe, jadni smo mi ljudi sa takvima koji odlučuju, i jadna je ova zemlja, kada nad njom svetle i stoje Crvena Zvezda i Partizan. Simboli bezumlja.
. . .
Napomena Redakcije: Redakcija Bloga ne zastupa stavove autora iz ovog članka. Prenosimo ga kao opoziciono mišljenje oko aktuelne situacije u FK Crvena Zvezda koje se ne može pročitati u zvaničnim medijima.
Redakciji,
onda ste vi blago meni trebali objaviti kontekst pod kojim objavljujete ovaj tekst a ne ovako. Ako ste hteli da „zacnete“ nase duse povodom nekih drugih pitanja pa ste postavili ovaj tekst skroz ste promasili metu. Probleme rata, izgubljenih kuca, denacionalizacije, malih penzija …je problem dublje prirode koji treba da se vise analizira, a on pocinje minimum 9 decembra 1990-te kada je Srbija izabrala Slobodana Milosevica, i kada je Srbija poverovala da ce Titovi komunisticki generali sa njihovim tenkovima odrzati Jugoslaviju, ili odbraniti teritoriju gde Srbi zive. Srbi tada nisu poverovali onima koji su rekli, demokratska drzava u Beogradu i priblizavanje Zapadu su najbolja odbrana za Srbe. Zati ( a tekst pominje), zasto su Srbi poverovali da ce likovi kao Arkan ili Seselj sa svojim grupama osloboditi Srbe, ili cuvati Srbe…….a trece i najbitnije je zasto je Srbija, kad je vec 2000-te odlucila da kaze Milosevicu Zbogom….uradila to na nakaradan nacin i dovela DOS koji je bio tesno povezan sa najmracnijim likovima iz Milosevicevog aparata.
I sta sad, od takve drzave ocekivati da ce da se bori i za moja prava, a kamoli prava Srba iz Hrvatske….mi necemo u NATO a zelimo da Hrvatsku ubedimo da pusti Srbe da se vrate……….Evropska Unija (skoro sve clanice NATO-a) pritiska hrvatsku da ubrza povratak Srba….ali ne pametni Srbi mrze NATO, podsticu anti-zapadnu mrznju….a ovamo nesto ocekujemo
e tu je ta nelogicnost…..to sto ste stavili ovaj tekst je s jedne strane i dobro, jer pokazuje dubinu ponora u koji smo upali. Ne znam samo kakve veze ima Robert Prosinecki, koji je toliko srece podario Zvezdi i Srbiji, sa nevracenim kucama, neresenim statusom o drzavljanstvu…..
Vojsije,
ne budite pateticni molim vas. Nema Srbina kome 1941-1945 jel ustase, jel komunisti nisu nekog zaklali. Meni su zrtve mog naroda najbolnije, ali i moj narod i narod Ane Frank je ubijao isti ubica i ista ideja. A sta smo mi uradili da svetu prikazemo razmere genocida nad Srbima. Emir Kusturica hoce da pravi film o Pancu Vilji, sto ne napravi film o Jasenovcu, u ustasama…..Kanadski reziser Jermenskog porekla Atom Egoyan je mnogo svog opusa posvetio upravo genocidu nad Jermenima koji su pocinili Turci. Da li smo mi popisali nase mrtve kao Jevreji ? Iskopavamo zrtve komunizma pa ne znamo jel ubijeno 18 hiljada ili 200 hiljada, pitamo Ruse i Britance da nam kazu gde je Draza sahranjen, licitiramo s zrtvama stalno. I ko sutra da pogne glavu nad nasim zrtvama kad ni mi sami ih ne postujemo. Jos malo po malo, pa na blogovima izadju anti-semitski izlivi mrznje ….umesto da se priblizimo Izraelu mi reskiramo njihovo razocaranje. A ne zaboravimo da na njihovom sajtu Yad Vashem stoji da je Hrvatska ubila 700 000 Srba u Jasenovcu. Nisu li Jevreji taj put da svet konacno prizna nase zrtve,
Ali da ne odemo predaleko, stojim iza toga sto sam rekao….Ako je redakcija htela da tekstom o Robiju izazove saosecanja povodom tih problema iseljenja, iz teksta se to ne vidi jer nedostaje kontekst…..a i da se vidi, lupetanje o Robiju nije fer i nema veze s vezom jer je on mnogo toga dao Srbiji, makar to jer je 29 maja 1991 ceo svet znao za Zvezdu i Srbiju zbog njega izmedju ostalih. Eto ja sam toliko dugo ovde, a nisam uspeo to da uradim sa 5 ljudi.
Najpozitivnija stvar u svemu ovome je sto je to komentar navijaca Partizana ipak….:-) to me i ne cudi a jos vise i pojasnjava kontekst takvog razmisljanja
Ako postoji nedoumica da li ovakve tekstove treba objavljivati, moje je mišljenje da treba, jer sadržaj neće promeniti mišljenje ni jedne strane „u sukobu“ – sve je već davno ispričano, a i odnosi se na prošlost koja se polako ali sigurno potiskuje i ustupa mesto nekoj novoj budućnosti.
Koliko su razmišljanja ovog navijača daleko od pameti dovoljno svedoči i to da on ne zamera upravi na zakulisanim kriminalnim radnjama i katastrofalnim rezultatima koje su srozale imovinu i ugled kluba do te mere da je postalo sramota izjasniti se kao navijač Zvezde, već je problem što od svih trenera na ovoj kugli zemaljskoj baš to mora da bude Hrvat. Jedino mogu da sugerišem i njemu i njegovim istomišljenicima da se odreknu kluba i predju u neki drugi tabor, gde je etnički čista sredina, jer im je nacionalno preče od svega ostalog.
upravo tako Zlatar…skroz se slazem.
Ovaj tekst je izliv besa i razočarenja izbeglice iz Hrvatske koji gubi smisao svog identiteta kada pogleda kako je sve u Srbiji relativizovano, i da više nigde ne postoji čvrsto uporište ni u jednoj ideji, pa ni u nacionalnom sportskom klubu, koji svakako ne mora da bude etnički čist, jer savremeni sport zahteva sve bolje perfomanse igrača, kojih nema dovoljno kod kuće. Tako je i valjda sa trenerima.
Nego, vezano za sve ideje izrečene ovde, meni je jučerašnji kongres SPS-a i njihov „raskid sa prošlošću“ i „savezništvo za budućnost DS-SPS-a“ koje je bombastično najavio sadašnji predsednik Srbije stvorilo emotivno stanje, istovetno ovom navijaču. Preko 10 godina smo se borili sa crvenom bandom, krvarili, ginuli na mitinzima, bili prebijani, zatvarani, varani na izborima, slani u ratove, pokradeni, ubačenu u osiromašenje inflacijom i privatizacijom, i nakon toga se sve to amnestira od strane partije koja se protiv tog SPS-a i nekadašnjeg JUL-a borila i njihove sigurnosne struture koja drži ovaj narod u zatočeništvu.
Postoji bolja definicija od dna dna, ili dna ponora kako je u tekstu napisano. To se zove BEZDAN. Nema dna. Samo večito propadanje. Razočaran sam. Nije ovde bitna Zvezda ili Partizan, i da li su oni naši simboli (ne)uspeha, bitna je ta crveno crna organizacija i ruka koja vlada našim društvom i životom. Kancer pun metastaza.
Izvinjavam se na ovim neprikladnim rečima, ali čojštvo i junaštvo je ovde zamenjeno pridvorištem, prevrtljivošću i osobama bez karaktera, savesti i sećanja koje su na vrhu naše vlasti. Imam osećaj da živim u živom blatu.
Zašto izvinjenje – zašto neprikladne reči? Nisam primetio ništa neprikladno. Možda jedino zbog Prosinečkog jer se našao u sred našeg ludila, ili kako reče „živom blatu“.
„Neprikladne reči“ zbog epiteta koje sam uputio na račun političke elite u Srbiji. Zbog bezdana u kojem nas drže. Zbog toga što su stvorili kancerogeni sistem koji je metastazirao kroz sve delove društva. Što živimo u hronično bolesnom društvu koje nas samelje pre vremena. A pokušavamo ovde na blogu da stvorimo „novu nadu“ za neke pojedince.
@ Zlatko Šćepanović
Sad se vi ponašate kao navijač. Još uvek ne huligan, ali ako budete negovali to emotivno stanje možda vam „živci popuste“.
Na ovom blogu, malo pa izadje neki tekst pravoslavnih mislilaca, koji kaže da treba opraštati neprijateljima svojim. Zar to nije uradila Zvezda, ili Predsednik tadić. Pružili su ruku dojučerašnjim neprijateljima, oprostili. Da bi gradili savezništvo za bolju, konstruktivniju budućnost. Oprostite Ivici i njegovim maricama, biće vam lakše. A Predsednika tadića shvatite kao monaha koji pruži i drugi obraz kada ga po jednom našminkaju. Biće vam lakše, neće vam trebati antistres terapija.
@ Brana Jedna od stvari koje ste primili na zapadu je da kad se pomenu srpske žrtve kažete : daj ne budite patetični ! Da li ste svesni bezdušnosti svoje rečenice ?
@ Sony
Živci će mi izdržati ali možda nešto drugo popusti. Pogrešno shvatate koncept oproštaja, jer ima i dodatak svemu a to je „ko sa djavolom tikve sadi, o glavu mu se razbijaju“. Oprostiti ne znači prihvatiti, ili zaboraviti. Oprostiti znači ne biti gnevan i ljut. A ja to sada jesam, pa će mi trebati vremena da „oprostim“ ali ne i da zaboravim socijalistima i demokratima.