Tanki živci i istanjeni nervi pred nervni slom
Šta su to tanki živci i kako se dobijaju a kako se leče. Nervni slom kao posledica stresa.
Tanki živci našeg savremenog života. Uvek sam se pitao šta to znači kada se za nekoga kaže da su mu se »istanjili živci«, da ima tanke živce – nerve. Nekako mi je zvučalo nelogično da se živci mogu istanjiti, posebno u fizičkom smislu. Mejdutim, uzrečica tanki živci je bila svuda prisutna i imala je nekoliko verzija kao što su: »Tanki mu živci«, »Živci su mu ko strune, samo što ne pukne«, »Kako tanke živce on ima«, »Živci su mu popustili«, »Al je on živčan« i tako redom.
Svi ovi epiteti su se odnosili na ljude koji naprasno reaguju, koji su dramatični, ponekada i manijakalni, koji prasnu iz banalnih razloga, koji žestoko reaguju u običnim situacijama. Odnosi se na one koji su stalno napeti i skloni da planu za sitnicu, koji se žestoko nerviraju. Neki dožive i nervni slom zbog toga.
U mladim danima je takvih bilo malo, i mahom se svodilo na poznate osobe koje su imale takvu vrstu temperamenta, kolerike što bi rekli psiholozi. I svi su oni bili prepoznatljivi u društvu, i okolina je znala ko su i šta od njih mogu da dožive. Takav je – kakav je rekli bi mi, emotivan, naprasit ili hiperosećajan.
Vremenom kako smo odrastali počeli smo da primećujemo da ima sve više takvih osoba. I to oko nas, da su im tanki živci. A zatim smo primetili da i nama bliski i poznati ljudi, do juče normalni, postaju sada ljudi „tankih živaca„. Onda smo otkrili zbog čega je to, i da ono što ih takvima pravi, u stvarnosti se popularno zove stres. I to je bilo opravdanje za te nemirne i brze reakcije ljudi, jednostavno objašnjenje »on je pod stresom«. Uredu je, i ja sam pod stresom, pa šta onda? Mogu da kontrolišem svoj bes ili nemir, neću da reagujem neadekvatno. Valjda je to dostignuće civilizacije da se ne reaguje na »prvu loptu« i neodmereno. Ok, nije ti dobro, ljut si, nervozan, pa ne pokazuj okolini, čuvaj to za sebe, ne istresaj se na nas. Nismo ti mi krivi.
Medjutim, taj stres je toliko jak da do juče kulturni i fini ljudi nisu mogli da se obuzdaju. Upadali su u vatru, vikali, svadjali se, oboljevali od psihosomatskih problema zbog stresa koji nisu mogli da podnesu. I to što nisu mogli da podnesu, izbacivali su napolje, bez pardona i bez skrupula. Ili su se zatvarali u sebe i postajali osobenjaci, pili Bensedin ili Bromozepam da bi se malo opustili. Ali i pored toga, mi obični smo počinjali da bivamo svedoci i žrtve njihovog stresa. I nama je počelo da biva loše. I odjednom smo svi bili u stresu, napeti i osećali se loše.
Mnogi nisu uspevali da izdrže to stanje, pa su se okrenuli metodama relaksacije, što dozvoljene što ne dozvoljene. Od hobija, baštovanstva, kartanja, radio amaterstva, pravljenja jedrenjaka, do opijanja, drogiranja, promiskuiteta. Ili čak i nasilja. Nekima je uspelo da nadju uspešnu antistres terapiju, mnogima nije. Postajali su još ozlojedjeniji, dok nisu postali krajnje depresivni ili fanatični manijaci.
Svima njima je nestala životna vedrina. Žive u kiselini i gorčini sopstvenog uma. I tanki živci su im sve tanji.
Jer, vremenom shvatite šta zapravo znače ti »tanki živci« jer su se vama istanjili. Ušli ste u klub. Postali ste živčani, neurotični, živite pod stresom. Čak i kada vam se životne okolnosti poprave, živci vam i dalje ostaju tanki. Ne odebljaju. A kako to znate? Jednostavno. Vidite sebe kako neadekvatno reagujete na obične životne situacije i sitnice. Vidite sebe kako se uzrujavate bez velikog razloga, kako naprasno i energično negativno reagujete, kako se lako nervirate. I kako to stanje negativnosti sve duže traje. Uočavate da vam sve više stvari smeta. Postali ste osetljivi i preosetljivi na sve što smatrate bitnim: nepravda, lepo ponašanje, pažnja, maniri, ideje i ukusi ljudi oko vas.
Iznenadite se kako ste zbog nečega što vas do juče nije ni interesovalo ili ste prelazili lagano preko toga sada odjednom iznerviralo da hoćete da iskočite iz kože. Reagujete na svaki negativni stimulans brzo i burno. Pucate po svim šavovima, ventili vam odmah popuštaju pritisak koji osećate iznutra i začas planete burno. To su sve simptomi tankih živaca.
Simptomi „tankih živaca“ su da vam reakcije postaju sve brže i agresivnije i bez kontrole, i da vam se celo telo buni. Stalno ste pod adrenalinom i lošim hormonima, jer ste stalno pod »opasnošću«, stvarnom ili umišljenom. To dovodi do grčenja mišića, tetiva i unutrašnjih organa. A to opet grčenja tela dovodi do psihosomatskih bolesti, stvarnih ili umišljenih, dovodi do bolova, pada imuniteta, disfunkcije mnogih organa, poremećenog mišljenja, jer kako neko može razložno misliti kada je pod »stresom, grčom i bolom«.
Tanki živci i istanjeni nervi vas vode do nervnog sloma, dijabetesa, šloga, infarkta, stomačnih problema, bolova, migrena, visokog pritiska, triglecirida i holesterola, psihoza, fobija, manija i čega sve još ne.
.
Rešenje za izlečenje »tankih živaca« – kako da tanki živci odebljaju?
Okrenete se oko sebe i vidite, više je „tankoživčanih“ nego „debeloživčanih„. A i statistika vam govori o tome, koliko se čega konzumira ne bi li se eliminisao stres i tanki živci. Šta su motivi za to, drugo je i dublje pitanje, mi sada raspravljamo samo o posledicama. Opserviramo bolest simptomatski, ne sistemski.
Mnogi od tih „opserviranih“ osoba nije svesno da su „istanjili živce“ i da su ti i takvi tanki živci njima glavni problem u životu. Jer, kao što se telo brani na sebi svojstven način, to radi i um. I zato mnogi umom beže od stvarnosti u neki svet fantazije i predrasuda. drugi su krivi, ne ja. Ili, lepše je živeti u iluziji nego u stvarnosti, jer to moji živci ne mogu da podnesu. Ili, kako me svi nerviraju, zatvoriću komunikaciju sa svima, biću samotnjak, hladan i nedostupan. Ili, ne mogu da živim sa svojom napetošću, moram da rušim, trčim, udaram, samo da zaboravim na sebe i svoju napetost. I tako dalje, svako od nas je priča za sebe, sa svojim odbrambenim mehanizmima. pogotovo u jednom društvu kao što je naše, koje je decenijama unazad pod velikim stresom po mnogim pitanjima.
Medjutim, nama je sada problem kako da odebljamo naše živce i pomognemo sebi. Podelimo odgovor na tri modela, trenutno i kratkoročno rešenje, srednjoročno umereno efikasno i treće, trajnije rešenje.
Trenutno rešenje – naglo skretanje pažnje, tableta ili neko sredstvo za smirenje. Klin se klinom izbija, i mi sa nekim jakim pozitivnim dogadjajem možemo na trenutak da zaboravimo na stres. Na primer, gledamo zanimljiv film, predstavu ili utakmicu. Odemo u cirkus ili luna park. Odigramo basket ili fudbal sa ekipom iz kraja. To je pokušaj da se organizam relaksira i resetuje makar za trenutak. Da se dobije predah i spreče fatalnije posledice delovanja stresa, pogotovo u ozbiljnim stanjima.
Slično je i sa uzimanjem tableta za smirenje. Mnogi se ježe pominjanja tableta, jer je svima model Zapadnog društva gde imamo mnogo jedinki koje žive samo na tabletama. I koje su potpuno ovisne od tableta. To je tačno za one koji su se navukli na tablete, kao što se ljudi navuku na cigarete, sex, šećere ili kocku. Nisu napravili balansiran odnos prema zadovoljstvima, već su im se prepustili. Nisu prešli na drugi nivo, već su se zakopali na sadašnjem, da ih tablete održavaju mirnima. Ili televizija, pivo i kokice, na primer. Ovo se sve odnosi mahom na ljude koji su depresivni, stvarno ili latentno. Oni se lako prepuštaju tabletama i postaju ovisnici, jer nemaju snage da se bore drugim metodoama.
Srednje povoljno rešenje – anti stres terapija. Medikamenti, biljni lekovi za smirenje, čajevi za smirenje, sport, putovanja na odmor, lagani rad, psihoterapija, hobiji, bavljenje stvarim akoje nas opuštaju, samoispitivanje, promena načina ishrane, druženje sa kvalitetnim ljudima, joga, psiho drama i masa sličnih popularnih metoda za odvraćanje pažnje sa problema. Ovaj deo je takodje sve popularniji i lakši je za sve one proaktivne osobe. Odgovara onima koji hoće da se bore. I ovi metodi znaju da im pomognu u velikoj meri, mada u većini slučajeva će »podmazati i malo ojačati živce« ali ih ne i »odebljati«
Dugoročno rešenje – potpuna promena životnog stila. Ovo je najteže ali i najdelotvornije rešenje. Zahteva od osobe da izgubi ono najvrednije što savremena osoba naše civilizacije brani svim sredstvima – stav. Njen stav. Njeno mišljenje. Njen life style. Njena uverenja i verovanja. Njene navike. Njena percepcija družtva u kome živi. Njeno mišljennje o sebi samom. U svemu tome leži jedan stav. Ili više stavova koji čine jednu osobu. To je najteže promeniti, i tu sma osoba ima najviše da se potrudi da te stavove promeni. Jer, dobar prodavac ili manipulator vam može promeniti stav o nekoj robi, usluzi ili ideji, ali o vama samima, to je poduhvat. Nadljudski.
Za tu promenu vam trebaju tri stvari – vaša odluka, volja i vera. Odluka da se promenite, volja da se pokrenete u tom pravcu i da se sa verom molite da vam Nebesa pomognu da do stvarne i dubinske promene dodjete, dok na sopstvenoj promeni radite. Budete li se uzdali samo u sebe, i svoje snage, živci će vam se još više istanjiti, jer ćete se i dalje boriti protiv vetrenjača života. Budete li verovali u pomoć Svevišnjeg, i u duhu prepustili da vas vodi, stići će vam pomoć a i vodjstvo. Stići će vam smirenoumlje i razumevanje, živci će odebljati.
Molite se i iskreno zatražite pomoć, daće vam se.
Zlatko Šćepanović
Zar nije molitva relikvijama u suprotnosti sa (bar)drugom božjom zapovesti ? Mislim da bi se i Vi i Louis i ja našli na zajedničkoj tačci da je najvažnije shvatiti i prihvatiti onaj deo : ..neka bude volja tvoja… I odmah da odgovorim Zlataru na nepostavljeno pitanje : to iskreno ‘neka bude volja tvoja’ nas ne navodi na to da sedimo i čekamo da njegova volja reši naše ovozemaljske probleme.Naprotiv! Daje nam snagu da krenemo u borbu .
@ Vojsije
Postojao je ikonoborački pokret u ranohrišćanskim vremenima koji se borio za ukidanje ikona i molitvi pred njima. Sveti oci su na mnogo mesta objašnjavali vrednost i značaj ikone – prozor u Svet Svetih.
Znam . Meni je ipak bliže Tolstojevo gledanje na te stvari.
Jedan je Tosltoj, zaista. Ali i mnoštvo je Svetih ljudi sa druge strane. Literalno umeće i životna mudrost možda nisu dovoljno veliki argumenti u sferi duhovne misli i dela.
Ujedno, mi se lako priklanjamo mišljenjima koja nama odgovaraju po nečemu, a ne njihovoj suštinskoj istinitosti.
U jednoj besedi je i vladika Nikolaj naveo da su se,kad je bio mali, ponekad molili na polju pod vedrim nebom i da je više svetosti osetio tu nego u najvećim bogomoljama sveta… Valjda je iskrenost molitve jednako svrsishodna i ne treba joj nikakav ‘provodnik’ -relikvija niti taksa uplaćena u verskom objektu…
Da stanemo ovde ? Dokazali smo ovim ping-pong-om da nam je molitva ojačala živce :)
I ping pong je odlična anti stres terapija. Ako se stalno upražnjava ;-)
Mislim da sam u tekstu propustio da kažem koliko su kod problema sa živcima uspešne medikamentne terapije. Bio sam uvek skeptičan prema tome, jer sam uvek verovao da su lekovi nužno zlo, dok nisam video na nekoliko upečatljivih primera kako psiho lekovi vraćaju ljude u normalno funkcionisanje. U par slučajeva se radilo o psihozama, manijakalnim, teškoj depresiji, i posledicama alkoholizma. Nisam verovao da će osobe kojima je um bio pomućen uspeti uopšte da se izvuku iz tog stanja, kad ono, uz pomoć lekova se izvukli, i stabilizovali, čak se i izlečili od nekih psihoza, i godinama funkcionišu normalno. Bez posledica. Posuo sam se pepelom, i odbacio moju skeptičnost prema lekovima za živce i psihu.
Danas sam se setio da sam propustio da navedem da je vegetarijanstvo dobro pomoćno sredstvo za jačanje živaca.
Ko hoće da se smiri, eliminiše stres, i malo ojača živce, trebalo bi da izbaci meso iz jelovnika, i da se hrani vegetarijanski i to bez mnogo začina. Metod funkcioniše, proveren je više puta na sopstvenom telu.
U tom smislu, post ima psiho somatski značaj za vaše telo i emocije.
Može li neka ‘mala tajna velikih majstora kuhinje’ ? Kako brate bez začina ? Post (njegov kuhinjski deo) sam savladao ali su začini vrlo bitan, možda i ključni faktor da izdržim . A anti-stres delovanje posta je nesumnjivo.
@ Vojsije
Bez mnogo začina napisah, što će reći da koristimo začine, ali umereno. Puno začina, posebno onih ljutih (biber, paprika, čili, luk) izaziva brže emotivne reakcije i emotivnu osetljivost. Drugi opet deluju afrodizijački (beli luk, celer, majoran), znate već na šta mislim, valjda tu ne treba šire objašnjenje :-)