Tanki živci i istanjeni nervi pred nervni slom
Šta su to tanki živci i kako se dobijaju a kako se leče. Nervni slom kao posledica stresa.
Tanki živci našeg savremenog života. Uvek sam se pitao šta to znači kada se za nekoga kaže da su mu se »istanjili živci«, da ima tanke živce – nerve. Nekako mi je zvučalo nelogično da se živci mogu istanjiti, posebno u fizičkom smislu. Mejdutim, uzrečica tanki živci je bila svuda prisutna i imala je nekoliko verzija kao što su: »Tanki mu živci«, »Živci su mu ko strune, samo što ne pukne«, »Kako tanke živce on ima«, »Živci su mu popustili«, »Al je on živčan« i tako redom.
Svi ovi epiteti su se odnosili na ljude koji naprasno reaguju, koji su dramatični, ponekada i manijakalni, koji prasnu iz banalnih razloga, koji žestoko reaguju u običnim situacijama. Odnosi se na one koji su stalno napeti i skloni da planu za sitnicu, koji se žestoko nerviraju. Neki dožive i nervni slom zbog toga.
U mladim danima je takvih bilo malo, i mahom se svodilo na poznate osobe koje su imale takvu vrstu temperamenta, kolerike što bi rekli psiholozi. I svi su oni bili prepoznatljivi u društvu, i okolina je znala ko su i šta od njih mogu da dožive. Takav je – kakav je rekli bi mi, emotivan, naprasit ili hiperosećajan.
Vremenom kako smo odrastali počeli smo da primećujemo da ima sve više takvih osoba. I to oko nas, da su im tanki živci. A zatim smo primetili da i nama bliski i poznati ljudi, do juče normalni, postaju sada ljudi „tankih živaca„. Onda smo otkrili zbog čega je to, i da ono što ih takvima pravi, u stvarnosti se popularno zove stres. I to je bilo opravdanje za te nemirne i brze reakcije ljudi, jednostavno objašnjenje »on je pod stresom«. Uredu je, i ja sam pod stresom, pa šta onda? Mogu da kontrolišem svoj bes ili nemir, neću da reagujem neadekvatno. Valjda je to dostignuće civilizacije da se ne reaguje na »prvu loptu« i neodmereno. Ok, nije ti dobro, ljut si, nervozan, pa ne pokazuj okolini, čuvaj to za sebe, ne istresaj se na nas. Nismo ti mi krivi.
Medjutim, taj stres je toliko jak da do juče kulturni i fini ljudi nisu mogli da se obuzdaju. Upadali su u vatru, vikali, svadjali se, oboljevali od psihosomatskih problema zbog stresa koji nisu mogli da podnesu. I to što nisu mogli da podnesu, izbacivali su napolje, bez pardona i bez skrupula. Ili su se zatvarali u sebe i postajali osobenjaci, pili Bensedin ili Bromozepam da bi se malo opustili. Ali i pored toga, mi obični smo počinjali da bivamo svedoci i žrtve njihovog stresa. I nama je počelo da biva loše. I odjednom smo svi bili u stresu, napeti i osećali se loše.
Mnogi nisu uspevali da izdrže to stanje, pa su se okrenuli metodama relaksacije, što dozvoljene što ne dozvoljene. Od hobija, baštovanstva, kartanja, radio amaterstva, pravljenja jedrenjaka, do opijanja, drogiranja, promiskuiteta. Ili čak i nasilja. Nekima je uspelo da nadju uspešnu antistres terapiju, mnogima nije. Postajali su još ozlojedjeniji, dok nisu postali krajnje depresivni ili fanatični manijaci.
Svima njima je nestala životna vedrina. Žive u kiselini i gorčini sopstvenog uma. I tanki živci su im sve tanji.
Biljne kapi za smirenje i nesanicu. Jačaju živce! – klikni na sliku i saznaj kako
Jer, vremenom shvatite šta zapravo znače ti »tanki živci« jer su se vama istanjili. Ušli ste u klub. Postali ste živčani, neurotični, živite pod stresom. Čak i kada vam se životne okolnosti poprave, živci vam i dalje ostaju tanki. Ne odebljaju. A kako to znate? Jednostavno. Vidite sebe kako neadekvatno reagujete na obične životne situacije i sitnice. Vidite sebe kako se uzrujavate bez velikog razloga, kako naprasno i energično negativno reagujete, kako se lako nervirate. I kako to stanje negativnosti sve duže traje. Uočavate da vam sve više stvari smeta. Postali ste osetljivi i preosetljivi na sve što smatrate bitnim: nepravda, lepo ponašanje, pažnja, maniri, ideje i ukusi ljudi oko vas.
Iznenadite se kako ste zbog nečega što vas do juče nije ni interesovalo ili ste prelazili lagano preko toga sada odjednom iznerviralo da hoćete da iskočite iz kože. Reagujete na svaki negativni stimulans brzo i burno. Pucate po svim šavovima, ventili vam odmah popuštaju pritisak koji osećate iznutra i začas planete burno. To su sve simptomi tankih živaca.
Simptomi „tankih živaca“ su da vam reakcije postaju sve brže i agresivnije i bez kontrole, i da vam se celo telo buni. Stalno ste pod adrenalinom i lošim hormonima, jer ste stalno pod »opasnošću«, stvarnom ili umišljenom. To dovodi do grčenja mišića, tetiva i unutrašnjih organa. A to opet grčenja tela dovodi do psihosomatskih bolesti, stvarnih ili umišljenih, dovodi do bolova, pada imuniteta, disfunkcije mnogih organa, poremećenog mišljenja, jer kako neko može razložno misliti kada je pod »stresom, grčom i bolom«.
Tanki živci i istanjeni nervi vas vode do nervnog sloma, dijabetesa, šloga, infarkta, stomačnih problema, bolova, migrena, visokog pritiska, triglecirida i holesterola, psihoza, fobija, manija i čega sve još ne.
.
Rešenje za izlečenje »tankih živaca« – kako da tanki živci odebljaju?
Okrenete se oko sebe i vidite, više je „tankoživčanih“ nego „debeloživčanih„. A i statistika vam govori o tome, koliko se čega konzumira ne bi li se eliminisao stres i tanki živci. Šta su motivi za to, drugo je i dublje pitanje, mi sada raspravljamo samo o posledicama. Opserviramo bolest simptomatski, ne sistemski.
Mnogi od tih „opserviranih“ osoba nije svesno da su „istanjili živce“ i da su ti i takvi tanki živci njima glavni problem u životu. Jer, kao što se telo brani na sebi svojstven način, to radi i um. I zato mnogi umom beže od stvarnosti u neki svet fantazije i predrasuda. drugi su krivi, ne ja. Ili, lepše je živeti u iluziji nego u stvarnosti, jer to moji živci ne mogu da podnesu. Ili, kako me svi nerviraju, zatvoriću komunikaciju sa svima, biću samotnjak, hladan i nedostupan. Ili, ne mogu da živim sa svojom napetošću, moram da rušim, trčim, udaram, samo da zaboravim na sebe i svoju napetost. I tako dalje, svako od nas je priča za sebe, sa svojim odbrambenim mehanizmima. pogotovo u jednom društvu kao što je naše, koje je decenijama unazad pod velikim stresom po mnogim pitanjima.
Medjutim, nama je sada problem kako da odebljamo naše živce i pomognemo sebi. Podelimo odgovor na tri modela, trenutno i kratkoročno rešenje, srednjoročno umereno efikasno i treće, trajnije rešenje.
Trenutno rešenje – naglo skretanje pažnje, tableta ili neko sredstvo za smirenje. Klin se klinom izbija, i mi sa nekim jakim pozitivnim dogadjajem možemo na trenutak da zaboravimo na stres. Na primer, gledamo zanimljiv film, predstavu ili utakmicu. Odemo u cirkus ili luna park. Odigramo basket ili fudbal sa ekipom iz kraja. To je pokušaj da se organizam relaksira i resetuje makar za trenutak. Da se dobije predah i spreče fatalnije posledice delovanja stresa, pogotovo u ozbiljnim stanjima.
Slično je i sa uzimanjem tableta za smirenje. Mnogi se ježe pominjanja tableta, jer je svima model Zapadnog društva gde imamo mnogo jedinki koje žive samo na tabletama. I koje su potpuno ovisne od tableta. To je tačno za one koji su se navukli na tablete, kao što se ljudi navuku na cigarete, sex, šećere ili kocku. Nisu napravili balansiran odnos prema zadovoljstvima, već su im se prepustili. Nisu prešli na drugi nivo, već su se zakopali na sadašnjem, da ih tablete održavaju mirnima. Ili televizija, pivo i kokice, na primer. Ovo se sve odnosi mahom na ljude koji su depresivni, stvarno ili latentno. Oni se lako prepuštaju tabletama i postaju ovisnici, jer nemaju snage da se bore drugim metodoama.
Srednje povoljno rešenje – anti stres terapija. Medikamenti, biljni lekovi za smirenje, čajevi za smirenje, sport, putovanja na odmor, lagani rad, psihoterapija, hobiji, bavljenje stvarim akoje nas opuštaju, samoispitivanje, promena načina ishrane, druženje sa kvalitetnim ljudima, joga, psiho drama i masa sličnih popularnih metoda za odvraćanje pažnje sa problema. Ovaj deo je takodje sve popularniji i lakši je za sve one proaktivne osobe. Odgovara onima koji hoće da se bore. I ovi metodi znaju da im pomognu u velikoj meri, mada u većini slučajeva će »podmazati i malo ojačati živce« ali ih ne i »odebljati«
Dugoročno rešenje – potpuna promena životnog stila. Ovo je najteže ali i najdelotvornije rešenje. Zahteva od osobe da izgubi ono najvrednije što savremena osoba naše civilizacije brani svim sredstvima – stav. Njen stav. Njeno mišljenje. Njen life style. Njena uverenja i verovanja. Njene navike. Njena percepcija družtva u kome živi. Njeno mišljennje o sebi samom. U svemu tome leži jedan stav. Ili više stavova koji čine jednu osobu. To je najteže promeniti, i tu sma osoba ima najviše da se potrudi da te stavove promeni. Jer, dobar prodavac ili manipulator vam može promeniti stav o nekoj robi, usluzi ili ideji, ali o vama samima, to je poduhvat. Nadljudski.
Za tu promenu vam trebaju tri stvari – vaša odluka, volja i vera. Odluka da se promenite, volja da se pokrenete u tom pravcu i da se sa verom molite da vam Nebesa pomognu da do stvarne i dubinske promene dodjete, dok na sopstvenoj promeni radite. Budete li se uzdali samo u sebe, i svoje snage, živci će vam se još više istanjiti, jer ćete se i dalje boriti protiv vetrenjača života. Budete li verovali u pomoć Svevišnjeg, i u duhu prepustili da vas vodi, stići će vam pomoć a i vodjstvo. Stići će vam smirenoumlje i razumevanje, živci će odebljati.
Molite se i iskreno zatražite pomoć, daće vam se.
Zlatko Šćepanović
Džaba je beli luk afrodizijak kad posle 2 češnja ne smemo otvoriti usta
Ja ipak mislim da tanki zivci poticu iz centra mozga za samokontrolu. Stresne situacije u kojima provedemo pola zivota, hteli mi to ili ne, takav je danasnji tempo zivota. U mnogim slucajevima i debljina zivaca(odnosno psihicka stabilnost) lezi i u genima. Depresivne osobe postaju ljudi koji su nesigurni, labilni, i razocarani u zivot, okolinu, posao, ljubav i t.d. Molitva pomaze onima koji u nju cvrsto veruju, ali ima i onih koji mole dan, i noc, a strasno su zivcani, i neuravnotezeni. Ja mislim da je prije ljudima pomagao sporiji tempo zivota, i bili su smireniji. Imali su ljudi vremena, i za druzenje, zabavu, setnje relaksaciju, sto danas nazalost nema. Danas hocemo da imamo sve moderno i savremeno, a to treba zaraditi, posto to kosta, i novaca, i zivaca i vremena. Kada vidimo da smo na granici snage, pokusavamo da malo kocimo, ali bude kasno, posto nam je ceo organizam poremecen. Ja sam vama Zlatko pisala da sam se izborila sa teskom bolesti, od tada ja zivim sporijim tempom, nista me vise ne moze izbaciti iz takta, svejedno mi je za neke stvari koje su me prije izbacivale iz takta, manje sam ambiciozna i mnogo se bolje osecam. Znaci sami sebi smo najbolja terapija, verovati i moliti se u granicama normale. Tablete treba izbegavati, posto se postaje ovisnik, psihijatri ti ne mogu puno pomoci, ako sam sebi ne pomazes, Znaci raditi samo ono sto vam prija i odgovara vasem zadovoljstvu, egojisti imaju mnogo deblje zivce,to je moj zakljucak. Pozdrav.
@ Radica catalano
Svakako da genetika odredjuje nečiju otpornost na stres. Medjutim, stalna izloženost stresu i njegovom velikom intezitetu i najdeblje živce istanji. Samokontrola i izbegavanje stresa mogu pomoći da čovek ne bude izložen uticaju negativnih impulsa, ali je pitanje koliko su njegovi živci i u kojoj meri zbog prethodnih uticaja trajno istanjeni.
Meni se čini da se početna „debljina živaca“ teško može u potpunosti povratiti. Molitva je potrebna svakome, i ona čoveka trajno stabilizuje ako je ispravna i delujuća, medjutim u akutnim stanjima, kada neko upada u psihoze, manije i slično postoji potreba i za sedativima i tabletama, ne bi li se osoba stabilizovala i ne bi li se izbegle štete za ostatak organizma. Verovao sam i sam ranije da su tablete nepotrebne, medjutim kada se susretnete sa graničnim stanjima psihe i tela, to zaista u startu pomaže.
U pravu ste oko sporog ritma života i stava. I jedno i drugo treba usvojiti – miran i usporen život i antistres stav ;-)
@Zlatko. U pravu ste da se debljina zivaca ili (psihicka stabilnost) u potpunosti ne moze povratiti, naravno ostaju posledice, ali opet zavisi od ostecenja (mozdanih to jeste nervnih celija). U svakom slucaju kada osetimo da pocinje sve da nas nervira i da gubimo tlo pod nogama; treba se okrenuti samo sebi. Ja znam da su sada moji ukucani nezadovoljniji , nije im sve na izvolite, kao pre, moraju ponesto i sami uraditi. Prije sam svima ispunjavala zelje kao deda mraz, sekirala se ako nesto ne mogu postici, a sada samo ono sto ja sama hocu. I na poslu se vise ne dokazujem da sam najsposobnija, i najpametnija, pustim i druge da urade kako znaju, i ne nerviram se sto nije kako treba uradjeno. Ponekad popricam sa muzevim kolegom on je Psihijatar i kaze kada te nesto nervira ti vici i deri se , izbaci bes iz sebe, nemoj cutati , gutati i bezpomocno plakati u sebi, sto sam pre radila, bojeci se da se neko ne naljuti, posle toga ces se bolje osecati, posto si se ispraznila, a ako se neko i naljuti ti mu se jos uvek mozes izvinuti kada sve prodje, i jos mnogo saveta koji su mi puno pomogli da se vratim u normalan zivot, i da se osecam kao da nikada nisam bila bolesna, i borila se za zivot.Samo misliti pozitivno i radovati se i malim stvarima, voleti ljude i sva ziva bica, nikada ne mrzeti, cak ni onoga ko ti je ucinijo nepravdu je jedan od najboljih lekova za ljudsku psihu.Opet ponavljam da ljudi koji su egojisti, koji vole samo sebe, i misle samo na sebe, retko obole na zivce.Pozdrav.
@ Radica catalano
Egoisti ne obole od živaca, njima ode srce ili mozak.
Meni pomaže aikido stav: „Sve propuštaj mimo sebe. Sa osmehom“
Jedino što nije lako uvek samo stvari propustiti. Osmeh se i namesti ali ne i životni stav, a to je presudno, stav prema stvarnosti, sčim se generalno slažem sa vam.
Pozdrav . Kucala sam na netu o živcima i pročitala sam polovinu ovih svih komentara :) Doživela sam prevelike stresove u zivotu i uvek sam se borila sa svim nedacama. za mene su mogli ljudi sa strane da kazu da sam kao zmaj ali onda je krenuo jedan posao u kojem sam se previse nervirala zbog raznih napada na mene ljubomore i svega ostalog negativnog sto ide sa time. a bas tada u tim momentima sam imala još jedan veliki problem koji sam vukla 2 i po god a kroz posao sam to htela da zaboravim. znala sam da gutam sav taj gnev i taj period je prosao ali ostavio posledice veoma loše po mene. sada ne radim jedno vreme a iskreno i izbegavam jer počinju česte glavobolje u prisustvu ljudi . totalno otudjena vremenom počinjem da mislim da sam dotakla samo dno. Sada su i krenuli damari po celome telu a osecam da cu da prsnem jedan dan. ponekad pijem neke tablete za umirenje ali znla sam i pre da pijem . uglavnom raspolozenje popravljam uz čašu vina ili neke žestine. kod psihologa nikada nisam isla jer sam odlazak je za mene definitivno najveći očaj a i mesto gde zivim nema adekvatnog ni psihologa ni psihijatra. za to je usput potreban i novac a ja se uglavnom ubedjujem cinjenicom da je čovek sam sebi najbolji psiholog. potrebno mi je da se ispraznim da se otvorim ali to ljudi od mene ne očekuju da padnem da sam slaba. hvala ako neko odgovori i ovo sto sam napisala nije lako za mene . pozz
@ Marina
Došli ste u situaciju da je kod vas stres ušao u fazu telesne reakcije. To znači da se integrisao u vaše telesne funkcije. Da biste to izlečili, morate da problemu pristupite sa svih strana. Moja preporuka:
1. Krenite obavezno na masaže, inače teško da ćete se osloboditi damara
2. Izlazite, komunicirajte sa ljudima, samo tako ćete se emotivno opustiti. Zatvaranje u sebe je put u depresiju i anaksioznost.
3. Pijte kontinuirano čaj od matičnjaka (mellisa officinalis), a po potrebi uzmite i neku tabletu tipa Tetrazepam, da bi ste se fizički opustili i da vam od grča ne stradaju unutrašnji organi. Ali samo ponekad, da ne postanete ovisnik o tabletama.
4. Ako imate priliku otidjite do psihologa. Znaju da pomognu, za to su i školovani. I ne treba se stideti sopstvenog problema. Od suviše čvrstine ćete se skroz slomiti, a to je veća nesreća i stid od traženja pomoći.
5. Ne zavaravajte se da baš sve možete sami da rešite, da je svest i samosvest dovoljna i vaša herojska odluka. Da je to dovoljno, ne bi ni upali u problem. Preporučujem da se molite svetima za pomoć. Molitva smiruje i integriše vas kao celinu bića a i daće vam se pomoć.
Nadam se da je moje pisanje od koristi.
Jeste i hvala na odgovoru . Razmisliću za odlazak kod psihologa … a za čaj i masaže ću sigurno praktikovati . Čak ću i sada otići sebi da skuvam ovaj čaj koji imam u kući ali nisam znala da je koristan . A što se tableta tiče danas je teško bez recepta uzimati bilo šta pa sam kupovala Protect Hmelj – tablete za umirenje na biljnoj bazi . I trudim se čak i njih da ne pijem … jer svaki dan kada izbegnem da ih uzmem stvaram utisak sebi da mi nije potrebno ništa kako bih bila opuštena. Na nekim sajtovima sam čitala da je za damare dobar magnezijum pa sam se opremila svim mogućim vitaminima od vitamina A do Š :D i vidim da mi magnezijum najviše i pomaže. Jednostavno znam da nije ništa lako i da život nosi velike poteškoće koje sam i izdržala ali jednostavno ubija me to što nemam skim da podelim neke svoje strahove, probleme … standardne da, ali ovako neke stvari koje su se nagomilale kod mene nemam skim to da podelim a mislim kada i to sama govorim da sebi isto i priznajem jednostavno tesko mi je to da prevalim preko usana jer uvek sam bila jaka. Hvala još jednom … veruj mi da mi je zaista drago što si odgovorio :)
Zaboravio sam da napomenem još jednu stvar koja odmah pomaže – vegetarijanstvo. Izbacite meso iz ishrane na neko vreme i videćete koliko će vam živci ojačati i koliko ćete biti mirniji.
Druga stvar koja je takodje bitna je fizički napor, vežbanje, jer postoji jedna hormonska zavisnost mišića kod stresa koju fizičko vežbanje razbija. Ukratko, samo umoran mišić od fizičkih napora može da se potpuno opusti, što je u vašem slučaju potrebno. Na primer, vama nije preporuka da se bavite meditacijom i pukom relaksacijom, već je mnogo blagotvornije da se bavite nekim napornim sportom, radom u bašti, njivi, itd.
Mg je ok za mišiće. Hmelj uspavljuje i umanjuje seksualnu želju kod žena, što možda i nije baš najbolje rešenje :-) S druge strane matičnjak umiruje sve vrste grčeva i manje uspavljuje. To je trava sreće, kako tvrde travari. Podrazumeva se da se pije jak čaj 3 puta dnevno, uz jelo, i u kontinuitetu par nedelja.
Primetila sam da mi rad itekako prija a i ovo leto jer sam više aktivna ali vec se sad plašim ove zime koja je za mene i pre delovala zastrasujuće.A situacije kada mirujem mi nikako ne odgovaraju čak sam pomislila na meditaciju ali ne mogu da sedim mirno sem kada spavam :) odgovara mi kada sam u pokretu jer čim se umirim počnu damari. A onda glavobolje na nervnoj bazi i otezana komunikacija čak mi slova kao š ć č teska da izgovaram liči da šuškam što me mnogo nervira i onda se sve tako skupi da se osecam jako nemoćnom.Onda izbegavam i da pričam i zato ponekad pomislim da polako tonem ako nisam i stigla do samoga dna. Molim se svako veče to sam počela da radim ima godinu dana verovatno samoinicijativno kada sam osetila u kakvoj sam situaciji. kada vratim misli kako sam se osecala pre pola godine imam utisak da se vremenom osecam sve gore i gore. Potrudiću se koliko budem mogla da se sa ovim izborim nadam se na onaj moj način kao i sa svim stvarima sa kojima sam se i borila.I malo da se potrudim da zimu ‘preživim’ što aktivnije . A Hmelj :D mora da deluje na svakoga drugačije :D Šalim se malo … ali to jedino daju u apotekama bez recepta a kada bih se snalazila tako ispod ruke da uzmem nešto onda bi se osećala još gore. Zato ubedim sebe da mi ništa ne treba.matičnjak ću da pijem i to od sutra 3 puta dnevno.