Bojan Šćepanović
* * *
Kako i gde naći business knjige na internetu? Kakve vam poslovne knjige trebaju? Gde kupiti business knjige? Domaći site-ovi za kupovinu kvalitetnih business teških i lakih knjiga.
.
Elektronska ili štampana knjiga – E book vs Hard copy
.
Preplavljeni smo sa gomilom digitalnih informacija. Da li knjige i štampane informacije odumiru?
Na obukama koje držim polaznici mi često postavljaju pitanje:
- A šta bi nam vi preporučili od dodatne literature…
Ja duboko uzdahnem, „značajno“ pogledam polaznike, startujem Internet Explorer i pun samopouzdanja počnem da deklamujem:
- Idi na Google, MCB Blog, Facebook…
A onda polaznik doda:
- … u vidu knjige!
Oops! This page appers broken!
Postoji ogroman broj digitalnih informacija ali ljudi i dalje vole da čitaju knjige. Knjiga je nešto čvrsto, opipljivo, otmeno, deluje autoritativno, ipak je tu neko uložio puno truda… Sa druge strane PDF fajl ili HTML strana deluje kao dečja igra.
Možete biti profesor, doktor, MBA ili šta god. Međutim, ako napišete knjigu vi onda dobijete veliko „A“. Vi ste Autor knjige! Wauuuu, ali moram priznati da to zaista pali raju (motiviše).
- On je Autor… napisao knjigu… moćno, sexi, prosvetljeno, duhovno, razvojno..
Hajde da se vratimo na temu. Moj posao je obuka menadžera i ja gutam knjige. Imam veliku privatnu biblioteku od 500-600 poslovnih knjiga i svaki dan je dopunjujem. Koliko god mi Internet pomaže ja ipak i dalje volim da imam čvrstu, lepu, po mogućnosti ne mnogo debelu KNJIGU. Knjigu mogu da ponesem u avion, da čitam dok čekam na semaforu, da je prelistavam u troli, da prosipam špagete&kečap po njoj (na zgražavanje moje žene) … Sve to ne možete da radite sa PDF fajlom
Ja obožavam da idem u knjižare. Pustite me u knjižaru i sledećih 3h ja ne postojim. Naravno, moja draga supruga to znalački iskoristi (Zara, Benetton…). Sa druge strane, od pre nekoliko godina Internet mi je promenio način razmišljanja o kupovini knjiga. Ranije sam obilazio nekoliko knjižara u Beogradu i besomučno tražio nove naslove, upoređivao, gledao i sl. Sada je dovoljno da odem na neki Internet sajt i kliknem. Knjiga je već na putu.
Naravno, nisam napustio praksu da ponekad odem u knjižare. Jednostavno, moram VIDETI knjigu, opipati, pomirisati… Jedan osećaj je kada vidiš fensi/sexi naslov, a drugi kada pročitaš šta piše unutra. Moj pristup je klasika (obilazak knjižara) i moderno (Internet).
U nastavku je je izbor mojih sajtova za kupovinu knjiga. Moj izbor je uslovljen sa dve stvari:
- Jezik: uglavnom srpski. Sve što je na engleskom kupujem preko Amazona.
- Oblast interesovanja: biznis.
Kod objašnjavanja knjiga, koristiću i ova dva izraza:
- Lake knjige. Knjige koje su kratke (< 150-200 strana), pisane na popularan način, za široke narodne (poslovne) mase. Primer Autora: Brajan Trejsi, Zig Ziglar, Blanšard…
- Teške knjige. Duže knjige (nekada i po 600-800 strana), udžbenici, kapitalne knjige, uglavnom se koriste na fakultetima, MBA. Kada pročitaš jednu knjigu – ti si genije iz te oblasti. Samo, treba pročitati, razumeti i primeniti 800 strana Primer Autora: Kotler, Draker, Van Horn …
.
Izbor internet portala za kupovinu knjiga
.
Ovo je nezaobilazni sajt. Pretpostavljam da ne moram da objašnjavam. Ja ne kupujem knjige direktno od Amazona već preko uvoznika Datastatus (pogledaj sledeći tekst).
Sarađujem sa njima godinama i super su! Oni vam mogu isporučiti sve knjige sa Amazona i to će vas jeftinije koštati nego da sami naručujete.
Primer: ako je cena knjige 50€ na Amazonu, onda je kod Datastatusa oko 45€ (uključujući troškove carine, PDV, isporuka na kućnu adresu). Plaćate isključivo u dinarima.
Jedina mana (ili je to normalno?) je sporost. Obično knjige dobijam za 60 dana.
Pored uvoza knjiga imaju izvanredan izbor svojih izdanja na srpskom (teške knjige). Samo ću napisati „Marketing Menadžment“, Kotler. Malo li je?
Imaju i dobar izbor laganih knjiga (Harward Business Press).
A, postoji i odličan izbor sportkih knjiga na srpskom (Teretana, Bildovanje, Fitness, Kardio program…). Malo bildujete, pa malo čitate Kotlera, pa malo kardio program , pa malo Drakera…
3. www.clio.rs
Veoma zanimljiv izdavač. Malo vode računa o vizuelnom izgledu knjiga, pa vizuelno „Marketing menadžment“ izgleda kao da je pisao filozof iz 18 veka!
Sa druge strane, knjige su sadržajno odlične i imaju moju toplu preporuku.
50% teške, 50% lake knjige.
Oni su krenuli sa izdavanjem kratkih, praktičnih i ne mnogo skupih poslovnih knjiga (5-6€). Dopadljiv dizajn, dobri naslovi, odličan odnos value for money.
Naslovi su popularni i 100% su lake knjige.
Isto kao i Alnari.
100% lake knjige.
Neprevaziđene knjige Brajan Trejsi, Zig Zilgar, Toni Buzan…
Moja topla preporuka: Autobiografija Majkla Dela
100% lake knjige.
Deo Hrvatske izdavačke kuće Mate (www.mate.hr).
80% teške knjige (kapitalna izdanja).
8. www.plato.rs
Istoimena knjižara koja je i izdavač. Imaju nekoliko poslovnih izdanja (Fanki biznis, Svako to može…)
Moja topla preporuka: „Svako to može“
100% lake knjige.
Ekonomski Fakultet u Beogradu.
Zanimljivo je da polaznici retko kada pročitaju knjige posle fakulteta. Zašto? Ne znam.
100% teške knjige.
Odličan izbor knjiga iz Hrvatske. Možete naručiti preko www.datastatus.rs
11. www.masmedia.hr
Hrvatski izdavač, kupio sam nekoliko dobrih knjiga.
70% teške.
30% lake.
.
Hmmm, ovo je 11 sajtova? Nema veze, neće da škodi …
. . .
Bojan Šćepanović je business predavač, trener i poslovni edukator. Vlasnik je agencije za profesionalnu edukaciju menadžera MCB – Menadžment Centar Beograd.
Menadžment, menadžer, menadžerisanje, nisu pojmovi koji u našem sistemu, na ovom stepenu razvoja, imaju baš pozitivan prizvuk, jer su najčešće sinonimi za umišljene, uglavnom mladje ljude, koji su daleko od pravog obrazovanja, a još dalje od pravog iskustva. Moderno je imati titulu menadžera, od portira do direktora, bez obzira šta zaista radiš, ili šta uopšte znaš da radiš.
Šta je, odnosno, ko je menadžer?
U nekom bivšem periodu (periodu mnogo jače privrede) cenjeni stručnjaci u svim oblastima proizvodnje, trgovine, finansija, i sl. mogli su da nose laskavu titulu menadžera, jer su po znanju i iskustvu bili neprikosnoveni, odnosno „znali su struku“. Oni koji su pored struke imali znanja, odnosno smisla za organizaciju rada, kao i zanje odnosno sposobnost da rade sa ljudima, bili su cenjeni rukovodioci. Naravno da je i u tom periodu bilo pogrešnih ljudi na mnogim mestima, ali se znalo ko zna posao.
Danas se studira menadžment, ili stiče menadžersko znanje na kursevima – ljudi se osposobljavaju da upravljaju, planiraju, organizuju – a gde je tu konkretna struka, odnosno konkretno znanje?
Da li je ovakvo stanje srpske privrede, kao i ostalih vanprivrednih delatnosti, odraz takvog načina obrazovanja?
Pošto sam promašio temu, dopunio bih da je u poslovnoj varijanti, po mom mišljenju, digitalna varijanta – internet neprikosnovena zbog operativnosti i sveobuhvatnosti potrebnih informacija. U obrazovanju su paralelne potrebe za štampanom i digitalnom informacijom, dok „literatura za dušu“ ne trpi nikakav digitalni oblik.
Meni je poslovna literatura sve više potrebnija u e-obliku a klasična u hard copy. Doduše, primetio sam da je super kada nadješ neku knjigu kao e-book da možeš da je pregledaš da li uopšte vredi, pa ako vredi, kupiš je.
Usavršavanje i znanje su osnova kompetentnosti jedne države. Tu gde je sada Srbija sa ekonomskim pokazateljima govori dosta i o našim takmičarskim sposobnostima. Zato, podsetimo se jedne čuvene rečenice iz protivničkog tabora (kapitalizma):
„Učiti, učiti i samo učiti“ – Lenjin
Aleksandre,
Kada učim menadžere (ili one koji žele to da budu) ja im dam jednostavnu formulu koja vodi do rezultata:
1. Znanje
2. Veštine
3. Stav
4. Motivacija
5. Naporan rad (hard working)
U tome je sadržan i odgovor na tvoje pitanje. Apsolutno se slažem sa tobom da je besmisleno imati fakultet isključivo za menadžment. Ne znam šta će osoba sa 22 godine da radi sa „dipl.menadžer“? Ja to nikada nisam preporučivao polaznicima, a neću ni dalje.
Moj pristup je drugačiji. Prvo nauči pod broj 1 (budi fax idiot iz knjigovodstva, prava, građevine, mašinstva…). Jednostavno, budi stručnjak u određenoj oblasti. E, posle toga idi na tačku 2 (veštine rada sa ljudima).
Na žalost, mnogi vole da preskaču stepenice i vole brze rezultate. Mnogi misle da su „menadžeri opšteg tipa“ ili „univerzalni menadžeri“. Isto tako, neki misli da se može raditi samo po 40h (5×8) i postići rezultate. Na žalost, ja nisam takav :) Sada je subota, 17:15 i ja sa, još uvek na poslu :(
Mnoge motiviše da imaju naziv „menadžer“ u svojoj vizit kartici. Meni lično ne znače titule, nazivi (predsednik, direktor, gazda…) no mnogi vole titule. Ja se ne slažem sa njihovim stavom ali mogu da ih razumem. Uostalom, dobra odlika menadžera je da RAZUME I PRIHVATA RAZLIKE.
Ima još jedna stvar koja je još opasnija od „pukih titula“. Ja sam imao na obukama na stotine sjajnih inžinjera, pravnika, ekonomista… ALI…. nedostaje im znanje rada sa ljudima ! Oni su sjajni „fax idioti, eksperti, specijalisti…“ ali dalje od struke ne vide ništa. Njihov način komunikacije sa ljudima je užasan, svađaju se sa kupcima, veoma su lični, timski rad ne postoji, svoje znanje čuvaju kao „zmija noga“… Da li to znači da su svi eksperti loši? Ne, samo im treba pomoći da postanu i dobri menadžeri.
Na primer. Jedna domaća kompanija je plaćala 4,000€ za šefa računovodstva koji ZNA SA LJUDIMA a ne sa KONTIMA i PROPISIMA. Nisu mogli da ga nađu… Mislim da je to dobrim delom slučaj i sa velikim brojem drugih specijalnosti.
I na kraju, još jedno „predavanje“ (jednom trener, uvek trener :).
_Menadžer je osoba koja ostvaruje rezultate._
Ako je neko poslovođa na gradilištu („menadžer“) verovatno će brže doći do rezultata ako je ekspert iz građevinarstva. To znači da mora da poznaje struku, propise, zakone, statiku, mehaniku, da ide na seminare, simpozijume… To je toliko jednostavno i prosto. Npr, ja 20 godina „šljakam“ u finansijama i ipak ove godine idem 5 nedelja na stručnu obuku u Minhen i 2 nedelje u London/Zagreb. Sledeće godine možda ću upisati MBA gde ću provesti 19 nedelja samo u učenju. Mislim da sa 39 godina i 20 godina rada ima još puno toga što ne znam. Ili sam ja samo primer Forest Gampa, ko zna :)
Sa druge strane, poslovođa mora da radi i na svojim drugim „menadžerskim“ veštinama (motivacija, komunikacija, rad sa ljudima…).
Oko izbora knjiga (što reče Aleksandar da se vratimo na temu).
Uskoro ću staviti i izbor svojih 10 knjiga. Taj deo mi zahteva malo više razmišljanja i pisanja, jer moram staviti RAZLOGE zašto mi je neka knjiga bitna.
Digitalno ili hard copy? I jedno i drugo. Dobra knjiga je 50€+, pa je nekada zgodno imati sve u e-obliku. eMule, Torrent čine čudo…
Hvala vam za zanimljivu raspravu, no vreme je da se posvetim i svom sinu. Večeras idemo u pravi klasični off-line izlazak – bioskop, kokice, stoni fudbal, fliperi, bilijar, GSP prevoz … :)
Al ste vi Bojane nacitani, svaka cast, pa vi isti komentar postavljate tri puta, valjda na tim vasim treninzima imate ljude koji slabo pamte, pa mislite da i na blogovima komentatori nisu mnogo pametniji. Dakle pre nego sto nesto stavljate u javnost, ipak se trebate kontrolisati sta saljete, a ne samo da se hvalite, ostavite drugima da to ucine.
Sad mi je jasno zasto se gospodin Bojan bavi edukacijom a ne uspesnim rukovodjenjem velikim timom ljudi. Verujem da sve sto radi radi tako kako je napisao – neumoljivo. Zato iz gore napisanog ne bih da mi gospodin autor bude sef ili gazda, imam utisak da bi bilo samo hardworking & education kako On hoce ;-)
I ne kaze se fax nego fah idiot. Rekoh ja da poslovne knjige ne nauce coveka u Srbiji mnogo cemu upotrebljivom osim „trla baba lan da joj prodje dan“ :-)
Mislim da je `rad sa ljudima` kod nas najpotcenjenija kategorija a da pametan menadzer ( ili kako ga god krstili ) moze samo razgovorom motivisati vise nego novcem .
Gospodine Vojsije menadzer i jeste za to da ubedjuje nekoga da napravi posao, i zaradi novac, a ne da daje novac. Dobar menadzer mora da bude i dobar lazov, namerno nisam stavila popularni naziv ( fah idiot),ako misli da ostvari svoje ciljeve. Neko je gore spomenuo kako se to radilo u Titovo vreme. U tom vremenu nisu ni postojali Menadzeri, nego Trgovacki Putnici koji su sklapali poslove, i sigurna sam mnogo uspesnije nego ovi danasnji sa Menadzerskim zvanjem.
Rad jednog prosecnog menadzera u danasnjoj Srbiji bi bio idealan za Nusica. S jedne strane radnici koji ne razumeju zasto se on toliko nervira oko tudjih para a s druge strane `vlasnik kapitala` sa svojim shvatanjem biznisa i njegova bliza i dalja rodbina koji se vise pitaju u firmi nego menadzer.