Zlatko Šćepanović
Odlazak lekara u inostrastvo na rad
Tiho, tiše, kao padanje kiše, odlaze beli mantili iz Srbije. I dok se svi redom bave politikom i nadrealnim životom bizarnih reality show emisija, Srbiji se dešava tiha migracija lekara specijalista koji odlaze u beli svet. Nenametljivo i bez mnogo pompe oni prevode svoje lekrske diplome i traže posao u inostranstvu i bolji svet za sebe i svoje porodice. Naravno, o tome se ne piše po medijima, i to naša expertska vlada i ministar zdravlja nikada neće pomenuti kao svoj veliki uspeh. Ili ne daj Bože greh. O tome se ne priča. A o onome o čemu se ne priča i ne piše, to kao da se i ne dogadja. Samo će se jednog dana nesrećni pacijent zapitati gde je njegov doktor i ko ga to sada leči.
Odlazak naših lekara specijalista je ogroman gubitak za ovu zemlju. Njihovo školovanje i obuka koštaju oko pola miliona eura ovu zemlju, ali ono što je neprocenjivo je to što njihovim odlaskom odlaze i životi nekih pacijenata i naše društveno zdravlje, jer kvalitetni doktori napuštaju zemlju, stručnjaci koje nije lako zameniti. O tome se naravno ne piše i ne priča, to je društveni problem nekog drugog, ne ovog društva, kako izgleda.
Pre nekog vremena sam čitao u Žurnalu Srpskog lekarske komore izvod sa predavanja koje je održao visoki zvaničnik Evropske lekarske komore i koji je predstavio situaciju sa lekarima u Evropi. Osim Poljske, Srbije i jedne pribaltičke zemlje sve ostale zemlje u Evropi imaju manjak lekara specijalista i medicinskog osoblja. Vrlo slikovito je pokazao podatke o migracijama, o tome kako nema dovoljan broj mladih lekara, kako su medicinske sestre u proseku sve starije, i kao zemlje Evropske unije traže način da održe broj radno aktivnih lekara. Jedan od predloga je i da se lekarima pomeri na gore granica za odlazak u penziju. Takodje, prikazani su putevi migracija lekara, sa istoka na zapad i sa severa na jug. Još jedan problem sa čim se Evropa suočava je da 80% lekara neće da radi u malim mestima, svi hoće u velike gradove. Napomenuo je da mi trenutno imamo nevidjenu sreće jer imamo dovoljan broj lekara, ali da za deset godina to neće više biti tako, da ćemo imati nestašicu.
Meni se čini da će to biti i brže, jer kao država nemamo strategiju kako da zadržimo lekare, i nikoga nije ni briga za njih. Čak naprotiv, vodi se medijska hajka protiv lekara koji su predstavljeni kao jedan od stubova korupcije u društvu. Oni koji u poznaju prilike u zdravstvu znaju da glavni krimi doktori koji uzimaju veliki mito i ucenjuju svoje pacijente nisu ugroženi, jer su oni odavno izgradili specijalne relacije sa političarima i kriminalcima, čime su obezbedili svoja ledja. Strada sitna boranija ili neko od lekara ko se zameri eliti. No, oni i nisu deo ove priče, jer u ovoj priči su glavni junaci oni kvalitetni, pošteni i vredni lekari koji nisu mogli ni hteli da se tako snalaze, pa stoga svoje mesto pod suncem traže u tudjini.
Do ove teme sam došao onog trenutka kada mi je moj lični lekar rekao da razmišlja da ode u inostranstvo. Bio sam začudjen jer je moj lični lekar bio donekle materijalno obezbedjen i nije bio nešto egzistencijalno ugrožen. Medjutim, njegov stav je proizilazio iz sledećeg sagledavanja situacije koje glasi otprilike ovako:
„Umorio sam se. Svaki dan kada odem na posao i vidim javašluk u zdravstvu, dezorganizaciju, politikanstvo po grupama koje se bore za moć u bolnici, kada nemam osnovni materijal za rad sa pacijentima, kada mi pacijenti ulaze u ordinaciju otvarajući nogom vrata i viču na mene misleći da sam korumpirano djubre koje sve radi preko veze, kada sam u situaciji da bolesniku kome je hitna situacija ne mogu da obezbedim adekvatan pregled ili tretman jer se to čeka mesecima, pa sam zbog toga kao čovek potresen, kada sam okružen medicinskim sestrama i tehničarima koji su nezadovoljni malim i bednim platama, kada mi moja plata služi samo za održavanje egzistencije, onda se zapitam čemu sve moje godine učenja, specijalizacije i usavršavanja. Ne vidim da će biti bolje. U stvari znam da neće biti bolje, jer je naše zdravstvo prepušteno politici a ne znanju i struci. Zato hoću da odem negde gde vladaju drugi uslovi, gde ću biti plaćen na osnovu rada i struke i gde ću sebi vratiti samopoštovanje i dostojanstvo. „
Nakon par meseci od tog razgovora on je dobio posao u inostranstvu. U medjuvremenu, još četvoro mojih prijatelja lekara je naprasno odlučilo da ode i svi su našli posao u inostranstvu . Našao sam se zatečen. Ljudi u najboljim godinama, od 40-45 godina života, u punoj snazi, svi vrhunski specijalisti, cenjeni, vredni i pošteni, odlaze. Svako od njih ima svoju priču zašto to čini. U dva slučaja su ekonomski razlozi presudili, u druga dva su presudni bili negativni uticaji sredine, odnosno atmosfera u bolnici. Čak su neki od njih imali i svoje privatne ordinacije i odlučili su se za odlazak, priznajući da je teško izboriti se sa ovom zemljom, vlašću i njenim hirovima.
.
U priči sa njima, saznao sam i jedan još uvek nepotvrdjen podatak da je u zadnjih godinu dana samo u Nemačku otišlo više stotina lekara specijalista iz Srbije, u potrazi za boljim životom, i u okviru programa Nemačke vlade da privuče i prihvati naš medicinski kadar. U nedeljnim novinama Blic je pre nekog vremena bio objavljen članak o tome kolika su primanja lekara u Sloveniji i kako su oni radi da prihvate naše lekare. Iz iskustva znam da je to tako, jer nam je kuma lekarka emigrirala pre par godina u Sloveniju i od pakla rada u Srbiji ušla u raj rada u Sloveniji. Jedino što je u tom članku bilo neistinito je koliku platu lekari dobijaju u Sloveniji. Bilo je napisano da je prosečna plata u Sloveniji za lekara specijalistu 3500 eura, što nije istina. Prosečna plata je oko 2200 eura za doktora specijalistu u Sloveniji. S obzirom da su slični konkursi za lekare stalno otvoreni u Norveškoj, Švedskoj, Italiji, Nemačkoj, sva je prilika da će se trend odlaska naših lekara nastaviti dalje. Ko će ostati?
Velika je obmana da ćemo mi kao zemlja to uspeti da nadoknadimo. Mladi se sve teže odlučuju za medicinu jer nije više atraktivno zanimanje, a uz to i kada je završe neće imati od koga da uče zanat. Takodje, mladje generacije su sve manje ambiciozne i vredne po pitanju sticanja specijalističkog znanja, sve više su okrenuta brzim i instant rešenjima, što u medicini ne prolazi. Ujedno, lekari su inteligentni i brzo shvataju stvarnost. Kada realno sagledaju okruženje u kome su i postojeće ponude za odlazak, mnogi od njih se neće dvoumiti. Do sada su ih zatvorene granice, nemogućnost dobijanja viza i radnih dozvola onemogućavali da odu, sada su sve te prepreke nestale. Za lekare nema više granice, postali su lekari bez granica. Svuda su dobrodošli i svaka zemlja će ih primiti ako su dobri stručnjaci uz sve manje i manje uslova i prepreka. Sada je lekaru potrebno znati jezik zemlje u koju ide ili engleski, imati osnovno radno iskustvo i biti uporan u traženju posla. On će svakako doći. Možda neće biti u prestižnoj bolnici ili u velikoj evropskoj metropoli ali će biti u mnogo boljim uslovima, organizaciji i sa adekvatnom materijalnom nadoknadom. Granice su otvorene, lekari su krenuli. Odlazak lekara je neumitan proces.
A gde ćemo i kod koga ćemo mi?
. . .
Odlazak lekara hirurga specijaliste iz Srbije – Waking Up Is Hard To Do
. . .
[…] Bašta Balkana Blog Stavljeno u Ostalo and tagged Blog, Dok, granica, Kao, koji, lekari, Migracija, Nam, Odoše, Oni, Posao, Reality Show, Svet, Tiha, Tiho, ZLATKO. Bookmark the permalink. ← Forum mladih SDP-a: Za Valentinovo podijeljeno 500 privjezaka u obliku srca […]
Odlicno receno i potpuno tacno.
Zbog manjeg broja nestrucnih ili korumpiranih, nasi ljudi skloni generalizaciji su vecinu lekara degradirali.
S druge strane zbog neprekidnog odlaska lekara u inostranstvo, oseca se nedostatk kvalitetnih , kao i u drugim profesijama. osim sto je ovo mnogo opasnije.
Mi smo u zacaranom krugu.
Vlada ih degradira sa uslovima rada i platama.
Kod nas ne postoji management i zdravstvu i to je jedan od uzroka katastrofalne situacije. Management se bavi upravljanjem, ocenom rada, nabavkom sredstava i novca. Oslobadja lekare da rade svoj posao bez smetnji.
Time se poveceava i lekarska i licna odgovornost.
Kada je pocetkom 20 veka iz Irske otislo milion ljudi trebalo im je 80 godina da se oporave.
Nama je otislo iz zemlje oko pola miliona ljudi, napravite matematiku …
Mi smo stara iscrpljena nacija, bez strategije, bez vizije, lekari, medicnske sestre ne spadaju u kategoriju ljudi koja ce imati problema da nadje posao u bilo kojoj krizi u svetu…
Mi cemo samo brze iumirati ..
Mirjana
Na žalost to je tako, upravljanje zdravstvom je na niskim granama. I pored pokušaja EU da nas kroz treninge, kurseve i propise uvede u bolji rad zdravstvenih centara sve to ide sporo i mučno zbog velikih unutrašnjih otpora.
Lekari zapravo pokazuju budućnost kretanja roba i usliga na otvorenom tržištu. Idu tamo gde je bolje. Time lokalna zajednica koja se ne brine o svojim resursima ostaje osiromašena, ne samo u domenu lekara, nego i u domenu svega ostalog: pravnika, businessmana, IT menadžera, naučnika, sportista. A mi smo odavno prestali da budemo srećna i produktivna zemlja po pitanju razvoja kadrova, pa ono što nam ode teško ćemo nadoknaditi. Mislim da sport i naši sportski timovi to odlično pokazuju, a lekari su samo još jedan od primera.
„Porodično srebro naših mozgova“, odnosno kadar koji je stasavao u ex Jugoslaviji i koji ima kvalitet koji je održavao društvo u ključnim zanatima upravo trošimo do kraja. Naravno da ne mislim da ni u novim generacijama nema sjajnih stručnjaka i mladih talenata, već akcentiram na društveni prosek. Ranije je sa fakulteta izlazilo 200 sjajnih mladih lekara godišnje, na primer, a danas ih je možda 50. To je pad od 4 puta, pad koji će najviše osetiti pacijent, odnosno mi sami.
Političare to ne interesuje, jer će ministar zdravlja sebe operisati u inostranstvu, u Nemačkoj, a predsednika Republike će operisati inostrani doktor, predsednica skupštine će ići na tretmane u Švajcarsku i tako redom. Svi se oni ne brinu za svoje zdravlje jer se leče negde drugde i leči ih neko drugi, van ove zemlje. Njima je samo bitno da su po bolnicama instalirani njihovi nestručni partijski drugovi koji drugim partijskim drugovima obezbedjuju sredstva, usluge i povlastice kako bi glasali za iste vodje. I kao što reče Mirjana, vrtimo se u začaranom krugu :-(
Kada smo kod kruga, moje obrazovane prijateljice zbog loših lekara idu u Najdanov krug da se leče, pa vi sad vidite dokle je to došlo. Kome pomoć kruga treba, pravac Mala Krsna ;-)
http://www.klubputnika.com/profiles/blogs/mala-krsna-najdanovi-krugovi
http://www.najdanovikrugovi.com
Tekst je prilicno tacan, ali ima tu dosta teskoca i za odlazak u Inostranstvo.Na primer pre 10-15 godina je medicinsko osoblje, Lekari, Sestre, Negovateljice bili docekivani rasirenih ruku, sto sada bas i nije slucaj, bar u Nemackoj. Sada ih ima i previse, pa tako da mladi Lekari tesko dobijaju mesto, a ovi sto dolaze preko veze, su obicno iskusniji i imaju neku vezu za posao. Nazalost nasi ljudi su pohlepni za novac, pa cesto i ovde se Lekari bave ne dozvoljenim malverzacijama, mitom, tako poznajem njih par koji su bili i u zatvoru, i nemaju vise pravo na svoj rad u Medicini.Ovde vecinom Lekari rade po ucinku, pa koliko radi, toliko zaradi. Ima puno mladih lekara koji rade i na baustelama, i po pekarama to samo kod nas misle kada predjes granicu resio si sve probleme. Uvek nam se cini da je tudja basta zelenija. Svagde u svetu ima korupcije samo je pitanje oliko je neko vest pa traje godinama, a neko padne brze. Ja zelim mome Narodu da bude zdrav, i da im ne trebaju Lekari uopste, neka idu leciti druge Nacije.
Radice, jedan je zivot i kratak je.
Svakoj naciji su lekari potrebni specijalno ako nemaju vladu da o njima brine.
Jednom prilikom mi je prijateljica u Americi pricala kako kada se preselila , jedan Amer je pitao zasto je dosla.
Ona mu je pricala o usavrsavanju, zelji da prosiri horizonte, radi dinamicnije stvari….
On je na kraju rekao znaci ti si ekonomski emigrant.
Ona je iz jako dobro stojece porodice i sa strane ekonomije usko gledano zaista nije imala razloga da ode.
Pokusavala je da ga ubedi da to nije tako, navodila razne razloge – da bi posle iscrpne diskusije na kraju dosla do istog zakljucka.
svodi se na to.
ako covek ne brine o sebi , drugi to sigurno nece, pa ne treba nikoga osudjivati sto zeli najbolje za sebe i svoju porodicu …
Mirjana
@ Mirjana. Naravno ne osudjujem ja nikoga, ja samo kazem da nije lako i jednostavno kao sto mnogi misle. Ja sam se rodila u Nemackoj i znam vrlo dobro kako je bilo, a kako je sada. Nama su se nekada rugali u Srbiji sto smo vani, oni su ziveli sa manje stresa i bezbriznije od nas, mozda sa malo manje srestava, ali imali su dovoljno za normalan zivot. Ocito se vremena menjaju. Ja sam probala i ovde gde zivim; i dole odakle poticem; i nekako mi je bila borba i ovde i dole. Naravno nije dobro da jednu Zemlju napustaju skolovani ljudi, ali pogresna politika, i opljackana Zemlja koja je nekada bila za primer, nema nikakvu perspektivu za mlade obrazovane ljude. Treba nesto Omladina da menja, pa uvek se Omladina borila za svoju buducnost u svakoj Zemlji. Ustanite na noge, promenite nesto na bolje. Pozdrav.
@ Radica Catalano
Pomenuo sam u textu statistiku EU o manjku lekara. Nama to izgleda logično s obzirom da imamo prijatelje lekare u Sloveniji, Norveškoj, na Srednjem istoku, u Americ a bilo je poziva i iz Švedske koji su se relativno lako zaposlili. Naravno, niko od njih nije bio mlad i neiskusan lekar, svi su imali makar 10 godina iskustva i specijalizacije.
Da nije „trava zelenija“ napolju stoji. Mnogi moraju da rade po mali mestima i slabijiim bolnicama, ali su zato bolje plaćeni i ostvarili su daleko veći kvalitet života, redovno putuju po svetu i idu na stručna usavršavanja, školuju decu po solidnim koledžima u Evropi ili USA.
I u suštini ceo moj text je baziran na srednjoj klasi, što gradjana što lekara u Srbiji i njihovih tegoba. Od ovih 5 lekara koji su mi bili motiv za pisanje niko nije materijalno ili egzistencijalno ugrožen, ali što kaže Mirjana, jesu svi u suštini „ekonomska emigracija“, iako oni misle da su „kulturna emigracija“.
Omladina u Srbiji je bila u Otporu i Studentskom protestu. Lično sam sa nekima bio u prvim borbenim redovima i na protestima. To su vam danas čeknici DS-a, G17, SDP-a, glavni likovi u državi. Digli su se, uzeli vlast, i nastavili na perfidniji način pljačku i javašluk tamo gde su prethodnici iz SPS-a i SRS-a stali. Nema nama mnogo pomoći od nas samih, to je istorija nebrojeno puta pokazala :-(
… a kuda idu cike u belom … jel u belu kucu? … ili u belu sobu? … a ko ce meni onda da daje tabletice … one sarene … tata ima svoje plave … a mama roze … moje su crveno bele … navijam za zvezdu … zbog toga ih i pijem … jer me boli grlo … mnogo navijam … a tete u belom vole mene … a moj tata voli tete u belom … bice tuzan … a bicu i ja … nece ih biti da me vole …
Zdravstveni radnici su „čudna sorta“. Sa jedne strane – visoko (najviše) obrazovanje, konkretan odgovoran rad, imperativ stalnog usavršavanja do kraja radnog veka, humano zanimanje bez koga nema ljudskog opstanka, a sa druge strane – populacija nesposobna da se organizuje da odbrani čast i ugled struke, da odbrani lični integritet.
Koliko je samo sindikata u zdravstvu, komora i drugih strukovnih udruženja koja vrlo uredno tim istim članovima naplaćuje članarinu, „stručna usavršavanja“ odnosno prikupljanje bodova za licence, i sl. ali sa druge strane ni jedno udruženje se nije osetilo pozvanim da kvalifikovano, odgovorno, autoritativno postavi na dnevni red stanje u zdravstvu i položaj zdravstvenih radnika.
Da li ti isti zdravstveni radnici naivno očekuju da se aktuelna vlast seti da postoje i da im treba povećati zarade? Ili ti isti zdravstveni radnici veruju da u budžetu nema sredstava kad su njihove zarade u pitanju, ili da će njihove uvećane zarade srušiti monetarni i fiskalni sistem države, odnosno dovesti do bankrotstva države, a onda budu zatečeni štrajkom prosvetnih radnika, i iznenadjeno shvate da bi i oni trebali da dignu glas, jer ako ih pamćenje služi ovo je već treća godina kako primaju iste zarade.
Ako već tradicionalno „imaju problema sa matematikom“ zašto takav „menadžment“ ne prepuste onima koji znaju, i snagom argumenata koji raskrinkavaju pogubnu nacionalnu politiku u sistemu zdravstvene zaštite, izvrše pritisak kome ne može da se odupre ni jedna vlada, jer je zdravstvo delatnost od posebnog – najvećeg značaja.
Da li su zdravstveni radnici svesni koliko tog istog siromašnog budžeta odlazi na primanja i privilegije nepotrebnih (po broju)političara, rasporedjenih u skupštini, ministarstvima, agencijama, javnim preduzećima i još mnogim znanim i neznanim mestima, kao i onih koji opslužuju te političare, za koje se ne postavlja pitanje da li će uticati na ekonomsku stabilnost zemlje. Uostalom, budžetski deficit koji tako proizivode „pokriće“ MMF ili poslovne banke iz skupih kredita, koje sutra neće imati ko da vrati.
Ili je možda bolje po ordinacijama „pljuvati“ po ministru zdravlja, direktoru ustanove, političarima i onda se na miru razići i praviti planove za odlazak „preko“, gde jedva čekaju da ih prime. I umesto da budu generator promena toliko potrebnih ovoj dezorijentisanoj zemlji, jer su obrazovaniji i po difoltu pametniji, a imaju način da to budu, oni će se zadovoljiti povišicom od par procenata i uvući se ponovo u svoje ljušture, čekajući bolje dane.
@ Aleksandar Zlatar
Nisu lekari ništa „čudniji“ od ostatka Srbije. Što se naučnici ne organizuju? Sportisti? Radnici? Poslodavci? Vojnici? Sindikati?
Pesimizam je usadjen u našu kolektivnu svest, plus fatalizam, plus nesolidarnost, plus pokornost autoritetu i sili. Lekcija koju sam na svojoj koži nekoliko puta naučio je da grupa neće stati iza tebe ma koliko te tapšali i delili slične vizije. Sad pouzdano znam da ću biti izneveren, ma kako plemenita ili uzvišena ideja bila za koju se grupa istomišljenika založi, jer će većina da preleti na drugu stranu kada dobiju priliku da budu potkupljeni nekom uslugom, novcem ili statusnom pozicijom. Mi nismo društvo principijelnih jedinki.
Lekari su mudriji od mene, oni su mnogo pre to shvatili i znaju da ih kolege neće podržati u naporima da naprave bolje okruženje i da se izbore za bolje uslove rada. Jedino ako im se posreći da na njihovo čelo stane lekar političar koji ima snagu i oseća misiju da stvari popravi u zdravstvu i to uradi na konto svog autoriteta i političkih veza. Dosadašnji ministri političari su imali malo ličnije ciljeve od opšteg dobra i svojih kolega.