Robert Grin

* * *


Poslužite se inteligencijom, znanjem, veštinom i napornim radom drugih, da bi ste napredovali u ostvarenju sopstvenog cilja.

Tuđi rad ne štedi samo vreme i energiju, već vam daje i božanstvenu auru efikasnosti i brzine.

Vaši pomoćnici će kad tad biti zaboravljeni, ali će vas se sećati.

Ne prihvatajte se nikada posla koji drugi za vas mogu da odrade.

7-o pravilo moći: Navedi druge da odrade posao za tebe, ali zasluge uvek pripiši sebi

.

Pridržavanje pravila

Mladi srpski naučnik Nikola Tesla 1883.godine radio je u evropskom sektoru Continental Edison Company. Pošto je bio sjajan pronalazač Charles Batchelor, direktor ovog ogranka i lični prijatelj Tomasa Edisona, pruža mu priliku da svoju potragu nastavi u Americi, dajući mu pismo za Edisona lično. I tako počinje odiseja mladog Tesle u Americi, koja je sve do njegove smrti bila krajnje mučna i nesrećna.

 

Po dolasku u Njujork Tomas Edison ga zapošljava, ali ne za stalno. Radeći osamnaest sati dnevno Teslin zadatak bio je unapređenje primitivnog Edisonovog dinama. Mladi naučnik, ipak, nudi potpuno novi-redizajnirani model dinama. Edisonu se činilo da bi taj posao mogao trajati godinama i da se na kraju ne bi isplatio, pa mladom naučniku nudi $50 000 ako to brzo završi. Mladi Srbin naporno je radio dan i noć i nakon samo godinu dana projekat je bio završen, a kao rezultat Edison je dobio novi usavršeni dinamo sa automatskom kontrolom. Otišavši kod Edisona po svoj ček, on mu rekao: „Tesla ti ne razumeš naš američki humor“ i ponudio mu samo malu svotu novca. Pronalazak je pripisan, naravno, Edisonu.

 

Teslina opsesija bila je da stvori sistem za naizmeničnu struju (AC). Za razliku od njega, Edison je verovao u sistem za jednosmernu struju (DC), pa je zbog toga uskratio podršku istraživanju. Išao je do te mere da je kasnije videvši da je pronalazak odličan, pokušao da ga opovrgne. Mladi naučnik sklonište nalazi u pitsburgškoj kompaniji poznatog magnata George Westinghouse-a, koji mu nudi potpunu materijalnu podršku pri istraživanju kako AC sistema, tako i za sva ostala istraživanja u budućnosti. Teslin AC sistem i danas je u upotrebi. Nakon što je patent potpisan njegovim imenom mnogi su počeli da se žale tvrdeći da su oni dali temelj istraživanju. Ime mladog srpskog naučnika zauvek je izgubljeno a pronalazak povezan sa Westinghouse-om lično. Godinu dana kasnije J.P.Morgan primorao je Westinhouse-a da raskine doživotni ugovor sa Teslom o naknadi za njegova autorska prava nad patentima. Objasnivši mladom naučniku da kompanija neće opstati ako dalje bude morao da Tesli isplaćuje naknade za autorska prava nad patentima. Ponudio mu je $216 000 za otkup svih patenata. Prava njihova vrednost bila je $12 000 000. Finansijeri su Teslu lišili novca, patenata i naravno, svega što je najveći Teslin izum nosio sa sobom.

 

Ime Guglielmo Marconi zauvek je povezano sa izumom radija – on je prvi pustio signal preko Engleskog kanala 1899.godine. Malo njih zna da je italijanski naučnik u pronalaženju ovog izuma koristio Teslin patent iz 1897. Još jednom Tesla ostaje bez zasluga  za sopstveni izum – indukcioni motor, bez kojeg radio nikad ne bi nastao, pa u stvari Teslu možemo smatrati pravim „ocem“ radija. Sva njegova otkrića danas nisu potpisana njegovim imenom. Starost je proveo u siromaštvu i nemaštini.

 

1917.godine Tesla je dobio Edison Medal Of the American Institute of Electrical Engineers, koju je odbio rekavši: „Vi predlažete – rekao je – da me odlikujete medaljom koju mogu da zakačim za kaput ili kaiš, mnogo pre svih članova ovog Instituta. Ulepšaćete moje telo i nastaviti da ga iscrpljujete dalje, za neuspeh treba obezbediti prepoznavanje, moj mozak i sve njegove genijalne proizvode koji su snabdeli fondaciju od koje veći deo ovog Instituta opstaje“.

.

 

Tumačenje

Mnoge muči zamisao da je nauka, sa dokazima da to zaista jeste, između bezvrednih suparnika koji muče ostatak sveta. Nikola Tesla je bio jedan od njih. Verovao je nauka nema nikakve veze sa politikom, tvrdio je  da ga ne interesuju slava i bogatstvo. Kako je odrastao, ova teza je uništila njegov profesionalni život. Pošto nije povezan sa nekim izumom, mnoge genijalne ideje ostale su neiskorišćene. Dok je on izmišljao veličanstvene izume za buduća pokolenja drugi su krali ono što je on već razvio i naravno, zadržali slavu i nagrade za sebe. Sve što je želeo bilo je da radi sam, a to mu je donelo iscrpljenost i siromaštvo.

 

Edison je bio drugačiji. On nije bio naučnik niti pronalazač. Jednom je rekao da nema potrebe da bude matematičar  zato što uvek može da iznajmi jednog. To je bio njegov čuveni stav. Smatramo ga pravim biznismenom i preduzimačem. Pratio je trendove – potražnje i mogućnosti koje su se pružale da bi kasnije unajmljivao najbolje iz te grane da odrade posao za njega. Ako je bio primoran krao bi od konkurenata. Danas je njegovo ime mnogo poznatije nego Teslino.

.

Pouke

Prvo, zasluge koje nam izum pruža su bitne, ako ne i bitnije od samog pronalaska. Mora se osigurati da niko neće ukrasti ili preuzeti patent na sebe. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je zamisao čuvati sve dok ne bude osigurana od zveri koje vrebaju.

 

Drugo, naučiti koristiti rezultate drugih radova za unapređenje sopstvenih. Vreme je novac a život je isuviše kratak. Ako pokušaš sam uraditi sav posao, uništićeš se, a mnogo je bolje sačuvati snagu i usredsrediti se na to kako iskoristiti nečiji rad i pripisati ga sebi.

 

„Svi kradu u trgovini i industriji. I sam sam mnogo ukrao.

Ali ja znam kako da kradem“. Tomas Edison 1847-1931

.

Ključevi moći

Svet moći je kao džungla: postoje oni koji žive loveći i ubijajući druge, kao i oni koji žive od ulova drugih. Ovi drugi su najčešće nesposobni da odrade posao koji prethodi stvaranju moći. Rano su shvatili da ako sačekaju dovoljno dugo mogu uvek naići na životinje koje će odraditi posao za njih.

Ne budite naivni: U ovom trenutku, dok vi slavite uspeh nekog projekta, zveri vrebaju tražeći način da prežive, ili da se čak obogate na račun vaše kreativnosti. Potpuno je beskorisno žaliti se, ili biti ogorčen na  sebe, kao što je Tesla bio. Bolje je zaštititi se i nastaviti igru. Jednom kad ste uspostavili osnovu moći – pravila igre, sačuvavaćete na taj način mnogo vremena i energije.

Postoje mnogi primeri ove igre: jedan se može ilustrovati kroz lik istraživača Vasco Nunez de Balboe, čija je opsesija bila pronalazak El Dorada, legendarnog grada bezgraničnog bogatstva.

Posle mnogih oskudica i susreta sa smrću, u ranom 16-om veku, V.N. de Balboa pronalazi dokaz o postojanju velike imperije na jugu Meksika, na tlu današnjeg Perua. Nosio se mišlju da bi nakon osvajanja imperije čuvenih Inka, i naravno njihovog blaga, postao novi Cortes. Problem je bio u tome da bi otkriće ove civilizacije dovelo mnogo osvajača na to tle u potrazi za bogatstvom. Nije shvatio da je pola igre ćutanje i pažljivo posmatranje okoline. Nekoliko godina nakon otkrića lokacije imperije, vojnik u de Balbinoj vojsci, Francisko Pizarro, pomogao je da Balboa bude optužen za izdaju. Pizarro je pokupio sve zasluge za ono na šta je Balboa potrošio mnoge godine tražeći.

Sa druge strane postoji primer umetnika Peter Paul Rubens-a koji je u poznim godinama svoje karijere otkrio javnosti da nije zaslužan za sve što je potpisano njegovim imenom, na taj način što nije mogao da uradi slike koje su kupci zahtevali. Sve te godine funkcionisao je na osnovu sistema koji je uspostavio: u ogromnom studiju koji je posedovao zaposlio je mnogo pomoćnih slikara, od kojih su jedni bili specijalizovani za platnene prostirke, a drugi za pozadine. Stvorio je serijsku proizvodnju – tim  slikara sa poredanim platnima koji su istovremeno stvarali. Za vreme posete važnih klijenata Rubens bi dao slobodan dan zaposlenima. Dok je klijent gledao sa balkona, Rubens bi radio odavajući utisak  neverovatne odmerenosti i ogromne energije. Klijent bi otišao sa osećajem strahopoštovanja prema čoveku koji je za tako kratko vreme mogao da stvori toliko remek dela.

. . .

* Sedmo pravilo moći iz knjige Roberta Grina „48 rules of power“