U IME MUZIKE
Španska kafana u čast godine opere. Flash mob u Pamploni ili kako to rade Španci u kafani
Po legendi kafane su nastale u Austrougarskoj, kada je jedan naš čovek počeo da pravi kafu nakon opsade Beča od Osmanlija. Naime, u povlačenju Turci su ostavili džakove sa zelenom kafom. Niko nije znao čemu to služi, osim jednog našeg čoveka koji je bio upoznat sa turskim običajem pečenja, kuvanje i pijenja kafe.
On je uzeo te džakove, i u tadašnjem Beču otvorio prvu kafedžinicu, koja je ubrzo postala omiljeno mesto Bečlija. A kasnije je kafedžinica uz podršku šljivovice, jagnjetine i variva postala kultno mesto sastajanja Balkanaca – kafa + džebana = kafana.
Iz istorije vam je poznato da su kafane postale najznačajnije mesto za život naroda sa ovih prostora, čak važnije od kuća. U kafanama se sve odigravalo i pravili najznačajniji dogovori. No, kafana je postala i ozloglašeno mesto gde su se zapodevale tuče i kavge, gde su se dešavala ubistva. Ipak, ono što je Srbima i dalje bitno u kafani su lumpovanje, dobro jelo, društvo, muzika (po mogućstvu trubači) i u novije vreme devojke koje igraju po stolovima.
Španci nemaju takav izražen kult kafana kao Balkanski narodi, oni su poznatiji po flamenku, torcidi i plovidbi. Medjutim, Španci imaju odlično vino, pa kada malo popiju i oni znaju da naprave od kafane kultno mesto i da lumpuju i prave dernek. Posebno su aktivne mlade Španjolke, pa pogledajte na ovom video klipu kako oni to rade.
Sve se to dešava u glavnoj kafani, na trgu u Pamploni. Svako ima svoje „trubače“.
[…] Bašta Balkana Blog Stavljeno u Ostalo and tagged Ada, Aj, Aju, Ako, Amp, Ana, Ane, Ao, Ati, Ava, Ba, Balkan, Balkana, Balkans, Balkanski, Bl, Blog, Cije, cijeli, Daj, Dajte, Deo, Dernek, Dj, Dl, Ek, Esto, Fani, Gl, Glavno, Gle, Gledajte, Ide, Ije, Iji, imaju, Ip, Iz, Jel, Jeli, Ji, Ka, Kad, Kada, Kafa, kafana, Kafani, Kak, Kako, Kao, Ki, Klip, klipu, Ko, Ku, Kul, Kult, Lan, Lana, Lav, Led, leda, Lipu, Lov, lovi, Lt, Maju, malo, Medju, Mest, Mesto, Ml, Mlad, mlade, Mp, Naj, Napr, Nar, Narod, Nek, Nem, Nema, NEMAJU, Njo, Noj, Od, Oj, Oje, Om, Oni, Opi, Ov, Ovdje, Ovi, Ovo, ovom, Panj, Pi, Pogled, Pogledajte, Pop, Poz, Pozna, Poznati, Pra, Prave, Ra, Rad, Rade, Rave, Rodi, Ru, Ruba, Španci, Španska, Sv, Sva, Svak, svako, Sve, Svo, svoj, svoje, Tak, Trg, trgu, Tru, Truba, Uju, Ul, Uti, Vako, VIDEO, Vino, Vo, Zn, Zna, znaju, znati. Bookmark the permalink. ← Stočna hrana za sve vrste životinja CityVille: psihologija ovisnosti → […]
U Madridu sam zivela 3,5 godine , i od njih zaista naucila kako se uziva u zivotu …
Sve je u Spaniji je „zavodljivo“ hrana, flamenko, vino…
Jedno vece pod zvedzdama, u Andaluziji u jevrejskoj cetrvti u Kordobi, u jednoj basti, gde sam gledala mladica koji sa takvom strascu igra flameko, je ostalo nezaboravno…
Zamišljam Paraćin (umesto Pamplone). Gradska kafana. Sede opštinski načelnik sa glavnim lokalnim graditeljem i uz kolenice dogovaraju dil. Pored njih je lokalni mesar koji od seljaka otkupljuje prasiće uz špricer. Tamo dalje su ošišani momci, dileri, koji jedu crevca. U uglu je par večitih studenata koji koji raspravljaju uz kafu na koga da se klade. U senci su partijski drugovi koji kuju zaveru kako da osvoje opštinsku vlast.
Barmen počinje ariju u čast prvog izvodjenja opere u istoriji Paraćina.
Reakcije publike slede:
Načelnik opštine: „Gazda!!! Gazda! Daj reci tom tvom klincu da se ne dernja! Vidiš da dogovaramo poslove“
Mesar: „Dete, jel možeš ti bre nešto pametnije da pevaš, a ne to prenemaganje? Ovaj moj poslovni partner (seljak) oće bre načisto da svisne od tu muziku i pevanje“
Dileri: „Auuu bate, od čega se ovaj ufiksmo. Tako jaku vudru nije od nas pazario“
Studenti: „Sine, kakva je ovo grobarčina koja vežba za tekmu? E, ajde da ga razbijemo“
Partijci: „Drugovi, provaljeni smo. Ovaj nas sabotira. Ovo je maslo onih pozicionara, majku im njihovu“
:-)
To je samo mala i neprimetna razlika izmedju nas i Španaca. Sve ostalo je isto. Skoro isto.