Ekonomska snaga Srbije i slabost privrede – ekonomske činjenice

Zlatko Šćepanović

Ekonomska snaga i slabost privrede Srbije – Budjenje posle dubokog sna

Pogledajmo gde zaista živimo i kakve su nam ekonomske perspektive!

.

Kolika je ekonomska snaga Srbije i srpske privrede u globalnim okvirima?

Osim što srpski političari i ekonomisti mahom ne govore istinu o perspektivi srpske ekonomije, oni brižljivo kao debeli hrčci od svojih, reality show eutanaziranih i lobotomiranih gradjana, brižljivo skrivaju istinu o trenutnoj snazi, odnosno slabosti srpske privrede i ekonomije. Pričaju nam neke lepe priče. U stvari pričaju nam basne! Ne bajke, nego basne, jer su magarci, kameleoni, krokodili, medjedi, i ostala živina u tim pričama glavni junaci a mi smo pored njih svi podivljali.

Zato sam se poslužio podacima čuvenog ekonomskog magazina The Economist da vam predstavimo situaciju onakvom kakva ona zapravo jeste. Naravno, naši političari će vam tvrditi da ništa od toga što engleski analitičari pišu nije tačno, osim podataka. Uzeo sam zato samo 3 podatka da analiziram; broj stanovnika, bruto društveni proizvod jedne zemlje i bruto društveni proizvod po glavi stanovnika – kada bdp podelite brojem stanovnika.

Broj stanovnika je podatak koji vam daje ljudski potencijal jedne nacije koji može biti angažovan na stvaranju bogatstva jedne zemlje, pod uslovom da ljudi imaju mozak umesto TV kutije. Što više živih i radno sposobnih ljudi, sa glavom umesto sa umišljenošću, to je radni i ekonomski potencijal zemlje veći. Kažem potencijal, ne uvek i realna snaga, zbog onih koji nemaju zdrav razum na raspolaganju.

Drugi pokazatelj je ukupni bruto društveni proizvod jedne nacije – novčani izraz rada jedne zemlje. Taj pokazatelj vam govori o tome koliko jedna zemlja godišnje zaradi, izgradi, istrguje i obrne novca sa obe ruke svojih gradjana, i nešto uz pomoć ruku robota, ako ih ima. Što više novca jedna zemlja ima, to je njena snaga i moć veća, kao i mogućnost da bude dominantna u nekim ekonomskim oblastima. Novac je moć.

Treći pokazetelj je Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika – novac po glavi stanovnika. To je takodje dobar podataka jer pokazuje kolika je prosečno bogatstvo stanovnika jedne zemlje. To će reći, „kolko meni dodje para“, kad bi bilo pošteno deljeno, svima podjednako. Naravno, to je prosek, koji se uvek zbog neravnomerne distribucije nacionalnog bogatstva izmedju bogatih i siromašnih, elite i plebsa, može mnogo razlikovati u stvarnosti od zemlje do zemlje. U svakom slučaju što neka zemlja ima više novca po glavi stanovnika, to ljudi te zemlje mogu računati na bolju socijalnu i zdravstvenu zaštitu, bolje obrazovanje, bolju infrastrukturu, viši životni standard i kvalitetniji nivo života. I obično bude tako.

.

Šta nam kažu podaci o ekonomskom mestu Srbije u EU

Broj stanovnika Srbije nije mali, ali ni veliki. Ipak, od ljudi sve počinje.

Podatke koje smo obradjivali gledaćemo kroz grafikone, oni jako jednostavno objašnjavaju neke cifre i odnose.

Prvo, kada pogledamo broj stanovnika, Srbija se nalazi u donjem delu sredine Evropske Unije po broju stanovnika. Napokon da po nečemu nismo ni prvi a ni poslednji, što inače obožavamo da činimo, da budemo prvi u lošem i zadnji u dobrom.

Ima nekoliko zemalja koje su broju stanovnika bliske našoj zemlji. I jedino nam je Bugarska slična po svim drugim ekonomskim parametrima. Kumovska zemlja, uostalom ekipa iz kraja uvek sve radi sa ili preko bugara. Batko je pouzdan. Sve ostale zemlje su daleko i još dalje po ekonomskim pokazateljima. Na žalost našu, ti ekonomski pokazatelji idu njima u korist a na našu štetu.

Tabela: Prikaz ekonomskih parametara nekoliko zemalja Evropske unije sa sličnim brojem stanovnika kao Srbija

BDP je izražen u milijardama dolara.

BDP/stanovniku je u hiljdama dolara.

Primera radi, Srpski prosek je 6.016 dolara godišnje po stanovniku. Česi imaju 3 puta veći, Madjari 2 puta veći prihod, Švedjani 8 puta i tako redom. Švajcarci su baš preterali, 11 puta imaju veći bruto dohodak po glavi stanovnika od nas. Sram ih bilo. Baš neuvidjavno sa njihove strane.

 

——–

Bruto Društveni Proizvod Srbije – BDP

Imamo li mi kao zemlja ekonomsku snagu da se samostalno razvijamo, bez pomoći drugih, pitanje je sad?

Medjutim, čim krenemo na Bruto društveni proizvod, dolazimo do vrlo jadne slike Srpske države i ekonomije. Tu smo od prikazanih zemalja na 4-om mestu od pozadi. To je tužno, jer većina tih zemalja koje su iza nas su i 4 puta manje od Srbije.

Napominjem da u ovu analizu nisu ušle zemlje kao Albanija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, ali to nam i nije neka uteha. Tim pre što Crna Gora ima veći bruto društveni proizvod po glavi stanovnika od Srbije.

Vrlo je jednostavno videti da smo mi slepo crevo ekonomije Evrope i da ćemo to dugo godina i ostati. Verovatno ćemo dugo godina ostati i u našoj mitskoj i lažno epskoj svesti da Srbija ima ekonomsku snagu, da je lider u regionu i slične gluposti koje čujemo od ptica rugalica i repatih lija brbljivica na vlasti.

Mi smo jedna jadna i siromašna Evropska zemlja bez mnogo snage da bilo šta pametno uradi za svoje gradjane u sledećih par decenija. Biće nam potrebno puno pametnog rada, mnogo više mozga i promišljanja nego što ga imamo sada, poslovne i političke strategije, mobilisanosti, vrednoće, poštenja i pameti da se koliko toliko približimo donjem proseku Evrope.

Za tako nešto nam je neophodna pomoć Evrope i ulazak u Evropsku Uniju. Sami nismo sposobni. Ni kadri. Nemamo kadrove. Ni znanja. Ni sredstva.

Očekivati da će nas Rusija pomoći ili Kina, da će nas spasiti naš neutralni položaj u svetu, odnosno prostituisanje izmedju 3-4 stolice svetskih sila, to je u krajnjoj liniji neozbiljno i glupo, a ekonomski pogubno. Povećanje standarda gradjana Srbije direktno zavisi od povećanja bdp-a, koji se postiže samo većom proizvodnjom i izvozom. Delom to mogu nadomestiti ulaganje u nekretnine i prodaje javnih prodeuzeća, što je nama bila jedina strategija u zadnjih 15 godina. Turizam nemamo i nećemo ga ni imati kao bitni izvor prihoda, usluge su nam na niskom nivou, nemamo razvijen tranzit, trgovinu i regionalne finansije, o nauci da ne govorim, tako da mnogo izbora nemamo.

Nama trebaju velike i srednje izvozne firme, a to nam ni Rusi, ni Kinezi neće doneti u zemlju. To mogu samo Evropljani i eventualno Amerikanci.

———-

Prihod po glavi stanovnika – BDP po stanovniku

Male su nam plate. Da li će nam uskoro biti bolje? Većini ne!

Tužno je ali istinito, na ovoj tabeli smo pretposlednji po tome koliko Srbija prihoduje po glavi stanovnika. Iza nas je samo Ukrajina, svi ostali su ispred.

Zato Srbija ne može da pruži svojim gradjanima ni dobre puteve, ni dobru medicinsku zaštitu, ni obrazovanje, i uopšte infrastrukturu. Zato sada Srbija štrajkuje u zdravstvu, školstvu, miliciji i raspušta vojsku, jer nema novca. Novac za funkcionisanje jedne države se skuplja od taksi i poreza na stanovništvo i trgovinske tokove, oni koji rade i prihoduju izdržavaju one koji rade za opšte dobro ali samo troše. A kako je to prihodoovanje kod nas malo, najniže u Evropi, to nama sreće nema. Mislim na nesrećne prosečne i poštene gradjane ove zemlje koji su u državnoj službi, koji su penzioneri i koji rade kao radnici i službenici, ne misli na one „obogaćene“ pojedince.

Zato je sve u Srbiji teško zbog besparice, osim lakoće da se ljudi kupe i prodaju. Teško je započeti posao u Srbiji, tržište je malo i finansijski nejako. Baš zbog toga su ga svi jaki privredni igrači i moćnici isparcelisali u neke svoje prćije i monopole, pogotovu tamo gde ima malo više izvesnog novca. Zbog toga se tako i puno krade, jer je besparica. I zato imamo i toliko korupcije jer su svi gladni i žedni, pa čim dodju u priliku da budu u vlasti, gde se deli novac i gde može nešto da se uzme, oni to brže bolje i urade. Od te kradje zato nema razvojnih projekta i investicija u proizvodnju, pa kod nas vlada velika nezaposlenost i depresija. Nemaš gde da se zaposliš, mali je broj firmi koje rade normalno. Sve je plitko i krhko, pa je stoga normalno da u Srbiji ima nestašica svega i svačega, od hleba, šećera, ulja i mleka do lcd televizora i lekova, zato nema postojanih ponuda roba i usluga, zato je sve o.

Zapanjujući podatak koji nijedan srpski političar ili ekonomista nikada nije objasnio ni na jednom mediju je da Hrvati imaju duplo veći bdp po glavi stanovnika od Srbije a Slovenija duplo veći bdp od Hrvatske, odnosno 4 puta veći od Srbije.

Šta to znači? Jednostavno znači da samo ako hoćemo da stignemo Hrvatsku po ekonomskoj snazi moramo da dupliramo sadašnji nivo proizvodnje i prihoda! Duplo!!! Da je to tako lako, svi bi to radili. A o Sloveniji kao reperu možemo samo da sanjamo.

Kada se zna kojom stopom Srbija raste, 5-6% godišnje u najboljim danima, jasno je da u sledećih par decenija ne možemo dostići bivše ex republike.

Niti može prosečan gradjanin Srbije dočekati kvalitetan život i ekonomski standard koji sanja. Možda je zato i bolje da se vrati na Farmu i basnama koje život znače.

Zaključak

Bila jednom jedna zemlja na brdovitom Balkanu …

Nije lepo ni patriotski ružno govoriti o svojoj zemlji. Ipak smo mi svi rodjeni u njoj, i volimo je na svoj način. Svakome je ona majka zemlja, mada je mnogim našim iseljenicima bolje kod „maćehe zemlje“. Zato mi je i teško što moram da iznosim podatke kojima se ne možemo ponositi, da slikam negativnu sliku našeg posrtanja.

U svakom slučaju, mi se moramo suočiti sa činjenicama. Poznavao sam jednog profesora koji je stalno ponavljao: „Činjenice, samo činjenice kolega„. Fakti nam trebaju da možemo da odredimo sebe i svoje mesto u svetu. Da znamo gde smo i kuda treba da idemo. Da se ne zanosimo olakim obećanjima i praznim pričama, koje potiču od nas samih, od naših drugova i toplo hladne braće u vlasti. Mada napominjem, ovom tekstu nedostaje stepen zaduženosti kreditima i budžetski deficit po zemljama, jer to daje malo sumorniju sliku o stanju nekih Evropskih država, ali o tome drugi put.

Mi smo puni priča i urbanih mitova o posebnosti Srbije. Na žalost, činjenice su drugačije. Sumornije. Manje obećavajuće. I vrlo konzistentne. Sve govore isto, postali smo zaostali geto na Evropskom kontinentu. Na žalost moju i vašu:

Po prosečnoj zaradi u Evropi smo na dnu liste, donji deo svetske liste.

Po ukupnom bruto društvenom proizvodu smo u zadnjih 5 zemalja Evrope, bez mnogo resursa da krenemo gore.

Po konkurentnosti privrede smo na dnu Evrope, negde na sredini svetske liste.

Po korupciji smo na prvim mestima u Evropi, vrlo visoko i na svetskoj listi.

Po depresiji spadamo u prve 4 zemlje Evrope.

Po inovativnosti smo 4-a zemlja od pozadi u Evropi.

Po procentualnom broju nezaposlenih u odnosu na stanovništvo smo u vrhu Evrope.

Po broju penzionera na radno sposobnog smo u vrhu Evrope.

Po odlivu mladih i stručnjaka koji odlaze iz zemlje drugi smo u svetu.

. . .