Dr Milena Šćepanović
MALIGNI I BENIGNI RAK
Tumor, kancer, rak i osnovno o malignim bolestima što trebate znati. Kako nastaje rak.
Rak, maligni tumor, neoplazma i karcinom su sinonimi za bolest koju karakteriše nekontrolisani, novi rast tkiva, koje neprestalno raste i razmnožava se stvarajući sve veći tumorski izraštaj. Tumorski rast je praktično beskonačan i prekida ga tek smrt nosioca tumora. Tumorsko bujanje je nesvrsishodno jer novostvorene tumorske ćelije ne vrše nikakvu korisnu funkciju za organizam. Tumor se u organizmu ponaša kao parazit.
Tumorske ćelije su atipične jer se razlikuju od normalnih ćelija od kojih su nastale. One infiltruju i razaraju normalno tkivo i rasejavaju se po organizmu. One su biološki duboko izmenjene, mutirane, i ne mogu se vratiti u prvobitno, normalno, stanje. Tumorske ćelije nastavljaju da rastu i pošto je prestao da deluje faktor koji ih je stvorio.
Rak i tumori se sreću ne samo kod čoveka i sisara, već i kod drugih kičmenjaka pa i kod beskičmenjaka, insekata i biljaka.
Tumori mogu biti benigni i maligni. Tumorske ćelije benignih tumora liče na normalnu ćeliju od koje su nastali, ali je odnos ovih ćelija poremećen i ne služi određenoj funkciji. Benigni tumori su toliko rasprostranjeni, da praktično svaki čovek ima po neki benigni tumor. Najveći broj benignih tumora ostaje dobroćudan u toku celog života. Maligne ćelije malignih tumora mogu da više ili manje liče na matičnu ćeliju i zahvaljujući tome određujemo poreklo tumora. Ali, što maligna ćelija manje liči na matičnu, to je tumor destruktivniji i teže možemo odrediti primarno poreklo tumora. Maligna ćelija se autonomno ponaša u organizmu, kraće živi od normalne, matične ćelije i vrlo je osetljiva, pa je tako zračenje i razne hemijske materije jako oštećuju, što se i koristi u lečenju. Maligne ćelije vremenom ulaze u limfne žlezde i krv pa tako nastaju metastaze i bolest postaje sistemska. Rastom tumor zahvata i okolne organe.
Maligni tumor retko nastaje u potpuno zdravom tkivu. Najčešće se javlja u tkivu koje je već duže vreme patološki izmenjeno. Taj preobražaj je duži proces, koji nekada traje godinama.
Više je teorija o nastanku tumora: hronični mehanički nadražaj, hronični toplotni nadražaj, hronično dejstvo hladnoće, hronično zapaljenje, zatim teorije o bakterijama, gljivama i parazitima kao uzročnicima, zatim jonizujuće zračenje, hemijske materije kao što su policiklični ugljovodonici (katran), benzol, aromatski amini (anilinske boje), hlor, azo boje, uretan, neki metali, azbest (povezan sa povećanim stvaranjem polipa na debelom crevu), pesticidi. Zatim su tu teorije o poremećaju ćelijskog metabolizma, virusi kao uzročnici, teorije mutacije…
Organizam ima mehanizme koji odstranjuju oštećene i stare ćelije, ali kada ti mehanizmi zakažu, ove ćelije ostaju u organizmu i nastavljaju da se umnožavaju, pa nastaje bolest.
Tumori, posebno to važi za maligne tumore, dobijaju na važnosti poslednjih decenija jer su u značajnom porastu. Ovaj porast je uzrokovan sa više faktora. Pre svega, danas se tumori bolje poznaju i zahvaljujući boljoj dijagnostici i savremenim aparatima češće dijagnostikuju. Zatim, ljudi žive duže, pa tako više dolaze u starije godine kada su maligni tumori češći.
A ono što nas najviše zanima i na šta najviše možemo da utičemo je veća izloženost ljudi dejstvu kancerogenih agenasa koji su svuda oko nas; na putevima (asfalt), zagađen vazduh u velikim gradovima, pušenje, hrana sa dodatkom različitih štetnih aditiva.
Smatra se da većina karcinoma nastaje pod uticajem našeg ponašanja i pod uticajem sredine u kojoj živimo. Po nekim navodima maligne bolesti su samo u oko 10% slučajeva rezultat delovanja genetskih faktora.
Tabela: Broj obolelih i umrlih od različitih tipova karcinoma u 40 Evropskih zemalja (u hiljadama) u 2008.
. . .
Konsultacije i specijalistički pregled – mogućnost da vas direktno pregleda proktolog Dr Milena Šćepanović može se ostvariti u specijalističkoj proktološkoj ordinaciji Proktomed. Termine pregleda ili intervenciju na debelom crevu možete zakazati u hirurškoj ordinaciji ProktoMed, ulica Mileševska 63, na Crvenom Krstu, Beograd, klikom na sledeće telefone:
koji tumor brze raste zlocudni ili dobrocudni?
Pitanje je malo uopšteno pošto brzina rasta tumora zavisi od više faktora. Pre svega je to sama tumorska ćelija, njen stepen diferentovanosti, zatim prostor gde tumor raste, pa i starost pacijenta. Uopštreno, zloćudni tumor raste brže.
Nedavno sam imala operaciju debelog creva i ugrađena mi je Stoma. Pošto je utvrđeno da je rak benigni rečeno mi je da će mi nakon tri meseca izvršiti premoštavanje i ukinuti Stomu. Ja sam zabrinuta jer se plašim ponovne operacije.
Zahvalna Zdenka
Poštovana Zdenka,
zatvaranje stome je rutinska operacija i u najvećem procentu prolazi bez komplikacija.
Imam 23 godina i juce sam saznala da imam dobrocudni tumor dojke, pa me zanima da li treba da vodim racuna o ishrani, cigaretama…? I da li moze stres uticati na njegov rast?
Dobroćudni tumori dojke su česti kod mladih žena. Kada su veći i solitarni, operišu se. Obično trudnoća i porođaj dovedu do izlečenja displastičnih promena u dojkama.
Neki opšti savet je da izbegavate mleko i mlečne prozvode i soju; iako naučnih potvrda za to nema. Pušenje se u većini raznih bolesti navodi kao faktor rizika, kao i stres, ali on ne utiče na pojavu dobroćudnih tumora dojki.
Da li iz dijagnoze „Nesitnocelijska neoplazija pluca“ moze da se zna da li je oboljenje maligno ili benigno?
Poštovana Ana,
nesitnoćelijska neoplazija pluća jeste maligna bolest.
Poštovani,
Da li ste mozda upoznati sa slucajem devetomesecnog Andreja Milicevica koji boluje od tumora na mozgu, i da li biste bili ljubazni da se uclanite u grupu podrske i pomoci?
Kontaktiram Vas sa nadom da mozete nekim savetom ili nekom informacijom pomoci.
Hvala unapred!
link za grupu:
http://www.facebook.com/groups/sergejmilicevic/
Poštovani Cuko,
žao mi je, ali nisam upoznata sa slučajem, nisam pedijatar i ne poznajem patologiju dece. Facebook ne koristim.
Srećno.