Dr Milena Šćepanović
MALIGNI I BENIGNI RAK
Tumor, kancer, rak i osnovno o malignim bolestima što trebate znati. Kako nastaje rak.
Rak, maligni tumor, neoplazma i karcinom su sinonimi za bolest koju karakteriše nekontrolisani, novi rast tkiva, koje neprestalno raste i razmnožava se stvarajući sve veći tumorski izraštaj. Tumorski rast je praktično beskonačan i prekida ga tek smrt nosioca tumora. Tumorsko bujanje je nesvrsishodno jer novostvorene tumorske ćelije ne vrše nikakvu korisnu funkciju za organizam. Tumor se u organizmu ponaša kao parazit.
Tumorske ćelije su atipične jer se razlikuju od normalnih ćelija od kojih su nastale. One infiltruju i razaraju normalno tkivo i rasejavaju se po organizmu. One su biološki duboko izmenjene, mutirane, i ne mogu se vratiti u prvobitno, normalno, stanje. Tumorske ćelije nastavljaju da rastu i pošto je prestao da deluje faktor koji ih je stvorio.
Rak i tumori se sreću ne samo kod čoveka i sisara, već i kod drugih kičmenjaka pa i kod beskičmenjaka, insekata i biljaka.
Tumori mogu biti benigni i maligni. Tumorske ćelije benignih tumora liče na normalnu ćeliju od koje su nastali, ali je odnos ovih ćelija poremećen i ne služi određenoj funkciji. Benigni tumori su toliko rasprostranjeni, da praktično svaki čovek ima po neki benigni tumor. Najveći broj benignih tumora ostaje dobroćudan u toku celog života. Maligne ćelije malignih tumora mogu da više ili manje liče na matičnu ćeliju i zahvaljujući tome određujemo poreklo tumora. Ali, što maligna ćelija manje liči na matičnu, to je tumor destruktivniji i teže možemo odrediti primarno poreklo tumora. Maligna ćelija se autonomno ponaša u organizmu, kraće živi od normalne, matične ćelije i vrlo je osetljiva, pa je tako zračenje i razne hemijske materije jako oštećuju, što se i koristi u lečenju. Maligne ćelije vremenom ulaze u limfne žlezde i krv pa tako nastaju metastaze i bolest postaje sistemska. Rastom tumor zahvata i okolne organe.
Maligni tumor retko nastaje u potpuno zdravom tkivu. Najčešće se javlja u tkivu koje je već duže vreme patološki izmenjeno. Taj preobražaj je duži proces, koji nekada traje godinama.
Više je teorija o nastanku tumora: hronični mehanički nadražaj, hronični toplotni nadražaj, hronično dejstvo hladnoće, hronično zapaljenje, zatim teorije o bakterijama, gljivama i parazitima kao uzročnicima, zatim jonizujuće zračenje, hemijske materije kao što su policiklični ugljovodonici (katran), benzol, aromatski amini (anilinske boje), hlor, azo boje, uretan, neki metali, azbest (povezan sa povećanim stvaranjem polipa na debelom crevu), pesticidi. Zatim su tu teorije o poremećaju ćelijskog metabolizma, virusi kao uzročnici, teorije mutacije…
Organizam ima mehanizme koji odstranjuju oštećene i stare ćelije, ali kada ti mehanizmi zakažu, ove ćelije ostaju u organizmu i nastavljaju da se umnožavaju, pa nastaje bolest.
Tumori, posebno to važi za maligne tumore, dobijaju na važnosti poslednjih decenija jer su u značajnom porastu. Ovaj porast je uzrokovan sa više faktora. Pre svega, danas se tumori bolje poznaju i zahvaljujući boljoj dijagnostici i savremenim aparatima češće dijagnostikuju. Zatim, ljudi žive duže, pa tako više dolaze u starije godine kada su maligni tumori češći.
A ono što nas najviše zanima i na šta najviše možemo da utičemo je veća izloženost ljudi dejstvu kancerogenih agenasa koji su svuda oko nas; na putevima (asfalt), zagađen vazduh u velikim gradovima, pušenje, hrana sa dodatkom različitih štetnih aditiva.
Smatra se da većina karcinoma nastaje pod uticajem našeg ponašanja i pod uticajem sredine u kojoj živimo. Po nekim navodima maligne bolesti su samo u oko 10% slučajeva rezultat delovanja genetskih faktora.
Tabela: Broj obolelih i umrlih od različitih tipova karcinoma u 40 Evropskih zemalja (u hiljadama) u 2008.
. . .
Konsultacije i specijalistički pregled – mogućnost da vas direktno pregleda proktolog Dr Milena Šćepanović može se ostvariti u specijalističkoj proktološkoj ordinaciji Proktomed. Termine pregleda ili intervenciju na debelom crevu možete zakazati u hirurškoj ordinaciji ProktoMed, ulica Mileševska 63, na Crvenom Krstu, Beograd, klikom na sledeće telefone:
Poštovana Tanja,
niste me razumeli. Mislila sam na klinički pregled. Opisane su dve promene. Da li su obe izvađene? Imate li dva patohistološka nalaza?
Oba su benigna na ex temporeu! Nemam histopatoloski nalaz doktor ga je ocitao preko kompjutera I rekao da je sve dobro I da cemo za 6 meseci videti sta cemo dalje. Sve sto imam sam vam zapisala tako da ja ni danas neznam sta sam imala I sta su izvadili ja opet napipavam istu promenu tj.cvor
Poštovana Tanja,
upravo to je razlog zbog kog vas upućujem na vašeg doktora.
Hvala puno na strpljenju otici cu do Beograda kod lekara da proverim! I naravno hvala na savetu!
Postovanje doktorka evo ja sam juce bila na ultrazvuku pa rekoh da vas pitam za misljenje! Pre 3meseca ucinjena ekstripacija benignog tumora desne dojke!Bradavica desne dojke uvecana,tvrda I lako bolna. Ultrazvucni nalaz: Dojke mesovitog tips as displaznim promenama. Ispod bradavice desne dojke (na donjem rubu bradavice-pripada bradavici) vidi se ovalna hipoehogena tu.formacija ostrich I ravnih kontura homoehogene structure,vel.oko 7*5mm.Na spoju medijalnih kvadranata leve dojke se vidi slicna tu formacija ovalna, ostrich ivica I ravnih kontura, homoehogene structure,horizontalno orijentisana vel. oko 7*5mm.Molim vase misljenje .Unapred hvala
Poštovana Tanja,
sada treba razmotriti biopsiju/operaciju opisanih promena.
Samo mi recite da li je po vasem strucnom misljenju moguce da se benigna promena tako brzo vrati I sta bi bilo najbolje resenje za mene posto u sredu idem na IORS kod hirurga.Unapred zahvalna .Tanja
Posto je operacija vec uradjena 5septembra ove god?
Molila bih za odgovor posto sam bas zabrinuta a lekar kod kog sam isla privatno kaze da je najverovatnije ostalo parce tj.da nisu lepo ocistili?Hvala unapred!!!!
Poštovana Tanja,
postoji mogućnost da je nešto ostalo od prethodne operacije, kao i da je ponovo porasla nova promena. Dolazi u obzir ponovna operacija.