ROTARIJANCI
Šta je to rotarijanac. Kako se postaje član rotari kluba. Rotary club Beograd Vračar. Principi rotarija
Naša zajednica je od skoro bogatija za još jedan Rotari Klub – Beograd Vračar. Misija članova novog Rotari Kluba Beograd Vračar je da budu dostojni imena matične organizacije, da se potrude da ispune očekivanja naše zajednice, da doprinesu zajedničkim zadacima Rotari klubova. Imaju nameru da u tome uspeju. Važno je što će neprekidno raditi na tome da ime kluba bude prepoznatljivo kao sinonim za dobročinstvo i filantropiju, baš kao što i jeste već više od jednoga veka, u čitavom svetu.
Novi Rotary club je na svečanoj osnivačkoj ceremoniji i zvanično primio osnivačku povelju od Rotari Internacionale pre nekoliko dana, što je i povod i lepa prilika da malo vremena i prostora posvetimo ovom značajnom događaju i ovoj organizaciji uopšte.
Rotari Internacional je međunarodna organizacija vrhunskih profesionalaca iz raznih struka u kojoj je članstvo dobrovoljno. Cilj postojanja organizacije je pružanje humanitarne pomoći, da promoviše visoke etičke standarde u profesiji i životu ali i razumevanje, dobru volju i mir, kroz prijateljstvo članova koji su vodeći ljudi u poslu, profesiji i zajednici.
NAČELA ROTARIJA
Načela Rotarija podrazumevaju podsticanje i negovanje „ideala službovanja“ kao osnove za korisno delovanje svake individue kroz:
– Sklapanje novih poznanstava kao mogućnosti za službu društvu
– Negovanje visokih etičkih standarda u poslu i profesiji, poštovanje zanimanja svakog Rotarijanca, kao mogućnosti za službu društvu
– Primena ideala službe u ličnom, poslovnom i društvenom životu svakog Rotarijanca
– Unapređenje razumevanja, dobre volje i mira u svetu putem svetske organizacije poslovnih i profesionalnih ljudi ujedinjenih u idealu mira
Osnova rotarijanstva možda leži u „Testu četiri pitanja“ koji je zvanično usvojen u Rotariju, pa tako za sve što svaki rotarijanac radi, misli ili govori, prethodno bi trebalo da se zapita:
- Da li je istinito?
- Da li je pošteno prema svima?
- Da li gradi dobru volju i prijateljstvo?
- Da li je korisno za sve?. .
Rotari Internacional
Pored navedenog promovisanja najviših vrednosti, svaki rotarijanac se trudi da svojim ličnim radom ili organizovanim radom kroz svoj Rotary club, pomogne svom okruženju, pa se tako obavljaju akcije pomoći ugroženima, bolesnima, hendikepiranima… a sve u borbi protiv bolesti, gladi, nasilja, nepismenosti. Rotari na svetskom nivou ima nekoliko stalnih programa kojima se stimuliše učenje i promoviše mir i razumevanje, kroz razmenu učenika, nastavnika i edukatora, a najveći program Rotarija do danas je „Polio plus“, program iskorenjivanja dečje paralize u svetu. Programom „Polio plus“ se vrši zaštita od dečje paralize, ali i drugih nekoliko smrtonosnih bolesti. Ovaj program je najveći humanitarni program u svetu. Danas je ostalo svega tri zemlje u kojima još postoji poliomijelitis, a to su zemlje zahvaćene ratom. Rotari neće odustati dok se u potpunosti ne iskoreni ova strašna bolest. U ovoj misiji imamo saradnju i sa fondom Bila i Melinde Gejts koji su već više stotina miliona dolara donirali u ovu svrhu.
Rotari Internacional danas broji više od milion i tri stotine hiljada članova u celom svetu. Iz trezora organizacije je u poslednjih četrdesetak godina samo izdvojeno blizu dve stotine miliona dolara za razne stipendije osobama koje nisu članovi organizacije, a čiji je rad prepoznat kao vredan. U Srbiji je do sada preko Rotari klubova ostvareno više miliona evra pomoći. Tokom devedesetih je preko Rotarija doneseno i distribuirano zvaničnim kanalima više desetina hiljada kutija sa najpotrebnijim lekovima, ostvarene su donacije u medicinskom materijalu i opremi u vrednosti više od milion evra (medicinski aparati, kola hitne pomoći, uređaji…), podeljeno je više desetina hiljada paketa za ličnu higijenu, podeljeno je više desetina hiljada paketa igračaka za decu, obavljene su brojne pojedinačne pomoći ugroženim grupama, obavljena je akcija „Gift of life“ kojom je nekolicini beba kojima su za preživljavanje bile neophodne operacije u inostranstvu pojedinačnih vrednosti od po preko sto hiljada dolara… Pored svih ovih akcija, nebrojene su akcije koje su do sada naši Rotari klubovi preduzimali i preduzimaju. Poslednja veća akcija je zajednička solidarna akcija Rotari klubova Beogada i Srbije, iz koje se izrodila pomoć u vidu izgrađenih kuća za postradale u zemljotresu u Kraljevu.
Članstvo u Rotariju
U Rotary club se ulazi isključivo po pozivu postojećeg rotarijanca, koji prvo poziva potencijalnog člana kao gosta u svoj klub, ceneći da isti poseduje lične i profesionalne kvalitete da postane rotarijanac. Za sve ove postupke postoji jasna i propisana procedura od same organizacije. Rotari je jednako otvoren za osobe oba pola koje su navršile trideset godina starosti i koje ispunjavaju kriterijume za članstvo. Osnovni kriterijumi su da je osoba vrhunski profesionalac i lider i svojoj struci, kao i da poseduje visoke moralne standarde i da poštuje najviše etičke vrednosti.
U Rotariju nema politike i religije, to su teme o kojima se ne razgovara, a poštuju se svačija uverenja i verovanja.
Rotary club nije tajno društvo, već je otvorena organizacija čijim sastancima se može prisustvovati uz prethodnu najavu. Svaki Rotary club je zvanično registrovan i prijavljen adekvatno zakonu i propisima države u kojoj postoji i radi.
Iz istorije Rotarija
Prvi svetski Rotary club vrhunskih profesionalaca iz raznih struka, stvoren da pored druženja bude usmeren ka pomaganju drugima u svojoj okolini, ali i čitavom svetu, osnovan je u Čikagu u ulici Diborn 23.2.1905. godine. Prvi Rotari klub su osnovali: Gustav Ler, Silvester Šile, Hiram Šori i Pol Haris. Osnovna ideja se pokazala kao odlična i potrebna čovečanstvu, te su se do 1921. godine osnovali klubovi na šest kontinenata, a organizacija je usvojila ime Rotari Internacional. Ideal služenja koji je postavljen kao cilj još 1910. godine, ostao je i danas ali u formi slogana „Service above self“.
Prvi Rotari klub u Srbiji je osnovan 1928. godine u Beogradu, osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare i suvlasnik Borskog rudnika. Svi Rotari klubovi kod nas su uspavali svoj rad izbijanjem Drugog svetskog rata. Međutim, ideja rotarijanstva je brižno negovana među predratnim članovima i preživelima, kao i u njihovim porodicama koje su čuvale klupske regalije sve do 1989. godine kada je prvi klub obnovio svoj rad. Prvi predsednik reosnovanog Rotari kluba Beograd je bio advokat Dragan Brajer.
Rotarijansku značku su ponosno nosili i naš pisac i nobelovac Ivo Andrić, predsednik vlade Milan Stojadinović, matematičar Mika Petrović Alas, zatim pisac Tomas Man, krunisane glave Albert I Kralj Belgije, Kralj Karl VI Gustav, Princ Renije od Monaka, Čarls Princ od Velsa, predsednici SAD Džon F. Kenedi, Džordž Buš, Džimi Karter, Ričard Nikson, Ronald Regan, Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Vudrou Vilson, Britanski premijeri ser Vinston Čerčil i Margaret Tačer, ali i Volt Dizni, Nil Armstrong, Baz Oldrin i mnogi drugi.
Ceremonija osnivanja Rotari Kluba Beograd Vračar
Čarter ceremonija Rotari Kluba Beograd Vračar je održana 8. aprila 2011. u restoranu Aero Klub. Bilo je veoma lepo i mi, članovi, kao organizatori smo vrlo zadovoljni, tim pre što su nam sami gosti upućivali mnoge pohvale i reči zadovoljstva. Imali smo čast i zadovoljstvo da ugostimo oko sto dvadeset naših rotarijanaca iz čitavog regiona, čak i iz Slovenije, a pre svega iz naše zemlje. Sve ukupno iz oko trideset klubova. Među zvanicama su se našli Guverner Distrikta kome pripada naš klub Vizarion „Aris“ Zahos, više funkcionera Distrikta poput prethodnog Guvernera Dragana Brajera, dolazeće Guvernerke Vesne Baltazarević, Asistenata Guvernera Svetislava Milovanovića i Prof Dr. Predraga Đorđevića, a posebno moramo da pomenemo naš kumovski klub Beograd Internacional. Posebno želimo da istaknemo gostovanje počasnog člana Rotari Kluba Beograd Metropoliten, gospodina akademika Nikole Hajdina, predsednika SANU. Od zvanica koje nisu rotarijanci istakli bi smo gostovanje Predsednika opštine Vračar, gospodina Branislava Kuzmanovića, gospodina akademika Hadži-Đokića, predstavnika diplomatskog kora i mnogih drugih. Poznvani su bili i predstavnici medija.
Ovom prilikom želimo da se javno zahvalimo svima koji su bili i svojim prisustvom uveličali našu svečanost.
U Beogradu, 18.4.2011.
Aleksandar Georgijević
Čarter Predsednik
Rotari Kluba Beograd Vračar
I znaj da ti ni jedna sila nece pomoci na svijetu osim ako ti sam sebi ne pomognes.
… [Trackback]…
[…] Informations on that Topic: bastabalkana.com/2011/04/rotari-klub-sta-je-to-rotarijanac-i-rotary-club-beograd-vracar/ […]…
Postovani
Do sada sam se obracao na mnoga vrata na mnogo saltera ali pomoci nikakve.
Od ove godine imam dva studenta.Na prijemnom ispitu su presli crtu i na budzetu su.Moj problem je sto nemam para za stan a put autobusom od Smedereva do Beograda
dve studenske karte 11000,00 din.plus buskarte.Ja i supruga radimo u ZELVOZ gde primanja nisu redovna a sada cekamo majsku platu.Za ovu godinu smo dobili cetiri plate i obecali su jos cetiri do kraja godine i to je sve za ovu godinu.Moje zdravlje je naruseno imam srcanih problema i imam invalidnost i nisam za velike fizicke poslove a sin mi je pre tri godine operisan na institutu za majku idete dijagnoza hockins 2b pa mu jeod zracenja trajno ostecena stitna zlezda.Svaki vid pomoci mi je dobro dosao.
Dali vi stvarno verujete u humanost svojih clanova? Kako proveravate njihove ljudske kvaliteta? Kazete vrhunski profesionalci? Po kojem kriterijumu su oni vrhunski profesionalci u svojoj oblasti? Kojoj oblasti? Imamju li oblasti svoja imena, iliti pak nazive? Znam da nema odgvora, ali se impak pitam, jer znam neke vase clanove koji nisu ni najobicnije dobre komsije, a kamoli nesto vise ili bolje.
Pre svega svi treba da shvate da u Srbiji postoji srednja klasa, koja je u manjini u odnosu na visu klasu, ali ipak postoji. Ove klase spominjem po primanjima ljudi, a nikako po njihovom znanju koje su u zivotu stekli, dobroti, itd. Dakle, postoje ljudi koji idu po dobrim restoranima, hotelima, putuju, itd. Zasto je onda sporno to sto neki od tih imucnijih ljudi, kada prave odredjene skupove u svojim organizacijama, idu u dobre restorane, oblace odela, kravate, masne. Treba shvatiti da je to svakodnevica odredjenih ljudi i da je to njima normalno. Neko svaki dan nosi odelo, ide na rucak u Frans, itd, pa zar nije normalno da onda i kada njegov Rotari klub pravi neki dogadjaj to organizuju u nekom doborm hotelu ili restoranu, da se lepo obuku, imaju dobar meni. Pitanje koje se ovde postavlja je koliko oni odvajaju svojih materijalnih dobara, kao i vremena za bavljenje humanitarnim radom. Npr, svako moze da ode i da negde volontira par sati nedeljno, a da li to radi? Dakle, da bi se bavili humanitarnim stvarima nisu uvek bitne pare i polozaj, tj. status u drustvu. Svi koji osudjuju rotarijance zbog odela, dobrih vecera, tj. menija u skupim restoranima i hotelima, treba da se zapitaju sta su oni humanitarno uradili u zivotu i da li su ikada ista uradili. Dobra stvar u Rotariju je ta da nesmete da donirate novac jer se odmah stvara crv sumnje, vec iskljucivo dobra. Kupite hranu i donirajte je, a ne pare da dajete nekome, jer ko zna gde ce zavrsiti. U svetu se u rotari ne sumnja, rotari ima veliki broj donatora, npr. Bil Gejtc svake godine je donator ove organizacije. Ova organizacija je takodje zasluzna za iskorinjavanje bolesti decije paralize svuda u svetu (nedostaje jos 1%).
Clanarina u klubovima iznosi izmedju 30 i 100 evra, najcesci primer je 50evra, sada se zapitajte koliko ljudi poznajete ili sa koliko ljudi ste se susreli koji bi mogli da izdvoje 50e da daju drugima. Primera je mnogo iako vam to mozda ne izgleda tako, udjite u bilo koju bankiu i videcete sefa filijale (da ne pricam dalje), pogledajte broj kafica, lokala po Srbiji, hirurzi, lekari, profesori na fakultetima… samo sam nabrojao neke ljude koji bi mogli da daju 50e mesecno, a da li to svi cine ?!?
Uostalom, sastanci rotari i rotarakt (podmladak) klubova su otvoreni za sve gradjane i svi su vise nego dobrodosli da ucestvuju na sastancima, pa dodjite i uverite se u rad rotarija. Kada sve sagledate onda osudjujte ljude, a ne zbog frustracije oko menija, odela, itd.
I za sam kraj, koliko nas moze da donira jednu paklu cigara dnevno, tj. oko 7000 dinara mesecno? Razmislite malo!!!
Pisac Dejan Lučić kaže da su Rotari klubovi regrutni centri za masonske lože. Verovatno da to nije tačno, ali ipak…
I, nemojte te fore vezano za humanitarne akcije. Ne udružujete se radi toga. Glavni cilj je da, udruženim snagama, postanete moćniji i da imate veći uticaj u raznim oblastima, a prije svega u biznisu i politici.