ROTARIJANCI
Šta je to rotarijanac. Kako se postaje član rotari kluba. Rotary club Beograd Vračar. Principi rotarija
Naša zajednica je od skoro bogatija za još jedan Rotari Klub – Beograd Vračar. Misija članova novog Rotari Kluba Beograd Vračar je da budu dostojni imena matične organizacije, da se potrude da ispune očekivanja naše zajednice, da doprinesu zajedničkim zadacima Rotari klubova. Imaju nameru da u tome uspeju. Važno je što će neprekidno raditi na tome da ime kluba bude prepoznatljivo kao sinonim za dobročinstvo i filantropiju, baš kao što i jeste već više od jednoga veka, u čitavom svetu.
Novi Rotary club je na svečanoj osnivačkoj ceremoniji i zvanično primio osnivačku povelju od Rotari Internacionale pre nekoliko dana, što je i povod i lepa prilika da malo vremena i prostora posvetimo ovom značajnom događaju i ovoj organizaciji uopšte.
Rotari Internacional je međunarodna organizacija vrhunskih profesionalaca iz raznih struka u kojoj je članstvo dobrovoljno. Cilj postojanja organizacije je pružanje humanitarne pomoći, da promoviše visoke etičke standarde u profesiji i životu ali i razumevanje, dobru volju i mir, kroz prijateljstvo članova koji su vodeći ljudi u poslu, profesiji i zajednici.
NAČELA ROTARIJA
Načela Rotarija podrazumevaju podsticanje i negovanje „ideala službovanja“ kao osnove za korisno delovanje svake individue kroz:
– Sklapanje novih poznanstava kao mogućnosti za službu društvu
– Negovanje visokih etičkih standarda u poslu i profesiji, poštovanje zanimanja svakog Rotarijanca, kao mogućnosti za službu društvu
– Primena ideala službe u ličnom, poslovnom i društvenom životu svakog Rotarijanca
– Unapređenje razumevanja, dobre volje i mira u svetu putem svetske organizacije poslovnih i profesionalnih ljudi ujedinjenih u idealu mira
Osnova rotarijanstva možda leži u „Testu četiri pitanja“ koji je zvanično usvojen u Rotariju, pa tako za sve što svaki rotarijanac radi, misli ili govori, prethodno bi trebalo da se zapita:
- Da li je istinito?
- Da li je pošteno prema svima?
- Da li gradi dobru volju i prijateljstvo?
- Da li je korisno za sve?. .
Rotari Internacional
Pored navedenog promovisanja najviših vrednosti, svaki rotarijanac se trudi da svojim ličnim radom ili organizovanim radom kroz svoj Rotary club, pomogne svom okruženju, pa se tako obavljaju akcije pomoći ugroženima, bolesnima, hendikepiranima… a sve u borbi protiv bolesti, gladi, nasilja, nepismenosti. Rotari na svetskom nivou ima nekoliko stalnih programa kojima se stimuliše učenje i promoviše mir i razumevanje, kroz razmenu učenika, nastavnika i edukatora, a najveći program Rotarija do danas je „Polio plus“, program iskorenjivanja dečje paralize u svetu. Programom „Polio plus“ se vrši zaštita od dečje paralize, ali i drugih nekoliko smrtonosnih bolesti. Ovaj program je najveći humanitarni program u svetu. Danas je ostalo svega tri zemlje u kojima još postoji poliomijelitis, a to su zemlje zahvaćene ratom. Rotari neće odustati dok se u potpunosti ne iskoreni ova strašna bolest. U ovoj misiji imamo saradnju i sa fondom Bila i Melinde Gejts koji su već više stotina miliona dolara donirali u ovu svrhu.
Rotari Internacional danas broji više od milion i tri stotine hiljada članova u celom svetu. Iz trezora organizacije je u poslednjih četrdesetak godina samo izdvojeno blizu dve stotine miliona dolara za razne stipendije osobama koje nisu članovi organizacije, a čiji je rad prepoznat kao vredan. U Srbiji je do sada preko Rotari klubova ostvareno više miliona evra pomoći. Tokom devedesetih je preko Rotarija doneseno i distribuirano zvaničnim kanalima više desetina hiljada kutija sa najpotrebnijim lekovima, ostvarene su donacije u medicinskom materijalu i opremi u vrednosti više od milion evra (medicinski aparati, kola hitne pomoći, uređaji…), podeljeno je više desetina hiljada paketa za ličnu higijenu, podeljeno je više desetina hiljada paketa igračaka za decu, obavljene su brojne pojedinačne pomoći ugroženim grupama, obavljena je akcija „Gift of life“ kojom je nekolicini beba kojima su za preživljavanje bile neophodne operacije u inostranstvu pojedinačnih vrednosti od po preko sto hiljada dolara… Pored svih ovih akcija, nebrojene su akcije koje su do sada naši Rotari klubovi preduzimali i preduzimaju. Poslednja veća akcija je zajednička solidarna akcija Rotari klubova Beogada i Srbije, iz koje se izrodila pomoć u vidu izgrađenih kuća za postradale u zemljotresu u Kraljevu.
Članstvo u Rotariju
U Rotary club se ulazi isključivo po pozivu postojećeg rotarijanca, koji prvo poziva potencijalnog člana kao gosta u svoj klub, ceneći da isti poseduje lične i profesionalne kvalitete da postane rotarijanac. Za sve ove postupke postoji jasna i propisana procedura od same organizacije. Rotari je jednako otvoren za osobe oba pola koje su navršile trideset godina starosti i koje ispunjavaju kriterijume za članstvo. Osnovni kriterijumi su da je osoba vrhunski profesionalac i lider i svojoj struci, kao i da poseduje visoke moralne standarde i da poštuje najviše etičke vrednosti.
U Rotariju nema politike i religije, to su teme o kojima se ne razgovara, a poštuju se svačija uverenja i verovanja.
Rotary club nije tajno društvo, već je otvorena organizacija čijim sastancima se može prisustvovati uz prethodnu najavu. Svaki Rotary club je zvanično registrovan i prijavljen adekvatno zakonu i propisima države u kojoj postoji i radi.
Iz istorije Rotarija
Prvi svetski Rotary club vrhunskih profesionalaca iz raznih struka, stvoren da pored druženja bude usmeren ka pomaganju drugima u svojoj okolini, ali i čitavom svetu, osnovan je u Čikagu u ulici Diborn 23.2.1905. godine. Prvi Rotari klub su osnovali: Gustav Ler, Silvester Šile, Hiram Šori i Pol Haris. Osnovna ideja se pokazala kao odlična i potrebna čovečanstvu, te su se do 1921. godine osnovali klubovi na šest kontinenata, a organizacija je usvojila ime Rotari Internacional. Ideal služenja koji je postavljen kao cilj još 1910. godine, ostao je i danas ali u formi slogana „Service above self“.
Prvi Rotari klub u Srbiji je osnovan 1928. godine u Beogradu, osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare i suvlasnik Borskog rudnika. Svi Rotari klubovi kod nas su uspavali svoj rad izbijanjem Drugog svetskog rata. Međutim, ideja rotarijanstva je brižno negovana među predratnim članovima i preživelima, kao i u njihovim porodicama koje su čuvale klupske regalije sve do 1989. godine kada je prvi klub obnovio svoj rad. Prvi predsednik reosnovanog Rotari kluba Beograd je bio advokat Dragan Brajer.
Rotarijansku značku su ponosno nosili i naš pisac i nobelovac Ivo Andrić, predsednik vlade Milan Stojadinović, matematičar Mika Petrović Alas, zatim pisac Tomas Man, krunisane glave Albert I Kralj Belgije, Kralj Karl VI Gustav, Princ Renije od Monaka, Čarls Princ od Velsa, predsednici SAD Džon F. Kenedi, Džordž Buš, Džimi Karter, Ričard Nikson, Ronald Regan, Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Vudrou Vilson, Britanski premijeri ser Vinston Čerčil i Margaret Tačer, ali i Volt Dizni, Nil Armstrong, Baz Oldrin i mnogi drugi.
Ceremonija osnivanja Rotari Kluba Beograd Vračar
Čarter ceremonija Rotari Kluba Beograd Vračar je održana 8. aprila 2011. u restoranu Aero Klub. Bilo je veoma lepo i mi, članovi, kao organizatori smo vrlo zadovoljni, tim pre što su nam sami gosti upućivali mnoge pohvale i reči zadovoljstva. Imali smo čast i zadovoljstvo da ugostimo oko sto dvadeset naših rotarijanaca iz čitavog regiona, čak i iz Slovenije, a pre svega iz naše zemlje. Sve ukupno iz oko trideset klubova. Među zvanicama su se našli Guverner Distrikta kome pripada naš klub Vizarion „Aris“ Zahos, više funkcionera Distrikta poput prethodnog Guvernera Dragana Brajera, dolazeće Guvernerke Vesne Baltazarević, Asistenata Guvernera Svetislava Milovanovića i Prof Dr. Predraga Đorđevića, a posebno moramo da pomenemo naš kumovski klub Beograd Internacional. Posebno želimo da istaknemo gostovanje počasnog člana Rotari Kluba Beograd Metropoliten, gospodina akademika Nikole Hajdina, predsednika SANU. Od zvanica koje nisu rotarijanci istakli bi smo gostovanje Predsednika opštine Vračar, gospodina Branislava Kuzmanovića, gospodina akademika Hadži-Đokića, predstavnika diplomatskog kora i mnogih drugih. Poznvani su bili i predstavnici medija.
Ovom prilikom želimo da se javno zahvalimo svima koji su bili i svojim prisustvom uveličali našu svečanost.
U Beogradu, 18.4.2011.
Aleksandar Georgijević
Čarter Predsednik
Rotari Kluba Beograd Vračar
Rotarijanstvo je predvorje masonerije, takozvana biznis loža. Ona izvršava sve elementarne uslove nadređene masonske lože, s tim što rotari klub to čini javno, a masoni tajno. Pretpostavlja se da oni članovi rotari kluba koji se dokažu radom, bivaju primljeni u masonske lože. Rotari klub dođe kao neko pripremno odeljenje čekaonica.Naizgled bezazleni klub, čija je opšta svrha sekularizacija, da forsiranjem humanističkog duha, u nathrišćanskim i nadnacionalnim – internacionalističkim skupovima, oslabe prevashodnu privrženost članova hrišćanstvu podrivajući njihovu isključivu i nedvosmislenu vernost Hristu.AKO MISLITE DA NIJE OVAKO!?!…Zapitajte se …Šta će mi nepoznati da bi se družio, ako to nisu moji licni interesi i status?…Valjda možete da sedite, jedete i pričate i u svojoj kući, s kumovima i prijateljima?…Puki interes je u pitanju.
Osnova rotarijanstva možda leži u „Testu četiri pitanja“ koji je zvanično usvojen u Rotariju, pa tako za sve što svaki rotarijanac radi, misli ili govori, prethodno bi trebalo da se zapita:
1. Da li je istinito?
2. Da li je pošteno prema svima?
3. Da li gradi dobru volju i prijateljstvo?
4. Da li je korisno za sve?
Kakve veze imaju ovi krvoloci i ubice sa ova cetiri nacela?
Čarls Princ od Velsa, predsednici SAD Džon F. Kenedi, Džordž Buš, Džimi Karter, Ričard Nikson, Ronald Regan, Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Vudrou Vilson, Britanski premijeri ser Vinston Čerčil i Margaret Tačer?
Ma daj covece, budi ozbiljan…
Uzgred, kada vec pomazete ljudima, bolje bi bilo da ste vecerali na nekom skromnijem mestu, a razliku u uplatili nekom nesrecniku za lecenje ili pomoc…
@skulja i mario,
delimicno ste u pravu;ko hoće SAMO dobročinstvom i humanitarnim radom da se bavi,za njega postoji Crveni krst,casne sestre,Caritas i slicne organizacije. U rotari pokretu ima mnogo vise od toga,a jedna od definicija je“druzba i sluzba“. Sluzba podrazumeva akcije humanitarnog tipa,a pod druzbom….se sve ostalo nalazi. A to znaci da grupa ljudi raznih profesija koja se skuplja svakog,recimo,petka u 20.00 se sigurno nece zadrzati samo na humanitarnim poslovima. Buduci da su tu uglavnom ljudi na polozajima,razni se poslovi izmedju njih samih mogu desiti.Medjutim,nema ugrozavanja verskih i nacionalnih opredeljenja,sasvim sigurno. Postoje klubovi gde su i svestenici clanovi. Driga je prica sto se u nasem drustvu na sve sto dolazi sa strana(a da nije rusko :-) ) gleda sa podozrenjem. Nema nikakve zavere iza Rotari pokreta,nema rituala,a da ima dvojnog clanstva,to se ne da poreci. Prva 4 osnivaca prvog Rotari kluba,od 5, u Cikagu,bili su masoni. To je 1 od razloga sto se Rotari pokret u ono vreme,pocetkom 20.og veka , tako brzo rasirio po citavom svetu.Rotari nije organizacija za potcenjivanje,ali nije ni za precenjivanje,kada se gleda sa strane,vidi se jedna vizura,iznutra je drugacije…
Malo mog doprinosa temi. Iznutra, insajderski.
Rotarijanaca u svetu ima nešto preko 1,2 miliona članova. Masona mislim da ima 3,5 puta više, nešto preko 4 miliona članova.
U Rotariju ima masona, to nije sporno. Slobodna procena je da ih u beogradskim rotari klubovima ima negde oko jedne četvrtine, to jest 25% rotarijanaca u Beogradu su ujedno i članovi neke od masonskih loža.
Pitanje za Skulju i Maria od milion eura je: „Koliki je procenat masona je u vladi Srbije, medju ministrima i njihovim pomoćnicima?“
Još vrednije pitanje je koliko masona ima u Srpskoj Akademiji Nauka?
Masoni će svoje članove regrutovati gde stignu, pa je logično da to čine i kroz Rotary klubove, ali sama delatnost rotarijanaca je daleko od masonerije u svakom pogledu, pre svega duhovnom. Rotarijanstvo je organizovana filantropija poslovnih ljudi sa mnoštvom pravila i protokola, da bi se očuvao smisao druženja i služenja drugima.
Nigde u Srbiji nisam video ekipu poslovnih ljudi u kafani, koja se spontano okupi i odluči da pomogne ugroženoj deci, starima i siromašnima. To ne postoji kao praksa u našem društvu, a malo ga ima i u drugim društvima, te zato i postoje udruženja kao Rotari. Nije Rotari u svemu tome ekskluzivan, postoji mnoštvo drugih humanitarnih organizacija sa istim ciljem.
Ne treba mistifikovati stvari tamo gde im nije mesto. Niti svemu treba pridavati konspiraciju. Znam na primer, neke rotarijance koji su vrlo neprijateljski nastrojeni prema masonima i njihovoj veri, pa opet sa svojim kolegom, rotarijancom masonom, zajednički učestvuju u humanitarnoj akciji, druže se i rade na dobrobit opšte zajednice.
Srbija je na žalost mesto intezivne netrpeljivosti, pa se tolerancija ne prima lako.
Da li se ovim tekstom testira inteligencija onih koji se „druže“ sa ovim blogom?
Ne mogu baš da spojim dve stvari (izmedju mnogih drugih):
– „U Rotariju nema politike i religije, to su teme o kojima se ne razgovara“
– „Unapređenje razumevanja, dobre volje i mira u svetu putem svetske organizacije poslovnih i profesionalnih ljudi ujedinjenih u idealu mira“
A istaknuti rotarijanci su Albert I Kralj Belgije, Kralj Karl VI Gustav, Princ Renije od Monaka, Čarls Princ od Velsa, predsednici SAD Džon F. Kenedi, Džordž Buš, Džimi Karter, Ričard Nikson, Ronald Regan, Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Vudrou Vilson, Britanski premijeri ser Vinston Čerčil i Margaret Tačer. Da ne komentarišem dalje.
Priznajem da mi je inteligencija slabija strana, da sam zaveden medijskim manipulacijama i da nisam sposoban da prepoznam plemenitost najbogatijih i najuticajnijih i njihovu nameru da ovaj svet učine lepšim i prihvatljivijim.
@ Skulja- Pogledajte komentar Zlatka Šćepanovića. Samo da dodam, vrlo često članovi se međusobno posećuju na Slavama kod nas. Isto tako, da li se vi na poslu molite i idete sa vašim šefom u crkvu? Ako ne, da li je onda i vaš posao „nathrišćanski skup koji ima za cilj da oslabi vašu prevashodnu privrženost hrišćanstvu podrivajući VAŠU isključivu i nedvosmislenu vernost Hristu“?
U našim domaćim Rotari klubovima, ali i stranim, ima puno sveštenika koji su aktivni članovi, da li se i oni „udaljavaju od Hrista“?
Drugim rečima, u potpunosti se ne slažem sa vašim mišljenjem i smatram da ne možete polemisati o nečemu o čemu ste samo površno upoznati.
@ Mario- Ne vidim po čemu su svi pomenuti ljudi „krvoloci“, molio bih za obrazloženje, pojedinačno, sa dokazima.
Pitanje mesta za večeru i slično je pitanje procedure i pravila unutar organizacije, a oko uplaćivanja razlike je nonsens zato što i ovako dajemo velike svote upravo da bi poomogli „nekom nesrećniku“. Prema tome, umesto da se ceni naš trud, vi ga opovrgavate, a zapitajte se ko je šta uradio, od drugih ljudi, pa onda prebacujte nama, koji vrlo konkretno radimo. Mislim da nije u redu, isto bi bilo kao kada bi ste Crvenom Krstu prebacili da umesto da plaćaju plate svojim zaposlenima, pomognu nekome. Mi ne plaćamo plate nikome, Rotari je dobrovoljna organizacija.
@ Aleksandar Zlatar- Kratak odgovor na vaše pitanje je ne. Vrlo je jednostavno, jedan broj pobrojanih osoba su takozvani „počasni članovi“, pa prema tome nisu „aktivni rotarijanci“ (ili nisu bili). Drugim rečima, te osobe se nalaze tu upravo zato što su prepoznale u Rotariju organizaciju koja ima moć da neke stvari promeni na bolje, nazovite to možda i grižom savesti ili jednostavno prirodnom dobrotom. Rotari je da podsetim jedina nevladina organizacija na svetu koja ima svoje mesto u Ujedinjenim Nacijama, kao posmatrač, postoji „dan Rotarija“ u UN, a takođe ima svoje mesto i u parlamentu Evropske Unije, međutim, sve to se radi striktno bez ikakvog političkog istupanja, odbrane i napadanja bilo koga, već samo lobiranjem za MIRNA razerešnja raznih situacija.
@ Zlatko Šćepanović- U potpunosti se slažem, hvala na komentaru.
Da je ovaj gospodin Georgijevic rotarijanac kakvim ih mi zamisljamo sigurno se ne bi dokuckavao sa nama njegovim neistomisljenicima..