ROTARIJANCI
Šta je to rotarijanac. Kako se postaje član rotari kluba. Rotary club Beograd Vračar. Principi rotarija
Naša zajednica je od skoro bogatija za još jedan Rotari Klub – Beograd Vračar. Misija članova novog Rotari Kluba Beograd Vračar je da budu dostojni imena matične organizacije, da se potrude da ispune očekivanja naše zajednice, da doprinesu zajedničkim zadacima Rotari klubova. Imaju nameru da u tome uspeju. Važno je što će neprekidno raditi na tome da ime kluba bude prepoznatljivo kao sinonim za dobročinstvo i filantropiju, baš kao što i jeste već više od jednoga veka, u čitavom svetu.
Novi Rotary club je na svečanoj osnivačkoj ceremoniji i zvanično primio osnivačku povelju od Rotari Internacionale pre nekoliko dana, što je i povod i lepa prilika da malo vremena i prostora posvetimo ovom značajnom događaju i ovoj organizaciji uopšte.
Rotari Internacional je međunarodna organizacija vrhunskih profesionalaca iz raznih struka u kojoj je članstvo dobrovoljno. Cilj postojanja organizacije je pružanje humanitarne pomoći, da promoviše visoke etičke standarde u profesiji i životu ali i razumevanje, dobru volju i mir, kroz prijateljstvo članova koji su vodeći ljudi u poslu, profesiji i zajednici.
NAČELA ROTARIJA
Načela Rotarija podrazumevaju podsticanje i negovanje „ideala službovanja“ kao osnove za korisno delovanje svake individue kroz:
– Sklapanje novih poznanstava kao mogućnosti za službu društvu
– Negovanje visokih etičkih standarda u poslu i profesiji, poštovanje zanimanja svakog Rotarijanca, kao mogućnosti za službu društvu
– Primena ideala službe u ličnom, poslovnom i društvenom životu svakog Rotarijanca
– Unapređenje razumevanja, dobre volje i mira u svetu putem svetske organizacije poslovnih i profesionalnih ljudi ujedinjenih u idealu mira
Osnova rotarijanstva možda leži u „Testu četiri pitanja“ koji je zvanično usvojen u Rotariju, pa tako za sve što svaki rotarijanac radi, misli ili govori, prethodno bi trebalo da se zapita:
- Da li je istinito?
- Da li je pošteno prema svima?
- Da li gradi dobru volju i prijateljstvo?
- Da li je korisno za sve?. .
Rotari Internacional
Pored navedenog promovisanja najviših vrednosti, svaki rotarijanac se trudi da svojim ličnim radom ili organizovanim radom kroz svoj Rotary club, pomogne svom okruženju, pa se tako obavljaju akcije pomoći ugroženima, bolesnima, hendikepiranima… a sve u borbi protiv bolesti, gladi, nasilja, nepismenosti. Rotari na svetskom nivou ima nekoliko stalnih programa kojima se stimuliše učenje i promoviše mir i razumevanje, kroz razmenu učenika, nastavnika i edukatora, a najveći program Rotarija do danas je „Polio plus“, program iskorenjivanja dečje paralize u svetu. Programom „Polio plus“ se vrši zaštita od dečje paralize, ali i drugih nekoliko smrtonosnih bolesti. Ovaj program je najveći humanitarni program u svetu. Danas je ostalo svega tri zemlje u kojima još postoji poliomijelitis, a to su zemlje zahvaćene ratom. Rotari neće odustati dok se u potpunosti ne iskoreni ova strašna bolest. U ovoj misiji imamo saradnju i sa fondom Bila i Melinde Gejts koji su već više stotina miliona dolara donirali u ovu svrhu.
Rotari Internacional danas broji više od milion i tri stotine hiljada članova u celom svetu. Iz trezora organizacije je u poslednjih četrdesetak godina samo izdvojeno blizu dve stotine miliona dolara za razne stipendije osobama koje nisu članovi organizacije, a čiji je rad prepoznat kao vredan. U Srbiji je do sada preko Rotari klubova ostvareno više miliona evra pomoći. Tokom devedesetih je preko Rotarija doneseno i distribuirano zvaničnim kanalima više desetina hiljada kutija sa najpotrebnijim lekovima, ostvarene su donacije u medicinskom materijalu i opremi u vrednosti više od milion evra (medicinski aparati, kola hitne pomoći, uređaji…), podeljeno je više desetina hiljada paketa za ličnu higijenu, podeljeno je više desetina hiljada paketa igračaka za decu, obavljene su brojne pojedinačne pomoći ugroženim grupama, obavljena je akcija „Gift of life“ kojom je nekolicini beba kojima su za preživljavanje bile neophodne operacije u inostranstvu pojedinačnih vrednosti od po preko sto hiljada dolara… Pored svih ovih akcija, nebrojene su akcije koje su do sada naši Rotari klubovi preduzimali i preduzimaju. Poslednja veća akcija je zajednička solidarna akcija Rotari klubova Beogada i Srbije, iz koje se izrodila pomoć u vidu izgrađenih kuća za postradale u zemljotresu u Kraljevu.
Članstvo u Rotariju
U Rotary club se ulazi isključivo po pozivu postojećeg rotarijanca, koji prvo poziva potencijalnog člana kao gosta u svoj klub, ceneći da isti poseduje lične i profesionalne kvalitete da postane rotarijanac. Za sve ove postupke postoji jasna i propisana procedura od same organizacije. Rotari je jednako otvoren za osobe oba pola koje su navršile trideset godina starosti i koje ispunjavaju kriterijume za članstvo. Osnovni kriterijumi su da je osoba vrhunski profesionalac i lider i svojoj struci, kao i da poseduje visoke moralne standarde i da poštuje najviše etičke vrednosti.
U Rotariju nema politike i religije, to su teme o kojima se ne razgovara, a poštuju se svačija uverenja i verovanja.
Rotary club nije tajno društvo, već je otvorena organizacija čijim sastancima se može prisustvovati uz prethodnu najavu. Svaki Rotary club je zvanično registrovan i prijavljen adekvatno zakonu i propisima države u kojoj postoji i radi.
Iz istorije Rotarija
Prvi svetski Rotary club vrhunskih profesionalaca iz raznih struka, stvoren da pored druženja bude usmeren ka pomaganju drugima u svojoj okolini, ali i čitavom svetu, osnovan je u Čikagu u ulici Diborn 23.2.1905. godine. Prvi Rotari klub su osnovali: Gustav Ler, Silvester Šile, Hiram Šori i Pol Haris. Osnovna ideja se pokazala kao odlična i potrebna čovečanstvu, te su se do 1921. godine osnovali klubovi na šest kontinenata, a organizacija je usvojila ime Rotari Internacional. Ideal služenja koji je postavljen kao cilj još 1910. godine, ostao je i danas ali u formi slogana „Service above self“.
Prvi Rotari klub u Srbiji je osnovan 1928. godine u Beogradu, osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare i suvlasnik Borskog rudnika. Svi Rotari klubovi kod nas su uspavali svoj rad izbijanjem Drugog svetskog rata. Međutim, ideja rotarijanstva je brižno negovana među predratnim članovima i preživelima, kao i u njihovim porodicama koje su čuvale klupske regalije sve do 1989. godine kada je prvi klub obnovio svoj rad. Prvi predsednik reosnovanog Rotari kluba Beograd je bio advokat Dragan Brajer.
Rotarijansku značku su ponosno nosili i naš pisac i nobelovac Ivo Andrić, predsednik vlade Milan Stojadinović, matematičar Mika Petrović Alas, zatim pisac Tomas Man, krunisane glave Albert I Kralj Belgije, Kralj Karl VI Gustav, Princ Renije od Monaka, Čarls Princ od Velsa, predsednici SAD Džon F. Kenedi, Džordž Buš, Džimi Karter, Ričard Nikson, Ronald Regan, Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Vudrou Vilson, Britanski premijeri ser Vinston Čerčil i Margaret Tačer, ali i Volt Dizni, Nil Armstrong, Baz Oldrin i mnogi drugi.
Ceremonija osnivanja Rotari Kluba Beograd Vračar
Čarter ceremonija Rotari Kluba Beograd Vračar je održana 8. aprila 2011. u restoranu Aero Klub. Bilo je veoma lepo i mi, članovi, kao organizatori smo vrlo zadovoljni, tim pre što su nam sami gosti upućivali mnoge pohvale i reči zadovoljstva. Imali smo čast i zadovoljstvo da ugostimo oko sto dvadeset naših rotarijanaca iz čitavog regiona, čak i iz Slovenije, a pre svega iz naše zemlje. Sve ukupno iz oko trideset klubova. Među zvanicama su se našli Guverner Distrikta kome pripada naš klub Vizarion „Aris“ Zahos, više funkcionera Distrikta poput prethodnog Guvernera Dragana Brajera, dolazeće Guvernerke Vesne Baltazarević, Asistenata Guvernera Svetislava Milovanovića i Prof Dr. Predraga Đorđevića, a posebno moramo da pomenemo naš kumovski klub Beograd Internacional. Posebno želimo da istaknemo gostovanje počasnog člana Rotari Kluba Beograd Metropoliten, gospodina akademika Nikole Hajdina, predsednika SANU. Od zvanica koje nisu rotarijanci istakli bi smo gostovanje Predsednika opštine Vračar, gospodina Branislava Kuzmanovića, gospodina akademika Hadži-Đokića, predstavnika diplomatskog kora i mnogih drugih. Poznvani su bili i predstavnici medija.
Ovom prilikom želimo da se javno zahvalimo svima koji su bili i svojim prisustvom uveličali našu svečanost.
U Beogradu, 18.4.2011.
Aleksandar Georgijević
Čarter Predsednik
Rotari Kluba Beograd Vračar
@ Vojsije- Nije lepo i pristojno to što ste prokomentarisali. Naime, ja samo pokušavam da na odgovoran, lep i normalan način objasnim neke stvari.
Žalosno je što vi živite sa predubeđenjem i ne želite da ostavite čak ni mogućnost da možda grešite.
Moja je želja bila upravo da zbog takvih razmišljanja napišem ovaj tekst i da se upustim u prepisku, kako bih objasnio, zato što nemam šta da krijem, naprotiv. Ukoliko to ne umete niti želite da cenite, to je već drugi problem.
@ Georgijevic
A da vi jos jednom procitate sta sam rekao ?
@ Vojsije- :)
Rotarijanci, za razliku od “slobodnih zidara” ne beže od javnosti. Štaviše, stalo im je do marketinške promocije i publiciteta do granice koju podižu njihovi interesi. Zovu se takođe braćom, ali u poslednjoj deceniji u svoje redove primaju i sestre. Mason može imati rotari bedž, ali rotarijanac neće moći da uđe ni u jedno templarsko svetilište.
Njihovo geslo je: svaki dan po jedan novi član. Da bi imperija bila što brojnija i jača. Ne libe se da kažu kako su jedna od “najmoćnijih organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim strukama i unapređivanja dobre volje i mira u svetu”.
Iza ovih tridesetak reči krije se u stvari magična povezanost milion i dvesta hiljada ljudi iz sto osamdeset zemalja sa svih kontinenata, organizovanih u više od dvadeset pet hiljada klubova, koji se u svakom trenu mogu osloniti jedni na druge u svakom pogledu. To je zapravo lanac koji obavija zemaljsku kuglu.
Zaštitni znak im je točak sa dvadeset četiri zupčanika, šest paoka i žlebom za osovinu. A točak se, je li, kotrlja, iliti rotira. Odatle naziv – rotari. Možda bi koji tumač brojeva umeo da odgonetne simboliku amblema rotarija, nama ostaje da poverujemo kako je tu zaista samo reč o rotiranju rukovodstva, od vrha do dna ove savršene piramide.
Osnovna jedinica ovog kraljevstva jeste klub zatvorenog tipa, nalik engleskim elitnim klubovima, a može biti i masonskim ložama. Do ulaska u njega predstoji dug put provere, koji može potrajati tri meseca, tri godine ili čitavu deceniju. Kandidata predlaže njegov mentor, dakle aktivni rotarijanac. Po pravilu, to mora biti uspešan poslovni čovek ili ugledni član zajednice. Dupliranja nema. Ulaznicu za svet dobija samo po jedan najbolji iz svake profesije, pa bio to lekar, pekar, akademik, glumac, preduzetnik, biznismen… Samo je za diplomate, sveštena lica i novinare, ma koje vere ili boje bili, rezervisan neograničen broj mesta!
Svi aktivni članovi, osim počasnih, dakle zaslužnih za podršku rotarijanskim idealima, dužni su da plate pristupnu taksu u iznosu od dvadeset do deset hiljada eura, zavisno od zemlje, kao i godišnju članarinu. Donacije se ne odbijaju, a pretplata na časopise, poput The Rotarian na primer, čast je i obaveza svakog rotarijanca. Sastanci su obavezni. Braća i sestre se okupljaju jednom sedmično, uvek u isto vreme i na istom mestu. Više od tri neopravdana izostanka sa druženja znače kraj članstvu…itd,itd.
U našem društvu postoji snažna podozrivost prema svemu što ljudi ne poznaju. Uvek se misli da ima nešto „iza“, neka urota i zavera.
Vidim da komentator Skulja ima opšti pregled o Rotariju pa ću nastaviti njegovu priču o „ritualima rotarijanaca“ i „tajnom radu“ rotari klubova.
Praksa Rotarija i rada rotarijanaca – kratak pregled iz prve ruke da bi razbili neke iskrivljene slike o Rotariju i povećali znanje a nadamo se i inteligenciju posetilaca ovog bloga.
1. Rotarijanci se jednom nedeljno okupljaju na redovnim sastancima u svom klubu
2. Sastanak se sastoji iz dva dela: formalni i neformalni.
3. U formalnom delu se razmatraju tekuće humanitarne akcije kluba ili mogućnost uključenja u akcije drugih klubova, tekuće stvari oko članstva, gostiju, klupske kase, odlaska u druge klubove, povezivanje sa lokalnom zajednicom, podrška mladim talentima, davanje preporuka za stipendije talentovanim ljudima, itd. Vrlo obične i korisne stvari, bez ikakvih rituala, meditacija, molitvi, prizivanja, klanjanja ili učenja neke ideologije.
4. Ukoliko posstoji neki gost predavač, on u formalnom delu drži predavanje od 20-30 minuta na neku temu sa raspravom.
5. U neformalnom delu sledi večera i slobodno druženje medju članovima i gostima.
Nikada u proteklih 6 godina u Rotariju nisam čuo ni video nijednu raspravu o politici ili veroispovesti. Ne samo da je to zabranjeno unutar Rotari organizacije, nego su zabranjene i komercijalne promocije i lobiranje za bilo šta. U Rotariju se poštuje sloboda ličnosti i njena autonomija, i osim obaveze dolaska na sastanke i plaćanja članarine, niko vas ne primorava ni na šta drugo.
Uvek ste slobodni da napustite organizaciju bez ikakvih posledica. Slobodni ste da kažete i mislite šta i kako hoćete, osim ako svojim rasističkim ili ksenofobičnim stavom ne ugrožavate prava vaših kolega. Odlučivanje je demokratsko u klubu i ne postoji hijerarhija. Svi su jednaki.
Bilo koji rotarijanac iz sveta je dobrodošao u posetu bilo kom klubu u drugoj državi ali niko ne može očekivati da će mu se članstvo kluba staviti na raspolaganje, jer je sve bazirano na slobodnoj volji i dobrim manirima. Hoću reći da to što rotarijanac iz Srbije ode u Italiju i zamoli kolege iz nekog rotarijanskog kluba da mu pomognu ili omoguće neku povlasticu, vizu na primer, niko od italijanskih rotarijanaca nema obavezu da to i uradi. Zapravo se smatra i uvredljivim i lošim manirom tražiti od rotarijanaca poslovne ili druge vrste usluga.
Ono što se u Rotariju ceni je inicijativa koja pomaže lokalnoj zajednici, i za to se rotarijanci angažuju a ne za lične projekte ambicioznih rotarijanaca.
Nadam se da će ova objašnjenja stvoriti istinitiji prikaz rotarijanstva, da ljudi ne umišljaju kako je to sekta ili zatvoreni poslovni klub.
Postovani gospodine Georgijevicu,
posto vidim da tako zdusno branite svoju rotarijansku bracu(mada ovi koje sam uzgred pobrojao nikada nisu bili aktivni nego pocasni clanovi, dakle nisu zeleli da se uclane, nego im je clanstvo dodeljeno, verovatno usled njihovih „zasluga“ i „vrednosti“ za koje su se zalagali tokom svojih karijera i zivota).Dakle, odakle da pocnem, ajde recimo od Carlsa, princa od Velsa.Osim sto je dokazano, da je u smrt njegove bivse supruge, umesano vise clanova MI6(priznacete da je nesreca izgledala prilicno sumnjivo), princ se zdusno zalagao za bombardovanje Srbije i otcepljenje Kosova, vise puta posetio isto i podrzao „pravednu“ borbu Albanaca na Kosovu.Pri tome nikada mu nije palo na pamet da poseti Srbiju ili mozda da kaze nesto o zlocinima sa druge strane.Mozda vi na to ne gledate tako, ali ja ne mislim da je pri tome mislio na vasa 4 sveta pravila, niti ja mogu da ih prepoznam u njegovom delovanju.John F Kennedy, umalo izazvao treci svetski(nuklearni rat, koji bi verovatno unistio zemljinu kuglu i sav zivot na njoj) i pokusao da okupira Kubu, svojom akcijom u Zalivu svinja.Dzordz Bus?Mogao bih da pisem danima, ali ukratko okupirao Avganistan i Irak u ime „demokratije“, pogubio legalnog predsednika Iraka, a sve to zarad nuklearno-bioloskog oruzja, koje nikada nije pronadjeno u Iraku.Svojom imbecilnom monetarnom politikom, izazvao svetsku monetarnu krizu i osiromasio dobar deo zemljine kugle.Ricard Nikson, zapoceo rat u Vijetnamu, a zatim ukinuo zlato kao monetarnu podlogu, sto ce na kraju dovesti do medjunarodne monetarne krize.Mrzi me da pisem o ostalima, imate internet i knjige pa se informisite, a zao mi je sto niste do sada.Recimo samo da je Vinston Cercil, podrzao i pomogao partizane u toku i posle drugog svetskog rata, umesto legalne srpske vlasti, doveo hrvatskog bravara na vlast, koji je u posleratnim godinama, pogubio skoro celu Srpsku eltu, ukljucujuci i mnoge vase predratne clanove, a doveo kulove i seljake u Beograd.O tome ne morate da citate, pitajte nekoga starijeg iz vase okoline.Eto, to vam je doneo vas pocasni clan.Uzgred, i vasa organizacija je bila zabranjena u to vreme.Bas kao sto ste bili izopsteni iz svetske organizacije rotarijanaca, u doba sankcija prema Srbiji(Jugoslaviji) samo zato sto ste bili Srbi(Jugosloveni).Zar to nije mesanje politike u vasu organizaciju?Ne mislim da polemisem sa vama, jako mi je drago sto ste se pronasli u toj organizaciji, ali u vasem tekstu postoji zaista mnogo nelogicnosti, koje su mi zasmetale, pa sam samo iskoristio pravo da iznesem svoje misljenje.Takodje ne osporavam vase pravo da pravite sljastece vecere u preskupim fensi restoranima(cak ste nasli za shodno i da se pohvalite gde je to bilo, sto mi zvuci prilicno novokomponovano, bas kao i taj lanac oko vrata, kao na arkanovom vencanju) ali ukoliko se vec toliko pozivate na dobrocinjenje i pomoc ugrozenima, ponavljam da bi bilo mnogo pristojnije da je sve to organizovano malo skromnije, a od razlike u novcu, recimo kupljeno par kolevki za decu ili neki kompjuter za one kojima isti treba, a nemaju mogucnosti da ga priuste.E, sada ako vam u statutu jasno pise da vecera i okupljanje mora da bude na fensi i skupom mestu, onda se izvinjavam.Ne podrzavam uzgred ni to sto radnici u humanitarnim organizacijama u srbiji imaju ogromne plate, ali sa druge strane nivo njihove i vase pomoci i dobrotvornog rada se ne moze porediti.Naime kako ste i sami naveli, vi ste dobrovoljna organizacija, a Crveni Krst i recimo UNHCR su profesionalci, odnosno to im je dnevni posao, od koga se zaposleni izdrzavaju.I na kraju, mojoj drugarici je diplomski rad na fakultetu, bio lik i delo Ive Andrica, koji je ona pripremala mesecima i nigde nije uspela da pronadje nikakav dokaz ili trag da je Ivo Andric bio clan Rotarija, osim navoda na sajtu Rotarija Srbija.Na svetskim rotari sajtovima se nigde ne spominje, a kao poznati rotarijanci se navode cak i neki igraci bejzbola, itd.Pa valjda bi jedan nobelovac bio spomenut, zar ne?Pogotovo sto je dobitnik nobelove nagrade za hemiju Fridrih Bergius, postavljen na naslovnu stranicu najpoznatijih rotarijanaca…Ponovo, drago mi je sto ste se nasli, da se druzite i pomazete drugima, ne mislim da ste sektasi ili likovi iz knjiga Dena Brauna, ali sto bi nasi domacini rekli „odaspite malo“ braco rotarijanci…
@ Mario- Ne razumem ni pored najbolje volje toliko ljutnje i ozlojeđenosti u vašem komentaru. „Činjenice“ koje ste naveli iz istorije vam ne idu baš od ruke, pa savetujem da ih malo proverite i da ne koristite Wikipediju kao resurs. Naime, naveli ste više neistina, a to šta je nekome „sumnjivo“ ili nije je zaista nešto o čemu neću da polemišem. Lenta oko vrata je stvar statuta i procedure, tako je na celom svetu.
S obzirom da zaista ne pokazujete nikakvu želju da date doprinos uljudnoj komunikaciji, već direktno vređate, smatram da mi je ispod časti da dalje sa vama polemišem. Kraj.
Ne vidim cime sam Vas licno uvredio, o Vama licno nisam ni govorio, ni jednog trenutka.Sve sto sam gore naveo su cinjenice, svidelo se to Vama ili ne.Ne razumem o kojim neistinama govorite, ali razumem vasu potrebu da se u nedostatku argumenata, „uvredjeno“ povucete.To da postavljte druge ljude ispod ili iznad vase „casti“, dovoljno govori o Vama.Strasno…
Mario upravu si, sve si mu rekao u BRK…A evo Mario kako izgledaju te VECERE UZ CASKANJE…Skup obično počinje koktelom. Svečana odora je obavezna. Ponegde se peva neka od rotarijanskih himni. Zatim sledi večera. Katkad se pozivaju gosti, razgovara se o aktuelnim društvenim temama, drže se predavanja. Ali kad predsednik kluba udari u svoje ritualno zvono, ćaskanju je kraj. I tu počinje prava priča o tajnovitim centrima moći, uplivima na biznis, razmeni poslovnih informacija, uticajima na politiku, ispravljanju krivih Drina i brizi o dolazećim naraštajima…Rotarijanska nova godina počinje 1. jula. Tada na čelo kluba stupa novi predsednik i istovremeno se biraju novi upravni odbor, predsednici komisija za klupske poslove, društvenu i međunarodnu zajednicu i profesionalnu delatnost, sekretar, rizničar i ceremonijari i čelnik za narednu godinu. Klubovi čine distrikte, a svaki takav region ima svog guvernera i svoj “zemaljski odbor”, čiji mandat takođe traje dvanaest meseci…Tu je još imas i Interakt, svetska organizacija tinejdžera od četrnaest do osamnaest godina, pa Rotarakt u koji ulaze mladi od osamnaest do dvadeset osam godina… Svi oni zajedno čine Rotari internacional, čiji je vrhovni organ savet direktora sa predsednikom, izabranim predsednikom (za sledeću godinu) i petnaest članova biranih na godišnjem kongresu. Organizacija se finansira polugodišnjim doprinosima svih klubova za svakog aktivnog, dopunskog, aktivnog seniorskog i starog člana, pristupnim taksama novih klubova, anonsama u časopisu The Rotarian i kamatama na novčane uloge…Rotari internacional u svoje prioritetne zadatke stavlja takozvanu “svetsku službu za korist zajednice”. Kako objašnjava jedan beogradski rotarijanac, reč je o međunarodnoj delatnosti koja omogućava klubu da sarađuje sa jednim ili više klubova u nekoj drugoj zemlji, kako bi dobio informacije, saznanja, personal, opremu ili novac radi realizacije nekog rentabilnog projekta”.
Slede međunarodni projekti za mlade, pod kojima se podrazumeva obučavanje i savetovanje u izboru profesije, obavezna finansijska podrška studentima, studijska putovanja, razne posete… U tu svrhu je osnovana i Rotari fondacija. Iz njenog trezora je samo od 1974. do danas izdvojeno više od sto osamdeset miliona dolara za razne stipendije. Godišnje najmanje hiljadu studenata iz šezdesetak zemalja, među kojima je i naša, dobije apanažu za boravak u inostranstvu od po osamnaest hiljada dolara. Putni troškovi se ne računaju…itd,itd.POZDARV MARIO Sve najjj
Neverovatno da rade sve ove grozote..stipendije,udruzivanja…
strashno…Umesto da se ugledaju na nase patriote…