ROTARIJANCI
Šta je to rotarijanac. Kako se postaje član rotari kluba. Rotary club Beograd Vračar. Principi rotarija
Naša zajednica je od skoro bogatija za još jedan Rotari Klub – Beograd Vračar. Misija članova novog Rotari Kluba Beograd Vračar je da budu dostojni imena matične organizacije, da se potrude da ispune očekivanja naše zajednice, da doprinesu zajedničkim zadacima Rotari klubova. Imaju nameru da u tome uspeju. Važno je što će neprekidno raditi na tome da ime kluba bude prepoznatljivo kao sinonim za dobročinstvo i filantropiju, baš kao što i jeste već više od jednoga veka, u čitavom svetu.
Novi Rotary club je na svečanoj osnivačkoj ceremoniji i zvanično primio osnivačku povelju od Rotari Internacionale pre nekoliko dana, što je i povod i lepa prilika da malo vremena i prostora posvetimo ovom značajnom događaju i ovoj organizaciji uopšte.
Rotari Internacional je međunarodna organizacija vrhunskih profesionalaca iz raznih struka u kojoj je članstvo dobrovoljno. Cilj postojanja organizacije je pružanje humanitarne pomoći, da promoviše visoke etičke standarde u profesiji i životu ali i razumevanje, dobru volju i mir, kroz prijateljstvo članova koji su vodeći ljudi u poslu, profesiji i zajednici.
NAČELA ROTARIJA
Načela Rotarija podrazumevaju podsticanje i negovanje „ideala službovanja“ kao osnove za korisno delovanje svake individue kroz:
– Sklapanje novih poznanstava kao mogućnosti za službu društvu
– Negovanje visokih etičkih standarda u poslu i profesiji, poštovanje zanimanja svakog Rotarijanca, kao mogućnosti za službu društvu
– Primena ideala službe u ličnom, poslovnom i društvenom životu svakog Rotarijanca
– Unapređenje razumevanja, dobre volje i mira u svetu putem svetske organizacije poslovnih i profesionalnih ljudi ujedinjenih u idealu mira
Osnova rotarijanstva možda leži u „Testu četiri pitanja“ koji je zvanično usvojen u Rotariju, pa tako za sve što svaki rotarijanac radi, misli ili govori, prethodno bi trebalo da se zapita:
- Da li je istinito?
- Da li je pošteno prema svima?
- Da li gradi dobru volju i prijateljstvo?
- Da li je korisno za sve?. .
Rotari Internacional
Pored navedenog promovisanja najviših vrednosti, svaki rotarijanac se trudi da svojim ličnim radom ili organizovanim radom kroz svoj Rotary club, pomogne svom okruženju, pa se tako obavljaju akcije pomoći ugroženima, bolesnima, hendikepiranima… a sve u borbi protiv bolesti, gladi, nasilja, nepismenosti. Rotari na svetskom nivou ima nekoliko stalnih programa kojima se stimuliše učenje i promoviše mir i razumevanje, kroz razmenu učenika, nastavnika i edukatora, a najveći program Rotarija do danas je „Polio plus“, program iskorenjivanja dečje paralize u svetu. Programom „Polio plus“ se vrši zaštita od dečje paralize, ali i drugih nekoliko smrtonosnih bolesti. Ovaj program je najveći humanitarni program u svetu. Danas je ostalo svega tri zemlje u kojima još postoji poliomijelitis, a to su zemlje zahvaćene ratom. Rotari neće odustati dok se u potpunosti ne iskoreni ova strašna bolest. U ovoj misiji imamo saradnju i sa fondom Bila i Melinde Gejts koji su već više stotina miliona dolara donirali u ovu svrhu.
Rotari Internacional danas broji više od milion i tri stotine hiljada članova u celom svetu. Iz trezora organizacije je u poslednjih četrdesetak godina samo izdvojeno blizu dve stotine miliona dolara za razne stipendije osobama koje nisu članovi organizacije, a čiji je rad prepoznat kao vredan. U Srbiji je do sada preko Rotari klubova ostvareno više miliona evra pomoći. Tokom devedesetih je preko Rotarija doneseno i distribuirano zvaničnim kanalima više desetina hiljada kutija sa najpotrebnijim lekovima, ostvarene su donacije u medicinskom materijalu i opremi u vrednosti više od milion evra (medicinski aparati, kola hitne pomoći, uređaji…), podeljeno je više desetina hiljada paketa za ličnu higijenu, podeljeno je više desetina hiljada paketa igračaka za decu, obavljene su brojne pojedinačne pomoći ugroženim grupama, obavljena je akcija „Gift of life“ kojom je nekolicini beba kojima su za preživljavanje bile neophodne operacije u inostranstvu pojedinačnih vrednosti od po preko sto hiljada dolara… Pored svih ovih akcija, nebrojene su akcije koje su do sada naši Rotari klubovi preduzimali i preduzimaju. Poslednja veća akcija je zajednička solidarna akcija Rotari klubova Beogada i Srbije, iz koje se izrodila pomoć u vidu izgrađenih kuća za postradale u zemljotresu u Kraljevu.
Članstvo u Rotariju
U Rotary club se ulazi isključivo po pozivu postojećeg rotarijanca, koji prvo poziva potencijalnog člana kao gosta u svoj klub, ceneći da isti poseduje lične i profesionalne kvalitete da postane rotarijanac. Za sve ove postupke postoji jasna i propisana procedura od same organizacije. Rotari je jednako otvoren za osobe oba pola koje su navršile trideset godina starosti i koje ispunjavaju kriterijume za članstvo. Osnovni kriterijumi su da je osoba vrhunski profesionalac i lider i svojoj struci, kao i da poseduje visoke moralne standarde i da poštuje najviše etičke vrednosti.
U Rotariju nema politike i religije, to su teme o kojima se ne razgovara, a poštuju se svačija uverenja i verovanja.
Rotary club nije tajno društvo, već je otvorena organizacija čijim sastancima se može prisustvovati uz prethodnu najavu. Svaki Rotary club je zvanično registrovan i prijavljen adekvatno zakonu i propisima države u kojoj postoji i radi.
Iz istorije Rotarija
Prvi svetski Rotary club vrhunskih profesionalaca iz raznih struka, stvoren da pored druženja bude usmeren ka pomaganju drugima u svojoj okolini, ali i čitavom svetu, osnovan je u Čikagu u ulici Diborn 23.2.1905. godine. Prvi Rotari klub su osnovali: Gustav Ler, Silvester Šile, Hiram Šori i Pol Haris. Osnovna ideja se pokazala kao odlična i potrebna čovečanstvu, te su se do 1921. godine osnovali klubovi na šest kontinenata, a organizacija je usvojila ime Rotari Internacional. Ideal služenja koji je postavljen kao cilj još 1910. godine, ostao je i danas ali u formi slogana „Service above self“.
Prvi Rotari klub u Srbiji je osnovan 1928. godine u Beogradu, osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare i suvlasnik Borskog rudnika. Svi Rotari klubovi kod nas su uspavali svoj rad izbijanjem Drugog svetskog rata. Međutim, ideja rotarijanstva je brižno negovana među predratnim članovima i preživelima, kao i u njihovim porodicama koje su čuvale klupske regalije sve do 1989. godine kada je prvi klub obnovio svoj rad. Prvi predsednik reosnovanog Rotari kluba Beograd je bio advokat Dragan Brajer.
Rotarijansku značku su ponosno nosili i naš pisac i nobelovac Ivo Andrić, predsednik vlade Milan Stojadinović, matematičar Mika Petrović Alas, zatim pisac Tomas Man, krunisane glave Albert I Kralj Belgije, Kralj Karl VI Gustav, Princ Renije od Monaka, Čarls Princ od Velsa, predsednici SAD Džon F. Kenedi, Džordž Buš, Džimi Karter, Ričard Nikson, Ronald Regan, Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Vudrou Vilson, Britanski premijeri ser Vinston Čerčil i Margaret Tačer, ali i Volt Dizni, Nil Armstrong, Baz Oldrin i mnogi drugi.
Ceremonija osnivanja Rotari Kluba Beograd Vračar
Čarter ceremonija Rotari Kluba Beograd Vračar je održana 8. aprila 2011. u restoranu Aero Klub. Bilo je veoma lepo i mi, članovi, kao organizatori smo vrlo zadovoljni, tim pre što su nam sami gosti upućivali mnoge pohvale i reči zadovoljstva. Imali smo čast i zadovoljstvo da ugostimo oko sto dvadeset naših rotarijanaca iz čitavog regiona, čak i iz Slovenije, a pre svega iz naše zemlje. Sve ukupno iz oko trideset klubova. Među zvanicama su se našli Guverner Distrikta kome pripada naš klub Vizarion „Aris“ Zahos, više funkcionera Distrikta poput prethodnog Guvernera Dragana Brajera, dolazeće Guvernerke Vesne Baltazarević, Asistenata Guvernera Svetislava Milovanovića i Prof Dr. Predraga Đorđevića, a posebno moramo da pomenemo naš kumovski klub Beograd Internacional. Posebno želimo da istaknemo gostovanje počasnog člana Rotari Kluba Beograd Metropoliten, gospodina akademika Nikole Hajdina, predsednika SANU. Od zvanica koje nisu rotarijanci istakli bi smo gostovanje Predsednika opštine Vračar, gospodina Branislava Kuzmanovića, gospodina akademika Hadži-Đokića, predstavnika diplomatskog kora i mnogih drugih. Poznvani su bili i predstavnici medija.
Ovom prilikom želimo da se javno zahvalimo svima koji su bili i svojim prisustvom uveličali našu svečanost.
U Beogradu, 18.4.2011.
Aleksandar Georgijević
Čarter Predsednik
Rotari Kluba Beograd Vračar
Trudim se da saznam puno toga sto ne znam. Tako sam vremenom dosao do saznanja o svim aktivnostima masona, rotarijanaca ali i mnogih drugih organizacija o kojima se na nasim prostorima malo ili uopste ne prica, pise…
Elem: podrzavam humanitarne akcije od koga god bile. Podrzavam udruzenja koja imaju svoja nacela na kojima se zasniva njihovo druzenje, rad i sve aktivnosti grupa ili pojedinaca.
Ne podrzavam da se lose i bljuvacki komentarise nesto pozitivno. A toga kod nas u Srbiji na svakom koraku prema svima i prema svačem. Kada sami trebamo da se ukljucimo i doprinesemo, onda nas vec nema nigde.
Moram naglasiti da je Rotari klub iz jedne strane zemlje donirao pre nekoliko godina organizaciju u kojoj radim i da nam je dobro dosla ista. Isto to su mogli i neki pojedinci ili organizacije iz naseg blizeg okruzenja da urade, ali nisu i nece.
Zahvaljujem se ovom prilikom i zelim puno uspeha u daljem radu!
Vladimir Stankovic, Bor. :P
@ Mario & Skulja
Za razliku od gospodina Georgijevića koji se malo potresao nekim nebulozama, meni su zaista smešne neke tvrdnje u vašim komentarima, i tendenciozan pristup, baziran na nerazumevanju i neznanju suštine stvari, mada tu ima i tačnih stvari, ali su zato tu ozbiljni promašaji.
Mario: To što vi osudjujete neke poznate ličnosti, je vaš stav, baziran na istinitim ili lažnim saznanjima. Uglavnom ih dobijate iz sumnjivih izvora, domaćih. Na primer, princ Čarls koga ste se naveli je veliki donator i prijatelj Hilandara, nekoliko puta je bio tamo kao vrlo drag gost. I sad, kome da se veruje, vašim tvrdnjama ili mišljenju monaha sa Hilandara. Ne dvoumim se mnogo oko tog pitanja.
Skulja: Naveli ste dosta tačno prikaz sastanka rotari kluba i opštu delatnost RI-a, osim par tendencioznih tvrdnji. Prva neistina je da mi nosimo svečane odore. Oblačimo se normalno, u obična odela, preporučljivo je svečano i poslovno, ali je često u praksi opušteno, smart casual.
No, posebno me inspiriše sledeća tvrdnja:
„I tu počinje prava priča o tajnovitim centrima moći, uplivima na biznis, razmeni poslovnih informacija, uticajima na politiku, ispravljanju krivih Drina i brizi o dolazećim naraštajima…“
Izvinite, ali moram da kažem da je to što ste rekli nevidjena glupost, koje treba da se stidite što ste je napisali, jer nema veze sa stvarnošću. Do sada sam bio član 2 rotari kluba, osnivač jednog, i obišao sam kao gost jedno desetak drugih klubova, što u Srbiji a što van nje, i tako nešto nigde nisam ni video, ni čuo, ni osetio.
Pretpostavljam da me je neko prevario i da ja u stvari ne pripadam Rotari organizaciji, nego sam u nekoj pararotarijanskoj strukturi, jer mi ne daju da upravljam svetom, ili makar Srbijom. A tako bih voleo, jer bih odmah „uveo“ rotarijansku državu i uredjenje u Srbiji. Šalim se naravno, jer ne postoji nikakva ideja rotarijanske države.
Evo samo još nekih nelogičnosti. U Rotariju su ljudi različitih struka, pa nema mogućnosti za poslovne dilove. U Rotariju nema političara, pa kako onda mogu da rešavaju državne stvari ili ispravljaju krive Drine. U Rotariju nema tajkuna da bi to bilo mesto neformalne moći. I najvažnije, Rotari nema toliki broj članova da bi mogao da bude moćna alatka i instrument društvene kontrole.
Bože moj, kakve predrasude i kriva shvatanja ljudi gaje u ovoj zemlji i u svojim glavama.
Zlatko Šćepanović…Očito, vreme je učinilo svoje. Rotarijanstvo je odavno preraslo svog duhovnog oca. Jer, priča kazuje da je ideja o nastajanju rotari klubova nastala iz inata jednog mladog američkog advokata, čije su ambicije bile da uđe u tamni vilajet “slobodnih zidara”. Pol Haris nije uspeo da probije njihov zid, pa je zauzvrat, sa svojim drugarima Gustavom Loerom, Silvesterom Sileom i Hiram Sorejem , osnovali mali klub u kojem su prijateljstvo i poslovi “doživljavali obostrano korisno pretapanje”. Zbilo se to u gradu Čikagu, 23. februara 1905. Tako će za nepun vek nastati rotarijanska zajednica koja obavija ceo svet.Njeno sedište je u Evanstonu, u državi Ilinois, SAD…A sto se tice politicara oni su bivsi recimo u “Lutri” čiji je gazda bivsi republički ministar policije Dušan Mihajlović obrzavani su sastanci ROTARI KLUBA pa Zoran Zivkovic koji je suosnivač niškog rotari kluba.Samo sto sad nisu u politici.A tada jesu bili i politicari,MOJ ZLATKO.POZDRAV SVE NAJJJ
Poštovana gospodo članovi Rotari kluba,
U nameri da postojanje i delovanje Rotari kluba prikažete u najboljem svetlu, iznošenjem činjenica koje bacaju neko drugo svetlo na proklamovane ciljeve, članstvo i način delovanja izazvali ste kontra efekat.
Ako su članovi zaista vrhunski profesionalci u svojim oblastima, teško je poverovati da se spontano i prijateljski druže, bez ličnih interesa, zarad viših ciljeva, kao u nekom „kantri klubu“. To jednostavno „ne pije vodu“. Vrhunski profesionalci verovatno vrhunski i profesionalno zaradjuju, kad mogu da plaćaju članarinu za takav humanitarni elitizam, a to je blisko „tajkunskom“ statusu. A tamo gde ima elitnog statusa i mnogo para najviše ima ličnih interesa, a najmanje spontanosti i iskrenog prijateljstva.
Kažete da nema političara medju vama, a jedino ste se pozvali na političare da bi istakli ugled koji uživate. Pa gde su ti vrhunski profesionalci koji čine osnov članstva?
Kažete da su u Rotariju ljudi različitih struka, pa nema mogućnosti za poslovne dilove – ovu tvrdnju ne znam kako da prokomentarišem jer je ne može izreći neko ko se smatra vrhunskim profesionalcem u bilo kojoj struci.
Kažete da Rotari nema toliki broj članova da bi imao značajan uticaj – Rotari klub nije sindikalna organizacija da bi mu trebala masovnost – dovoljna je vrhunska profesionalnost i rasporedjenost za značajan uticaj.
Na kraju, ako želite da prikažete klub u najboljem svetlu, bolje je ovaj narod podsetiti u kojim ste humanitarnim akcijama učestvovali – to je, kako sam razumeo, osnovni cilj, pored lepog druženja.
@ Skulja
Anegdota koja se pripisuje nastanku Rotary organizacije se vezuje za izgradnju jedne javne ustanove koja je nedostajala gradu Čikagu, i čiji nedostatak je inspirisao osnivače da se udruže i naprave to što nedostaje gradu. Ta priča o „masonskom snu“ je romansirani dodatak nekog ili masona ili antimasona.
Inače, kroz rotari prodje svakojakih ljudi, medjutim organizacija ceni samo one koji radom, trajanjem i doprinosom ostave vredan trag u svojoj lokalnoj zajednici.
Sve najj i mislite pozitivnije o rotariju, to ljudi u njemu zaista i zaslužuju.
@ Aleksandar Zlatar
Baš ste podozrivi, onako po srpski.
U klub jedan od članova dovodi mahom svoje prijatelje koji su kvalitetni ljudi i karakteri, i klub nam služi kao mesto gde se svi okupljamo sa nekim humanim ciljem, da bi se družili i da bi zajedno nekom pomogli.
Naravno da dolazimo u situaciju da nam kolega može u nečemu pomoći, kao što bi nam i ovako i onako kao prijatelj pomogao, ali to nije fokus, niti tu postoji konspiracija. Ako vas baš zanima najviše „dilova“ u klubovima se dešava sa kolegama lekarima koje svi pitaju za neke savete ili preglede ;-)
Rotari je javna organizacija i svako može otići na sajt bilo kog kluba i pogledati ko su članovi. Tu ćete videti da se članovi nikako ne mogu meriti po društvenom uticaju sa UO bilo kog javnog preduzeća, opštinskog odbora stranke, javne uprave, sportskih klubova, itd.
Ono što rotarijance izdvaja u svetu je njihova reputacija, zbog humanitarnog rada i čestitosti. Skoro smo čuli da u Japanu, koji je tako aktuelan ovih dana, japanskom rotarijancu je dovoljno samo da u banci pokaže svoju člansku kartu rotari kluba da bi bez ikakvih daljih provera dobio kredit. To je zato što se tamo zna i ceni rad rotarijanaca, a ne ko u Srbiji, udri iz svih oružja.
Neke humanitarne projekte je Aca naveo, a ja bih dodao da su rotarijanci, uključujući Acu i mene i ostale kolege, dali svoje lične pare da se u Kraljevu sagrade dve kuće za porodice koje su ostale bez doma. I obe kuće su sagradjene i date na korišćenje.
Zatim, donacije za decu bez roditelja, nabavljena zubarska ordinacija za slepe, ometene u razvoju, za siromašne i napuštene, izgradnja roditeljske kuće u Institutu za majku i dete gde su nam pomogli rotarijanci iz Barija – Italija, stipendije studentima, oprema za Odeljenja za transfuziju KBC Zvezdara – pomogli rotarijanci iz Celja, Slovenija, preporuke studentima za stipendije u inostranstvu, slanje jednog studenta u Norvešku na letnje studije, opremanje svratišta za decu na Zvezdari, lekovi za stare, animacija i pokloni za decu u bolnicama, aukcije donatorske večeri za decu sa posebnim potrebama, itd, ovo su samo akcije klubova u kojima sam bio član.
I pored svega toga mislite li da se može stvarati novi svetski poredak i sklapati unosni poslovni aranžmani? Koliko vidim, niko od mojih kolega se nije obogatio ni preko ni uz pomoć rotarija, zapravo svi smo davali svoja sredstva.
Ali zadovoljstvo davanja onima kojima je pomoć najpotrebnija je nešto što je neprocenjivo. I zbog čega vredi svaki dan biti rotarijanac.
kad god se desi rasprava ove vrste, jedino što me zanima je zapravo, kog su uzrasta akteri iste!?
ne bih dalje komentarisao, stvar je dobrog ukusa :)
Iskreno žalim što se ovoliko nerazumevanja i neznanja podiglo oko jedne teme koja bi trebalo da pogoduje svima u smislu da je za svačije dobro, bar bi trebalo da pitate sve one desetine hiljada naših građana u Srbiji koji su direktno primili pomoć od Rotarija.
Pisac Ivo Andrić je primljen u članstvo Rotari Kluba Beograd, 2. januara 1939. godine. To je bio 502. sastanak ovog kluba. Izvor informacije, arhiva Rotari Kluba Beograd.
Hvala Zlatku na odličnim odgovorima, dodao bih par stvari… Pored svih akcija koje sam naveo u samom tekstu i pored akcija koje je naveo Zlatko, klub Beograd Centar je imao vrlo uspešnu akciju pomoći Hilandaru, za šta je dobijena posebna zahvalnica. Takođe, lično sam učestvovao u akviciji nekoliko klubova u kojoj je deci Srbije, dobrim đacima, poklonjeno više od 1000 računara. Pored toga, izgrađena je roditeljska kuća u Institutu za majku i dete, mi smo pokrenuli i organizovali celu akciju, dali oko 25000 USD i nismo zahtevali medijsku pažnju.
Šta je ovde zapravo problem? Da li vam smeta činjenica da je Rotari organizacija koja je osnovana u inostranstvu ili je problem što bi ste vi lično to drugačije radili? Šta god da je, uradite nešto, pa hajde onda da razgovaramo.
Moja savest je mirna, znam koliko sam pomogao, znam koliko sam i vremena i novca dao i zbog toga se divno osećam, ne treba mi nikakva javna pohvala.
Jedina želja nas rotarijanaca je da kada već radimo dobre stvari za opšte dobro, da nas ne satanizujete, zato se tu i tamo pojavljujemo u medijima.
Problem je što je od vas jače ono čuveno, „ko zna zašto oni to rade“…
Jadno i bedno.
@Skulja
Zasto je hriscanstvo religija u opadanju…
Da li je istinito?
Nije, veci deo je izmisljen, dogovoren na raznim skupovima i stvaran tokom godina u hodu, prilagodjavan lokalnim verovanjima i obicajima. Veci deo hriscanstva je lazan, i nema potporu u bibliji.
Da li je pošteno prema svima?
Nije, jer onaj ko dobrovoljno ne pristupi hriscanstvu nece biti „spasen“, tokom zivota nece imati boziju pomoc, koju uzivaju oni koji su pristupili, a posle smrti bice prognan u pakao.
Da li gradi dobru volju i prijateljstvo?
Ne. Deli ljude na vernike i nevernike, hriscane i nehriscane, bogomoljce i intelektualce. Propoveda mrznju prema onima koji su drugacijih opredeljenja (homoseksualci npr).
Da li je korisno za sve?
Nije. Najvecu korist od hriscanstva imaju popovi, koji voze besna kola, zive od lakovernog naroda i „sekularne“ drzave, ne placaju porez. Ostali nemaju nikakvu korist, osim lazne utehe i prazne vere u laznu religiju.
Iz svega navedenog se vidi da uopste nije lose ljudima otvarati nove vidike, pokazivati im da postoji razmisljanje, umesto verovanja, naucna istina, umesto dogme i nauka, umesto religije.
Zato je svaka vrsta organizacije koja sprecava sirenje haosa i bezumlja koje donosi religija – pozitivna, pa makar bila i kako vi to zovete – cekaonica…
@ Njutn
Mislim da vam je na glavu palo nešto malo teže od jabuke, sudeći po čudnoj logici koju upotrebljavate oko hrišćanstva :-(