ROTARIJANCI
Šta je to rotarijanac. Kako se postaje član rotari kluba. Rotary club Beograd Vračar. Principi rotarija
Naša zajednica je od skoro bogatija za još jedan Rotari Klub – Beograd Vračar. Misija članova novog Rotari Kluba Beograd Vračar je da budu dostojni imena matične organizacije, da se potrude da ispune očekivanja naše zajednice, da doprinesu zajedničkim zadacima Rotari klubova. Imaju nameru da u tome uspeju. Važno je što će neprekidno raditi na tome da ime kluba bude prepoznatljivo kao sinonim za dobročinstvo i filantropiju, baš kao što i jeste već više od jednoga veka, u čitavom svetu.
Novi Rotary club je na svečanoj osnivačkoj ceremoniji i zvanično primio osnivačku povelju od Rotari Internacionale pre nekoliko dana, što je i povod i lepa prilika da malo vremena i prostora posvetimo ovom značajnom događaju i ovoj organizaciji uopšte.
Rotari Internacional je međunarodna organizacija vrhunskih profesionalaca iz raznih struka u kojoj je članstvo dobrovoljno. Cilj postojanja organizacije je pružanje humanitarne pomoći, da promoviše visoke etičke standarde u profesiji i životu ali i razumevanje, dobru volju i mir, kroz prijateljstvo članova koji su vodeći ljudi u poslu, profesiji i zajednici.
NAČELA ROTARIJA
Načela Rotarija podrazumevaju podsticanje i negovanje „ideala službovanja“ kao osnove za korisno delovanje svake individue kroz:
– Sklapanje novih poznanstava kao mogućnosti za službu društvu
– Negovanje visokih etičkih standarda u poslu i profesiji, poštovanje zanimanja svakog Rotarijanca, kao mogućnosti za službu društvu
– Primena ideala službe u ličnom, poslovnom i društvenom životu svakog Rotarijanca
– Unapređenje razumevanja, dobre volje i mira u svetu putem svetske organizacije poslovnih i profesionalnih ljudi ujedinjenih u idealu mira
Osnova rotarijanstva možda leži u „Testu četiri pitanja“ koji je zvanično usvojen u Rotariju, pa tako za sve što svaki rotarijanac radi, misli ili govori, prethodno bi trebalo da se zapita:
- Da li je istinito?
- Da li je pošteno prema svima?
- Da li gradi dobru volju i prijateljstvo?
- Da li je korisno za sve?. .
Rotari Internacional
Pored navedenog promovisanja najviših vrednosti, svaki rotarijanac se trudi da svojim ličnim radom ili organizovanim radom kroz svoj Rotary club, pomogne svom okruženju, pa se tako obavljaju akcije pomoći ugroženima, bolesnima, hendikepiranima… a sve u borbi protiv bolesti, gladi, nasilja, nepismenosti. Rotari na svetskom nivou ima nekoliko stalnih programa kojima se stimuliše učenje i promoviše mir i razumevanje, kroz razmenu učenika, nastavnika i edukatora, a najveći program Rotarija do danas je „Polio plus“, program iskorenjivanja dečje paralize u svetu. Programom „Polio plus“ se vrši zaštita od dečje paralize, ali i drugih nekoliko smrtonosnih bolesti. Ovaj program je najveći humanitarni program u svetu. Danas je ostalo svega tri zemlje u kojima još postoji poliomijelitis, a to su zemlje zahvaćene ratom. Rotari neće odustati dok se u potpunosti ne iskoreni ova strašna bolest. U ovoj misiji imamo saradnju i sa fondom Bila i Melinde Gejts koji su već više stotina miliona dolara donirali u ovu svrhu.
Rotari Internacional danas broji više od milion i tri stotine hiljada članova u celom svetu. Iz trezora organizacije je u poslednjih četrdesetak godina samo izdvojeno blizu dve stotine miliona dolara za razne stipendije osobama koje nisu članovi organizacije, a čiji je rad prepoznat kao vredan. U Srbiji je do sada preko Rotari klubova ostvareno više miliona evra pomoći. Tokom devedesetih je preko Rotarija doneseno i distribuirano zvaničnim kanalima više desetina hiljada kutija sa najpotrebnijim lekovima, ostvarene su donacije u medicinskom materijalu i opremi u vrednosti više od milion evra (medicinski aparati, kola hitne pomoći, uređaji…), podeljeno je više desetina hiljada paketa za ličnu higijenu, podeljeno je više desetina hiljada paketa igračaka za decu, obavljene su brojne pojedinačne pomoći ugroženim grupama, obavljena je akcija „Gift of life“ kojom je nekolicini beba kojima su za preživljavanje bile neophodne operacije u inostranstvu pojedinačnih vrednosti od po preko sto hiljada dolara… Pored svih ovih akcija, nebrojene su akcije koje su do sada naši Rotari klubovi preduzimali i preduzimaju. Poslednja veća akcija je zajednička solidarna akcija Rotari klubova Beogada i Srbije, iz koje se izrodila pomoć u vidu izgrađenih kuća za postradale u zemljotresu u Kraljevu.
Članstvo u Rotariju
U Rotary club se ulazi isključivo po pozivu postojećeg rotarijanca, koji prvo poziva potencijalnog člana kao gosta u svoj klub, ceneći da isti poseduje lične i profesionalne kvalitete da postane rotarijanac. Za sve ove postupke postoji jasna i propisana procedura od same organizacije. Rotari je jednako otvoren za osobe oba pola koje su navršile trideset godina starosti i koje ispunjavaju kriterijume za članstvo. Osnovni kriterijumi su da je osoba vrhunski profesionalac i lider i svojoj struci, kao i da poseduje visoke moralne standarde i da poštuje najviše etičke vrednosti.
U Rotariju nema politike i religije, to su teme o kojima se ne razgovara, a poštuju se svačija uverenja i verovanja.
Rotary club nije tajno društvo, već je otvorena organizacija čijim sastancima se može prisustvovati uz prethodnu najavu. Svaki Rotary club je zvanično registrovan i prijavljen adekvatno zakonu i propisima države u kojoj postoji i radi.
Iz istorije Rotarija
Prvi svetski Rotary club vrhunskih profesionalaca iz raznih struka, stvoren da pored druženja bude usmeren ka pomaganju drugima u svojoj okolini, ali i čitavom svetu, osnovan je u Čikagu u ulici Diborn 23.2.1905. godine. Prvi Rotari klub su osnovali: Gustav Ler, Silvester Šile, Hiram Šori i Pol Haris. Osnovna ideja se pokazala kao odlična i potrebna čovečanstvu, te su se do 1921. godine osnovali klubovi na šest kontinenata, a organizacija je usvojila ime Rotari Internacional. Ideal služenja koji je postavljen kao cilj još 1910. godine, ostao je i danas ali u formi slogana „Service above self“.
Prvi Rotari klub u Srbiji je osnovan 1928. godine u Beogradu, osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare i suvlasnik Borskog rudnika. Svi Rotari klubovi kod nas su uspavali svoj rad izbijanjem Drugog svetskog rata. Međutim, ideja rotarijanstva je brižno negovana među predratnim članovima i preživelima, kao i u njihovim porodicama koje su čuvale klupske regalije sve do 1989. godine kada je prvi klub obnovio svoj rad. Prvi predsednik reosnovanog Rotari kluba Beograd je bio advokat Dragan Brajer.
Rotarijansku značku su ponosno nosili i naš pisac i nobelovac Ivo Andrić, predsednik vlade Milan Stojadinović, matematičar Mika Petrović Alas, zatim pisac Tomas Man, krunisane glave Albert I Kralj Belgije, Kralj Karl VI Gustav, Princ Renije od Monaka, Čarls Princ od Velsa, predsednici SAD Džon F. Kenedi, Džordž Buš, Džimi Karter, Ričard Nikson, Ronald Regan, Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Vudrou Vilson, Britanski premijeri ser Vinston Čerčil i Margaret Tačer, ali i Volt Dizni, Nil Armstrong, Baz Oldrin i mnogi drugi.
Ceremonija osnivanja Rotari Kluba Beograd Vračar
Čarter ceremonija Rotari Kluba Beograd Vračar je održana 8. aprila 2011. u restoranu Aero Klub. Bilo je veoma lepo i mi, članovi, kao organizatori smo vrlo zadovoljni, tim pre što su nam sami gosti upućivali mnoge pohvale i reči zadovoljstva. Imali smo čast i zadovoljstvo da ugostimo oko sto dvadeset naših rotarijanaca iz čitavog regiona, čak i iz Slovenije, a pre svega iz naše zemlje. Sve ukupno iz oko trideset klubova. Među zvanicama su se našli Guverner Distrikta kome pripada naš klub Vizarion „Aris“ Zahos, više funkcionera Distrikta poput prethodnog Guvernera Dragana Brajera, dolazeće Guvernerke Vesne Baltazarević, Asistenata Guvernera Svetislava Milovanovića i Prof Dr. Predraga Đorđevića, a posebno moramo da pomenemo naš kumovski klub Beograd Internacional. Posebno želimo da istaknemo gostovanje počasnog člana Rotari Kluba Beograd Metropoliten, gospodina akademika Nikole Hajdina, predsednika SANU. Od zvanica koje nisu rotarijanci istakli bi smo gostovanje Predsednika opštine Vračar, gospodina Branislava Kuzmanovića, gospodina akademika Hadži-Đokića, predstavnika diplomatskog kora i mnogih drugih. Poznvani su bili i predstavnici medija.
Ovom prilikom želimo da se javno zahvalimo svima koji su bili i svojim prisustvom uveličali našu svečanost.
U Beogradu, 18.4.2011.
Aleksandar Georgijević
Čarter Predsednik
Rotari Kluba Beograd Vračar
@Zlatko i @Aleksandar
Cini mi se da moje postove ne citate, ne zelite da ih procitate ili ih citate kako vama odgovara.
1.Ni jednog trenutka nisam pokusao da omalovazim humanitarni rad ili radove, bilo koga od vas ili bilo kog vaseg clana.Zasmetalo mi je (po treci put pisem ovo), bljestavilo i luksuz, na veceri koju ste organizovali povodom osnivanja novog ogranka, vase kako navodite prvenstveno humanitarne organizacije.Ali, ponavljam, ako je po statutu tako, onda OK.
2.Princ Carls je dao jednu veliku donaciju za obnovu Hilandara, a vec sledeci dan je na neredima na Kosovu, spaljeno i minirano jos 35 crkvi i manstira(od kojih neke datiraju iz 14.veka) sto u ukupnom zbiru porusenih Srpskih svetinja od dolaska NATO snaga cini brojku od 115, ili 92% od ukupnog broja(podatci sa zvanicnog UNESCO sajta).Ponavljam, da je isti bio veliki zagovornik bombardovanja Srbije i „oslobadjanja“ Albanaca na Kosovu(sto je uostalom i bila zvanicna politika njegove zemlje).Sramota je drzati stranu ovakvom „coveku“ pa makar on bio i drug clan(pocasni).Ali, dobro to je stvar, licnog izbora.
2.Ostali „pocasni“ clanovi, su kako sam krajnje argumentovano naveo(to su istorijske cinjenice, ne podatci sa Wikipedie) doprineli stradanju ili stradanjima citavih nacija, zarad uvodjenja „demokratije“ iliti „otklanjanja pretnje“, a ustvari zarad ostvarivanja cistog energetskog, vojno strateskog ili rudnog interesa.Da li prosecan Iracanin ili Avganistanac, danas zivi bolje ili losije, nego pre „milosrdne intervencije“, morali bi da pitamo njih.Jedno je samo sigurno, a to je da njihova naftna i rudna bogatstva, danas kontrolisu zapadne kompanije.Ako, gresim u bilo cemu molim da me argumentovano ispravite, ili da ukazete na „neistine“ u bilo kom delu mojih postova, koji se tice ove tematike i u od moje strane u negativnom konekstu, pomenutih „pocasnih“ clanova vase organizacije.
3.Ivo Andric.Ponovo kao sto rekoh, osim tog zapisa iz Rotari kluba Beograd, nigde se u bilo kom delu njegove biografije(cak ni na oficijelnom sajtu) ne spominje njegovo angazovanje u vasoj organizaciji.Vec spomenuta, moja drugarica je u svom vise mesecnom pripremanju diplomskog rada, obradila bukvalno sve delove zivota i rada Ive Andrica(ukljucujuci putovanje u Travnik, posto njegovo rodno selo Dolac vise ne postoji).Ostaje nam da vam verujemo na rec(spis), mada mi ponavljam nije jasno zasto nista o njemu ne postoji na zvanicnom internacionalnom sajtu vase organizacije, ciji ste vi ogranak, a spomenuti su igraci bejzbola?
4.I da zakljucim, kao sto sam vec rekao, ne mislim da ste vi neki likovi iz dela Den Brauna, otpadnici iz neke masonske loze, ili sta vec…Sto se mene tice, drago mi je da se mladi uspesni ljudi druze i jos ako iz tog druzenja profitira neko kome je potrebna pomoc, jos bolje.ja vam zelim svima svako dobro i uspeh u vasem humanitarnom radu.Samo sam kao pojedinac, izneo svoje misljenje(i isto podkrepio istorijskim ili lako proverljivim cinjenicama) o nekim delovima teksta gdina.Georgijevica.Mislim da na to kao redovni posetilac ovog bloga, imam apsolutno pravo, cak i kada nisam na istom nivou „casti“ sa autorom.
@ mario
Počeli ste raspravu tendenciozno nazivajući neke počasne članove rotarija zločincima i krvolocima, što stvara opštu diskfalifikaciju cele organizacije i nas samih.
Sličnu stvar možemo uraditi sa članstvom Hitlera u bečkoj biblioteci i reći da eto, ako je Hitler bio član Bečke biblioteke, to mora da je genocidna ustanova koja obrazuje diktatore i zločince.
Vaše mišljenje o navedenim ličnostima je usamljen glas u istoriji ljudska civilizacije i opšteg javnog mnijenja. Da li ste u pravu, opet ostaće pitanje za istoriju i njenu ocenu od strane naredne generacije istoričara. Neću da polemišem na tu temu, jer je kliska i nerešiva, kao opšte pitanje u Srbiji o Titu i Draži, gde su mišljenja jako suprostavljena.
Ko god da je vladao nekom nacijom ili imperijom morao je da donosi teške i odgovorne odluke koje su išle na štetu nekih malih ljudi ili naroda, ali njihove nacije i veći deo sveta misli da su oni to radili u najboljoj nameri, za opšte dobro, iako svi uvek vide iza neke ekonomske interese. Žrtva nikada neće misliti tako, to je razumljivo.
I za kraj, skupe manifestacije ili okupljanja za koja smatrate da su razbacivanje, nisu uopšte skupi kao što predpostavljate. Rotary klub nije okupljanje seoskih djilkoša u birtiji, niti prvomajski uranak proletera na livadi, niti sastanak mesnih odbornika vrle nam neke partije u mesnoj zajednici, već susretanje ljudi koji imaju profesionalni i svaki drugi status i manire, i žele da oni sami i njihovi gosti provedu tih 2 sata druženja u prijatnom i kulturnom ambijentu koji nosi civilizacijsku poruku.
I ni to nije skupo i ima svoj praktičan smisao. Jer zamislite da mi zovemo kao gosta neku opersku pevačicu, naučnika akademika ili poznatog književnika i kažemo da nas nadje u jeftinoj menzi pored pijace. Na šta bi to ličilo.
„Ono što priliči volu, ne priliči Jupiteru“
@Zlatko
„Rotary klub nije okupljanje seoskih djilkoša u birtiji, niti prvomajski uranak proletera na livadi, niti sastanak mesnih odbornika vrle nam neke partije u mesnoj zajednici, već susretanje ljudi koji imaju profesionalni i svaki drugi status i manire, i žele da oni sami i njihovi gosti provedu tih 2 sata druženja u prijatnom i kulturnom ambijentu koji nosi civilizacijsku poruku.„
Pa zasto se onda ne okupljate u biblioteci ili muzeju ?
Ipak je to ugostiteljski objekat i nikad se ne zna da li medju konobarima ili osobljem spava neki seoski djilkos koji moze ,ne daj boze,ponesen atmosferom zapevati neku nasu…
Iz rasprave mi se cini da se neprestano utrkuju vase zaista veliko dobrocinstvo i insistiranje da ste vi ljudi sa statusom i manirima..
Vasi stavovi i tekstovi na ovom blogu dokazuju da zaista imate manire i nivo ali ne govorite posprdno o seoskim djilkosima i volovima iz dva razloga.Prvi jer su samo koje koleno unazad vasi preci drugovali s istim gorepomenutim .Drugi -vecina pomenutih pocasnih clanova o vama srpskim rotaarijancima misli isto sto i o ostalim srbima , kao o seoskim djilkosima i…
@ Vojsije
Rotary ima svoj nivo u kulturi, komunikaciji i manirima. I na tome se insistira jer to pravi razliku. Bitnu razliku izmedju seoskog djilkoša i rotarijanca.
Mi u klubu imamo čoveka koji je sa sela, vodi svoju zemljoradničku zadrugu, i tu se ne pravi nikakva diskriminacija po pitanju članstva, jer čovek svojim ponašanjem, karakterom i voljom zaslužuje da bude u klubu.
Mislim da su svi ćitaoci razumeli šta podrazumevam pod seoskim djilkošima i da to nije nikakva osuda sela, već kulturna konstatacija o manirima ponašanja.
Svetska praksa, pokazana u jednom veku trajanja rotarija je da se rotarijanci okupljaju za večerom ili ručkom, negde i na doručku. Neki se okupljaju i nedeljom. Neko ide u prirodu, neko u hotel, neko u etno restoran, poslovni klub, gde god. Sami članovi biraju mesto i vreme, spram svojim mogućnosti.
Preporuke nerotarijanaca gde bi mi mogli da se okupljamo i kako da potrošimo 5-8 eura za to okupljanje su bez nekog suštinskog smisla. Mi bi voleli kada bi se pola Srbije okupljalo bilo gde i bilo kako i organizovano pomagalo.
Rotary ima svoj nivo u kulturi, komunikaciji i manirima. I na tome se insistira jer to pravi razliku. Bitnu razliku izmedju seoskog djilkoša i rotarijanca.
E tako se to radi ! Svaka cast , postujem !
Nije ovo prvi put da je svima osim meni jasno :(
Prastajte meni , pod-prosecnom srpskom homo-tranzicijakusu , kome se ucini sumnjivo cim vidi gomilu uozbiljenih ljudi u odelima…
@zlatko
ne vidim u kom delu bilo kog mog posta napadam celu rotary organizaciju?samo sam pitao da li mislite da su se pojedini pocasni clanovi rotary kluba, pridrzavali u svom profesionalnom radu i zivotu, vaseg osnovnog testa 4 pitanja.ukoliko pregledate gore navedene i njihovo delovanje, shvaticete poentu mog pitanja, a ne kritike?za mene kao Srbina, oni su krvoloci, a recimo za Albance su spasitelji i oslobodioci, ali onda njihovo delovanje nema veze sa osnovama rada vase organizacije, a vasa organizacija im je dodelila pocasne titule.mislim da svako ko je procitao nasu prepisku shvata o cemu pricam.
Drugo, ne verujem da bi vam bilo ko prebacio bilo sta, ako bi ste mu objasnili da ste priredili skromniji prijem, a od razlike u novcu, prikupili jos jednu donaciju, al’ ajde..treci put ponavljam da se u tom delu slazem sa vama, ako je tako po statutu…
@vojsije
mislim da su ovde stav i maniri u prvom planu, a ostalo…
ili sto rece predsedavajuci gosn. Georgijevic, rekao :“ne bih da se spustam na vas nivo“…to nam valjda govori o cemu je ovde rec…
@Zlatko – mozda biste bili ljubazni da obrazlozite vasu konstataciju, ili treba da „verujemo“ da je ona istinita, samo zato sto je opsteprihvacena? :(
To što ste sad napisali trebalo je, po meni, da bude okosnica vaše priče o Rotari klubu, jer ovo je zemlja Srbija u kojoj se teško živi i to na začelju Evrope po skoro svim parametrima. Logično je da depresivan i unezveren narod iritira svaka priča ili slika koja prikazuje neki nivo života koji mu je nedostupan, a koji po njegovom mišljenju zaslužuje, a ne može da ostvari. Zato se i licitira sa mestom i formom održavanja vaših okupljanja (da ne kažem jelovnikom i garderobom).
Pošto jedino postignuti rezultati pobijaju svaku praznu priču vaš humanitarni rad je ono na čemu se treba zadržati i to je za svaku pohvalu.
A o drugim aspektima treba govoriti onda kad budu na dnevnom redu, argumentovano i činjenično.
@Georgijevic – sta znaci „nonsens“!?
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=7483