ROTARIJANCI
Šta je to rotarijanac. Kako se postaje član rotari kluba. Rotary club Beograd Vračar. Principi rotarija
Naša zajednica je od skoro bogatija za još jedan Rotari Klub – Beograd Vračar. Misija članova novog Rotari Kluba Beograd Vračar je da budu dostojni imena matične organizacije, da se potrude da ispune očekivanja naše zajednice, da doprinesu zajedničkim zadacima Rotari klubova. Imaju nameru da u tome uspeju. Važno je što će neprekidno raditi na tome da ime kluba bude prepoznatljivo kao sinonim za dobročinstvo i filantropiju, baš kao što i jeste već više od jednoga veka, u čitavom svetu.
Novi Rotary club je na svečanoj osnivačkoj ceremoniji i zvanično primio osnivačku povelju od Rotari Internacionale pre nekoliko dana, što je i povod i lepa prilika da malo vremena i prostora posvetimo ovom značajnom događaju i ovoj organizaciji uopšte.
Rotari Internacional je međunarodna organizacija vrhunskih profesionalaca iz raznih struka u kojoj je članstvo dobrovoljno. Cilj postojanja organizacije je pružanje humanitarne pomoći, da promoviše visoke etičke standarde u profesiji i životu ali i razumevanje, dobru volju i mir, kroz prijateljstvo članova koji su vodeći ljudi u poslu, profesiji i zajednici.
NAČELA ROTARIJA
Načela Rotarija podrazumevaju podsticanje i negovanje „ideala službovanja“ kao osnove za korisno delovanje svake individue kroz:
– Sklapanje novih poznanstava kao mogućnosti za službu društvu
– Negovanje visokih etičkih standarda u poslu i profesiji, poštovanje zanimanja svakog Rotarijanca, kao mogućnosti za službu društvu
– Primena ideala službe u ličnom, poslovnom i društvenom životu svakog Rotarijanca
– Unapređenje razumevanja, dobre volje i mira u svetu putem svetske organizacije poslovnih i profesionalnih ljudi ujedinjenih u idealu mira
Osnova rotarijanstva možda leži u „Testu četiri pitanja“ koji je zvanično usvojen u Rotariju, pa tako za sve što svaki rotarijanac radi, misli ili govori, prethodno bi trebalo da se zapita:
- Da li je istinito?
- Da li je pošteno prema svima?
- Da li gradi dobru volju i prijateljstvo?
- Da li je korisno za sve?. .
Rotari Internacional
Pored navedenog promovisanja najviših vrednosti, svaki rotarijanac se trudi da svojim ličnim radom ili organizovanim radom kroz svoj Rotary club, pomogne svom okruženju, pa se tako obavljaju akcije pomoći ugroženima, bolesnima, hendikepiranima… a sve u borbi protiv bolesti, gladi, nasilja, nepismenosti. Rotari na svetskom nivou ima nekoliko stalnih programa kojima se stimuliše učenje i promoviše mir i razumevanje, kroz razmenu učenika, nastavnika i edukatora, a najveći program Rotarija do danas je „Polio plus“, program iskorenjivanja dečje paralize u svetu. Programom „Polio plus“ se vrši zaštita od dečje paralize, ali i drugih nekoliko smrtonosnih bolesti. Ovaj program je najveći humanitarni program u svetu. Danas je ostalo svega tri zemlje u kojima još postoji poliomijelitis, a to su zemlje zahvaćene ratom. Rotari neće odustati dok se u potpunosti ne iskoreni ova strašna bolest. U ovoj misiji imamo saradnju i sa fondom Bila i Melinde Gejts koji su već više stotina miliona dolara donirali u ovu svrhu.
Rotari Internacional danas broji više od milion i tri stotine hiljada članova u celom svetu. Iz trezora organizacije je u poslednjih četrdesetak godina samo izdvojeno blizu dve stotine miliona dolara za razne stipendije osobama koje nisu članovi organizacije, a čiji je rad prepoznat kao vredan. U Srbiji je do sada preko Rotari klubova ostvareno više miliona evra pomoći. Tokom devedesetih je preko Rotarija doneseno i distribuirano zvaničnim kanalima više desetina hiljada kutija sa najpotrebnijim lekovima, ostvarene su donacije u medicinskom materijalu i opremi u vrednosti više od milion evra (medicinski aparati, kola hitne pomoći, uređaji…), podeljeno je više desetina hiljada paketa za ličnu higijenu, podeljeno je više desetina hiljada paketa igračaka za decu, obavljene su brojne pojedinačne pomoći ugroženim grupama, obavljena je akcija „Gift of life“ kojom je nekolicini beba kojima su za preživljavanje bile neophodne operacije u inostranstvu pojedinačnih vrednosti od po preko sto hiljada dolara… Pored svih ovih akcija, nebrojene su akcije koje su do sada naši Rotari klubovi preduzimali i preduzimaju. Poslednja veća akcija je zajednička solidarna akcija Rotari klubova Beogada i Srbije, iz koje se izrodila pomoć u vidu izgrađenih kuća za postradale u zemljotresu u Kraljevu.
Članstvo u Rotariju
U Rotary club se ulazi isključivo po pozivu postojećeg rotarijanca, koji prvo poziva potencijalnog člana kao gosta u svoj klub, ceneći da isti poseduje lične i profesionalne kvalitete da postane rotarijanac. Za sve ove postupke postoji jasna i propisana procedura od same organizacije. Rotari je jednako otvoren za osobe oba pola koje su navršile trideset godina starosti i koje ispunjavaju kriterijume za članstvo. Osnovni kriterijumi su da je osoba vrhunski profesionalac i lider i svojoj struci, kao i da poseduje visoke moralne standarde i da poštuje najviše etičke vrednosti.
U Rotariju nema politike i religije, to su teme o kojima se ne razgovara, a poštuju se svačija uverenja i verovanja.
Rotary club nije tajno društvo, već je otvorena organizacija čijim sastancima se može prisustvovati uz prethodnu najavu. Svaki Rotary club je zvanično registrovan i prijavljen adekvatno zakonu i propisima države u kojoj postoji i radi.
Iz istorije Rotarija
Prvi svetski Rotary club vrhunskih profesionalaca iz raznih struka, stvoren da pored druženja bude usmeren ka pomaganju drugima u svojoj okolini, ali i čitavom svetu, osnovan je u Čikagu u ulici Diborn 23.2.1905. godine. Prvi Rotari klub su osnovali: Gustav Ler, Silvester Šile, Hiram Šori i Pol Haris. Osnovna ideja se pokazala kao odlična i potrebna čovečanstvu, te su se do 1921. godine osnovali klubovi na šest kontinenata, a organizacija je usvojila ime Rotari Internacional. Ideal služenja koji je postavljen kao cilj još 1910. godine, ostao je i danas ali u formi slogana „Service above self“.
Prvi Rotari klub u Srbiji je osnovan 1928. godine u Beogradu, osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare i suvlasnik Borskog rudnika. Svi Rotari klubovi kod nas su uspavali svoj rad izbijanjem Drugog svetskog rata. Međutim, ideja rotarijanstva je brižno negovana među predratnim članovima i preživelima, kao i u njihovim porodicama koje su čuvale klupske regalije sve do 1989. godine kada je prvi klub obnovio svoj rad. Prvi predsednik reosnovanog Rotari kluba Beograd je bio advokat Dragan Brajer.
Rotarijansku značku su ponosno nosili i naš pisac i nobelovac Ivo Andrić, predsednik vlade Milan Stojadinović, matematičar Mika Petrović Alas, zatim pisac Tomas Man, krunisane glave Albert I Kralj Belgije, Kralj Karl VI Gustav, Princ Renije od Monaka, Čarls Princ od Velsa, predsednici SAD Džon F. Kenedi, Džordž Buš, Džimi Karter, Ričard Nikson, Ronald Regan, Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Vudrou Vilson, Britanski premijeri ser Vinston Čerčil i Margaret Tačer, ali i Volt Dizni, Nil Armstrong, Baz Oldrin i mnogi drugi.
Ceremonija osnivanja Rotari Kluba Beograd Vračar
Čarter ceremonija Rotari Kluba Beograd Vračar je održana 8. aprila 2011. u restoranu Aero Klub. Bilo je veoma lepo i mi, članovi, kao organizatori smo vrlo zadovoljni, tim pre što su nam sami gosti upućivali mnoge pohvale i reči zadovoljstva. Imali smo čast i zadovoljstvo da ugostimo oko sto dvadeset naših rotarijanaca iz čitavog regiona, čak i iz Slovenije, a pre svega iz naše zemlje. Sve ukupno iz oko trideset klubova. Među zvanicama su se našli Guverner Distrikta kome pripada naš klub Vizarion „Aris“ Zahos, više funkcionera Distrikta poput prethodnog Guvernera Dragana Brajera, dolazeće Guvernerke Vesne Baltazarević, Asistenata Guvernera Svetislava Milovanovića i Prof Dr. Predraga Đorđevića, a posebno moramo da pomenemo naš kumovski klub Beograd Internacional. Posebno želimo da istaknemo gostovanje počasnog člana Rotari Kluba Beograd Metropoliten, gospodina akademika Nikole Hajdina, predsednika SANU. Od zvanica koje nisu rotarijanci istakli bi smo gostovanje Predsednika opštine Vračar, gospodina Branislava Kuzmanovića, gospodina akademika Hadži-Đokića, predstavnika diplomatskog kora i mnogih drugih. Poznvani su bili i predstavnici medija.
Ovom prilikom želimo da se javno zahvalimo svima koji su bili i svojim prisustvom uveličali našu svečanost.
U Beogradu, 18.4.2011.
Aleksandar Georgijević
Čarter Predsednik
Rotari Kluba Beograd Vračar
@ Njutn
Teze vezane za ocenu hrišćanstva su vam tabloidne i uvredljive za verujuće, bazirane na potpunom nepoznavanju suštine i učenja hrišćanstva.
@ mario
Sudite po ljudima i organizacijama na osnovu njihovih dela, ne na osnovu vaših umišljanja i predrasuda.
Rotari je tako jednostavna, otvorena i humana organizacija bez ikakvih zadnjih namera, učenja, skrivenih simbola, da je bilo kakvo njeno kritikovanje odlika zabludelog uma.
U svetu ima 32.000 Rotari klubova i svi imaju autonomiju da odlučuju o svojoj sudbini, radu, akcijama, mestu okupljanja, trošenju para, i naravno, izboru članova i počasnih članova.
Ni ja kao rotarijanac nemam nikakvo pravo da se pitam o odlukama drugih rotarijanaca u svetu, pa ne vidim motive drugih ljudi da njima – nama objašnjavaju istorijske nedoumice. Besmisleno je da zbog toga što mi se neki član rotarija ne svidja osudjujem ćitavu organizaciju i milion i trista hiljada volontera koji daju svoj novac, vreme i trud da nekom nesrećniku bude bolje.
PROVEO SAM NEKO VREME U ROTARIJU U SVETU A I KOD NAS. RAZLIKA JE OGROMNA. POCEV OD NOVCA I DONACIJA CLANOVA. TO STVARNO JESTE JEDNA OTVORENA I OPUSTENA ORGANIZACIJA LJUDI KOJI HOCE DA POMOGNU. ALI TAKO JE NA ZAPADU.
U SRBIJI JE TO DRUGACIJE. ROTARI JE PUN AMBICIOZNIH LJUDI KOJI MISLE DA KROZ ROTARI MOGU DA NAPRAVE NOVAC I KARIJERU, PA ZBOG TOGA U NJEMU IMA PUNO I MASONA, JER SU SHVATILI DA KROZ LOKALNU MASONERIJU NE USPEVAJU LAKO DA SE POPNU TAMO GDE SU NAUMILI.
VIDEO SAM DA U SRBIJI I SAMI MASONI NISU UZOR JER IMAJU LOS KRITERIJUM ZA PRIMANJE CLANOVA I IMAJU PUNO NE DOBRIH CLANOVA, I DA SU ROTARIJANCI U TOM SMISLU U SRBIJI BOLJI LJUDI. POSTO U 100 GODINA POSTOJANJA ROTARI NIKOGA NIJE POVREDIO VEC SAMO POMOGAO, NA ZAPADU BI VAS SMATRALI LUDAKOM AKO BI NAPALI ROTARI.
Majstore,
zaglavilo ti se caps lock dugme…
Uvod. Iako je tekst napisan pre tri i po meseca, osecam potrebu da iznesem jos jedno misljenje coveka iz Srbije. Coveka koji smatra da moze u mislima da se udalji od situacije i objektivnije uvidi sustinu. Vreme vrsi selekciju, u buducnosti ce se pominjati samo neki ljudi, vecina ce otici u zaborav. Smatram da makar donekle mogu da prodrem u objektivnost misljenja koja ce biti prirodno misljenje u nekoj buducnosti.
Bogatstvo. Mislim na bogatstvo u materijalnom smislu. Iz odrzanja rada i energije, mozemo doci i do odrzanja kolicine materije. Da bi neko bio bogatiji od drugih ljudi, on mora od tih, ili nekih trecih ljudi, da uzme/dobije materijlno dobro. Iz toga sledi da niko ne moze da se materijalno obogati, a da ne osteti druge ljude. Ako ste materijalno bogati posto ste nasledili od svoga oca, i to vam nista ne pomaze, jer ste vi i otac vas ovjektivno gledano iz nekih buducih vremena jedno te isto. Prva vazna stvar je zasto su ljudi dosli na ideju da se materijalno bogate? Iz praiskonske potrebe da sebe uzdignu iznad drugih kako bi mogli da fasciniraju najbolju zenku. smatratiStvari su se malo promenile i zenka vise nije jedina koja ima potrebu da je neko fascinira. Danas treba fascinirati i ljude oko sebe, i narocito ljude iznad sebe. Posto ste materijalno bogati, dakle, posto se na vas vodi materijalna imovina nekih drugih ljudi, vas mozemo i kradljivcima. Najcesce nesvesnim kradljivcima. Posto imate tudje stvari u svom posedu, imate i moc srazmernu moci koju imaju svi ti ljudi ciji se deo materijalne imovine nalazi kod vas. Jos bolje od toga, vi ste jaci nego svi ti ljudi, posto vi imate nedoumice samo u svojoj glavi. Oni bi imali/imaju i u svojoj glavi i izmedju sebe.
Sustina. Sustina, ekstrakt sve price vezane za materijalno bogatstvo jeste ljudska sebicnost, ljudska oholost, velika zelja da se fascinira zenka, a najvise od svega je ljudski strah. Strah da ako se ja materijalno ne obogatim (uzmem, najcesce od siromasnih novac, na neki vec utaban ili neki novi neutaban nacin), to moze da uradi neko drugi pa da on zavlada odredjenom grupom ljudi u kojoj bi bio i ja. Ne valja to sto ljudi ukraseni ogromnim talentom cesto ne uspeju da isplivaju na povrsinu i da se uzdignu koliko i zasluzuju. Cesto se ni ne vide iz buducih vremena bas zbog kojekakvih bogatasa materijalnim. Dozvolite da ovde ostavim i jednu pricu koja mi je skoro „pala“ na um.
Prica. U jednom selu svi mestani imali su priblizno istu kolicinu materijalnih dobara. Jednoga dana dosetio se jedan covek da otvori prodavnicu i prodaje mleko i sir. Vremenom neki ljudi su poceli da smanjuju sopstvenu proizvodnju i poceli da svojim materijalnim dobrom kupuju mleko i sir. Nakon nekoliko godina, covek koji je prodavao mleko i sir imao vise materijalnog dobra nego svi ostali ljudi zajedno. Na kraju neki su poceli da prose da bi imali za mleko i sir posto nisu imali vise svojih materijalnih dobara, niti mogucnost da sami proizvode. Sve bi bilo koliko-toliko u redu u toj prici da sin bogatog coveka i sin prosjaka imaju isto mogucnost za uspeh u zivotu. Oni to nemaju. Oni su neravnopravni od starta. Sin prosjaka osudjen je na tezak zivot je svojom krivicom, sin bogatog nagradjen lagodnim zivotom ne svojom zaslugom. Neko ce reci pa logicno je tako covek koji je poceo da prodaje mleko i sir je ulagao vise energije nego onaj koji je samo trosio. Ali pitanje sudbine njihove dece ni sada nije reseno. Problem je u tome sto je covek koji je poceo sa prodajom sira i mleka bio svesniji od drugih ljudi kakve ce posledice imati takva akcija. On je iz svoje sebicnosti cutao ili se pak reklamirao kako prodaje sir i mleko. Pravedno bi bilo da je svoju ideju podelio sa drugim ljudima, pa da svako pocne sa przvodnjom nekog dobra, kako bi ravnoteza bila ispunjena, i kako bi svi ljudi i dalje imali istu kolicinu materijalnog dobra u svom vlasnistvom. Ne bih osudjivao coveka koji ne zna, jos manje dete coveka koji ne zna. Smatram to za greh, veliki greh ljudskog roda. To se desavalo kroz istoriju, to se desava i danas. Covek koji dodje na neku ideju, prvo pomislja na to kako da je iskoristi za svoje dobro, tek posle, i sporedno, za dobro covecanstva. Pitanje na kraju price, nije li covek svojom sebicnom proizvodjnjom mleka i sira negde u krajnjoj tacki osudio dete svoga komsije na siromastvo materijalnim u detinjstvu?
Zakljucak. Logicno se postavlja pitanje da li bi ovaj covek koji je zapoceo proizvodnju i prodaju ispao dobar covek kada bi poceo da deli ljudima besplatno sir i mleku u vidu humanitarnih akcija. Ne. Apsolutno nasno, ne. Time bi ih samo jos vise ponizio. Evuntualan nacin da se iskupi za svoju sebicnost bio bi da prizna svoju gresku kada je sam zapoceo proizvodnju bez konsultacije sa drugim ljudima, da podeli iskustva i postavi temelje za neki nov sistem zakona koji bi tako nesto sprecavali. Vec novac mogao bi da ulozi za opste dobro, u puteve, skole… koji ne bi bili u njegovom vlasnistvu. Ljudi treba da razgovaraju, treba da budu stalozeni, metodicni i da sto vise pricaju o sustini stvari. Nije dobro, a tek igde lepo biti materijalno bogat, tek milioner ili milijarder. Ljudi koji imaju toliko novca su mozda srecni, ali srecni su samo zbog svoje nesvesti isto kao sto je srecan covek koji je zapoceo porizvodnju u prethodnoj prici(njegova deca imaju) nesvestan da je prouzrokovao da dosta dece njegovih komsija zivi na ivici egzistencije. Greske se cesto prave iz najboljih namera. Neki ljudi ce i preko ovoga preci, neka predju. Ne ocekujem da napravim revoluciju, ja sam samo covek koji je u stanju da se malo izmakne od sadasnjeg trenutka i situaciju pogleda iz daljine.
Za kraj. Navescu i nesto sto sam video sad skoro. Na jugu Srbije po raznim selima zive ljudi, Srbi, koji nemaju ni za najelementarnije stvari. Vidjao sam primere ljudi koji jednu pastetu Carnex, sumnjivog kvaliteta, dele na tri dela da bi imali za dorucak, rucak i veceru. Njihova deca razigrano trce po livadama, nesvesni tuge koja je obuzela srca roditelja u nemogucnosti da detetu pruze. Hoce i da rade i sve, ali nikada to dete nece imati secanje na detinjstvo kakvo najcesce imaju deca materijalno bogatih ljudi.
Mislim da bi se i motivisanost ljudi u savremenom svetu mogla resiti na mnoge druge nacine, a ne ucenom materijalnim dobrom. Ne zelim nikom nista lose, sistem je takav kakav je. Moje misljenje je misljenje jednog sitnog coveka skoro na ivici egzistencije koji je osudjen na takav zivot zbog nesvesti raznih sebicnih ljudi.
Nikola
Nikola je tuzan i ne vidi bas sustinu. mlekar je svojom proizvodnjom olaksao zivot komsijama, nisu morali da rano ustaju i muzu krave, zato su i odlucili da mu plate, da ne moraju da rade. i u startu su znali da ce se mlekar obogatiti i svi su pristali na to jer su bili lenji i zadovoljni da neko radi tezak posao umesto njih.
Nikola nije tuzan, pre bi se moglo reci da je razocaran sistemom koji su ljudi stvorili. Kolektivna svest ljudi ce jednog dana doci i do ove tacke, covecanstvo jos uvek nema potencijala da uvidi stvarnost i realnost. No, to ce se kad tad promeniti, u to sam sasvim siguran.
Ljudi ne mogu da budu lenji, ljudi mogu da budu svesni ili nesvesni posledica koje ce da prouzrokuju radeci ili neradeci neki posao.
Tako je to kad se ljudi bave komšijskim dvorištem. Svi se mi pozivamo na Hrista i veru, a balvane iz svojih očiju ne vadimo.
Nikada mi neće biti jasno zašto se ljudi bave tuđim pitanjima i komentarišu čak i one teme koje im nisu bliske. Nije da me ne interesuje sredstvo kojim se dolazi do bilo kog cilja, naprotiv, ali ako neko ko ima novca želi da pomogne drugome, a da ga pri tome ničim ne ugrožava , niti uslovljava, zašto onda da „čačkamo mečku“(metafora). Kada bi svako radio ono što najbolje ume, možda nam tuđa pomoć i ne bi bila potrebna.
Treba samo da se zapitamo šta bismo mi uradili kada bise našli, recimo , na mestu predsednika države, ili neke velike kompanije… Pa sigurno ne bi jeli u jogurt i kiflu u lokalnoj pekari.
Nužda zakon menja, a vlast budi slast…Ali ako imamo i da podelimo drugima, pa zašto onda da budemo nezahvalni i zavidni?
Ljudska sujeta je stvorila klubove, loze i slicna drustva da bi sebe uzdigli iznad drugih ljudi. Humanitarne akcije im sluze prvenstveno da se pokazu koliko su imucni. Nije potrebna organizacija i svecana ceremonija da bi ljudima dao milostinju. Ako imas visak novca prosetaj se gradom, prosetaj selom, obidji Srbiju i videces jadne ljude na ivici egzistencije. Njima treba tvoj novac! Govorite da pomazete ljudima? A sta je sa decom koja od treceg meseca jedu hranu za odrasle jer njihovi roditelji nemaju novca da kupe preko potrebno adaptirano mleko? Bes me obuzima svakog dana gledajuci ljude poput vas. Vi ste elita ljudskog olosa, probisveti i secikese. I jos se hvalite time da ste najbolji u svojoj struci pa ste zato primljeni u neki klub? Treba da se stidite.
NIKOLA ,vidi se da te muke muce kao i tvoja situacija zivotna egzistencija,pridavas mnogo paznje na ljude koji su bogati ,treba da gledas iz drugog ugla na stvar da je jako malo bogatih kojima je palo bogatstvo sa neba,ili ako pliva u izobilju a netko nema da jede,sve je to tuzno ali najtuznije je da nas narod vise voli da ne radi nego da radi,cjela bivsa YU svi koji su bili zaposleni u firmama i raznim preduzecima prva 4 sata radnog vremena se piloa kafa i vodili drugarski razgovori a polovica je kasnila po nekoliko sati na posao ili je prijatelj umesto doticnog odkucao njegovu karticu kao da je na poslu da bi bio placen u svakom slucaju ali naravno za nerad.Obisao sam cijeli svijet i poznajem mnogo bogatih ljudi ali cu ti reci druze moj da su svi oni poceli od nule i po nekoliko puta propadali i opet se borili i uzdizali teskom mukom,E sad ako je konacno postao materijalno potkovan pa mislim posteno zar to nije njegova zasluga i vrijeme da sad uziva u onome sto je stekao svojim radom,jos jedna druga stvar da nema tih bogatih materijalno osiguranih ljudi onda oni mali nebi postojali,dacu ti primjer koji ti neznas zato si pisao nesvjesno nesto tebi strano,Na primjer Amerika ima oko 250 milijuna stanovnika a samo oko 50 miliona ljudi je u radnom odnosu i sa primanjima od kojih se placaju nekoliko vrsta taxi na zaradeni novac od tih taxi zaradenog novca Amerika izdrzava sve one koji ne rade one koji su u ludnicama,bolnicama ,nesposobni za rad, u zatvorima u vojsci u starackim domovima i u jos bezbroj situacija koje pokriva novac ljudi koji rade,sta sam ti rekao sad sa ovim,nadam se da si razumio tako je i tu u tvom selu ta djeca sto su podjelila pastetu sumnjive proizvodnje ,nisu nasli na ulici netko im je dao koliko je mogao i tako je u cijelom svijetu po africi umiru hiljade od gladi svaki dan ,ali to je nesto drugo to politicari rade namjerno tim putem smanjuju populaciju stanovnistva zato se vode ratovi i zato se namjerno prave krize u svijetu,moj druze nije sve kako izgleda covjek mora da ima i drugu vrstu ociju u glavi koliko sam ja vidio Amerikanaca kako kopaju po kantama za smece traze komadic hljeba,Ljudi su nesto cudno i samo se zbog tog cudis zato sto ne poznajes dovoljno ljude,ti si dobra osoba ali to ti je tako u cijelom svijetu ,U Beogradu svaku vece hoteli bacaju hranu u smece ali nece da daju nekom prosijaku,ili puno privatnih restorana i barova ljudi vole da bace prije negoli da daju nekom da mu spase i produze dan zivota,ali opet nisu svi takvi svi smo jako izmjesani krv se mjesala stotinama godina i original se gubi ljudi su u ludilu vise ne mogu trezveno da razmisljaju,pocnu mislit samo onda kad ih neka politicka strana na to nagovori,prisili ili im nesto obeca,svijesnih je malo vise bih rekao da ima veci broj onih ljigavih,ali nemoj se zabrinjavat moras ti kao pojedinac da mislis o sebi prvenstveno i ako se budes dobro borio i dobro plivo kroz zivot onda ces doci u mogucnost i moci ces pruzit nekom komad hljeba ako tad budes hteo.Mjesta ima na ovj planeti za sve i za svakog za svakakve i nikakve to upamti tako ce ostati zauvijek ali je najvece zlo ako bude gore od ovog sad sto si ti do sad vidio ili dozivio.