Dr Velimir Abramović
* * *
TREĆI PUT U FIZICI
U teorijskoj i eksperimentalnoj fizici 20. veka mogu se jasno uočiti tri različita puta mišljenja. I kvantni mehaničari, i relativisti, i “tradicionalista” kao Tesla, (u stvari još uvek neprepoznat naučnik budućnosti) pokušavali su da dokuče istinu o pravoj prirodi vremena i prostora, energije i materije, a naročito, da objasne suštinu kretanja.
Pre nego što se upustimo u Teslinu metafiziku, to jest u svet fundamentalnih principa Tesline fizike, pokušajmo da što tačnije odredimo Teslino mesto u korpusu savremenih naučnih koncepcija.
Plankova konstanta, Hajzenbergova relacija neodredjenosti, Paulijev princip i Šredingerova talasna funkcija bili su glavni teorijski instrumenti kvantno-mehaničkog pristupa kosmičkim dogadjajima. Glavni cilj kvantne mehanike, da se otkrije i imenuje osnovna opeka gradje materije, i danas je neostvaren. I pored velikih uspeha u izazivanju nuklearne lančane reakcije i razvoja fizike atomskog jezgra, fuzija lakih elemenata periodnog sistema u teške, ostala je tajna i van tehničke kontrole.
Razvojno gledano, može se zaključiti da je pokretačka snaga osnovnih pojmova kvantno mehaničke fizike iscrpljena. Pokazuje se da pojave kao što su vreme i prostor moramo ponovo istražiti i definisati na dubljem nivou saznanja, na nivou ontologije, da bi smo pomoću njih adekvatno odredili prirodu fizičkih procesa.
Specijalna teorija relativiteta Alberta Ajnštajna nastala je u Bernu, u Švajcarskoj i objavljena je 1905. Godine u nemačkom časopisu Annalen der Physic. Ovo je označilo prekretnicu u teorijskoj fizici. Koristeći četvorodimenzionalni prostorno vremenski kontinuum Minkovskog kao model fizičke realnosti, Ajnštajn je uspostavio funkcionalnu relaciju brzine kretanja i vremenske koordinacije. Logička posledica uslovljavanja lokalnog vremena brzinom kretanja samog posmatrača, bila je akauzalitet. Dogadjaje koji su se dogodili kasnije, po ovoj novoj teoriji bilo je moguće videti pre, to jest, spoznati posledicu pre njenog uzroka. Kao glavnog informatora kosmičkih zbivanja Ajnštajn je označio svetlost i postulirao konstantnost i konačnost njene brzine u vakuumu.
Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela Kanta da su vreme i prostor apriorne forme ljudskog iskustva. I budući da nema ni jednog fizičkog sistema u kosmosu koji apsolutno miruje, a svetlost se kreće odredjenom konstantnom brzinom, posmatrači na svim fizičkim sistemima koji se kreću brzinama različitim od svetlosti imaće svoje karakteristično lokalno vreme. Tako ni jedan od njih neće objektivno percepirati dogadjaje, već samo relativno. Koristeći radove čuvenog irskog matematičara Hamiltona, Ajnštajn je stvorio takav sistem izračunavanja stvarnih parametara fizičkih dogadjaja, koji su prevazilazili varijante subjektivnih utisaka i matematički tačno opisivali realnost.
U Opštoj teoriji relativnosti objavljenoj 1919. Godine Ajnštajn je pomoću tenzorskog računa i pretpostavke o zakrivljenosti prostora uspeo da zameni Njutnov pojam sile i izračuna putanju planete Merkur oko Sunca tačnije nego li da je koristio Keplerove zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije.
U svom čuvenom ”epistemološkom defektu”, na samom početku Opšte teorije relativnosti, Ajnštajn pokazuje mogućnost da se kugla koja miruje spljošti bez primene ikakve sile, samo na osnovu pretpostavke o brzom rotiranju druge kugle na kojoj je posmatrač koji prati proces. Zakrivljenjem prostora i uvodjenjem tako zvanih svetskih linija kretanja on je uspeo da dobije ubrzanje tela samom promenom pravca kretanja, bez dodatnog impulsa. Takodje, izjednačavanjem inercione i gravitacione mase on je objasnio lebdenje nebeskih tela t.j. njihovu dinamičku ravnotežu bez koncepcije sile, samo na osnovu zakona akcije i reakcije. Samu materiju Ajnštajn je smatra prostorno vremenskim dogadjajem. Čuvena je njegova kritika Njutnove koncepcije odeljenosti apsolutnog vremena, apsolutnog prostora i grube materije: ”Ako bi smo iz kosmosa izbacili svu materiju, ne bi u njemu ostali ni vreme ni prostor”.
Treći pristup razumevanju fizičke realnosti bio je Teslin. Oslanjajući se na radove Faradeja i Aragoa, s jedne, i Galvanija i Volte sa druge strane, Tesla je na osnovu Helmholcove teorije akustičkih rezonatora i modifikovanog modela etra Lorda Kelvina, uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u eksperimentima davala zapanjujuće rezultate. Njegov glavni aksiom bio je ”da celokuna energija jednog fizičkog sistema potiče iz spoljne sredine”. Po njemu, ekscitacija, odnosno medjusobna komunikacija fizičkih sistema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, t.j. na simultanom oscilovanju delova sistema. Smatrao je da se koncept etra nikako ne može izbeći u fizici, jer se materija i prostor ne mogu apsolutno razdvojiti. Elektricitet je za Teslu bio fluidna supstancija obdarena moći percepcije i svešću. U matematici bio je pobornik realističkih gledišta, po kojima postoji identitet matematičkih i fizičkih objekata, odnosno postvarenost matematike. U načinu postavljanja problema uzor mu je bio grčki mehaničar Arhimed, koji je tvrdio ”da vreme treba izbaciti iz fizike” kao suvišan pojam. (Još u devetnaestom veku naučnici Hajnrih Hertz i D” Alamber pokušali su da stvore teorijsku fiziku bez pojma sile, ali je taj pokušaj okončan neuspehom; ruski naučnik N.A. Kozirev bio je u tome daleko bolji, ali ni njegova teorija nije dovedena do stepena mikro-eksperimenta, tj. laboratorijske primene. Substitucija sile principom delovanja samog vremena u fizici je i dalje nerešen problem.)
Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se isključivo u otkrivanju dubinskih zajedničkih karakteristika fizičkih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. Primer za to je njegov kompleksni elektromagnetski oscilator – Kula Vordenklif, (izgradjena na Long Ajlendu kod Nju Jorka 1901-5), kojom je mogao da uspostavi zajedničko vibriranje jonosfere i planete Zemlje. I u matematici i u fizici Tesla je bio pristalica strogog determinizma. Iz njegovog realističkog shvatanja matematike proističe da se fizički proces može ne samo matematički opisati, nego u potpunosti izraziti i kontrolisati. Kontrola procesa po Tesli vrši se predvidjanjem, a tačno predvidjanje omogućava tempirano upravljanje, t.j. svesno izazivanje budućih dogadjaja. Ova njegova teorijska pozicija sasvim je suprotna teoriji relativiteta, po kojoj je objektivna spoznaja nemoguća, već se stvarno stanje mora pretpostaviti na osnovu matematičkog opisa.
Razlike Tesle i Ajnštajna u stavovima o fizičkoj realnosti su fundamentalne:
- za Ajnštajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan;
- za Ajnštajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizičkoj realnosti, a za Teslu fizička realnost je univerzalna i prožima sve nivoe kosmičke egzistencije, t.j. spoznaja istine ne može se izbeći ni na koji način;
- za Ajnštajna svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmičke stvarnosti, a matematika je čist gnoseološki intrument kojim se ljudska empirija privodi fizičkoj realnosti; za Teslu, svet je jedinstven i materija koja proističe iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora;
- za Ajnštajna etar ne postoji kao stvarni entitet, već je to plod pogrešnih mišljenja kroz istoriju nauke; za Teslu etar je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u etru nastaje materija;
- za Ajnštajna sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljenošću, za Teslu sila je niz matematičkih operacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizičkog sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile, dok za većinu drugih naučnika, kao i za Ajnštajna, obrnuto, tj. sila ima matematički karakter;
- za Ajnštajna vreme je samo poredak dogadjaja, ne postoji kao fizički entitet, već se utvrdjuje merenjem od sistema do sistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizičke sisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar.
- Za Anštajna je najveća brzina u vakumu brzina svetlosti od 300.000 km/sec, za Teslu brzina elektromagnetskih talasa nije ograničena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu moguć trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distancu, a da brzina mehaničkih i električnih talasa kroz Zemlju uveliko prevazilazi Ajnštajnovu brzinu svetlosti u vakuumu.
U razgovorima sa prijateljima Tesla je često pobijao mnoge Ajnštajnove tvrdnje, najčešće onu o zakrivljenosti prostora. Smatrao je da je time povredjen zakon akcije i reakcije: “Ako se u prisustvu velikih gravitacionih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja”.
Ajnštajn je bio čovek čiste teorije a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajnštajn je Tesli čestitao njegov 75. rodjendan, ističući kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generatora i motora naizmenične struje, što su po svemu sudeći Teslina manje značajna otkrića.
. . .
Nastavak u sledećem tekstu … Teslina ideja Novog svetskog poretka
. . .
Tesla i Pupin od trvenja do mirenja.
Sam tekst nema mnogo veze sa ovim postom, ali mislim
da je interesantan.
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Igra-pokvarenih-telefona.sr.html
Postoji verzija pomirenja Pupina i Tesle pukovnika Milosa Tosica, vojnog atasea kraljevine Jugoslavije godine 1935.Puk. Tosic bio je predsednik Udruzenja Albanskih boraca kada mi je ispricao PRAVU VERZIJU pomirenja, koju sam objavio u Amsterdamu, na holandskom 1987,g, u caospisu BRES. Kada sam osnovao TESLIANU,javila se gospodja Jankovic sa svojom verzijom,koju sam takodje stampao kao njen licni tekst. U pomenutom tekstu objavljenom u kulturnom dodatku politike, Zeljko Saric je bez navodjenja izvora i bez navoda, kao svoj, preneo od reci do reci poslednje dve strane teksta Vidosave Jankovic: Tesla i Pupin prema porodicnim secanjima, originalno objavljenog u casopisu TESLIANA, br. 2-3, str. 10-11, g.1994. Pretpostavljam da je ovo najnovija akcija nasih vlasti da Zeljka Sarica, inace zeta kriminologa Zike Aleksica, postave za novog direktora Teslinog Muzeja. Alal vera , sluzbo !!!!
[…] Nastavak u sledećem tekstu … Treći put u fizici – put Nikole Tesle […]
Velimire svaka CAST NA ISTKRENOM TRUDU…POSTUJEM VAS ISKRENO!!!!!!!!!!!IMALI NeGDE NEKIH PREDAVANJA?A PRIMETIO SAM DA JE ZBOG VASE ISKRENOSTI …MOZDA?UKINUT ATLANTIS…JER STE REKLI „KOD VAS NEMA CENZURE“KAD ONO BAS IMA.STETA,BAS VELIMIRE MOJ!!!!!!!!!!!
Dragi prijatelju Skulja,
trenutno je kod nas sve zabranjeno… samoubilacka autocenzura, a ja se spremam za predavanje na Lomonosovu u oktobru mesecu o Novom konceptu simultanosti zasnovanom na kritici specijalne teorije relativnosti… stalno je sadasnjost i moja matematika za to je nula i tacka…Ajnstajn tvrdi da se od tacke do tacke u prostoru vreme razlikuje, ali to nije tacno, ako iz beograda krenem u kragujevac u dva sata, i putujem dva sata, kada dodjem u kragujevac bice 4 sata u kragujevcu, ali koliko ce u to9m trenutku biti sati u beogradu ? naravno isto 4 sata, i prema tome 4-4=0…sadasnjost je konstatno nula JER JE VREME NEZAVISNO OD KRETANJA TELA…
Poštovani profesore,
Da li ste upoznati sa sadržajem knjige „Souls of distortion awakening – a convergence of science and spirituality“ Jan Wicherink-a (hrvatski prevod „Budjenje duša distorzija – konvergencija znanosti i duhovnosti“.
Pošto sam laik za veći deo naučno-stručno izrečenog sadržaja, zanima me Vaše mišljenje o saopštenim „istinama“ i realnosti i osnovanosti teorija koje imaju dodira sa Teslinim radom.
http://www.soulsofdistortion.nl/download/soda.pdf
Ono što mi vidimo od svemira je suštinski osnovni matriks koji se sastoji od elektromagnetnih talasa koji se svi u opadajućim skalarnim vrednostima implodiraju u ono što mi vidimo kao materiju. Sam matriks se sastoji od geometrije protkanih trajnih struktura koji su zarotirani ovim talasima. Kada se svi ovi talasi poređaju u grupe i uklope jedan u drugi, od ekstremno dugih do ultrakratkih dužina, sve postane međusobno povezano – galaksije, planete, molekuli, atomi i subatomske čestice iz plazme. Plazma je zato „nulta tačka energije“ i čitav svemir je tako ispunjen energijom.
Ovaj implodirajući kovitlac mi posredno, kao u ogledalu, vidimo u kadi sa vodom kada izvučemo čep. Tada se stvori vorteks koji privlači sve u sebe. On ne nastaje zato što s Zemlja okreće, nego zato što se energija uvrće. I to čini energija u čitavom svemiru. Ovaj vorteks usisava materiju i stvara fenomen koji se naziva gravitacija.
Ruski naučnici su ovo nazvali poljima implodirajuće elektromagnetne energije i ta polja uvrtanja se nazivaju torziona polja. Talas koji se uvija u nultu stojeću tačku energije je torzioni talas. A nulta tačka energije se nalazi u svemiru gde sićušne čestice pulsiraju na jedva primetnoj frekvenciji.
Zahvaljujući ovim trodimenzionalnim geometrijskim formama koje prave molekuli onoga što nazivamo materija, ti molekuli su u stanju da rezoniraju (odjekuju) u skladu sa energijom univerzuma (nulte tačke energije) jer ih ta energija na sićušnoj ultravisokoj frekvenciji stalno „zasipa“, pa ih tako naučnici u Rusiji nazivaju i pasivnim generatorima torzionog polja.
S obzirom na ovu energetsku povezanost, pobuđivanjem energetskih talasa u jonosferi mogu se ovi energetski vorteksi stvarati i ubrzavati, čime oni povlače ka sebi sve veću količinu energije, pri čemu se ona transferiše od energetskih talasa veoma visoke frekvencije do talasa veoma niske frekvencije. Ono što je važno jeste da se sve pokreće od energije koja postoji u plazmi od nulte tačke energije.
Tako je Nikola Tesla zaključio da radioaktivni elementi, kao što je to radijum, imaju specifičnu strukturu koja koncentriše ovu energiju nulte tačke i onda je emituju na drugačijoj talasnoj dužini. Ako bi se ovi radioaktivni elementi na neki način mogli zaštititi od dejstva talasa koji dolaze iz svemira, oni ne bi pokazivali znake radioaktivnosti, jednostavno bili bi isključeni sa energetskog napajanja. Da li neka specifična frekvencija doprinosi radioaktivnosti radijuma, za sada je za nas laike tajna. I to je verovatno neko već otkrio. Jer ako se ona eliminiše, nema radioaktivnosti.
Ali, kvantna fizika nas uči da su atomi ovakvih čestica nabijeni energijom koja se oslobađa raspadanjem njihovog atomskog jezgra i to raspadanje može da traje milionima godina. Nažalost, čitava nauka o energiji je vekovima u raljama jezuitskih mozgova. Zato se nemojte čuditi što na snimcima koje je mesec dana nakon havarije nuklearne elektrane u Fukušimi, koje su ljudi napustili, i dalje opstaju žive i zdrave domaće životinje – koje će umreti od gladi, a ne od radijacije. Jer mnogo je misterija oko radijacije, toliko da se skoro svaki čovek logično zapitao kako se monstrumi koji pune vojna skladišta širom sveta atomskim oružjem ne plaše za svoje živote. Ako se zemlja stotinu puta može uništiti nagomilanim atomskim oružjem, koju korist ovo bratstvo ima od toga?
Odgovor je: ne plaše se jer znaju neke stvari koje mi obični smrtnici ne znamo ili smo pogrešno naučeni. A oni mogu prodavati i maglu, kao što nam prodaju novac (običan papir), a uzimaju vrednu imovinu i rad kao zalog. I tretiraju nas kao svoje robove.
PROFESORE VELIMIRE IMATELI VI DA DODATE NESTO NA OVAJ TEKST…POZDRAV
Dragi Skulja,
znam za taj tekst potpisan imenom Ivona Živković…mislim da je to pseudonim nekoga iz ruskog opereativnog centra, koji nas gura u Evroazijsku uniju…nema za nas ni Evrope ni NATO-a
Mnogi ljudi od nauke do sada dotakli su po koje zrno istine ali su imali mnogo više zrna promašaja verujući da su baš na tim poljima dosegli nešto značajno.
Ovde pominjani naučnici i njihove teorije, hteli mi ili ne, ostaće sa onim sićušnim delićima saznanja koja su se već do sada pokazala isprtavnim. Sve ostalo će biti samo naša želja da su bili u pravu.
Da bi se došlo do parcijalnih ili saznanja pojedinih delova na nivou MEVP (Mateije,Energije,Vremena i Prostora) neophodno je posmatrati na sve to sa pozicije celine.
Ako se ima u obzir da je Fizički svet kreiran postupno po nivoima, počev od najvišeg Eteričnog Sveta pa naniže preko Mentalnog, Kauzalnog, Astralnog pa tek onda Fizički svet i to tako što je spajana duhovna Svetlost datih vibracija (talasnih dužina) sa duhovnim Zvukom datih talasnih dužina te da je sa svakim kaskadnim spuštanjem vibracija kreiran niži svet ali uvek tako da su dva pomenuta talasna kretanja spajana sa trećim tzv. neutralnim, koje je poput lepka jer je to sila ljubavi koja je samo izražena u različitim oblicima, onda se može, ali tek onda sagledavati pravi put i način da se pronikne u tajnu kreiranja, funkcionisanja i opstajanja MEVP.
Ma koliko zanosno izgledale sve one pretpostavke pomenutih i nepomenutih dosadašnjih naučnika to su tako sićušna i nedovolja saznanja da nije više isplativo zadržavati se na njima.
Pomenuti svetovi nikako nisu razdvojeni i odsečeni ili bez uticaja jedni na druge pa otuda nastojanje čoveka da prodre u suštinu MEVP neće dati zadovoljavajuće rezultate sve dok čovek (naučnik) ne otkrije ove uzajamne unutarnje veze.
Pogledajmo samo deo toga što može i laik uočiti za šta nije potrebno nikakvo naučno saznanje. Učilo se da vetrovi nastaju kretanjem vazduha usled temperaturnih razlika pa ni dan danas nikome ne pada na pamet da se pita da li je to stvarno tako. Ustvari, vetrovi, naročito „vrtložni cikloni“ koji usisavaju i podižu ogromne težine rušeći sve pred sobom nastaju pokrenutim energetskim kretanjima sa prvog narednog tzv. Astralnog Sveta.
Što je još gore čovek ne sagledava da je on uzrok ovakvim i mnogim sličnim dogadjanjima.
Takodje se učilo da voda ima svoj kružni tok u prirodi pa tako nastaju izvori slatke vode…. Niko ne može ni da nasluti da MEVP ima mnogo veći kružni tok uključujući i svetove iznad Fizičkog sveta. Zato će naučnicima u velikim akceleratorima stalno nestajati bez traga a onda se nepredvidivo ni od kuda pojavljivati…
Ma koliko nam nauka delovala fascinantnom ona se još nije ni probudila a da bi se probudila nauka neophodno je da čovek prvo sagleda i spozna svoju pravu prirodu i shvati da je na prvom mestu ekspanzija svesti gde je svest duhovna veličina a nikako intelektualna.
Tek pošto svet sagleda na kom polju je prioritetnije poraditi malo više i pošto u tome donekle uspe, moći će da razvije i svoju nauku ali i ekonomiju.
Danas imamo i naučni i ekonomski i svaki drugi kolaps zato što čovek današnjice odbija da otkrije svoju pravu prirodu i svoj pravi smisao, svrhu i cilj postojanja.
Najvažnija dimenzija u svim svetovima je duhovnost odnosno ljubav kao jedina nepromenljiva vezujuća sila svih svetova.
Kda se u tome uspe onda ćemo moći otkriti nove načine putovanja supra-fizičkim nivoom i kretati se brzinama koje nadmašuju i Ajnštajnovu i Teslinu brzinu.
Kao dečak pet godina bio sam zaljubljenik u otkrića Nikole Tesle a kasnije i same nauke (još uvek mi je bliska i draga) ali uvek treba da bude ono prvo na prvom mestu.
Uostalom, da li se neko pita zašto su baš uspešni naučnici imali duboke crte duhovnog u sebi koje ljudi vide kao „istočnjačko“, „metafizičko“…
Sve što je kreirano kreirano u svim nižim svetovima kreirano je od duhovne Svetlosti i Zvuka koji su dvojni aspekt te Velike i nepoznate Reči Boga koja je poznata pod desetina drugih imena a koja je u ovim prostorima najpoznatija kao Sveti Duh.
Da bi napredovala nauka neophodno je da čovek nadraste strah kojeg su mu usadile minule religije i neodgovarajuću pobožnost.
Onda kada čovek prestane da postavlja granice izmedju nauke i same suštine života te izmedju svojih misli, reči i dela i dogadjaja koje proživljava tada će čovek početi da lagano postaje gospodarem svog života i znalački će živeti život.
Isključivost se mora ostaviti iza sebe.
Lepo je napajati se uspesima i dostignućima drugih pre nas ali je naš zadatak da iskoračimo koji korak napred.
@Louis
„Da bi napredovala nauka neophodno je da čovek nadraste strah kojeg su mu usadile minule religije i neodgovarajuću pobožnost.„
A gde vi to vidite da se ljudi od nauke plasi bilo cega ? Odavno su oni presli sve granice koje je postavila religija , pa i one koje je postavio zdrav razum..
`