Zlatko Šćepanović
I posle Tita, Tito.
Bi-Bi-Si engleska nacionalna medijska mreža je prošle godine povodom godišnjice smrti Josipa Broza Tita (preminuo 4 Maja 1980 godine) navela, na englesko ironičan način, u jednom svom komentaru da je Jugoslavija imala uticaj koji je nadmašivao njenu veličinu i da je sa „uspehom huškala supersile jedne protiv drugih“ i bila jedan od lidera Pokreta nesvrstanih.
. . .
Danas je pak Dan Mladosti, praznik proleća i života, ustoličen u znak sećanja na pomenutog državnika i njegov jak kult ličnosti, praznik koji se još do pre 30-ak godina slavio širom Srbije i tadašnje Jugoslavije u znak ljubavi prema rodjenju predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zemlje koje više nema, dan kada je voljom te iste države „rodjen“ najveći sin naroda i narodnosti SFRJ i njen maršal Josip Broz Tito.
Ne deli nas mnogo istorijskog vremena od doba u kome je Tito živeo i u kome smo svakog 25 maja proslavljali njegov rodjendan kao Dan Mladosti ili Dan cveća, otuda i kasnije Kuća cveća, njegov grob i mauzolej. Mnogi od nas su živeli u to doba, učestvovali u sletu i nosili štafetu, rodjendanski poklon naroda i narodnosti SFRJ za Josipa Broza Tita. I bilo nam je svima veselo tog dana, znali smo da nas čeka susret omladine i vojske na stadionu JNA, masovne koreografije i gimnastičke vežbe, i naravno predaja štafete od strane istaknute omladinke voljenom Titu, sa sve zakletvom.
Kao u starim paganskim vremenima i plemenima, tako su i komunisti stvorili slet i Dan Mladosti u Beogradu kao kolektivni izraz podrške plemena svom poglavici u vreme promene godišnjih doba, u vreme bujanja i vegetacije, u periodu godine koji je najviše ispunjen optimizmom i životom, sve kao svojevrsni narodni simbol obnavljanja i regeneracije onoga što traje i ne menja se, što večitog predsednika Tita, što države sastavljenje od različitih naroda.
Mnogo je napisano o Titu, što istinito a što romantično, preuveličano i mitomanski, ili pak krajnje tendenciozno, konspirativno i potpuno izmišljeno. Za života je imao mnogo manje neprijatelja nego posle smrti, za života su ga stranci cenili i voleli, domaći plašili i voleli, a u trenu smrti su ga svi iskreno oplakali, da bi ga njegovi sunarodnici nedugo nakon smrti potpuno satanizovali, valjda razočarani krajem bajke u kojoj su živeli. I ma kako da se neko trudio da iskreno i pošteno opiše njegov harizmatičan i kontroverzan lik i njegovo delo, on nekako uvek izmiče potpunom sagledavanju. Jer, Tito je za života bio pomalo tajanstven, ali komunikativan i srdačan političar sklon dogovorima, zbog čega je postao globalni mit i prepoznatljiv gradjanin i političar sveta, svojevrsna politička celebrity. Svi u svetu su znali ko je Tito, elegantni državnik u belom, hedonista i šarmer, blizak velikima i malima, i državnik koji je od svoje zemlje stvorio cenjenu državu, iako je u njegovoj zemlji postojala i oštra diktatura komunista i zatvor – ostrvo za političke neistomišljenike Goli otok, i politička cenzura, i ugnjetavanje Crkve i veroispovesti, i umanjena ljudska prava i ozbiljna državna vojna doktrina, koja je jednu zemlju od 20 miliona stanovnika držala stalno pod borbenom gotovošću i stvarala stalnu tenziju za susedne zemlje. Danas izgleda nestvarno da je takva zemlja, neuskladjena sa globalnim političkim standardima i vladavinom ljudskih i političkih prava, mogla postojati bez problema pod okriljem Evrope. I još biti cenjena.
Ne bi na ovom mestu ulazili u njegovu ličnost, ko je on bio u stvari, trostruki špijun Kominterne, Engleske obaveštajne službe i CIA-a, ili pak papin super tajni agent, veliki majstor masona, podmetnuta i zamenjena osoba koje je preuzela tudji identitet, niti ćemo ulaziti u njegovo delo i uticaj na svet; u stvaranje pokreta Nesvrstanosti ili organizovanja Samoupravljanja i mekog komunizma, jer značaj njegovog delovanja je toliki da ga sigurno niko sa ovih prostora neće skoro ponoviti. Želimo samo da se podsetimo na današnji dan i podstaknemo diskusiju. U prilogu ostavljamo link za jedan klip sa dočeka Tita u Koreji i dva dokumentarca, jedan režimski film iz SFRJ-a i jedan američki dokumentarac o Titu.
.
Lična sećanja, cveće i susret sa Titom
Sećam se susreta sa Titom. Jednom prilikom kada je u poseti bio italijanski predsednik Sandro Pertini, u ime pionira Beograda predavao sam cveće Titu i gostu iz Italije. Išao sam u osnovnu školu Ćirilo i Metodije i moje odeljenje je pod čeličnom upravom ambiciozne nastavnice Mire Prnjić bilo proglašeno za najbolje u gradu. Iz Skupštine grada ili čega već, tražili su od naše škole i mog odeljenja da pošalju pionira i pionirku da budu „cvećari“. Izabrani smo pogrešnim sticajem okolnosti, kako će vreme i ovaj blog naknadno pokazati, drugarica Zorica i ja. Mislim da je greška bila sa mnom, s obzirom da sam od tada postao svojeglav i sklon odbijanju ulaska u SKOJ, KPJ i ostale narodne organizacije. Od tog doba i postoji moja ljubav ka baštovanstvu, klasičnoj muzici, dobroj hrani i cveću. I onih Štulićevih 88 ruža u mom snu i u mojoj bašti. Ništa nije slučajno.
Sećam se da smo imali problema da se u brzini lepo obučemo, znate sve ono po soc kodeksu tog vremena: plave pantalone, bela košulja, crvena marama i partizanska kapa. I sećam se da su momci sa dva crna Audi 100 limuzine došli po nas i odveli nas u dvor.
Moja drugarica iz odeljenja Zorica Jovanović je predala cveće Pertiniju a ja Titu. Zapamtio sam ga kao niskog, punačkog i opuštenog gospodina, lepo preplanulog, blagog stiska ruke. Sećam se da dok smo sedeli u holu Dvora, i čekali da se završi svečani ručak Tita sa gostom, da je za vreme ručka svirala ozbiljna muzika. To mi se tada jako dopalo, taj prefinjeni stil. Bili smo stidljivi i odbili smo da se pridružimo ručku, iako su nam iz obezbedjenja govorili kako su neke preprelice i jarebice na repertoaru. Nije dete tada znalo ni šta su prepelice, a kamoli jarebice. Sada se kajem, duboko se kajem što sam propustio ručak sa dva legendarna predsednika, neprocenjiv promašaj. Inače, primetio sam u svom karakteru jednu zanimljivu osobinu, vrlo potanko pamtim gde sam, šta i kako jeo. I sigurno bih zapamtio šta je sve tada bilo na repertoaru, što bi bila vredna gradja za knjigu Emigrantski kuvar našeg kolege Dejana Novačića.
Sve u svemu, ostao mi je utisak da sam bio pri nekom važnom i uticajnom mestu i ljudima, to je bilo nedvosmisleno, samo kada se setim onih ljudi u tamnim odelima i bezizražajnim licima. No i pored peha sa ručkom, sudbina mi je bila ponovo naklonjena. Drugi put sam imao šansu da vidim Tita kada je moja srednja Gradjevinska škola dobila poziv da učestvuje u sletu i Danu Mladosti. Prijavio sam se i vežbao neko vreme, vodjen ljubavlju a ne razumom, jer mi je tadašnja simpatija takodje vežbala za slet, pa sam hteo i ja. No, taj ljubavni zanos prema mladoj omladinki me je potpuno dekoncetrisao, nisam nikako mogao da se uskladim sa ostalima igračima na vežbama, stalno sam mašio pokrete i koreografiju, pa sam zbog stida odustao od učešća u sletu. Šteta. Sećam se da su naši drugari i drugarice bili strašno ponosni i da su svi bili važni zbog kostima i patika koje su dobili.
Proleće je. Vreme je da se obnovimo i regenerišemo. Ovog puta bez Tita i mladosti, ali sa cvećem.
. . .
MARSAL JOSIP BROZ TITO: Welcome to Korea
httpv://www.youtube.com/watch?v=Ru642KUH-Ds&feature=related
. . .
Tito-istorija o Titu
httpv://www.youtube.com/watch?v=T5Zz9C80HLc&feature=related
. . .
Josip Broz TITO biography 1/5
httpv://www.youtube.com/watch?v=nCJJYIpb-4w&feature=related
Zar nitko nije pogledao film o Međugorju osim što je automat? Ateisti = automati rekao je S.V. i stvarno tako izgleda.
Ma zarad drugih, ne zarad tebe, jer shvatam da u nekim godinama čovek ne da nema snage da prizna da je pogrešio u poimanju sveta i prostora, nego se još većma trudi da istrajava u tome.
Znam i zašto moraš po svome, ali to je već druga nauka, neka druga psiho analiza. Ti nastavi po svome, možda dobiješ neki džeparac od onih 1% vladalaca sveta, što im glorifikujes i marketinški promovišeš robovlasnički kapitalizam, pljujući po svemu što je opasnost po tih 1% vladalaca. Ipak, kao mera ljudskog dostignuća, tj. civlizacijskog trenutka, mogućnost da neko ko ne razume zašto je socijalizam humaniji sistem od kapitalizma, koji se i dokazao kao takav kod nas (smešna je konstatacija da smo mi, eks Juga, eksperiment – jer kad bi Zlatko AND company ljubimo sve što ljubi i Obama, znali koliko je novca taj vrli zapad uložio da sruši Jugu, možda bi mu se misli još malo više smućkale od nelogičnosti), dobije informacije i od onih koji ne žele da budu zombi Zlatko, vatreni obožavaoci Obame i Merkel Companije zvane EU, prozborimo po neku.
Naravno, kada nemate sistem vrednosti koji bi hvalili, jer se pokazuje u celom svetu da je to trulo i više robovlasnički nego ljudski, onda je simpa kuditi sistem vrednosti koji nudi CIA i Soroš, kapital. Pametnom je onda jasno kom sistemu vrednosti treba težiti.
Dragoslave, znam da imam puno istomišljenika, ali znam i to da je to prošlost i da se neke stvari na ovim prostorima više neće ponoviti. To su prije svega radnička prava. Jedna naša radio stanica ima svakog tjedna emisiju u kojoj obespravljeni radnici iznose primjere svoje ozakonjene tragedije. Meni to zvuči kao da nam sudbinu kroji lady Macbeth. A o mržnji koja vlada između raznih slojeva stanovništva da i ne govorimo. Svi bi htjeli neke privilegije bez imalo suosjećanja za one koji ih nemaju i malo je vjerojatno da će ih ikada ostvariti.
I, da ne bi bilo zabune, ja ne mislim da je Jugoslavija bila savršena, ali ni roditelji nam nisu bili savršeni, a ipak ne dozvoljavamo da zlonamjernici po njima pljuju. A najmanje oni koji su daleko lošiji od njih. Ne znam što bi mi se moglo dogoditi da me netko uspije uvjeriti da je bolje što živimo u rasulu, beznađu i bez perspektive, okruženi lažnim blještavilom i sveopćim grabežom, nego radino, pošteno i skromno.
Verovatno druže Dragoslave niste na ovom sajtu ili negde drugde čitali Dejana Novačića i njegove tekstove o Jugi i jugonostalgiji. Toplo preporučujem da pročitate, evo link ka jednom od njih:
http://www.bastabalkana.com/2009/10/jugonostalgija-istorija-bolesti/
Znate, da je u Jugi bilo tako dooobro, milioni njih se ne bi odselilo za vreme njenog trajanja u neke kapitalističke Nemačke, Austrije, Švajcarske, Amerike i td, već bi sedeli kući i propovedali marksizam i lenjinizam, upakovan u titoizam bratstva i jedinstva :-)
Neozbiljno ste počeli sa komentarisanjem, pa nema smisla ni da vam ozbiljno odgovaram koliko je i šta bilo trulo u državi Titovoj. Ono što vi pamtite je virtuelna realnost klimoglavaca kojima je bio obezbedjen standard i posao, samo pod uslovom da ne misle svojom glavom, da ne budu autentični u mišljenju, a kamoli u govoru.
Za one koji su bili hrabri i naivni da kažu nešto drugačije od „usvojenog mišljenja“ postojali su ljudi u dugim kožnim mantilima. Naravno, vi ih niste upoznali jer ste držali pesnicu na čelu dok ste pevali „Druže Titi mi ti se kunemo“, i tu je sva razlika izmedju vas i onih „nevidljivih stradalnika“ očitovana. Vi ste mislili ispravno i lepo živeli, dok su pogrešni mislioci bili negde po kazamatima ili u izbeglištvu.
Svako je platio svoju cenu, neko u savesti, neko u batinama i progonima.
Moram samo nešto da kažem, iako smo na ove teme već mnogo puta: U Titovo vreme je bar bilo onih koji su imali šta da kažu i čemu da se usprotive,postojala je ta autentičnost mišljenja o kojoj govorite,a bogme je postojala i Kultura.Da li je bilo trulo ili ne, najbolje se može videti u poređenju sa ovim što je danas,kada je sve „dozvoljeno“ a ničega nema,ponajmanje vere i religioznosti.
Svi koji su do vere i Boga držali,držali su bez obzira na komunizam i Titove zabrane,a da se živelo bolje, pa živelo se, i to neuporedivo.Čovek je čoveku ipak bio čovek,ne sećam se izgladnele bose dece po ulicama gradova,a to je za mene najbolji pokazatelj kvaliteta nekog društva. Ako mi danas možemo da ignorišemo sve veći broj dece koja žive napuštena od roditelja po ulicama,hraneći se na kontejnerima, i ne činimo ništa, mi smo jedna velika propast, i moralno i ideoliški, i kako god hoćete, i ne vredi nas ni komentarisati.
Toga nije bilo u Titovo doba, i zbog toga, ako ni zbog čega drugog mu skidam kapu.
A da li je bio ruski špijun ili nemački agent, pa jeste nešto od toga sigurno, ali se čini da je za nas više činio no svi ovi naši srpski rodoljubi.
Ovaj web magazin je pre 5 godina počeo tekstom o tome šta bi Švedjani uradili da žive u Srbiji, da li bi od nje napravili Švedsku ili Srbiju.
Švedsku naravno,
Stvar je u ljudima i elitama koje ih vode. Slovenci su iz ex Jugoslavije izašli bogatiji i sredjeniji, iako su iz komunizma ušli u kapitalizam. Nikada im nije bilo bolje od 1992 do 2008 u istoriji. Tek ih je kriza od 2008 malo smirila.
Tako da je priča o Jugoslaviji kao idealnom modelu za naše narode samo puko lamentiranje nad prošlošću. Tek je raspad SFRJ pokazao mudrost i moralnost koju su nacije stvarno imale.
O moj Bože, nitko te i ne spominje, uvijek je kriv netko drugi.
Ne sjećaju se ni oni koji nisu mučeni od toga režima i petokrake zbog imena Isusova, pod zemljom su, Bože moj jeli itko ikad nešto o tome čitao? Ja sam govorila kako je meni bilo u blažoj varijanti i svim mojima.
„Ne živi čovjek samo o kruhu, nego o svakoj Riječi koja izlazi iz Božjih usta!“ Mt 4,4.
http://www.dobripastir.com/index/index.php/clanci-iz-rheme/plodovi-itanja-boje-rijei
A to što se danas kopa po kontejnerima to je do ostataka komunjara koji su na vlasti i bezbožnika, svi su bili u petokrakama, a nekima su očevi upadali i na konjima sa petokrakom u katedralama, a na vlasti su. Jedite i pijte a kad dođe dan Gospodnji nemojte vikati Gospodine Gospodine jer će kazati Bog da vas ne poznaje.
Tko brani totoizam i Jugu taj govori protiv Boga i točka, to bi svaki vjernik kršćanin trebao znati. Ja stvarno ne znam jeli netko prespavao povijes ili istoriju, možda u istoriji toga nije bilo ali u povijesti i više. Ajme meni, zločincu skidati kapu koji je toliko ljudi pobijo.
Ovako, iskreno, u Hrvatskoj se uopće ne vode ove teme, nema ih, došli su vam „Hrvati“ jugonostalgičari na ove stranice, čemu Zlatko pišete o ovim temama, zločince ignoriramo kao i đavle, jednostavno ne pišemo o tome. Tko još piše o Titu u Jugoslaviji?
Ne želim replicirati, ignoriram, gadi me se veličanje nekoga tko je bio sotonin sluga. Ljudi jeste li vi normalni, kod nas se prijetilo otkazima tko ne ode u Partiju i tko ide u crkvu bio je pod povećalom, doušnici u firmi. Ah…Bože moj, zašto su te ostavili?
Pa pa svima, i pomolite se Titi prije spavanja. Danas i njegova unuka ima isto petokraku na čelu, jadna, teško joj je i jako loše živi spram ostalih.
Kopa li Titova unuka po kontejnerima? A koliko se blamira na televiziji, ajme..i to o Golom otoku.
Pa pogledajte malo šire komentare a posebno izdvajam ovaj drugari:
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/438528/Titova-unuka-Snimicu-film-o-dedi/komentari#ostali
@luka : snimi i kako je mog dedu poslao na goli otok! snimi i kako je moj deda sa sesnest godina bio na sremskom frontu zbog ideja tvog dede. snimi i sta je radio sa srbima u dijaspori… snimi i to kako su moji baba i deda slavili slavu u mraku da niko ne zna…
Svi jugonostalgičari bi trebali imati državu na Golom otoku, možda bi se tada obratili na koljenima Bogu. Jer ne bi mogli spavati po noći. Možda bi im se i maršal ukazao.
Tko ide u crkvu nema što braniti Tita.
„Ja sam Gospodin Bog tvoj nemaj drugih bogova uz mene.“
„Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo.“
A svima reče: Tko hoće ići za mnom, neka se odreče samoga sebe, neka uzme na se svoj križ svaki dan i neka tako ide za mnom. Jer tko hoće spasiti svoj život, izgubit će ga; a tko izgubi svoj život zbog mene spasit će ga. Jer što koristi čovjeku ako dobije sav svijet, a izgubi samoga sebe i propadne? Tko se stidi mene i mojih riječi, toga će se stidjeti i Sin Čovječji, kad dođe u svojoj slavi, Očevoj i svetih anđela.( Lk 9, 23-27)
Pokoj vječni daruj Gospodine svim onima koji su umrli za tebe i slijedili te.
„Nijedan sluga ne može služiti dvojici gospodara. Ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će uz jednoga prianjati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.“ (Lk 16,1-13)
Što bi rekao S.V. tko ima uši taj čuje….adios.
Ovo je bilo za vejrnike, a nevjernici, ateisti, njima i onako nije važno jer je tamo netko umro, neka je pića i igara, i pun stomak. Boga nema, jeli tako ateisti, pa vam život nije ni važan?
Svako ko je ikada bio na vlasti morao je zaprljati ruke, to je prosto priroda vlasti takva..a ovi današnji su grđi i gori hiljadu puta, samo to hoću da kažem.Jer Tito je imao Goli otok, i to je bila javna stvar,niko mu to ne može skinuti sa savesti…ali ovo što se dešava danas mnogo je bezočnije i poganije,i ima širi front uništenja, samo što to nažalost mnogi ne vide..
Nisam pristalica niti jednog oblika uređenja društva koje smo do sada imali prilike da vidimo, jer nijedan ne vodi brigu o čoveku.Apsurd je svoje vrste da se ipak najviše brige o pojedincu vodilo u tom Titovom socijalizmu,apsurd nad apsurdima, ali tako je.
Imam mnogo prijatelja u Sloveniji,po kojeg i u Hrvatskoj, i svi bi se do jednog vratili u tu „lošu“ Titovu Jugu…
O veri…moji su svi u sred Bosne slavili slave i poštovali sve crkveno,i nikada im niko na vrata nije zakucao zbog toga.Ali verujem da ima i drugačijih iskustava…kao što i danas imamo apsolutnu slobodu u svemu, a nikada porobljeniji i izgubljeniji nismo bili.