Zlatko Šćepanović
I posle Tita, Tito.
Bi-Bi-Si engleska nacionalna medijska mreža je prošle godine povodom godišnjice smrti Josipa Broza Tita (preminuo 4 Maja 1980 godine) navela, na englesko ironičan način, u jednom svom komentaru da je Jugoslavija imala uticaj koji je nadmašivao njenu veličinu i da je sa „uspehom huškala supersile jedne protiv drugih“ i bila jedan od lidera Pokreta nesvrstanih.
. . .
Danas je pak Dan Mladosti, praznik proleća i života, ustoličen u znak sećanja na pomenutog državnika i njegov jak kult ličnosti, praznik koji se još do pre 30-ak godina slavio širom Srbije i tadašnje Jugoslavije u znak ljubavi prema rodjenju predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zemlje koje više nema, dan kada je voljom te iste države „rodjen“ najveći sin naroda i narodnosti SFRJ i njen maršal Josip Broz Tito.
Ne deli nas mnogo istorijskog vremena od doba u kome je Tito živeo i u kome smo svakog 25 maja proslavljali njegov rodjendan kao Dan Mladosti ili Dan cveća, otuda i kasnije Kuća cveća, njegov grob i mauzolej. Mnogi od nas su živeli u to doba, učestvovali u sletu i nosili štafetu, rodjendanski poklon naroda i narodnosti SFRJ za Josipa Broza Tita. I bilo nam je svima veselo tog dana, znali smo da nas čeka susret omladine i vojske na stadionu JNA, masovne koreografije i gimnastičke vežbe, i naravno predaja štafete od strane istaknute omladinke voljenom Titu, sa sve zakletvom.
Kao u starim paganskim vremenima i plemenima, tako su i komunisti stvorili slet i Dan Mladosti u Beogradu kao kolektivni izraz podrške plemena svom poglavici u vreme promene godišnjih doba, u vreme bujanja i vegetacije, u periodu godine koji je najviše ispunjen optimizmom i životom, sve kao svojevrsni narodni simbol obnavljanja i regeneracije onoga što traje i ne menja se, što večitog predsednika Tita, što države sastavljenje od različitih naroda.
Mnogo je napisano o Titu, što istinito a što romantično, preuveličano i mitomanski, ili pak krajnje tendenciozno, konspirativno i potpuno izmišljeno. Za života je imao mnogo manje neprijatelja nego posle smrti, za života su ga stranci cenili i voleli, domaći plašili i voleli, a u trenu smrti su ga svi iskreno oplakali, da bi ga njegovi sunarodnici nedugo nakon smrti potpuno satanizovali, valjda razočarani krajem bajke u kojoj su živeli. I ma kako da se neko trudio da iskreno i pošteno opiše njegov harizmatičan i kontroverzan lik i njegovo delo, on nekako uvek izmiče potpunom sagledavanju. Jer, Tito je za života bio pomalo tajanstven, ali komunikativan i srdačan političar sklon dogovorima, zbog čega je postao globalni mit i prepoznatljiv gradjanin i političar sveta, svojevrsna politička celebrity. Svi u svetu su znali ko je Tito, elegantni državnik u belom, hedonista i šarmer, blizak velikima i malima, i državnik koji je od svoje zemlje stvorio cenjenu državu, iako je u njegovoj zemlji postojala i oštra diktatura komunista i zatvor – ostrvo za političke neistomišljenike Goli otok, i politička cenzura, i ugnjetavanje Crkve i veroispovesti, i umanjena ljudska prava i ozbiljna državna vojna doktrina, koja je jednu zemlju od 20 miliona stanovnika držala stalno pod borbenom gotovošću i stvarala stalnu tenziju za susedne zemlje. Danas izgleda nestvarno da je takva zemlja, neuskladjena sa globalnim političkim standardima i vladavinom ljudskih i političkih prava, mogla postojati bez problema pod okriljem Evrope. I još biti cenjena.
Ne bi na ovom mestu ulazili u njegovu ličnost, ko je on bio u stvari, trostruki špijun Kominterne, Engleske obaveštajne službe i CIA-a, ili pak papin super tajni agent, veliki majstor masona, podmetnuta i zamenjena osoba koje je preuzela tudji identitet, niti ćemo ulaziti u njegovo delo i uticaj na svet; u stvaranje pokreta Nesvrstanosti ili organizovanja Samoupravljanja i mekog komunizma, jer značaj njegovog delovanja je toliki da ga sigurno niko sa ovih prostora neće skoro ponoviti. Želimo samo da se podsetimo na današnji dan i podstaknemo diskusiju. U prilogu ostavljamo link za jedan klip sa dočeka Tita u Koreji i dva dokumentarca, jedan režimski film iz SFRJ-a i jedan američki dokumentarac o Titu.
.
Lična sećanja, cveće i susret sa Titom
Sećam se susreta sa Titom. Jednom prilikom kada je u poseti bio italijanski predsednik Sandro Pertini, u ime pionira Beograda predavao sam cveće Titu i gostu iz Italije. Išao sam u osnovnu školu Ćirilo i Metodije i moje odeljenje je pod čeličnom upravom ambiciozne nastavnice Mire Prnjić bilo proglašeno za najbolje u gradu. Iz Skupštine grada ili čega već, tražili su od naše škole i mog odeljenja da pošalju pionira i pionirku da budu „cvećari“. Izabrani smo pogrešnim sticajem okolnosti, kako će vreme i ovaj blog naknadno pokazati, drugarica Zorica i ja. Mislim da je greška bila sa mnom, s obzirom da sam od tada postao svojeglav i sklon odbijanju ulaska u SKOJ, KPJ i ostale narodne organizacije. Od tog doba i postoji moja ljubav ka baštovanstvu, klasičnoj muzici, dobroj hrani i cveću. I onih Štulićevih 88 ruža u mom snu i u mojoj bašti. Ništa nije slučajno.
Sećam se da smo imali problema da se u brzini lepo obučemo, znate sve ono po soc kodeksu tog vremena: plave pantalone, bela košulja, crvena marama i partizanska kapa. I sećam se da su momci sa dva crna Audi 100 limuzine došli po nas i odveli nas u dvor.
Moja drugarica iz odeljenja Zorica Jovanović je predala cveće Pertiniju a ja Titu. Zapamtio sam ga kao niskog, punačkog i opuštenog gospodina, lepo preplanulog, blagog stiska ruke. Sećam se da dok smo sedeli u holu Dvora, i čekali da se završi svečani ručak Tita sa gostom, da je za vreme ručka svirala ozbiljna muzika. To mi se tada jako dopalo, taj prefinjeni stil. Bili smo stidljivi i odbili smo da se pridružimo ručku, iako su nam iz obezbedjenja govorili kako su neke preprelice i jarebice na repertoaru. Nije dete tada znalo ni šta su prepelice, a kamoli jarebice. Sada se kajem, duboko se kajem što sam propustio ručak sa dva legendarna predsednika, neprocenjiv promašaj. Inače, primetio sam u svom karakteru jednu zanimljivu osobinu, vrlo potanko pamtim gde sam, šta i kako jeo. I sigurno bih zapamtio šta je sve tada bilo na repertoaru, što bi bila vredna gradja za knjigu Emigrantski kuvar našeg kolege Dejana Novačića.
Sve u svemu, ostao mi je utisak da sam bio pri nekom važnom i uticajnom mestu i ljudima, to je bilo nedvosmisleno, samo kada se setim onih ljudi u tamnim odelima i bezizražajnim licima. No i pored peha sa ručkom, sudbina mi je bila ponovo naklonjena. Drugi put sam imao šansu da vidim Tita kada je moja srednja Gradjevinska škola dobila poziv da učestvuje u sletu i Danu Mladosti. Prijavio sam se i vežbao neko vreme, vodjen ljubavlju a ne razumom, jer mi je tadašnja simpatija takodje vežbala za slet, pa sam hteo i ja. No, taj ljubavni zanos prema mladoj omladinki me je potpuno dekoncetrisao, nisam nikako mogao da se uskladim sa ostalima igračima na vežbama, stalno sam mašio pokrete i koreografiju, pa sam zbog stida odustao od učešća u sletu. Šteta. Sećam se da su naši drugari i drugarice bili strašno ponosni i da su svi bili važni zbog kostima i patika koje su dobili.
Proleće je. Vreme je da se obnovimo i regenerišemo. Ovog puta bez Tita i mladosti, ali sa cvećem.
. . .
MARSAL JOSIP BROZ TITO: Welcome to Korea
httpv://www.youtube.com/watch?v=Ru642KUH-Ds&feature=related
. . .
Tito-istorija o Titu
httpv://www.youtube.com/watch?v=T5Zz9C80HLc&feature=related
. . .
Josip Broz TITO biography 1/5
httpv://www.youtube.com/watch?v=nCJJYIpb-4w&feature=related
Drago mi je zbog ovog Vašeg svjedočanstva, dajte malo objavite o tim svojim mučenicima za vjeru, ima ih i u katoličkoj crkvi koji su bili proganjani i mučeni i ubijani, a o pravoslavnima svarno ne znam ništa. Kod nas su od partijaca bili mnogi proganjanji a Titova je bila partija.I partizani su ubijali vjernike, sviđalo se to nekome ili ne, i sami znate da su imali ateistički nazor.Svaka čast obrani od okupatora ali su radili puno lošega. I ovdje je Tito zaboravljen odavno. Nema jugoslovena. Doduše ima nekih malih skupova, gdje ono, u Kumrovcu su imali skup u jako malom broju.
Iznenadilo me je ponovno otvaranje teme Tita, Jovanke, njihove istorijske uloge. Moj stav je poznat od ranije, jer je ova tema još iz 2011. godine.
Martina, ja sam budala koja žali za Jugoslavijom. Ne radi se o mladosti, odnosno mladim, lepim i bezbrižnim godinama. Kad sagledate rezultate onog i sadašnjeg perioda u svim sferama i oblastima šta dobijate? Jedino možete da se slobodno posvetite veri i tu je kraj. Od ekonomski jake, socijalno pravedne, ugledne, bezbedne zemlje spali ste na bankrot države u kojoj je mala grupa lopova i hoštaplera, pod parolom demokratije, tranzicije i privatne ekonomije prigrabila enormna bogatstva, uz istovremeno osiromašenje ostatka naroda, koji se bukvalno bori za osnovne uslove za život.. Da li postoji bilo koji segment ovog društva (tu mislim na sve države bivše Jugoslavije) koji funkcioniše na zadovoljavajući način?
Osnova svakog društva je civilizovano uredjenje, u čemu se ljudi razlikuju od životinja. A civilizacija podrazumeva skup pravila ponašanja i adekvatnu kontrolu da se ta pravila poštuju, jer samo tako se obezbedjuju uslovi za život svakoga dostojan čoveka. Ako ne funkcioniše zakonodavna, izvršna i sudska vlast, odnosno ako su pod direktnim uticajem malog broja „demokratski“ izabranih onda je to dno, na kome smo, i evo već 25 godina ne možemo da se podignemo na površinu.
Svaki naredni dan, umesto da donosi boljitak, sve više urušava sve sisteme. Uvek sam se pitao – zar je moguće da ti koji su na vlasti ne mogu ili ne znaju da primene osnovne ekonomske mere i zakonitosti da bi ekonomiju države doveli bar na nivo od pre 25 godina. Onda sam shvatio da znanja ima dovoljno, ali da to nije cilj. Verovatno je i cilj apela premijera za dve godine stiskanja zuba (kako reče Brakus…niti imam vremena, a ni zuba…) da se dokusuri započeto, i preostala bogatstva u EPS, poljoprivredi, telekomunikacijama i sl. predju u privatno vlasništvo, što će označiti i definitivni kraj Srbije.
Zlatko, nije Tito zaboravljen. Naprotiv, sve je više onih koji uočavaju jasnu razliku života nekad i sad, i često ga pominju. Medjutim, ne postoji ni pojedinac ni organizovana grupa koji mogu da naprave promenu. Prodali su se sindikati, od vojske je ostao samo vojni orkestar, mladi su još mladi i neorganizovani, u zdravstvu su najveće p…., prosveta slaba, stariji bez posla i penzija.
I do daljneg ostajemo na dnu.
@ Aleksandar Zlatar
E vala si se iskuk’o, svaka ti čast. Neka si izbacio to iz sebe. Nije tebi lako…
Zlatko, dali ste Vi išta svatili što sam ja rekla? Zašto ja ne žalim za Jugoslavijom, vi nigdje niste spomuli pravo svakoga da ima svju vjeroispovijest i da niti jedan režim ne može i ne smije gospodariti nad nečijim osobnim opedjeljenjem. Varate se ako mislite da je u Jugoslaviji sve bilo dozvoljeno, „radilo se u tišini“ a nas kao djecu u psnovnoj i srednjoj školi su maltetirali svi oni koju su veličali Jugoslaviju i KPJ. Vama je to bilo dobro? Vama je bilo dobro da vas se uvijek ucjenjuje jer niste u Partiji? Vama nije smetlao da Vam netko dođe doma i kaže „Što slavite Božić“, nećeš dobiti mjesto na poslu itd… nažalost moj otac Vam to ne može reći jer je mrtav. Zato ja govorim. I neću šutjeti.
Voljela bih uistinu da se ovdje javi i neki pravoslavac i da kaže jeli i on imao takvih problema a možda i gorih.
Srdačan pozdrav
Jugoslavija je mračno doba ateizma i terora nad onime koji je htio reći, da ja slavim Božić i vjerujem u Isusa Krista i idem na nedjeljnu misu.
Jedno svjedočanstvo: Kada sam ispovijedila „zakletvu Titu“ kao pionir maleni što sam ju MORALA dati, lebdila sam kao pero iza ispovijedi i plakala. Naravno da to neće shvatiti onaj koji nije vjernik. Mi smo se zavjetovali idolu pored dragog Boga, pa koje su to sve bile riječi idolopoklonstva drugu titu. „Mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo“. I ono obećenje pionira Titu, ne sjećam se više uopće ali zvuči kao da je zlatno tele tvoj Bog. Tko me je pitao jeli hoću ili neću, morao si.
Zamisli da se ja danas moram kleti predsjedniku bilo kojemu u ovoj državi? Neki su kod kuće na zidu imali sliku Tita i uvijek se gledao tko to nema sliku Tita ….mora da je neki antielement. mi nikada nismo kačili na zid ni Tite ni Tuđmane ni bilo koje ljude, nemam čak ni slike roditelja po zidovima, ja to ne volim. Imam raspelo. Za fotografije imam album.
Kao daijete nisam sve to razumjela, bilo mi je jako naporno biti dijete, danas razumijem. Nažalost dogodio se rat, kažem nažalost zbog svih mrtvih, ali na sreću konačno sloboda po pitanju vjere. Imamo druge demone, jednog smo se oslobodili a sad se borimo sa tisuću drugih, pobačaji, homosekusalci, političari….no bar mogu bez straha otići u crkvu i hoće li me netko vidjeti.
U toj Jugi, Aleksandar, moga oca su uhvatile komunjare Srbi, skinuli ga do gola i namazali paradajzom i tako osramotili samo zato jer je ministrirao u katoličkoj crkvi, i to je Jugoslavija, ali vama ateistima bitno je samo materijalno ali ne i duhovno. Tito je zločinac za mene. Možda on nije radio zla osobno ali je imao ljude za to. I imao je režim kao najveće zlo.
Ja ne znam kako je to u Srbiji danas, ali ovdje u Hrvatskoj te nitko krivo ne gleda ako ideš na misu, crkve su krcate i običnim danom. Ateisti su u manjini ali i na vlasti.Na vlasti su sami bezbožnici i lijevo i desno.
Martina, nisam baš najbolje shvatio da baš meni upućujete pitanje:
Zlatko, dali ste Vi išta svatili što sam ja rekla? Zašto ja ne žalim za Jugoslavijom, vi nigdje niste spomuli pravo svakoga da ima svju vjeroispovijest i da niti jedan režim ne može i ne smije gospodariti nad nečijim osobnim opedjeljenjem. ….
Ako je stvarno upućeno meni a ne godn Zlataru, nemam komentar :-)
@Niko
Izgleda da si zalutao u Baštu Balkana, krećući se nasumično po netu u potrazi za kul informacijama, slikama i pametnim komentarima istomišljenika, istog uzrasta, obrazovanja i interesovanja. Bolje se zadrži na fejsu ili tviteru, uz selfije ili strava snimke sa jutjuba. Mislim da ti ovde nije mesto, Bašta nije na tvom nivou.
@Martina
Ono što ti nazivaš mračnim dobom ateizma i terora u Jugoslaviji – vreme socijalizma (socijalno humanijeg društva) je u stvari zabrana mešanja crkve u zvaničnu politiku i uredjenje države. Ti imaš loše iskustvo jer se kod tebe očigledno sve vrti oko vere i verovanja, čak u tolikoj meri da je sve drugo u drugom planu. Mali je broj onih koji su razmišljali na taj način u to vreme. Mnogo veći broj je onih koji su u tom sistemu imali normalan život, a kojima vera nije bila priroritet.
Danas si zaštićena i evropskom konvencijom i ustavom i garantovana su ti sva prava veroispovesti, ali živiš u društvu daleko siromašnijem i duhovno i materijalno, gde su mnogi na rubu egzistencije i nikakva im vera ne može pomoći.
@Zlatko, oprostite, dva Z greška, komentar je bio upućen g. Zlataru
@Zlatko, oprostite, dva Z greška, komentar je bio upućen g. Zlataru, stvarno sam se zabunila, uopće nisam ni mislila na Vas, oprostite mi.
@Aleksandar, griješiš. Kad sam bila dijete bila sam tek u povojima vjere da tako kažem, samo sam primala što mi roditeljli kažu. Danas vjerujem da je to bilo ispravno. Jer sam dohvatila dubinu duhovnoga, ne mislim se sad hvalisati, samo kažem, da se u vjeri raste pa nikako nije tako jaka vjera bila na početku ali sam nastojala biti poslušna i roditeljima i vjeri i nisam ništa loše nalazila u tome.
Ma nemam ja samo loše iskutvo ja sam tek zrno pijeska, voljela bih da se još netko javi ali ljudi se boje valjda i danas, sjećam se da je jedan Srbin pravoslavac na nekoj temi isto se malo okuražio i napisao što su prolazili ali ne znam koja je to tema bila, možda isto neka o Titu, treba pogledati u pretraživač.
Aleksandar, nije sve drugo u drugom planu. Snaga dolazi od Krista i za ovo u drugom planu. Pa ako baš hoćeš i mi smo u to vrijeme imali normalan život u smislu materijalnog, pripadali smo srednjoj klasi valjda. Dobro smo živjeli, ne mogu reći. Nismo bili gladni. Kad je rat počeo onda smo i bili gladni i toga se sjećam. Da danas živimo u jednoom nehumanom svijetu, slažem se, i više nemamo nego imamo, materijalno, može nas se deložirati, mogu nam sutra stići ovrhe, doći će prvo od odvratne HRT, to je takvo smeće od njih, kao žandari upadaju u kuće…nemam riječi …da se ne zadržavam na njima, da teško se živi, više se preživljava.Kupuje se najjeftinije. Svaki dan se razočaram, naiđem na nešto dobro i toga više nema, npr. srpki jogurt Moja kravica i Imlek, i dođem u dvije trgovine i više nema. A bilo je jeftino i dobro.Srpska stvar košta 8 kuna a hrvatska 16 a nije uopće bolja, to je istina.
Pitam se što bi falilo da su nam sva ta prava bila zagarantirana i u socijalizmu? To je bilo teško?
No to je sad stvarno glupo pitanje jer i rat nije počeo zbog toga. Sam kažeš da se dobro živjelo pa zaista ne znam čemu je bil potrebno da rat i počne ali i to je sad stvarno glupo pitanje.
Žao mi je što misliš da vjera ne može pomoći. u krivu si, vjera je pokretač u čovjeku. Kad imaš vjeru imaš nadu ne objesiš se nego vjeruješ u vječnost a i za života ti se mogu neka „zemaljska“ vrata otovoriti. Nemaš to iskustvo pa pričaš napamet.