Zlatko Šćepanović
I posle Tita, Tito.
Bi-Bi-Si engleska nacionalna medijska mreža je prošle godine povodom godišnjice smrti Josipa Broza Tita (preminuo 4 Maja 1980 godine) navela, na englesko ironičan način, u jednom svom komentaru da je Jugoslavija imala uticaj koji je nadmašivao njenu veličinu i da je sa „uspehom huškala supersile jedne protiv drugih“ i bila jedan od lidera Pokreta nesvrstanih.
. . .
Danas je pak Dan Mladosti, praznik proleća i života, ustoličen u znak sećanja na pomenutog državnika i njegov jak kult ličnosti, praznik koji se još do pre 30-ak godina slavio širom Srbije i tadašnje Jugoslavije u znak ljubavi prema rodjenju predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zemlje koje više nema, dan kada je voljom te iste države „rodjen“ najveći sin naroda i narodnosti SFRJ i njen maršal Josip Broz Tito.
Ne deli nas mnogo istorijskog vremena od doba u kome je Tito živeo i u kome smo svakog 25 maja proslavljali njegov rodjendan kao Dan Mladosti ili Dan cveća, otuda i kasnije Kuća cveća, njegov grob i mauzolej. Mnogi od nas su živeli u to doba, učestvovali u sletu i nosili štafetu, rodjendanski poklon naroda i narodnosti SFRJ za Josipa Broza Tita. I bilo nam je svima veselo tog dana, znali smo da nas čeka susret omladine i vojske na stadionu JNA, masovne koreografije i gimnastičke vežbe, i naravno predaja štafete od strane istaknute omladinke voljenom Titu, sa sve zakletvom.
Kao u starim paganskim vremenima i plemenima, tako su i komunisti stvorili slet i Dan Mladosti u Beogradu kao kolektivni izraz podrške plemena svom poglavici u vreme promene godišnjih doba, u vreme bujanja i vegetacije, u periodu godine koji je najviše ispunjen optimizmom i životom, sve kao svojevrsni narodni simbol obnavljanja i regeneracije onoga što traje i ne menja se, što večitog predsednika Tita, što države sastavljenje od različitih naroda.
Mnogo je napisano o Titu, što istinito a što romantično, preuveličano i mitomanski, ili pak krajnje tendenciozno, konspirativno i potpuno izmišljeno. Za života je imao mnogo manje neprijatelja nego posle smrti, za života su ga stranci cenili i voleli, domaći plašili i voleli, a u trenu smrti su ga svi iskreno oplakali, da bi ga njegovi sunarodnici nedugo nakon smrti potpuno satanizovali, valjda razočarani krajem bajke u kojoj su živeli. I ma kako da se neko trudio da iskreno i pošteno opiše njegov harizmatičan i kontroverzan lik i njegovo delo, on nekako uvek izmiče potpunom sagledavanju. Jer, Tito je za života bio pomalo tajanstven, ali komunikativan i srdačan političar sklon dogovorima, zbog čega je postao globalni mit i prepoznatljiv gradjanin i političar sveta, svojevrsna politička celebrity. Svi u svetu su znali ko je Tito, elegantni državnik u belom, hedonista i šarmer, blizak velikima i malima, i državnik koji je od svoje zemlje stvorio cenjenu državu, iako je u njegovoj zemlji postojala i oštra diktatura komunista i zatvor – ostrvo za političke neistomišljenike Goli otok, i politička cenzura, i ugnjetavanje Crkve i veroispovesti, i umanjena ljudska prava i ozbiljna državna vojna doktrina, koja je jednu zemlju od 20 miliona stanovnika držala stalno pod borbenom gotovošću i stvarala stalnu tenziju za susedne zemlje. Danas izgleda nestvarno da je takva zemlja, neuskladjena sa globalnim političkim standardima i vladavinom ljudskih i političkih prava, mogla postojati bez problema pod okriljem Evrope. I još biti cenjena.
Ne bi na ovom mestu ulazili u njegovu ličnost, ko je on bio u stvari, trostruki špijun Kominterne, Engleske obaveštajne službe i CIA-a, ili pak papin super tajni agent, veliki majstor masona, podmetnuta i zamenjena osoba koje je preuzela tudji identitet, niti ćemo ulaziti u njegovo delo i uticaj na svet; u stvaranje pokreta Nesvrstanosti ili organizovanja Samoupravljanja i mekog komunizma, jer značaj njegovog delovanja je toliki da ga sigurno niko sa ovih prostora neće skoro ponoviti. Želimo samo da se podsetimo na današnji dan i podstaknemo diskusiju. U prilogu ostavljamo link za jedan klip sa dočeka Tita u Koreji i dva dokumentarca, jedan režimski film iz SFRJ-a i jedan američki dokumentarac o Titu.
.
Lična sećanja, cveće i susret sa Titom
Sećam se susreta sa Titom. Jednom prilikom kada je u poseti bio italijanski predsednik Sandro Pertini, u ime pionira Beograda predavao sam cveće Titu i gostu iz Italije. Išao sam u osnovnu školu Ćirilo i Metodije i moje odeljenje je pod čeličnom upravom ambiciozne nastavnice Mire Prnjić bilo proglašeno za najbolje u gradu. Iz Skupštine grada ili čega već, tražili su od naše škole i mog odeljenja da pošalju pionira i pionirku da budu „cvećari“. Izabrani smo pogrešnim sticajem okolnosti, kako će vreme i ovaj blog naknadno pokazati, drugarica Zorica i ja. Mislim da je greška bila sa mnom, s obzirom da sam od tada postao svojeglav i sklon odbijanju ulaska u SKOJ, KPJ i ostale narodne organizacije. Od tog doba i postoji moja ljubav ka baštovanstvu, klasičnoj muzici, dobroj hrani i cveću. I onih Štulićevih 88 ruža u mom snu i u mojoj bašti. Ništa nije slučajno.
Sećam se da smo imali problema da se u brzini lepo obučemo, znate sve ono po soc kodeksu tog vremena: plave pantalone, bela košulja, crvena marama i partizanska kapa. I sećam se da su momci sa dva crna Audi 100 limuzine došli po nas i odveli nas u dvor.
Moja drugarica iz odeljenja Zorica Jovanović je predala cveće Pertiniju a ja Titu. Zapamtio sam ga kao niskog, punačkog i opuštenog gospodina, lepo preplanulog, blagog stiska ruke. Sećam se da dok smo sedeli u holu Dvora, i čekali da se završi svečani ručak Tita sa gostom, da je za vreme ručka svirala ozbiljna muzika. To mi se tada jako dopalo, taj prefinjeni stil. Bili smo stidljivi i odbili smo da se pridružimo ručku, iako su nam iz obezbedjenja govorili kako su neke preprelice i jarebice na repertoaru. Nije dete tada znalo ni šta su prepelice, a kamoli jarebice. Sada se kajem, duboko se kajem što sam propustio ručak sa dva legendarna predsednika, neprocenjiv promašaj. Inače, primetio sam u svom karakteru jednu zanimljivu osobinu, vrlo potanko pamtim gde sam, šta i kako jeo. I sigurno bih zapamtio šta je sve tada bilo na repertoaru, što bi bila vredna gradja za knjigu Emigrantski kuvar našeg kolege Dejana Novačića.
Sve u svemu, ostao mi je utisak da sam bio pri nekom važnom i uticajnom mestu i ljudima, to je bilo nedvosmisleno, samo kada se setim onih ljudi u tamnim odelima i bezizražajnim licima. No i pored peha sa ručkom, sudbina mi je bila ponovo naklonjena. Drugi put sam imao šansu da vidim Tita kada je moja srednja Gradjevinska škola dobila poziv da učestvuje u sletu i Danu Mladosti. Prijavio sam se i vežbao neko vreme, vodjen ljubavlju a ne razumom, jer mi je tadašnja simpatija takodje vežbala za slet, pa sam hteo i ja. No, taj ljubavni zanos prema mladoj omladinki me je potpuno dekoncetrisao, nisam nikako mogao da se uskladim sa ostalima igračima na vežbama, stalno sam mašio pokrete i koreografiju, pa sam zbog stida odustao od učešća u sletu. Šteta. Sećam se da su naši drugari i drugarice bili strašno ponosni i da su svi bili važni zbog kostima i patika koje su dobili.
Proleće je. Vreme je da se obnovimo i regenerišemo. Ovog puta bez Tita i mladosti, ali sa cvećem.
. . .
MARSAL JOSIP BROZ TITO: Welcome to Korea
httpv://www.youtube.com/watch?v=Ru642KUH-Ds&feature=related
. . .
Tito-istorija o Titu
httpv://www.youtube.com/watch?v=T5Zz9C80HLc&feature=related
. . .
Josip Broz TITO biography 1/5
httpv://www.youtube.com/watch?v=nCJJYIpb-4w&feature=related
@Magda Štos @Diana
Mislio sam da sam usamljen u nekim stavovima, medjutim drago mi je da ima i drugih koji isto ili slično rezonuju. Istina je da veličamo onaj period jer je svaki naredni bio sve gori, a kao što ste pomenule da je bolje – stara Juga bi polako otišla u zaborav.
@Diana
Parada nas je malo „podigla“ ali je to daleko i od vodja i od vizije, na žalost. Čini mi se da ih je Putin poredjao i rekao – održaćete paradu, proslaviti oslobodjenje Beograda, prestati sa prekrajanjem istorije uvodjenjem četništva na mala vrata (ne zaboravite da su se do juče naše „slavne vodje“ šetale po Ravnoj gori i nosile kokarde na čelu), dobićete para ali da se zna gde je svaki dolar utrošen, jasno i glasno ćete naglasiti vezu Srbije i Rusije.
Magda govorite u svoje ime ali ne i u moje, pa nema „nije istina“, zar trebam ovdje ostaviti, gradu, ulicu i firmu, kada bih ostavila možda bi Vam bilo jasnije malo.
Pa meni je drago da nisam taj Hrvat kao i vi. Uostalom ja sam katolkinja a za Vas ne znam.Ni jedan normalan katolik to ne bi želi, Jugoslaviju, Jugoslaviju žele ateisti, komunjare i vjernici na papiru, pa što god Vi mislili o meni. Mi nismo išli od Božića do božića na misu nego redovito.Vidim da Vam otac nije držao do vjere pa je i svecima radio, nije ni čudo da „nije istina“.
Ne želim s Vama nastavljati razgovor uopće, pun mi je kufer izdajnika i vjere i jugonotalgičara. Idite u Kumrovec. Nije istina da je moj tata bio mučen od tog vašeg režima, nosite se od mene svi.
Nije istina, nije istina, majko mila, sa ovakvima poput vas ni kavu ne bih popila. Povraća mi se.
Bolje mi je i u ovakvoj Hrvatskoj jer sam „slobodna“ nego robovati zlatnim teletima u Jugi, i klanjati se rogatom u petokraki. Tito je bio zlo. Doviđenja.Koliko je ljudi zbog njega umrlo.
Pravi vjernik nosi svoj križ i ljubi svoju zemlju makakva bila. Ne ljubi ju zbog odvratnih političara nego jer živiš tu. Poštovaš tuđe i živiš tu. Ako mi se ne sviđaju političari, još više volim svoju zemlju, a za njih se mogu jedino moliti. A žaliti neću nikada za Jugoslavijom. Tko zna kako bi nam danas bilo, vama ateistima dobro a nama vjernicima ….Jeste Vi magda ikada čuli za Međugorje i progon one dječice i fra zovke i vjernika, ma o čemu vi pričate NIJE ISTINA NIJE ISTINA….. fuj, samo to mogu reći. Kad mi Srbin digne tlak u nekoj temi ne zamjeram mu, ali kad mi netko ovako laže i to još „moj“….jadno brate, nije ni čudo kako nam je. Ali meni će uvijek bit dobro.
Magda lažeš za mene lažeš. „Mi smo Titovi Tito je naš“ to je tvoj Bog.
Diana, ni ti nemaš blage veze. Katolik živi vjeru, u tome je razlika. Na papiru ima puno katolika, možemo vidjeti da nekima smeta i ova molitva protiv pobačaja ispred bolnica. Bogu hvala, eto izmoljeno je, Sveti Duh bolnica, liječnici neće raditi pobačaje, ne želi, ni jedan. Vidjeli smo da ova molitva smeta političarima,svi napadaju Crkvu, a i vas dvije, takve gluposti trabunjate, pravi vjernik je na strani Crkve a ne protiv nje. A protiv ste, jer je crkva bila proganjana u Jugoslaviji pa vi govorite što hoćete, hoćete popis mučki ubijenih svećenika i ljudi, ima na internetu, o jadnih li vjernika, Bože moj…gasim ovo da ne gledam dalje laži koje bljujete, SRAMOTA! Ja imam jednu riječ za takve. Izdajnici crkve i domovine. Diana, da ste pravi vjernik divili biste se ekumenskoj molitivi protiv pobačaja a ne nekoj paradi.
Čudi me da Magda iz Zagreba, Diana isto? Niste nikada ovo vidjele i čule
http://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/93554-misterij-zvan-tito-komunisticki-zlocinac-diktator-bravar-klavirist-obavijen-velom-tajne.html
A ovo sam sada našla, baš zanimljivo
posebno si pogledajte zadnju rečenicu
http://www.erepublik.com/en/article/dvi-istine-o-josipu-brozu-titu-1941944/1/20
Toliko,mislila sam popiti kavu za noćni rad ali mi je skočio adrenalin.
Za slijepice jugonostalgičarke, žalosno brate da se zovete katolikinjama, jeste li vi ikada slušali propovijed o tome?
http://hr.wikipedia.org/wiki/Jugokomunistički_zločini_nakon_završetka_Drugog_svjetskog_rata
hoćete i popis svećenika i imena ljudi?
Ja ne mogu vjerovati, sebi ne mogu doći od laži koje vam sotona šapće, pa komu vi služite? A vjernice, o jadne li vjere.
A svakako si i ovo pogledajte, jeste li uopće čule za Goli otok?
http://hr.metapedia.org/wiki/Jugoslavenski_konclogori
Hoćete još?
http://hr.wikipedia.org/wiki/Blaženi_Miroslav_Bulešić
http://hr.wikipedia.org/wiki/Blaženi_Miroslav_Bulešić
Fra Lucijan Kordić, OFM,Mučeništvo Crkve u Hrvatskoj lijepo Vam piše na stranici 184.
http://hrcak.srce.hr/file/160995
i za vas dvije VJERNICE, dajte poslušajte fra Jozu što je rekao o tom režimu, nadam se da znate gdje je Međugorje.
http://www.youtube.com/watch?v=whmqKAIXSpg
Toliko.
Ja sam gledala ovaj film u kinu kao studentica i plakala sam, pogledajte si, tako je to bilo….
a pored mene je jedan idiot cijelo vrijeme filma žvakao žvakaću i bio potpuno bez emocija…
Preporučujem svima da vidite muke po miliciji.
Ja sam gledala ovaj film u kinu kao studentica i plakala sam, pogledajte si, tako je to bilo….
a pored mene je jedan idiot cijelo vrijeme filma žvakao žvakaću i bio potpuno bez emocija…
Preporučujem svima da vidite muke po miliciji.
https://www.youtube.com/watch?v=j9rmOFOTvmY
I još nešto, ako niste pogledale film, nemojte ni komentirati, „Bog ne postoji u Jugoslaviji“, i „Tito ih je odavno trebao iskorijeniti“, kako kaže drug sekretar gamad nepatriotsku…
Film nije izmišljotina tako je bilo. Svi vi koji branite Jugoslaviju i Tita pogledajte ga.
Tito to je Jugoslavija, i Jugoslavija to je Tito.