Zlatko Šćepanović
I posle Tita, Tito.
Bi-Bi-Si engleska nacionalna medijska mreža je prošle godine povodom godišnjice smrti Josipa Broza Tita (preminuo 4 Maja 1980 godine) navela, na englesko ironičan način, u jednom svom komentaru da je Jugoslavija imala uticaj koji je nadmašivao njenu veličinu i da je sa „uspehom huškala supersile jedne protiv drugih“ i bila jedan od lidera Pokreta nesvrstanih.
. . .
Danas je pak Dan Mladosti, praznik proleća i života, ustoličen u znak sećanja na pomenutog državnika i njegov jak kult ličnosti, praznik koji se još do pre 30-ak godina slavio širom Srbije i tadašnje Jugoslavije u znak ljubavi prema rodjenju predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zemlje koje više nema, dan kada je voljom te iste države „rodjen“ najveći sin naroda i narodnosti SFRJ i njen maršal Josip Broz Tito.
Ne deli nas mnogo istorijskog vremena od doba u kome je Tito živeo i u kome smo svakog 25 maja proslavljali njegov rodjendan kao Dan Mladosti ili Dan cveća, otuda i kasnije Kuća cveća, njegov grob i mauzolej. Mnogi od nas su živeli u to doba, učestvovali u sletu i nosili štafetu, rodjendanski poklon naroda i narodnosti SFRJ za Josipa Broza Tita. I bilo nam je svima veselo tog dana, znali smo da nas čeka susret omladine i vojske na stadionu JNA, masovne koreografije i gimnastičke vežbe, i naravno predaja štafete od strane istaknute omladinke voljenom Titu, sa sve zakletvom.
Kao u starim paganskim vremenima i plemenima, tako su i komunisti stvorili slet i Dan Mladosti u Beogradu kao kolektivni izraz podrške plemena svom poglavici u vreme promene godišnjih doba, u vreme bujanja i vegetacije, u periodu godine koji je najviše ispunjen optimizmom i životom, sve kao svojevrsni narodni simbol obnavljanja i regeneracije onoga što traje i ne menja se, što večitog predsednika Tita, što države sastavljenje od različitih naroda.
Mnogo je napisano o Titu, što istinito a što romantično, preuveličano i mitomanski, ili pak krajnje tendenciozno, konspirativno i potpuno izmišljeno. Za života je imao mnogo manje neprijatelja nego posle smrti, za života su ga stranci cenili i voleli, domaći plašili i voleli, a u trenu smrti su ga svi iskreno oplakali, da bi ga njegovi sunarodnici nedugo nakon smrti potpuno satanizovali, valjda razočarani krajem bajke u kojoj su živeli. I ma kako da se neko trudio da iskreno i pošteno opiše njegov harizmatičan i kontroverzan lik i njegovo delo, on nekako uvek izmiče potpunom sagledavanju. Jer, Tito je za života bio pomalo tajanstven, ali komunikativan i srdačan političar sklon dogovorima, zbog čega je postao globalni mit i prepoznatljiv gradjanin i političar sveta, svojevrsna politička celebrity. Svi u svetu su znali ko je Tito, elegantni državnik u belom, hedonista i šarmer, blizak velikima i malima, i državnik koji je od svoje zemlje stvorio cenjenu državu, iako je u njegovoj zemlji postojala i oštra diktatura komunista i zatvor – ostrvo za političke neistomišljenike Goli otok, i politička cenzura, i ugnjetavanje Crkve i veroispovesti, i umanjena ljudska prava i ozbiljna državna vojna doktrina, koja je jednu zemlju od 20 miliona stanovnika držala stalno pod borbenom gotovošću i stvarala stalnu tenziju za susedne zemlje. Danas izgleda nestvarno da je takva zemlja, neuskladjena sa globalnim političkim standardima i vladavinom ljudskih i političkih prava, mogla postojati bez problema pod okriljem Evrope. I još biti cenjena.
Ne bi na ovom mestu ulazili u njegovu ličnost, ko je on bio u stvari, trostruki špijun Kominterne, Engleske obaveštajne službe i CIA-a, ili pak papin super tajni agent, veliki majstor masona, podmetnuta i zamenjena osoba koje je preuzela tudji identitet, niti ćemo ulaziti u njegovo delo i uticaj na svet; u stvaranje pokreta Nesvrstanosti ili organizovanja Samoupravljanja i mekog komunizma, jer značaj njegovog delovanja je toliki da ga sigurno niko sa ovih prostora neće skoro ponoviti. Želimo samo da se podsetimo na današnji dan i podstaknemo diskusiju. U prilogu ostavljamo link za jedan klip sa dočeka Tita u Koreji i dva dokumentarca, jedan režimski film iz SFRJ-a i jedan američki dokumentarac o Titu.
.
Lična sećanja, cveće i susret sa Titom
Sećam se susreta sa Titom. Jednom prilikom kada je u poseti bio italijanski predsednik Sandro Pertini, u ime pionira Beograda predavao sam cveće Titu i gostu iz Italije. Išao sam u osnovnu školu Ćirilo i Metodije i moje odeljenje je pod čeličnom upravom ambiciozne nastavnice Mire Prnjić bilo proglašeno za najbolje u gradu. Iz Skupštine grada ili čega već, tražili su od naše škole i mog odeljenja da pošalju pionira i pionirku da budu „cvećari“. Izabrani smo pogrešnim sticajem okolnosti, kako će vreme i ovaj blog naknadno pokazati, drugarica Zorica i ja. Mislim da je greška bila sa mnom, s obzirom da sam od tada postao svojeglav i sklon odbijanju ulaska u SKOJ, KPJ i ostale narodne organizacije. Od tog doba i postoji moja ljubav ka baštovanstvu, klasičnoj muzici, dobroj hrani i cveću. I onih Štulićevih 88 ruža u mom snu i u mojoj bašti. Ništa nije slučajno.
Sećam se da smo imali problema da se u brzini lepo obučemo, znate sve ono po soc kodeksu tog vremena: plave pantalone, bela košulja, crvena marama i partizanska kapa. I sećam se da su momci sa dva crna Audi 100 limuzine došli po nas i odveli nas u dvor.
Moja drugarica iz odeljenja Zorica Jovanović je predala cveće Pertiniju a ja Titu. Zapamtio sam ga kao niskog, punačkog i opuštenog gospodina, lepo preplanulog, blagog stiska ruke. Sećam se da dok smo sedeli u holu Dvora, i čekali da se završi svečani ručak Tita sa gostom, da je za vreme ručka svirala ozbiljna muzika. To mi se tada jako dopalo, taj prefinjeni stil. Bili smo stidljivi i odbili smo da se pridružimo ručku, iako su nam iz obezbedjenja govorili kako su neke preprelice i jarebice na repertoaru. Nije dete tada znalo ni šta su prepelice, a kamoli jarebice. Sada se kajem, duboko se kajem što sam propustio ručak sa dva legendarna predsednika, neprocenjiv promašaj. Inače, primetio sam u svom karakteru jednu zanimljivu osobinu, vrlo potanko pamtim gde sam, šta i kako jeo. I sigurno bih zapamtio šta je sve tada bilo na repertoaru, što bi bila vredna gradja za knjigu Emigrantski kuvar našeg kolege Dejana Novačića.
Sve u svemu, ostao mi je utisak da sam bio pri nekom važnom i uticajnom mestu i ljudima, to je bilo nedvosmisleno, samo kada se setim onih ljudi u tamnim odelima i bezizražajnim licima. No i pored peha sa ručkom, sudbina mi je bila ponovo naklonjena. Drugi put sam imao šansu da vidim Tita kada je moja srednja Gradjevinska škola dobila poziv da učestvuje u sletu i Danu Mladosti. Prijavio sam se i vežbao neko vreme, vodjen ljubavlju a ne razumom, jer mi je tadašnja simpatija takodje vežbala za slet, pa sam hteo i ja. No, taj ljubavni zanos prema mladoj omladinki me je potpuno dekoncetrisao, nisam nikako mogao da se uskladim sa ostalima igračima na vežbama, stalno sam mašio pokrete i koreografiju, pa sam zbog stida odustao od učešća u sletu. Šteta. Sećam se da su naši drugari i drugarice bili strašno ponosni i da su svi bili važni zbog kostima i patika koje su dobili.
Proleće je. Vreme je da se obnovimo i regenerišemo. Ovog puta bez Tita i mladosti, ali sa cvećem.
. . .
MARSAL JOSIP BROZ TITO: Welcome to Korea
httpv://www.youtube.com/watch?v=Ru642KUH-Ds&feature=related
. . .
Tito-istorija o Titu
httpv://www.youtube.com/watch?v=T5Zz9C80HLc&feature=related
. . .
Josip Broz TITO biography 1/5
httpv://www.youtube.com/watch?v=nCJJYIpb-4w&feature=related
Kako je malo potrebno da neko pokaže svoje pravo lice – zatucano, netolerantno, histerično, puno mržnje, itd.itd. Svaka čast Martina, konačno si se postavila na pravo mesto. Ne zaslužuješ više nikakav dijalog.
Aleksandar, jesam li tebi nešto rekla, ja sam to rekla svojim katolkinjama a ti nisi ni katolik ni pravoslavac i ne miješaj se sa petkorakom ok? Ako si katolik onda znaš neke osnovne stvari, čiji si ti đavolji odvjetnik. Briši. Ni tvoje lice mi se ne sviđa na ovoj slici, ako je izgleda kao da viri iz pakla.
Nemoje se miješati, umiješao si se među vjernike, tako su se mješali i sekretari. Imali su svoje ljude. Vidi se da nisi ništa ni čitao ni gledao.
Tvoje lice mi je mnogo gadno. Adios, nemamo što razgovarati.
Aleksandar, puno mržnje? Pa ne znam tko je to pokazao. Otkud nekome pravo da meni i mojemu životu vrišti „nije istina“. Otkud? Tko umije tako lagati? Ne misliš li da sam se ja trebala naći uvrijeđenom a i jesam . Ti si zatucan. Nedavno sam čula novu hrvatsku riječ za zatucane, zatucanog kaže „natražnjak“. Tebi smeta istina, e vidiš, to kak si se ti ponio prema meni i one dvije, to je razlog što kažem Bogu hvala da je Jugoslavija krepala! Zbog takvih koji imaju samo svoju istinu.
Pričaj mi o pravom licu. Tvoje je očajno i za pogledi. Takva ti je i duša.
ma znam tko me napada, zato nemam što s tobom razogvarati, zlodusi koumunizma i titoizma, misliš da je Tito u raju nebeskom…jadna mu duša. Hitler je u paklu. Kada se rade egzorcizmi onda se objavi, ali ti nemaš pojma o tome.
Pogledaj film da znaš neke činjenice, osnovne. I ti i tvoje drugarice Savke.
Rekla sam ja da će doći demoni sa srpovima i čekićima, i jesam li pogriješila?
Samo se vi uzdajte u svoje bogove….
I ne skrećite s Titina puta, on je tamo gdje je ekipa.
Aleksandre, nema se smisla valjati po blatu. Od toga se čovjek ne može očistiti. Drago mi je da ima ljudi poput tebe.
@Magda Štos
Pozdrav Magda. Biće mi drago da o pravim temama, ako ih bude na Bašti, razmenimo mišljenja, bez obzira koliko su nam stavovi isti ili različiti, a pogotovo što smo na neki način tako blizu a tako daleko.
Vjernici idu u crkvu i znaje sve ovo što vi ne znate. I u zajedništvu ste sa svojom braćom a vi ste mene tu kao katolkinje došle pljunuti, sram vas bilo. Mogu samo reći da je i Isus rekao „odlazite od mene , nepoznajem vas“ . I Isusa je Juda izdao za novac, tako i vi izdajte Boga drugim bogom. Mnogi su mrtvi zahvaljujući tom režimu a vi govorite „nije istina“. Magdu nikada nisam doživljavala ni srčanom ni zemljakinjom, ni u čemu, srčaniji su Srbi s kojima sa razgovarala, Diana isto, uvijek kontra mene, nigdje srčanosti (to je jugoslavenstvo) a Aleksandar uvijek isto mlati po ateizmu i po Bogu. Kako Vas nije srmaota Magda ulizivati se Aleksandru koji pljuje po tvome Bogu Isusu?
Više cjenim srčane Srbe nego duhovne mrtvace i one koji ne znaju ni otkuda su ni što su. To su jugosloveni.
Evo, izvolite dalje bez mene o vašemu Titi, sigurno nećete više imati što ni reći nego o meni pričati.
Ne dira me, duhovni mrtvaci me ne diraju i oni koji reže na mene. Ja imam odvjetnika na nebesima a vi, imate kuću cvijeća (jel to još postoji?)
Magda, nema smisla bacati bisere pred svinje. To ti piše u Bibliji ako ne znaš.
Da možda se Aleksandar obrati i pronađe Boga ako se bude družio sa Magdom, Bože sačuvaj,onda stvarno ode u herezu.
Dobro je znati da ima još ljudi kao vi, da se ne uspavam, sotona vreba da proždre kao ričući lav, tako društvo, opet na moju korist ovo vaše ponižavanje :)
Digli ste mi živce. Ali u jednome se slažem, nema više dijaloga s vama, niti želim.
Ponoviću komentar, jer se negde zagubio.
@Magda Štos.
Pozdrav Magda. Biće mi drago da razmenimo mišljenja o pravim temama, ako ih bude na Bašti, bez obzira da li se slažemo ili ne u stavovima. Posebno zbog toga što smo tako blizu a tako daleko.
Titova sahrana je bila njegova poslednja prevara, kako pišu mediji.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:514459-Narod-u-Saveznoj-skupstini-plakao-nad-kovcegom-peska
Taj tekst me je podsetio na jednu duhovnu pouku koju bih podelio sa svima, verujući da saznaju nešto novo a neverujući da čuju jednu zanimljivost, a vezana je za Tita.
Naime, zapamtio sam da su duhovni starci i svetitelji u svojim poukama govorili da su tela velikih jeretika, raskolnika i zločinaca protiv vere strašno smrdela nakon upokojenja, nenormalno smrde i brzo se raspadaju, kao na primer u slučaju Tita. To je stoga zbog njihovih greha. Isto tako tela svetitelja pri upokojenju šire bogouhanje, miomiris nalik na med i bosiljak, miris koji se oseća kod svetih ikona koje mirotoče i koji se širi od mirotočivih moštiju. Vernici to znaju, jer su bili kod takvih ikona i moštiju i prepoznaju taj miris, uvek je isti. Skoro sam npr doneo vatu sa svetim mirom koje toči sa ikone iz oka Jovana Krstitelja. Neverujući bi mogli da prouče šta nauka kaže o tome, jer je to evidentan fenomen.
Ali nije miro sada tema. Dalja pouka kaže da najveće zločince zemlja neće čak ni da primi, oni se ne sahranjuju, nego se balsamuju i stavljaju sarkofag ili spaljuju, setimo se samo Lenjina i Staljina, ili pak Hitlera. A kao što vidite, Tito je navodno smrdeo zbog lekova, što verovatno nije tačno, lekovi ubijaju bakterije, od lekova je mogao samo da bude sterilniji :-)