Dr Milena Šćepanović
RAK DEBELOG CREVA, FAKTORI RIZIKA I LEČENJE
Lečenje karcinoma debelog creva. Prevencija. Faktori rizika i rak debelog creva
.
Kako se leči rak debelog creva? Primarno lečenje karcinoma debelog creva je hirurško. Hirurškim lečenjem se uklanja sam tumor sa odgovarajućim grupama limfnih žlezda koje su prvo mesto širenja malignih ćelija, i sa eventualnim uklanjanjem zahvaćenih drugih organa. Kada je bolest otkrivena u svojoj početnoj fazi to može biti i jedini, dovoljan, način lečenja.
Hemoterapija – citostatska terapija za rak debelog creva je upotreba lekova protiv malignih ćelija. Može biti sistemska i regionalna, i podrazumeva davanje leka u vidu tableta, muskularnih injekcija, venskih infuzija ili direktnog ubacivanja leka u hepatičnu (jetrenu) arteriju kod metastaza u jetri, ili u trbušnu duplju. Daje se obolelima u III i IV stadijumu bolesti, a za obolele u II stadijumu još traju diskusije o njenoj koristi. Daje se posle operacije raka debelog creva radi ubijanja malignih ćelija u krvi i kada je bolest u trenutku otkrivanja proširena (prisustvo metastaza) pa hirurško lečenje nije dovoljno. Studije pokazuju povećano preživljavanje obolelih i svakako ublažavanje simptoma kod odmakle bolesti.
Radioterapija – zračna terapija koristi visoke doze X zraka za ubijanje tumorskih ćelija i smanjenje mase tumora. Koristi se kod karcinoma rektuma, kao adjuvantna, pre ili posle hirurškog lečenja, ili kombinovano, za III i IV stadijum bolesti. Poslednjih godina se za rak debelog creva sve više koristi pre hirurškog lečenja.
Radiofrekventna ablacija koristi visoku toplotu za spaljivanje tumora. Vodjen CT-om lekar dovodi iglu do tumora i uništava ga. Metoda se koristi samo za tumore koji se ne mogu hirurški odstraniti.
Biološka terapija je lečenje kojim se stimuliše imunološki sistem u borbi protiv karcinoma. Danas je još u fazi istraživanja.
Terapije za rak debelog creva u razvoju su takođe citotoksični agensi, imunoterapija, genska terapija.
Kontrola nakon završenog lečenja i rak debelog creva
Cilj kontrole je otkrivanje ponovne pojave bolesti raka debelog creva kako bi se ona adekvatno lečila. Različiti su protokoli praćenja. Oni zavise i od primarnog stadijuma bolesti. Potrebno je praćenje najmanje 5 godina od operacije raka debelog creva. Najčešće se za praćenje koriste laboratorijski testovi koji uključuju i tumor markere, CEA i CA 19-9 i ultrazvuk trbuha na svaka tri meseca do dve godine od operacije, a potom su tu kolonoskopije, CT pregled trbuha, rendgenski snimak pluća.
Prevencija raka debelog creva
Definicija prevencije:
“Aktivnosti usmerene ka eradikaciji, eliminaciji i smanjivanju uticaja bolesti i nesposobnosti. Koncept prevencije najbolje se može definisati u kontekstu nivoa, tradicionalno nazvanih primarna, sekundarna i tercijarna prevencija”
Primarna prevencija podrazumeva sprečavanje nastanka raka i oboljenja putem uklanjanja štetnih delovanja ili putem uvođenja pozitivnog ponašanja (stimulisanje pojedinaca na smanjenje prekomerne telesne težine, primenu dijete sa izbacivanjem crvenog mesa, sa što više voća i povrća, ishranom sa dosta žitarica i podsticanjem fizičke aktivnosti). Istraživanja pokazuju da bi se primenom svega što se zna o prevenciji karcinoma mogao sprečiti nastanak do 2/3 slučajeva bolesti.
Sekundarna prevencija tj. rano otkrivanje bolesti, podrazumeva programe skrininga za pacijente sa prosečnim rizikom oboljevanja za rak debelog creva kao i za one sa povećanim rizikom i ranu dijagnostiku kod simptomatskih pacijenata.
Tercijerna prevencija podrazumeva očuvanje kvaliteta života i sprečavanje komplikacija bolesti.
Sadašnja strategija skrininga – pregleda zdravih osoba u cilju otkrivanja promena koje prethode bolesti ili bolesti u ranoj fazi kada je ona izlečiva, za osobe od 50-te godine podrazumeva :
- godisnji FOBT test
- fleksibilna sigmoidoskopija svakih 5 godina
- FOBT jednom godišnje i fleksibilna sigmoidoskopija svakih 5 godina
- irigografija sa dvojnim kontrastom svakih 5 godina
- kolonoskopija svakih 10 godina
Osobe sa povećanim rizikom oboljevanja na rak debelog creva češće rade skrining i počinju ga u ranijim godinama:
– jaka porodična anamneza CRC-a ili polipa kod rođaka I stepena i roditelja
ili dva rođaka I stepena bilo koje starosti
– porodice sa naslednim polipoznim sindromima kao FAP i HNPCC
– lična anamneza CRC-a ili adenomatoznih polipa
– lična anamneza hronične inflamatorne bolesti creva
Šema skrininga za rak debelog creva
Faktori rizika za rak debelog creva
Sporadični CRC (kolorektalni karcinom) čini oko 85% obolelih.
Familijarni CRC čini 20% obolelih. Skoro 25% obolelih ima pozitivnu porodičnu anamnezu karcinoma kolona, a njih 15% kod rođaka prvog reda. Što je veći broj obolelih rođaka i što se karcinom javi u ranijim godinama to je veći rizik oboljevanja.
Zapaljenske bolesti kolona čine 1-2% obolelih.
Nasledni CRC čini 5-10% obolelih.
Faktori rizika za pojavu sporadičnog karcinoma su:
Ishrana i rak debelog creva: zna se da prekomerna telesna težina, masnoće u hrani (posebno životinjske masti), rafinisan šećer i ishrana bogata mesom (posebno crvenim mesom) dovode do češće pojave karcinoma debelog creva. Važan je i način pripreme mesa (proteini i masti pečeni na visokim temperaturama, npr. na roštilju, stvaraju potencijalno štetne supstance). Crveno meso je bogato gvožđem koje je prooksidant. Ovo gvožđe može da poveća stvaranje slobodnih radikala u kolonu, a oni mogu uzrokovati hronično oštećenje sluzokože creva ili pokrenuti druge karcinogene.
Kod ljudi, unos crvenog mesa stimuliše stvaranje nitro jedinjenja za koja se zna da su karcinogeni. Ovi ljudi inače i konzumiraju manje voća i povrća i drugih antioksidanata. Nasuprot tome, postoje brojne studije koje pokazuju smanjenje učestalosti ovog karcinoma kod osoba koje se pretežno hrane voćem i povrćem (posebno zaštitno dejstvo imaju kupus, kelj, brokoli, karfiol), mlekom i mlečnim proizvodima.
Savetuje se tradicionalan mediteranski način ishrane sa maslinovim uljem (polifenoli), paprikom (lycopen), lukom (organski sulfidi), ribom, sirom, i što više sirovih namirnica; najpreporučljivije je dinstanje i kuvanje; izbegavati pečenje, naročito pečenje po drugi put u istoj masnoći.
Nekoliko mehanizama je predloženo o načinu zaštitnog delovanja vlakana u hrani: oni skraćuju vreme prolaska hrane kroz creva i time skraćuju izloženost creva dejstvu karcinogena, zatim oni razblažuju ili absorbuju različite potencijalne karcinogene, uglavnom žučne soli, a od značaja su i produkti razgradnje vlakana. Ovo posebno važi za vlakna iz celog zrna žita, pšenice, voća i povrća, ali ne i za vlakna iz mahunastih biljaka. Ovaj zaštitni efekat je teško precizno dokazati jer je on obično povezan sa zdravim načinom života i ishranom, pa je teško tačno reći šta je konkretan uzrok pojave karcinoma.
Zaštitni efekat ima unos kalcijuma koji ima sposobnost da vezuje i taloži žučne kiseline. Visok unos magnezijuma kod žena smanjuje rizik oboljevanja, a folati i B vitamin su važni za rad DNK. C vitamin, E vitamin, selen, zeleni čaj, hormonska terapija estrogenom, zatim unos aspirina i drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova ima dokazan zaštitni efekat na sve stadijume karcinogeneze debelog creva, ali posle 10 i više godina uzimanja.
Faktori rizika za nastanak raka debelog creva
Starost i rak debelog creva: rizik od razvoja karcinoma kolona naglo raste posle 40 godine života, a 90% karcinoma se otkrije kod osoba starijih od 50 godina. Svaka osoba starija od 50 godina nosi 5% rizika da će do 74 godine razviti karcinom kolona, odnosno 2,5% rizika da ce umreti od ovog karcinoma. Starije osobe češće oboljevaju od desnostranih karcinoma, dok mlađe osobe češće oboljevaju od karcinoma levog kolona i rektuma: Samo 5% karcinoma debelog creva se javlja kod osoba mlađih od 40 godina.
Pol i rak debelog creva kao faktor rizika ima izvestan značaj jer je primećeno veće oboljevanje od karcinoma rektuma kod muškaraca (30-50% češće), dok žene češće oboljevaju od karcinoma desnog kolona.
Pušenje i rak debelog creva je kao faktor rizika za sve malignitete i ovde prisutan, sa naglaskom na uticaj u stvaranju adenomatoznih polipa. Na primer, pušenje cigareta sa uvlačenjem dima odgovorno je za veliki broj karcinoma pluća, za razliku od pušenja na lulu i cigara.
Alkohol i rak debelog creva (posebno pivo) je kod muškaraca povezano sa pojavom kolorektalnog karcinoma u mlađim godinama i češćom lokalizacijom tumora u završnim delovima creva.
Slaba fizicka aktivnost i rak debelog creva – skoro je SZO potvrdila da vežbanje smanjuje incidencu oboljevanja karcinomna debelog creva. Svakodnevna, umerena fizička aktivnost podstiče kontrakciju glatkih mišića zida creva, peristaltiku, i time sprečava zatvor, čime se skraćuje vreme kontakta potencijalno kancerogenih supstanci sa ćelijama u sluzokoži creva.
Ostali faktori rizika su dijabetes (šećerna bolest), zračenje, bakterije…prethodno preležan neki oblik raka debelog creva ili prethodno preležan rak jajnika, materice ili dojke, za žene.
Nastanak karcinoma je multifaktorijalan i višestepen a studije su teško izvodljive jer se izloženost faktorima menja vremenom i ishranom a na sve utiče i genetska predispozicija.
ZAKLJUČAK
Zbog visoke učestalosti oboljevanja, sporog rasta tumora, boljeg preživljavanja ranih stadijuma bolesti, i relativne jednostavnosti dijagnostičkih testova, skrining karcinoma debelog cerva bi trebao da bude rutinski za sve osobe starije od 50 godina. Kolonoskopiju treba da uradi svako sa 50 godina starosti bez obzira na simptome, a ako je u porodici neko bolova od polipa ili tumora debelog creva, već sa 40 godina.
Edukacija stanovništva bi trebalo da podigne svest ljudi o samoj bolesti i često oskudnoj simptomatologiji i tako smanji broj obolelih sa odmaklom bolešću, kada su i rezultati lečenja daleko lošiji.
Važno je znati da rak debelog creva kao bolest nije obavezno fatalna i da se može uspešno lečiti kada se otkrije u svojoj početnoj fazi.
Prvi deo ovog teksta koji govori o Kliničkoj slici, dijagnostici i statistici pojave raka debelog creva možete pročitati ovde.
Ako vam je potreban proktološki pregled u Beogradu i pregled analnog kanala, ako vas boli stomak, ako imate probleme sa stolicom, krv u stolici, bol ili svrab u čmaru, bole vas hemoroidi, naglo mršavite, napipavate izrasline na čmaru, onda možete zakazati proktološki pregled ili intervenciju kod Dr Milene Šćepanović našeg vodećeg proktologa.
Termine pregleda ili intervenciju na debelom crevu i rektumu možete zakazati u u proktološkoj hirurškoj ordinaciji ProktoMed, ulica Mileševska 63, na Crvenom Krstu, Beograd, na sledeće telefone:
Bez mnogo čekanja i stajanja u redovima, u sjajnim uslovima, dobićete pregled savesnog i ozbiljnog lekara i preporuku za terapiju. Savremena infrastruktura, oprema, stručnost medicinskog osoblja i naš proktolog pružiće vam maksimalnu pažnju i posvećenost vašem zdravlju.
Postovana Bojana,
s obzirom na vise mogucnosti lecenja i toka bolesti, bez objektivnog pregleda pacijenta i uvida u sam nalaz na operacji kao i njen tok, ne mogu vam dati odgovor. Porazgovarajte sa hirurgom koji je operisao oca.
Poštovana,
Moj otac je umro od raka debelog crijeva a isto tako i deda. Ja imam 37 godina. Da li bi ja trebala da već sad radim neke preventivne preglede ili da čekam da napunim 40 pa da radim kolonoskopiju? Pokušavam da se zdravo hranim,jedem zobene i ovsene kaše,voće, kuvano meso,med i đumbir za čišćenje crijeva(to mi je dr.porodične medicine preporučila). Vitamin c koristim. Aktivna sam često šetam,nisam debela. I još da navedem da imam unutrašnje hemoroide već dvadesetak godina od naprezanja i suve hrane(ishrana je bila loša pošto je bilo ratno stanje) ne krvare,ponekad svrbe i nakratko zabole,vrate se nakon pražnjenja crijeva.. Molim za vaš savjet?
Unaprijed zahvalna
Davidović Zorica
Poštovana Zorice,
kada treba da radite preventivni pregled zavisi i od starosti koju su imali vaš otac i deda kada im je rak otkriven. U svakom slučaju, vi treba da uradite kolonoskopiju. Pregled se zakazuje i čeka, pa ga i sada možete zakazati.
Poštovana,
Otac je umro u 60 a deda u 72 godini. Kada bi ja onda trebala raditi kolonoskopiju?
Unaprijed zahvalna
Davidović Zorica
Poštovana,
Zaboravila sam naglasiti da dojim bebu, a koliko znam kad se radi kolonoskopija ne smije se jesti dan- dva.
Zorica Davidović
Poštovana Zorice,
može se jesti lagana hrana tokom čišćenja za kolonoskopiju. U svakom slučaju nemate razloga za žurbu. Neka beba poraste, pa kad završite sa dojenjem, zakažite kolonoskopiju.
Postovana doktorka,
Deka mi je radio tumor marker i dobio je sledecu dijagnozu: “adenocarcinoma intestini rassi g3”, da li mozete da mi jasnije objasnite dijagnozu? Hvala Vam unapred puno!
Poštovani Igore,
pretpostavljam da je deki uzeta biopsija tokom endoskopskog pregleda debelog creva. Na osnovu navedenog, deki je dijagnostikovan zloćudni tumor debelog creva.
[…] U sledećem nastavku teksta: Lečenje karcinoma debelog creva, prevencija i faktori rizika […]
[…] U sledećem nastavku teksta: Lečenje karcinoma debelog creva, prevencija i faktori rizika […]