Nikola Tesla i Svetski sistem – Teslina ideja Novog svetskog poretka

Dr Velimir Abramović

Nikola Tesla i Svetski sistem – Šta je bila Teslina ideja za Novi svetski poredak iz 1900. godine

Teslin „Svetski sistem“ – je preteča za Novi Svetski poredak. Nema sumnje da je Teslu prožimalo snažno osećanje jedinstva prirode i kosmičkog reda.

.

Osnove svog „Svetskog sistema“, objavljenog 1900 godine, on je sažeo u dvanaest tačaka koje sve odreda pogadjaju suštinski smisao tehničke i tehnološke mreže današnjih svetskih telekomunikacija. Ovaj sistem ujedno je i tehnološka osnova za uspostavljanje globalnog informatičkog društva čija tendencija svetskog ujedinjenja već uveliko iskazuje svoje posledice u reorganizovanju života naroda izazvanog ukidanjem klasičnog državnog suvereniteta.

„Svetski sistem“ Tesla zasniva na sopstvenim pronalascima kao što su: Teslin transformator, t.j. aparat za stvaranje električnih vibracija specijalnih karakteristika; Uveličavajući predajnik, odnosno transformator naročito podešen da ekscitira planetu Zemlju (za transfer elektriciteta ovaj instrument ima isti značaj kao teleskop u astronomiji); pomoću ovog izuma Tesla je ostvario električna kretanja jača od onih što ga imaju munje i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlošću osvetli više od dve stotine sijalica rasporedjenih po zemljištu u okolini laboratorije; Teslin bežični sistem koji  obuhvata izvestan broj usavršenih aparata  i  danas je jedini  poznat način za ekonomičnu transmisiju električne energije na razdaljinu, a bez posredstva žica; aparat za individualizaciju signala koji je u poredjenju s primitivnim usaglašavanjem signala, (ovaj metod je na žalost još uvek u upotrebi), isto što i veoma bogat jezik stavljen naporedo sa neartikulisanim izražavanjem; zahvaljujući tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajni signali ili poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to jest, oni ne ometaju druge signale ili poruke, niti ovi mogu njih omesti; svaka poruka je jedinstvena i ima nezamenljiv identitet; praktično neograničen broj stanica i instrumenata može da dejstvuje na samo jednoj ili dve frekvencije, a da ne nastupi ni najmanje uzajamno ometanje; stacionarni Zemljini talasi (popularno objašnjeno, ovo izvanredno otkriće znači da Zemlja reaguje na električne vibracije odredjene frekvencije, isto kao što zvučna viljuška hvata specifične zvučne talase; ove posebne električne vibracije koje su u stanju da snažno ekscitiraju Zemlju mogu se koristiti na bezbroj načina, a pre svega za promenu svetskog energetskog sistema koji je veoma nesavršen i ni izdaleka ne iscrpljuje naučne i prirodne mogućnosti).

Ciljeve „Svetskog sistema“ Tesla formuliše na takav način da je jasno da on smatra da uspostavljanje guste komunikacione mreže svih oblika i nivoa treba da posluži humanizaciji nauke i tehnologije. U tome je on na početku dvadesetog bio vizionar dvadeset prvog veka, jer prava metafizička problematika u teorijsku fiziku prodire tek sada sa kosmogonijskim  pitanjima o poreklu  sveta i ontološkoj prirodi vremena i prostora. Dakle, Tesla se još davne 1900. godine zalagao za sledeći Svetski Sistem:

1) Uspostavljanje veze medju postojećim telegrafskim stanicama ili centrima širom sveta; (ostvareno)

2) Organizovanje tajne državne telegrafske službe čiji rad nije mogućno ometati; (nije ostvareno, koliko se zna, jer nisu primenjeni Teslini patenti za radio prenos, nego Markonijevi koji za svako simultano emitovanje zahtevaju posebnu frekvenciju)

3) Uspostavljanje veze medju postojećim telefonskim centrima, odnosno stanicama na Zemlji; (ostvareno)

4) Univerzalna distribucija opštih novinskih vesti putem telegrafa ili telefona; (ostvareno)

5) Osnivanje službe na principima „Svetskog sistema“ za dostavljanje obaveštenja isključivo u privatne svrhe; (ostvareno internacionalnom kompjuterskom mrežom, tj. Internetom )

6) Uspostavljanje medjuveza svih telegrafskih aparata na svetu; (davno ostvareno)

7) Osnivanje službe za distribuciju muzike pomoću ovog sistema; (ostvareno)

8) Univerzalno registrovanje vremena jeftinim časovnicima koji sa astronomskom preciznošću označavaju sekunde, a da pri tom ne iziskuju nikakvo staranje; (ostvareno)

9) Prenošenje širom sveta znakova, slova, zvučnih signala itd., bilo da su kucani na mašini ili rukom ispisivani; (ostvareno – precizan opis telefaksa)

10) Osnivanje svetske službe za potrebe trgovačke mornarice koja navigatorima svih brodova omogućuje da besprekorno pilotiraju bez kompasa, da tačno odredjuju lokaciju, čas i brzinu, da izbegavaju sudare i katastrofe itd.; (ostvareno)

11) Uvodjenje svetskog sistema štampanja na kopnu i moru; (ostvareno)

12) Reprodukovanje fotografija i svih vrsta crteža ili pisanih tekstova koji bi se otpremali širom sveta; (ostvareno)

Mada je razvoj moderne nauke i tehnologije itekako dao za pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa njima poklopio u fundamentalnoj koncepciji: naime, Tesla je ovo sve hteo da ostvari prenošenjem signala kroz planetu Zemlju, a ne koristeći njenu orbitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik korišćenja nuklearne energije, opasnog usled ljudskog nepoznavanja prave strukture materije, Tesla je smatrao da je svako narušavanje kosmičkog prostora, odnosno Zemljinog magnetnog polja, povreda harmonije prirodnih zakona. Ovo proističe iz negativnog dejstva ljudske slobodne volje,  koje biva destruktivno, ukoliko izostane etička komponenta nauke oličena u dobroti koju donosi samo više saznjanje i svesnoj selekciji ispravnih namera. Čovečanstvo, koje živi na Zemlji, smatrao je on, mora da otkrije sve oblike prirodne simbioze sa planetom, inače je u opasnosti da uništi svoje jedino kosmičko vozilo.

Najzad, još u svojoj mladosti, Tesla je imao velike probleme s profesorima i kolegama, inženjerima, koji nisu shvatali da svaka kreativnost, onome koji ne zna njenu tajnu,  mora u početku izgledati kao greška. Posebno stručnjaku, jer je njegovo uverenje da zna jače nego u drugih, pa mu je i propusna moć za novitete smanjena.

Da bi dokazao kako njegova naizmenična struja na odredjenim frekvencijama nije opasna po život, Tesla javno  sam sebe uključuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenične struje i postiže fantastičan efekat: vrši električno pražnjenje sopstvenog tela, u mraku, tako da mu čitavo telo svetli, izgledajući kao da gori, obliveno jezicima sablasnog plavičastog plamena.

Godine 1892 . u  Londonu je održao čuvena predavanja pred Britanskim Kraljevskim naučnim društvom. Pored gore pomenutog eksperimenta, izveo je i mnoge druge, kao što je paljenje lampe bežičnim prenosom energije. Zapravo, jednostavno je  stavio vakumsku neonsku cev u polje svog transformatora i ona je zasvetlela..

Tim izvanrednim predavanjima na temu „Svetlost i drugi visokofrekventni fenomeni“ Tesla je u Engleskoj stekao veliki ugled i mnoge prijatelje u naučnom svetu kao što su pomenuti ser Vilijam Kruks, ser Oliver Lodž i lord Kelvin.

Po povratku u SAD, 1893.,  on se pomno posvećuje problemima radio-tehnike, teledirigovanja i bežičnog prenosa energije na velike daljine bez gubitaka. U Koloradu Springsu uspešno eksperimentiše sa Zemljinim stacionarnim elektromagnetskim talasima i bežičnim prenosom. I ako je dnevnik rada iz tog perioda sačuvan i publikovan, prave naučne rezultate zadržao je za sebe. Ali to što je tamo postigao, ohrabrilo ga je da obeća svetski sistem za bežični prenos sile i inteligencije. Ova planetarna transmisija informacija i energije trebalo je da se zasniva na primeni takvih značajnih pronalazaka i otkrića kao što je Teslin rezonantni transformator bez gvozdenog jezgra, i Uveličavajući predajnik od koga je naučnik posebno mnogo očekivao. Bio je to svojevrstan transformator naročito podešen da ekscitira planetu Zemlju. Pomoću njega on je još u Koloradu ostvario električna pražnjenja jačeg intenzitetaa od atmosferskih munja i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlošću osvetli više od dve stotine sijalica rasporedjenih po tlu miljama oko laboratorije. Za Teslu je to bio neoboriv dokaz ispravnosti njegove koncepcije bežičnog prenosa energije, tj. dejstva na daljinu.

Nakon eksperimenta u Koloradu, krajem 1900. godine, on se vraća u Njujork i započinje pripreme za izgradnju prve stanice svog svetskog sistema za bežični prenos energije, Kule Vordenklif (Wardencliffe Tower), koju s velikim uspehom testira tri godine kasnije..

Tehničke karakteristike Tesline emisione stanice danas su nepoznate i ne može se tačno reći šta je bila njena prava namena.

Posle neobične noći 15. Jula 1903.g u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad Njujorkom već i nad nepreglednim prostranstvom Atlanskog okeana, Tesla 1905.g. iznenada napušta svoju laboratoriju, bez jasnog razloga, ostavljajući unutra sve netaknuto. Koliko se zna, nikada više nije kročio u Vardenklif, nikada ga nije ni obišao, nikada čak nije ni prošao kroz taj kraj. I što je najčudnije, nije odatle poneo baš ništa, nijedan proračun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Ali u poslednje vreme pojavile su se sumnje da je Tesla bio taj koji je 1908 godine izazvao snažnu i po osobinama veoma čudnu eksploziju u Tunguziji. Ova je eksplozija pripisana meteoritu, ali nikada nije od njega nadjeno ni jedno parčence. Istina je da je u to vreme kula Vordenklif još uvek bila tehnički ispravna i da je Tesla šaljući energetske talase kroz Zemlju bio u stanju da akumulira i odjednom isprazni ogromnu količinu energije na bilo kom mestu  na planeti. Uostalom, to je bilo u potpunom skladu sa njegovim dugogodišnjim radom i proučavanjem Zemljinih osobina kao sredine za propagaciju energetskih talasa.

. . .

Nastavak u sledećem tekstu … Teorija koja nedostaje

. . .