Dr Velimir Abramović
TESLA KAO JASNOVIDAC
.
Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono što bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihologija. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, to je, svakako, bez pandana u istoriji nauke.
I pored više od 150.000 dokumenata koje danas čuva Muzej Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naučnog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac. On je dolazio u odredjena psihička stanja i to je bila njegova metoda, koja ustvari može da se poredi samo sa sličnim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o čemu pričaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog čoveka, a on je oduhovio fziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, čitavim svojim životom i radom postavio je osnove posthrišćnske civilizacije Trećeg milenijuma. I pored svega toga njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali će to morati da se ponovo vrednuje. Tek u budućnosti dobićemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuviše ispred i iznad današnjih naučnih metoda.
Poznati hinduistički učitelj Vivekananda, član Ramakrišnine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogućnost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorškoj laboratoriji 1996. godine i odmah poslao pismo svom indijskom kolegi Alasingu opisujući susret sa Teslom sa strahopoštovanjem i bezrezervnim divljenjem: “Ovaj je čovek sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (…) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega živo biće i sa kojim on razgovara i naredjuje mu (…) Radi se o visoko spiritualnoj ličnosti. On besumnje poseduje duhovnost najvišega nivoa i u stanju je da prizove sve naše Bogove (…) U njegovim električnim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naši Bogovi: Višnu, Šiva…a osetio sam prisustvo i samog Brame.” (Swami Vivekananda works, Epistles, -pisma-, Vivekananda Centrum, Washington, USA). Ljubaznošću glavnog urednika Delfisa, Natalije Toots, saznao sam da se u Ramakrišninoj misiji u Kalkuti, Indija, nalazi i veliki Teslin portret i to medju onima koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije.
.
TESLINA VREMENSKA FIZIKA
Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola menja se geometrijski raspored magnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora isključivo promenom vremenske komponente. Kretanje je asinhronicitet. Ovo očigledno pokazuje da je moguće postići promenu brzine rotora, a samim tim i njegove mase, promenom čistog vremena, bez dodatnog impulsa, tj. bez dodavanja sile. Nije li Teslino obrtno magnetno polje još jedan dokaz više u prilog tvrdnji akademika N.A. Kozireva da je Vreme ta jedinstvena i fundamentalna opštekosmička sila?
Iz Kolorado Springsa Tesla piše u Njujork svom prijatelju Johansonu kako je u „škrabotinama“ visokofrekventnih elektromagnetnih pražnjenja otkrio um i kako će uskoro on, Johanson, moći svoje pesme da čita Homeru, dok će sam Tesla diskutovati o svojim pronalascima sa Arhimedom. Isto tako, u detaljnolm dnevniku istraživanja susreću se opisi elektromagnetskih zelenih magli koji potpuno odgovaraju opisu magle, što se pojavila prilikom nestajanja ratnog broda u Filadelfiji. Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraživanja “paralelnih svetova” sam, u tišini, ne objavljujući rezultate. Po svemu sudeći, izradio je aparat za podešavanje elektromagnetskih oscilacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj način uspeo da bez napora komunicira sa vremenski pomerenim realnostima.
Ova njegova otkrića otvaraju jednu potpuno novu stanicu u savremenoj nauci, jer ukazuju na put ujedinjenja materijalnog i duhovnog u ljudskom saznanju (u prirodi su materijala i duh, naravno, već ujedinjeni). On je imao sposobnosti da razradi oba aspekta jedinstvene nauke: proučavao je s podjednakim uspehom fizičku osnovu psihe kao i psihičku osnovu fizike. Tako je došao do presudnih generalnih zaključaka: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najopštiji prirodni zakon – zakon rezonancije i da se sve veze medju fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama rezonanci čija je osnova elektromagnetska. Samo se po sebi razume da, ako se sva fizička realnost može svesti na odnose elektromagnetnih polja, onda je izraz teorijske suštine tih odnosa – matematika. S druge strane, ako elektromagnetne oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom koji je, prema tome, iste prirode, onda su brojevi – program organizacije elektromagnetnih polja u individualnu psihu. Teslina istraživanja su prvi neporeciv i jasan korak u razjašnjenju i primeni istinite Platonove doktrine u kojoj se kaže da je matematika veza izmedju sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Još preciznije: matematički algoritmi (inherentna logika matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizičke objekte. Najzad, kako sva stara (a i nova) mistična predanja složno govore: materija je samo zgusnuta svetlost.
Tesla je verovao da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima. Takodje je smatrao da ljudski mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obično smatra, već da je memorija samo reakcija ljudskih nerava na ponovljeni spoljašnji stimulans. Još važnije je naravno da neko sa preko hiljadu fundamentalnih naučnih pronalazaka ne pripisuje invenciju u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu sprovodnika nauke iz sveta ideja u svet ljudske prakse. Verovao je čvrsto u reinkarnacije. Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove lične svečanosti i više je ličila na svesno preseljenje duše u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog običnog slavnog čoveka, zbunjenog i uplašenog pred samooslobodjenjem. Na dva dana pred čas diskarniranja, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku sobu tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga elegatno odevenog kako leži mrtav ruku prekrštenih na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hrišćansku i budističku, tri dana nakon prve sahrane bio je i spaljen.
Lično duboko verujem da matematičke i fizičke istine, to jest, fenomeni geometrije i aritmetike i fenomeni fizike moraju u suštini da koncidiraju, čineći osnovu jedinstevene kosmologije na čijem smo pragu. Neki je zovu „Nova nauka“, ali je, mislim, adekvatniji naziv „Jedinstvena nauka“, jer temelj našeg Kosmosa čini jedinstven fizički kontinuum, koji je čista esencija, bez granica, i svi se paralelni svetovi, paralelni realnosti, povinuju njegovim zakonima.
Teslina elektromagnetna teorija bila je početak ujedinjavanja duhovne supstance i materijalnog, fizičkog sveta. On je toliko mnogo učinio praktično i lično, da nije stigao da nam ostavi kompletnu teoriju. Mogao je, možda, da nam ostavi religiju, ali to nije hteo, jer je znao da su Bogu u eri nauke neophodni svesni sledbenci.
Proučavanje Tesle nije samo naučno pitanje, u njegovom radu ne treba tražiti prevashodno tehnološka rešenja. Tesla je praktično ono što je Euklid teorijski, spona zapadne i istočne civilizacije. Na njegovom radu može da se zasnuje nova duhovnost Čoveka koji će shvatiti Vreme (koje je potpuno nematerijalno i predstavlja samo dejstvo matematičkih zakona) i prodreti u savršenije nivoe kosmičkog postojanja. To je, prema mojim istraživanjima, prava poruka Teslinog rada i u tome je ujedno razlog zašto je tek danas došlo vreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije.
.
TAJANSTVENI STRANAC MARKA TVENA
Čest posetilac Tesline laboratorije u noćnim časovima bio je i čuveni pisac Samjuel Klemens, čiji je pseudonim po kome je u književnosti ostao poznat, bio – Mark Tven. Tesla je sa njim bio toliko blizak da je i godinama posle Tvenove smrti redovno o njemu govorio kao o još živom prisnom prijatelju.
Pisac Tven umro je 1910. godine, a šest godina posle toga objavljena je njegova čudna novela „Tajanstveni stranac“. U njoj se govori o Andjelu koji silazi sa Neba u malo austrijsko selo, gde se susreće sa grupom dečaka sa kojima se igra i poučava ih tajnama Sveta. Ako se malo austrijsko selo shvati kao Smiljan, a lik Andjela zameni Teslom, dobiće se sjajno objašnjenje veoma čudne teorije ljudskih sudbina i kosmologije izražene u tom kratkom delu koje primetno odudara od drugih Tvenovih pripovetki. Andjeo govori o osećanju moralnosti koje je izvor svih ljudskih nedaća, i nesreći prouzrokovanoj neshvatanjem kompjuterski precizne kombinatorike najsitnijih dogadjaja, od kojih svaki odredjuje dalji niz karika u svojstvenom lancu narednih zbivanja.
Ljudska slobodna volja, prema njemu, je čista zabluda čula, sve je predodredjeno i vodi predvidljivom ishodu. Prema tome, data ljudska individualna psihosomatska struktura ima ograničen broj mogućih sudbina. Kombinacije sudbine su nizovi dogadjaja, i čovek se može prebacivati zi niza u niz voljom viših bića. Andjeo, na primer, učini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako je bilo predodredjeno, i sudbina te osobe krene sasvim drugim smerom, aktivira se novi lanac zbivanja. Ovo se potpuno slaže sa Teslinom idejom o čoveku kao automatu kosmičkih sila, i vrlo je ubedljivo pokazano jednostavnim dramaturškim sredstvima velikog pisca. Najzad, pre nego što Andjeo napušta svoje prijatelje, seoske dečake, uvodi ih u poslednju kosmičku tajnu koja ih je užasnula, tajnu Nebića: „Sve je samo misao“ kaže on, „ništa ne postoji“, „i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima Svemira“…
. . .
Nastavak u sledećem tekstu . . . Tajna kule Wardencliff
. . .
Postovani prof. Velimire da li mozete nesto vise reci o Teslinom vidjenju procesa pamcenja?
Srdacan pozdrav
lep tekst profesore
Ovo veze nema sa naukom. Stivo za „Trece oko“.
Tesla je smatrao da nema nikakvih tragova pamcenja u fizioloskoj i fizickoj gradji ljudskog mozga, ukljucujuci i elektrohemijske i elektromagnetske promene mozdane strukture, to jest da pamcenje nije uopste fizicka promena mozga, nego vanculni zakoniti odnos mozga i okoline, prakticno uzajamna matematika ta dva sistema, tako da ljudski subjektivni utisak secanja proistice iz reakcije pojedinacnog mozga na ponovljeni spoljni stimulans, isti stumulans – ista reakcija, zbog cega prvi stimulans ne proizvodi utisak pamcenja, nego tek drugi, treci itd.
E moj dragi Sasha,
Da li ste citali knjigu Misticni tekstovi velikih naucnika, tu su zastupljeni originalnim tekstovima gotovo svi iz Kopenhagenskog kruga kvantnih mehanicara…
u Trecem oku ponekad ima vise prave nauke nego u teoriji relativnosti, na primer…
Zanimao bi me vas cenjeni naucni komentar na moju kritiku jednacine za sinhronizaciju satova, a to je prva jednacina specijalne teor.rel. Ako zelite, poslacu vam radni tekst, to je osnova mog predavanja na Lomonosovu zakazanog za 1. Novembar 2011 …samo mi napisite e-mail, moj je sledeci: [email protected]
Oprostite Velimire ako sam vas uvredio nije mi bila namera. Ne sumnjam da ste naucnik i da mnogo toga znate. Da je tekst objavljen u delu sajta pod nazivom „trece oko, alternativne teorije ili slicno, ne bih imao primedbu. Medjutim kad ovakvi teksotvi izadju pod imenom nauke moram da se usprotivim.
Vas tekst je pun nekih neobicnih, po meni dosta iracionalnih ideja i reci. Npr: „jasnovidac“. Nikad nisam cuo za u rec, mada mi je otprilike jasno sta bi ona trebala da znaci (prorok, ali bez religioznog konteksta?). Sta je to diskarniranje? Suprotno od inkarniranja? Kakve veze ima inkarnacija sa naukom? Ili religijom (bar onom prihvacenom u ovdasnjim krajevima)? Tesla je sahranjen i po Budistickom obredu? Zanimljivo, to nisam znao. Imate i jednu gresku gde kazete da je Vivekananda posetio Teslu 1996 godine.
Rekli ste: „u Trecem oku ponekad ima vise prave nauke nego u teoriji relativnosti, na primer…“
Sasha: moze biti ali uglavnom je rec o new age besmislicama. Tako da u hrpi gluposti tragati za skrivenim biserima je po meni gubljenje vremena.
Takvo stivo, ukljucujuci i Denikena, parapsihologiju, okultne knjige, egzoticne religije i slicno sam prestao davno da citam jer sam shvatio da je rec o intelektualnom corsokaku.
„Osecaj moralnosti kao izvor svih ljudskih nesreca“, e ovde moram da zastanem. Moze i o tome da se diskutuje naravno ali moram reci da se ne slazem, ovakva postavka dovodi u pitanje osnovu judeo-hriscansko civilizacije zasnovanu na slobodi volje i covekovom izboru izmedju dobra i zla.
Citao sam davno knjigu Nilsa Bora doduse ne secam se ni naziva te knjige, secam se da je bila interesantna. Naucni deo naravno nisam bas previse razumeo, ali zanimao me je taj aspekt kvantne fizike i neuhvatljivosti oonog sto mi nazivamo realnost. Procitao sam negde da je Tesla bio veoma kritican prema teoriji relativiteta? Zar to nije njegova velika omaska? Ne morate se muciti sa slanjem tog vaseg rada, necu ga razumeti jer sam matematicki nepismen, mada me u zadnje vreme kopka uloga matematike i nacin na koji ona opisuje svet. Toliko od mene. Srdacan pozdrav, Sasha.
Na zalost, mene su nauka i zapadna racionalnost naucili da imas skepsu prema bilo kojoj teoriji koja nije aplikativna na naucne probleme ili stvarnost. Ako teorija logicno ne razjasnjava postojeci naucni problem i ne doprinosi stvaranju experimenta ili uredjaja koji je funkcionalan, ideje idu u fioku. Posebno je fioka puna ruskih naucnih ideja, kojih ima zilion, i ne znas koja je ludja :-)
Sasha evo ja cu staviti OBARANJE TEORIJE. I NIJE VAM BITNA TOLIKO MATEMATIKA KOLIKO SHVATANJE …. Da KRETANJE NIJE REALNO , nego je OCIIIIGGGLLLEDDDNNNOOO!!!! Da je VREME t=O …DA JE VREME NULA a ne RELATIVNO SASHA… EVO TEKSTA dzonson.wordpress.com/…/velimir-abramovic-obaranje-ajnstajnove- specijalne-teorije-relativnosti/ Pozdrav Profesoru i Vama
dzonson.wordpress.com/…/velimir-abramovic-obaranje-ajnstajnove- specijalne-teorije-relativnosti/
@@“materija je samo zgusnuta svetlost.“
To je samo polovina stvarnosti. Druga polovina je Zvuk.
Tako možemo reći da naterija predstavlja smrznutu Svetlost i Zvuk.
Nevolja čoveka je što uvek polazi od parcijalnog da bi razumeo suštinu (celinu) umesto da krene obrnuto. Tu parcijalnost nikako da objedini kako bi sagledao kompletnu sliku sebe i sveta u kojem živi.
Iako nauka ne ide izvan materije i eventualno mentalnog nivoa ona ne može biti ispravno sagledana sve dok se drži odvojeno od duhovne realnosti.
Samo onaj ko smogne „snege“ da zaviri u oba ova područja, sa jednakim interesovanjem i jednakom ljubavi, imaće privilegiju razumevanja jednog ili drugog ali i oba zajedno.
Da, ako je Velimir imao hrabrosti da zadje u nenaučno polje, u koje je svaki naučnik, bar oni koji su imali vidljive rezultate na poljima svog rada, prvo zagazio u to polje pa je tek onda ostvarivao bilo kakav uspeh na onome za šta se interesovao.
Setimo se da je, „Bog kreirao sve što je kreirano posredstvom Reči. Reč je samo još jedan naziv od desetine drugih za osnovnu suštinu duhovne realnosti a koja je ovde poznata kao Sveti Duh (ja koristim izraz ECK – čitaj ek). Ta suština je načinjena od dvojnih aspekata Svetlosti i Zvuka. Za Svetlost znaju većina religija jer o njoj često govore i pišu. Medjutim, za Zvuk je malo onih koje znaju. No, ima onih koji imaju iskustvo sa jednim i/ili drugim ili sa oba.
Kod kreiranja nižih svetova Sveti Duh je po unapred datim „obrascima“ spustao svoje vibracione nivoe i tako kaskadno kreirao niže svetove da bi tek na kraju, kada je potpuno spustio ove nivoe (kombinacija Svetlosti i Zvuka) naćinio čvrstu materiju. Slično kondenzaciji gasova. (Kako li će samo zasiktati „poznavaoci“ religija!)
Druga nevolja je što je čovek sklon velikom ignorisanju saznanja. U tome su najnapredniji baš oni koji su se odmetnuli u naučnike, budući da su dosta čvrsto izprogramirali svoje umove te ovi funkcionišu po odredjenim kalupima.
Istovremeno, Istina, ma kog nivoa, nije stvar filozofskog, naučnog ili bilo kakvog dokazivanja već je stvar stanja svesti same osobe. Svest je ono što razlikuje jednu osobu od druge i što čini da jedna osoba veruje do odredjene crte a druga ide mnogo dalje. Svakako da svest nije intelektualna veličina već je to duhovna kategorija.
Upravo je to razlog da su oni naučnici, koji su imali vidna ostvarenja, makar bili ateisti, u sebi imali osećaj da ipak „Nešto“ postoji.
Osoba koja se oslanja samo na svoj um i knjige može pokupiti sva naučna zvanja i knjiška znanja ali će ostati da bude istraživački i kreativno neplodna. Ona druga osoba, koja i ne mora juriti zvanja i knjiška znanja, može pokazati veliku kreativnost i pronalazaštvo. Takve osobe imaju jako izraženu intuitivnost – što je unutarnji govor.
Želi li čovek postići ikakva ostvarenja, na bilo kom polju, u ovom svetu, neophodno je da prvo poradi na svojoj duhovnoj nadogradnji ili ekspanziji svoje svesti što je potpunije razumevanje života i sebe kao i svog mesta i ulogu u ovom svetu.
Ono možda najvažnije je da ljudi uglavnom kažu da, „Kada vidim poverovaću,“ mora biti zamenjeno sa, „Kada poverujem, videću.“
Ovim drugim unutarnjim stavom osoba u sebi otvara vrata više realnosti ali i mogućnost da napreduje u svim pravcima. Time sama osoba sebe odblokira od vlasitih prepreka gde spadaju i predrasude.
I pored svega, u ovaj svet niko neće dobiti mogućnost ili pravo da donosi saznanja sa viših realnosti ako ona daleko nadmašuju potreebe čoveka odnosno nivo njegove svesti. Otuda je rešenje naučnih, ekonomskih i svih problema čoveka uslovljen duhovnim razvitkom.