Dr Velimir Abramović
TESLA KAO JASNOVIDAC
.
Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono što bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihologija. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, to je, svakako, bez pandana u istoriji nauke.
I pored više od 150.000 dokumenata koje danas čuva Muzej Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naučnog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac. On je dolazio u odredjena psihička stanja i to je bila njegova metoda, koja ustvari može da se poredi samo sa sličnim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o čemu pričaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog čoveka, a on je oduhovio fziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, čitavim svojim životom i radom postavio je osnove posthrišćnske civilizacije Trećeg milenijuma. I pored svega toga njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali će to morati da se ponovo vrednuje. Tek u budućnosti dobićemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuviše ispred i iznad današnjih naučnih metoda.
Poznati hinduistički učitelj Vivekananda, član Ramakrišnine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogućnost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorškoj laboratoriji 1996. godine i odmah poslao pismo svom indijskom kolegi Alasingu opisujući susret sa Teslom sa strahopoštovanjem i bezrezervnim divljenjem: “Ovaj je čovek sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (…) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega živo biće i sa kojim on razgovara i naredjuje mu (…) Radi se o visoko spiritualnoj ličnosti. On besumnje poseduje duhovnost najvišega nivoa i u stanju je da prizove sve naše Bogove (…) U njegovim električnim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naši Bogovi: Višnu, Šiva…a osetio sam prisustvo i samog Brame.” (Swami Vivekananda works, Epistles, -pisma-, Vivekananda Centrum, Washington, USA). Ljubaznošću glavnog urednika Delfisa, Natalije Toots, saznao sam da se u Ramakrišninoj misiji u Kalkuti, Indija, nalazi i veliki Teslin portret i to medju onima koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije.
.
TESLINA VREMENSKA FIZIKA
Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola menja se geometrijski raspored magnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora isključivo promenom vremenske komponente. Kretanje je asinhronicitet. Ovo očigledno pokazuje da je moguće postići promenu brzine rotora, a samim tim i njegove mase, promenom čistog vremena, bez dodatnog impulsa, tj. bez dodavanja sile. Nije li Teslino obrtno magnetno polje još jedan dokaz više u prilog tvrdnji akademika N.A. Kozireva da je Vreme ta jedinstvena i fundamentalna opštekosmička sila?
Iz Kolorado Springsa Tesla piše u Njujork svom prijatelju Johansonu kako je u „škrabotinama“ visokofrekventnih elektromagnetnih pražnjenja otkrio um i kako će uskoro on, Johanson, moći svoje pesme da čita Homeru, dok će sam Tesla diskutovati o svojim pronalascima sa Arhimedom. Isto tako, u detaljnolm dnevniku istraživanja susreću se opisi elektromagnetskih zelenih magli koji potpuno odgovaraju opisu magle, što se pojavila prilikom nestajanja ratnog broda u Filadelfiji. Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraživanja “paralelnih svetova” sam, u tišini, ne objavljujući rezultate. Po svemu sudeći, izradio je aparat za podešavanje elektromagnetskih oscilacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj način uspeo da bez napora komunicira sa vremenski pomerenim realnostima.
Ova njegova otkrića otvaraju jednu potpuno novu stanicu u savremenoj nauci, jer ukazuju na put ujedinjenja materijalnog i duhovnog u ljudskom saznanju (u prirodi su materijala i duh, naravno, već ujedinjeni). On je imao sposobnosti da razradi oba aspekta jedinstvene nauke: proučavao je s podjednakim uspehom fizičku osnovu psihe kao i psihičku osnovu fizike. Tako je došao do presudnih generalnih zaključaka: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najopštiji prirodni zakon – zakon rezonancije i da se sve veze medju fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama rezonanci čija je osnova elektromagnetska. Samo se po sebi razume da, ako se sva fizička realnost može svesti na odnose elektromagnetnih polja, onda je izraz teorijske suštine tih odnosa – matematika. S druge strane, ako elektromagnetne oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom koji je, prema tome, iste prirode, onda su brojevi – program organizacije elektromagnetnih polja u individualnu psihu. Teslina istraživanja su prvi neporeciv i jasan korak u razjašnjenju i primeni istinite Platonove doktrine u kojoj se kaže da je matematika veza izmedju sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Još preciznije: matematički algoritmi (inherentna logika matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizičke objekte. Najzad, kako sva stara (a i nova) mistična predanja složno govore: materija je samo zgusnuta svetlost.
Tesla je verovao da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima. Takodje je smatrao da ljudski mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obično smatra, već da je memorija samo reakcija ljudskih nerava na ponovljeni spoljašnji stimulans. Još važnije je naravno da neko sa preko hiljadu fundamentalnih naučnih pronalazaka ne pripisuje invenciju u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu sprovodnika nauke iz sveta ideja u svet ljudske prakse. Verovao je čvrsto u reinkarnacije. Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove lične svečanosti i više je ličila na svesno preseljenje duše u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog običnog slavnog čoveka, zbunjenog i uplašenog pred samooslobodjenjem. Na dva dana pred čas diskarniranja, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku sobu tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga elegatno odevenog kako leži mrtav ruku prekrštenih na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hrišćansku i budističku, tri dana nakon prve sahrane bio je i spaljen.
Lično duboko verujem da matematičke i fizičke istine, to jest, fenomeni geometrije i aritmetike i fenomeni fizike moraju u suštini da koncidiraju, čineći osnovu jedinstevene kosmologije na čijem smo pragu. Neki je zovu „Nova nauka“, ali je, mislim, adekvatniji naziv „Jedinstvena nauka“, jer temelj našeg Kosmosa čini jedinstven fizički kontinuum, koji je čista esencija, bez granica, i svi se paralelni svetovi, paralelni realnosti, povinuju njegovim zakonima.
Teslina elektromagnetna teorija bila je početak ujedinjavanja duhovne supstance i materijalnog, fizičkog sveta. On je toliko mnogo učinio praktično i lično, da nije stigao da nam ostavi kompletnu teoriju. Mogao je, možda, da nam ostavi religiju, ali to nije hteo, jer je znao da su Bogu u eri nauke neophodni svesni sledbenci.
Proučavanje Tesle nije samo naučno pitanje, u njegovom radu ne treba tražiti prevashodno tehnološka rešenja. Tesla je praktično ono što je Euklid teorijski, spona zapadne i istočne civilizacije. Na njegovom radu može da se zasnuje nova duhovnost Čoveka koji će shvatiti Vreme (koje je potpuno nematerijalno i predstavlja samo dejstvo matematičkih zakona) i prodreti u savršenije nivoe kosmičkog postojanja. To je, prema mojim istraživanjima, prava poruka Teslinog rada i u tome je ujedno razlog zašto je tek danas došlo vreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije.
.
TAJANSTVENI STRANAC MARKA TVENA
Čest posetilac Tesline laboratorije u noćnim časovima bio je i čuveni pisac Samjuel Klemens, čiji je pseudonim po kome je u književnosti ostao poznat, bio – Mark Tven. Tesla je sa njim bio toliko blizak da je i godinama posle Tvenove smrti redovno o njemu govorio kao o još živom prisnom prijatelju.
Pisac Tven umro je 1910. godine, a šest godina posle toga objavljena je njegova čudna novela „Tajanstveni stranac“. U njoj se govori o Andjelu koji silazi sa Neba u malo austrijsko selo, gde se susreće sa grupom dečaka sa kojima se igra i poučava ih tajnama Sveta. Ako se malo austrijsko selo shvati kao Smiljan, a lik Andjela zameni Teslom, dobiće se sjajno objašnjenje veoma čudne teorije ljudskih sudbina i kosmologije izražene u tom kratkom delu koje primetno odudara od drugih Tvenovih pripovetki. Andjeo govori o osećanju moralnosti koje je izvor svih ljudskih nedaća, i nesreći prouzrokovanoj neshvatanjem kompjuterski precizne kombinatorike najsitnijih dogadjaja, od kojih svaki odredjuje dalji niz karika u svojstvenom lancu narednih zbivanja.
Ljudska slobodna volja, prema njemu, je čista zabluda čula, sve je predodredjeno i vodi predvidljivom ishodu. Prema tome, data ljudska individualna psihosomatska struktura ima ograničen broj mogućih sudbina. Kombinacije sudbine su nizovi dogadjaja, i čovek se može prebacivati zi niza u niz voljom viših bića. Andjeo, na primer, učini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako je bilo predodredjeno, i sudbina te osobe krene sasvim drugim smerom, aktivira se novi lanac zbivanja. Ovo se potpuno slaže sa Teslinom idejom o čoveku kao automatu kosmičkih sila, i vrlo je ubedljivo pokazano jednostavnim dramaturškim sredstvima velikog pisca. Najzad, pre nego što Andjeo napušta svoje prijatelje, seoske dečake, uvodi ih u poslednju kosmičku tajnu koja ih je užasnula, tajnu Nebića: „Sve je samo misao“ kaže on, „ništa ne postoji“, „i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima Svemira“…
. . .
Nastavak u sledećem tekstu . . . Tajna kule Wardencliff
. . .
IZVINJAVAM SE SVIMA ! POGOTOVO ZLATKU ,PRONASO SAM KLIK ZA STARE KOMENTARE…VLADIMIRE NALAZI SE DOLE…PREDLOG STAVITE TAJ KLIK PORED GORE GDE PISE KOLIKO IMA KOMENTARA.POZDRAV SVIMA …IZVINJENJE JOS JEDNOM!!!! SVE NAJ
Ma nista Skulja! Bez nervoze i brige. Ne smije nista da ti uznemirava Um, zapamti. Tesla da se nosio brigama ovozemaljskim, pa secer bi dobio ili srcku prije 40 godine. :) Sjeti se da u autobiografiji „Moji izumi“ pise kako je bio zdrav kao dren u 61.
Svako vrijeme, doba, duh vremena, vijek, je izgubljeno dijelom na svoj nacin, jer se trazi pravi put. Covjecanstvo se trazi vijekovima. Ovo zlo nuklearno u Fokusimi i sl., mogu samo biti djelotvorni za preobrazaj, jer dva su puta: propast ili zdrava buducnost. I cigarete, cajevi, kafe, droge sve ce to jednog dana postati dosadno dobrim djelom novim generacijama XXI vijeka i ako bog da XXII vijeka koje ce imati pamet da vide greske svojih predaka planete Zemlje. :) Geni za otrove ce vuci samo one kojima su familije bile jako okovane dimom nikotina i katrana, jer su na svaku 6 cigaretu u sebi stvarali 25 000 mutacija. Danas se taj gen razvio kod Covjeka, i nema sumnje da se nece javljati i u buducnosti, ali i te kako moze biti manji pa se opet javiti jace. Opste je poznato da se gen javi i za hiljadu godina, pa mozda tu i lezi odgovor u ratovima, osjecaju da se reaguje na manipulaciju, arhetipove i sve onaj standardni krug kroz istoriju covjecanstva: rat-mir-prosvjecenje-glupost-rat-mir…
Evo danas zahvaljujuci Tesli, omoguceno je spajanje nerava na djelovima amputiranih ekstremiteta, koji ostanu na vrhu amputiranog djela, reaguju, i prenose signale uz pomoc elektriciteta te prave pokret. Danas vec mogu 10 pokreta da nacine, do 2030. moci ce skoro svaki i da bude izuzetno priblizno prirodnoj ruci. To znaci da ce i sportisti nekadasnji moci ponovo raditi na sebi. Prave se vec vjestacke koze i dlake koje bi prekrile protezu i dale prirodniji izgled. No, opet i tu ima nekih naznaka da ce se biznis od toga praviti. Tako da je zakljucak onaj koji je Tesla, i svi prije njega ljudi od duha, iznosili: ‘Nema bez unutrasnjeg preobrazaja i shvatanja da se buducnost gradi na manjoj pohlepi, egoizmu, gladi, zelji za moci i sl. koji nece voditi raznim vidovima destrukcije’. Nisu to ideali, no realnost. Nerealno je svijetu samo zbog jedne stvari, a to je sto svijet cine elite koje pokrecu sve na planeti Zemlji, i svaki covjek, na veliku zalost, kroz sve vijekove zavisi od njih jer su stvari namjestene od onog dana kada je najveci primitivac poceo voditi svoje pleme da ganja tudje uvecavajuci prostor, materiju, energiju te tako obiljezavajuci duh vremena, ili ono sto znamo kao „strane istorije“. Evo ti jednostavnog odgovora kojeg sam zapazio razmisljajuci o misljenjima ljudi kroz vrijeme: da je npr. vijekovima ili samo danas svijet ljepote, covjeku bi bilo nerealno ratovanje. Na isti nacin nekome je danas nerealan mir. Pa cista „zamjena mjesta sabiraka“, manjak svijesti i dokaz ucmalosti u kojoj se covjek utopi kroz vrijeme koje je ocigledno uvjek sadasnjost. Zato Tesla i ne odgovara mnogima, jer bi kljuc u bravu isao u svaku nuklearnu elektranu, u svaku benzinsku pumpu, TR, CERN i sl., neke Nobelove nagrade, NASA bi morala konacno gajiti misljenja sto je nestalo od XX vijeka u nauci i pravdati neke svoje greske… :) Eh sta sve strah ne donosi – totalnu pometnju. Elite se plase da zbog toga ne bi bilo ni poreza ni drzavnog budzeta, a sve se moze rijesiti samo da nije ortodoksne pohlepe. Sad ti je jasno kako se uvecava takva energija i zasto su stvari danas ovakve.
Veliki pozdrav Skulja i manje mi se nerviraj, bez obzira na negativne energetske tokove. :)
Hvala, Vladimire,
Sigurno je da su veliki ljudi ostavljali znakove pored puta kojim se krece covecanstvo, ali je neophodno da se dostigne kriticna tacka da bi svi ljudi to razumeli (dobar pristup se moze naci u knjizi The Celestine Prophecy http://www.celestinevision.com/)
Ali Tesla je bio pre vremena, i mislim da je na vreme shvatio da njegove ideje mogu biti zloupotrebljenje, kao i Isusove, Marksove… pa prvo sto su napravili koristeci trofaznu struju je bila elektricna stolica…
Kao sto rekoste, mi smo srafcici u Univerzumu, ali istovremeno mozemo biti i centar tog Univerzuma. Jer na putu promene covecanstva, jedino sto mozemo menjati smo mi sami. Kao onaj vrabac koji je gasio sumski pozar, pa kad su mu rekli da je blesav, jer on tu nista ne moze promeniti, on odgovori: ja radim svoj pos’o… i nastavi tapkati…
Zbog toga je bilo moje pitanje o prakticnoj primeni Teslinih ideja: kako mi mozemo privuci dogadjaje iz tog etra koji ce nama pomoci da ostvarimo svoju misiju? Vi kao istoricas zelite razumeti teoriju u potpunosti, ja sam vise zainteresovan za prakticnu primenu. U nedostatku bolje reci, mozemo interakciju ljudi nazvati elektricitetom, sestim culom (intuicija), sedmim culom (veza sa kvantnim poljem, nasom visom svesti), telepatija, astralna putovanja, prosvetljenje… ili kako vec bilo, zavisno od vremena i prostora gde su ljudi ziveli i pokusavali da to sve objasne…
Da li je bitnije nauciti od Tesle na koji nacin je on stupao u kontakt sa “drugom stranom” (mozda je ostavio neke beleske o tome) i razviti svoj unutrasnji “navigacioni sistem”…
Sigurno da ima mnogo nacina za “kreiranje stvarnosti”, a mislim da je sve vise ljudi koji zele svoje iskustvo da podele i iskoriste u pozitivnom pravcu.
Postovani Mile,
Vrlo ste lijepo sve rekli. Ali, ja ipak ne gledam Teslu teorijski, već i praktično. Zato i uviđam pravu suštinu Tesle, naspram Ajnstajnovog pogleda na svijet i Svemir. Samo Mile, nema tu filozofije kako praktično koristiti energetske tokove a da se to ne zna već. I prije Tesle osnove duha su date i praktikovane, donoseći uspjeh ljudima u bilo čemu. Kritična masa dospjeva onda kada na globalnom nivou dođu pritisci na masu. To je upravo ovaj vijek, kako profesor i kaže. Pogledajte samo kako zadnje 3 godine sve vrvi po svijetu o manipulaciji, pozadini ratovanja, zatim katastrofe prirodnih nepogoda… Nema novine koja se o tome ne bavi. Nema net stranice koja nema nesšto o tome. Nema vijesti koje barem 2 informacije o tako nečemu ne daju tokom dana svugdje po svijetu. Nema revolucija gdje se ne dižu na bilo kojoj tački planete. To nešto govori. S druge strane, pogledajmo razvoj tehnički kod čovjeka zadnjih 100 godina. Pa onom čovjeku od prije Prvog svjetskog rata bio bi bilo koji moderni avion u razmjeri „tek za narednih 200 godina“. Ne bi ni slutio tadašnji čovjek bilo šta drugo. Tesla je o aparatu nalik mobilnog telefona pričao već krajem XIX vijeka, i niko ga nije pojmio kako to, još bez kabla. :) Samo te parametre uzmite u obzir. To je skoro do juče bilo.
Dakle, što se tiče takvog razvoja u čovjekovom radu on je posljedica viševjekovnih napora u borbi sa duhom vremena, inspiracija, želje da se dokuči, objasni… Što duh u masama ne ide kako treba, napisao sam Vam sinoć -on je posljedica elita i mase koja podlegne energiji kojoj elita stvori na prostoru. Moglo se nakon Drugog svjetskog rata krenuti u transformaciju-jer je svijet zbog razaranja i stradanja potpuno klonuo duhom. Moglo se, jer bilo je djela izuzetnih na opisu čovjekove prirode. Ali nije se htjelo. Zašto? Pa zbog interesa-čovjekove pohlepe za moći. Tako je počeo Hladni rat (1945-1991). Tako smo bili više puta na granici Trećeg svjetskog sukoba i to sa nuklearnim naoružanjem. Bilo je planova i za 4D rat sa nuklearnim naoružanjem. E Tesla je sve to vidio, zato se nije bavio atomom, iako je svojim radom preteča reaktora (ciklotrona, sinhrotrona, akceleratora i sl.). Uvjek je govorio da je to izuzetna opasnost. I šta se danas dešava? Jedan zemljotres i svi ozračeni a Zemlja izbačena iz svoje prirodne rotacije.
Dragi Mile, Tesla je svojim oscilatorom dokazao da svaki potres na površini zemlje budi reakcione sile i njenu rezonancu, stvarajući ili izazivajući zemljotres koji se ne mora desiti u zemlji A, nego u zemlji B. Kao jasan primjer naveo je iz Italije da se može izazvati u Francuskoj i sl. Govorio je da to izaziva i svaka haubica, top, ne samo bombe. Treba da znate svi da je na Južni Vijetnam bačeno toliko eksploziva da izbačena zemlja iz kartera odgovara onoj koliko bismo iskopali za 3 Suecka kanala. Znate li čime se danas kopaju veliki kanali? Malim atomskim bombama. Zašto? Jer je jeftino. To ne da budi zemljotrese, već i pomjera tektonske ploče. Samo pogledajte seizmičke zone i nuklearne probe gdje su se odvijale i sve će Vam biti jasno otkuda mogu biti ovoliki cunamiji, a ne samo od projekta na Aljasci. Atomska bomba bačena na Nagasaki odgovara jačinom eksplozije svim savezničkim bombama bačenim u toku Drugog sv.rata. Zato za „blčagodeti“ atomskog naoružanje možemo da zahvalimo ne samo Openhajmeru, već i Nilsu Boru, Ajnštajnu i još mnogima. Sve sami Nobelovci, „veličine“! U CERN ništa bolje ne rade, nego što su radili njihovi prethodnici. Kome god se da oružje u ruke, pa bio on i demokrata, taj neće biti pošten. Npr.velike revolucije i prije socijalizma, u Francuskoj npr. od 1789., pa su dovele do krvavih diktatura. A isto se ponovilo nešto više od 100 godina kasnije u Rusiji: Lenjin, Staljin. Hiljade tajni prirode, a čovjek najvan milenijumima pa se drži jednog istog pogleda-politika i moć.
Iz tog otkrića prirode i posmatranja da je sve živo, Tesla je upozorio na budućnost i zahtjevao od starta njegov sistem sa Vordenklifom. Treba da se zna da je Tesla imao i patent za stvaranje Ozona-ozonskog omotača i patent za pročišćenje ozonskog omotača. Ja mislim da je sasvim jasan kvalitet naučnika i pogleda na svijet. Ne može se suditi nekome zbog zloupotrebe njega nakon smrti, fizičke naravno. Barem Tesla nije direktno bio umješan za nečije uništenje, već za prestanak rata. To su velike razlike.
Cernovci ili Teslolozi. Teslolozi naravno gdje god da su, samo da su pravi, ne moderni biznismeni! :) Znači Mile stvari su samo na pojedincu malo po malo, a danas je već dovoljno, da kritična masa ‘možda’ i donese neku transformaciju.
E da Mile spomenuli ste levitaciju i sl. To se može, ali ne može svako. Ja lično znam par naučnika, među kojima i moj profesor starih kultura i civilizacija i još na dva odsjeka druge predmete predaje-ima pojačan sluh te ne može da spava noćima. SVi mu se sprdaju zbog toga, a niko ništa ne zna i ne razumije. Čula se pojačavaju umnim naporom. Što više radite to su čula istančanija. Naravno, treba uzeti u obzir i prirodu sivih vlakana mozga koje nema svako isto razvijene, pa zato nismo Tesle. Samo izuzetno obdareni kao on mogli su umom dosezati više nego većina naučnika, to mogu da kažem s pravom. Takav se rađa jedan u hiljadu godina i dar je za čitav svijet.
Čula se pojačavaju i u toku noćnog rada, kada mozak ulazi u stanje mirovanja ali i budnosti, a uz to i sama noć nosi svoje draži-odzvanja sve, pa su čula istančanija više nego u toku dana što vodi koncentraciji jačoj. To možete i sami provjeriti, samo čitajte 2-3 dana sastavljeno i dijelom dvije noći. Što se tiče Tesle, njemu su čula bila jača i genetskim nasljeđem, i još sigurno zbog celibata. Istraživao sam celibat, i poklapa se sve sa nekim ljudima koji su danas dali svoja iskustva. Svi kažu, nekad i danas, da im celibat daje pojačana čula nakon 41 dana neupražnjavanja seksa ili masturbacije, i daje osjećaj da je sve lako i da se sve može, jaču koncentraciju i sl. Kada sam čitao jednu knjigu o svim tehnikama kontracepcije kroz istoriju, na dijelu o celibatu isto ovo stoji. I za kraj kada pogledamo šta Tesla kaže u onom intervjuu s Džonom SMitom o seksu, stvari su potpuno jasne da Tesla nije bio budala, debil ili sl., a kamo li da se kastrirao što ne vjeruje ni jedan doktor zato što van medicine pretežno pojma nema da bi dao odgovor. Što bi jedan moj kolega rekao: „Znao je Tesla znanje!“ Upravo tako! Zato je Tesla pravi asketa. Jednak je onim starim indijskim mudracima.
Ona krepost duha o kojoj Tesla priča kada govori o „mnogo ili nimalo seksa-sredina ne postoji“, je upravo usmjeravanje seksualne energije na mentalni dio kroz stvaranje što daje usmjerenost i posvećenje. Tako dolazi do onog što su zabilježili danas i neki obični ljudi po pitanju celibata u praksi, na osnovu iskustva i rezultata. Neki ga više ne upražnjavaju, ali svi bilježe isto. Dakle, i tu stoji odgovor. Da se Tesla kastrirao sam, kako jedan moj kolega još medicinar smatra, je nemoguće, jer je krvarenje tu najveće i život je jako ugrožen, a uz to Tesla nakon kastracije ne bi znao da li je žena ili muškarac kao prirodna posljedica nakon kastracije.
Ovim sam samo htio da Vam iznesem da vidite šta nosi čovjekova unutrašnjost. Teslina priroda, nasljeđe, znanje i sve skupa ostalo što može biti su ga načinili pravim generatorom naizmjeničnih sistema. Zato je i dosegao toliko, i ko zna kad će se neko takvog energetskog kapaciteta opet roditi. Ja mu se zbog njegove dubine ličnosti, uopšte ne čudim, i samo se sjetim onoga u njegovoj autobiografiji kada priča o slikama koje je zamišljao kao dijete, kao ona npr.kako je poklanjao drugovima iz sela čokoladu i gledajući ih kako jedu zamišljao da i on to radi, i tako je prestajala želja za slatkim. Na Tibetu, budistički sveštenici povećavaju energiju u sebi putem koncentracije uma i čula, i možete vidjeti kako para izlazi iz vlažnih krpa na ljihovim leđima kada stave. Lično znam primjere iz teretane, gdje sam upoznao jednog tipa koji prije treninga dakle, jos nezagrijan, uspjeva da magli staklo svojom rukom. Koliko ima samo osoba koje usred zime ostanu u kratke rukave na sobnim temperaturama, dok se ja npr.smrzavam i na 15 stepeni C ponekad.
Dakle Mile, neko nešto može više, neko manje, sve zavisi od biološkog nasljeđa, spoljne sredine i aktivacije individue. O tome govori i psihologija, i pedagogija. Zato dijelom dođe ona izreka: „Svi smo kovači svoje sudbine!“
Eto toliko o ovome. To znači osluškivanje i upoznavanje sebe, što je Tesla očito radio od malena. Iskustvo + rad + iskustvo + rad = beskonačno mnogo u domenu svojih snaga, sve dok tijelo još traje (dok ne sagori i posljednji atom snage, kada se onda sve opet rastvara).
Link:
http://kpv.rs/?p=704
@ A.Zlatar,
„Medjutim, odjednom se Tesla poistovećuje sa vidovitom Zorkom, marsovcem, vidovitom cigankom ili monahom iz manastira kod Šida, a njegov naučni rad je rezultat dobre marketinške kampanje koja ima uporište negde na nebu, medju zvezdama. Njegova uloga je samo u tome da to što je negde zapisano prenese medju običan, ovozemaljski narod.
Izgleda da i on, kao i pomenuti, može da pročita nebeske zapise o ljudskim sudbinama ili „sudbinama“ materije, zvuka, slike. Nije mi jedino jasno zašto je dozvolio, ako su mu namere bile toliko humane i časne, da se njegovi uvidi iskoriste za stvaranje tolikih destruktivnih sredstava. Ne može da se prihvati objašnjenje da je on imao dobre namere, ali su „zli momci“ to zloupotrebili.
Usput se izgleda na mala vrata se proturaju neke teorije, koje su nerazumne za običan svet, ali im to izgleda daje veću važnost i ozbiljnost.
Ovako predstavljen Tesla najmanje je naučnik. U današnje vreme bi ga kao vidovnjaka, proroka, ludog naučnika, proganjali i kažnjavali.“
Čovek će pre ili kasnije morati da sakupi hrabrosti i zaviri tamo gde nikada ranije nije. Sve ono što će otkriti; tim svojim zavirivanjima, neće biti ono što će ga odvesti u ispravnom pravcu i smeru ali će ipak doći do onogfa što će mu rasvetliti enigmu vlastitog postojanja i svpje prave prirode, svrhe i smisla postojanja.
U manjoj ili većoj meri, sve nas koči strah i neophodnost odgovarajućih priprema ali, hteli mi ili ne, nemamo drugih izbora nego da prihvatamo život onakvim kakvim jeste.
Nekada je bila velika neophodnost da se sagleda da je zemlja okrugla i zbaci, dom inirajuće učenje o zemlji kao ravnoj ploči. Trebalo je vratiti centar vrtnje sunčevog sistema tamo gde i jeste bio – samo Sunce. Trebalo je otkriti druge kontinente i rase izvan dogmatske crkve…
Danas je očigledno došao red, da se u procesu ekspanzije čoivekovih saznanja i svesti sazna i shvati da ovaj svet nije realnost u onom smislu u kojoj prava realnost i postoji te da čovek samo kroz svoju ekspamdiranu svest može prenositi kreacije iz viši realnosti u ovu ovdašnju.
Putovanje višim svetovima je veća realnost nego što je putovanje prašnjavim putevima na ovoj planeti.
Tesla nije bio ni „Zorka“ ni bilo šta takve vrste. Bio je visokorazvijena Duša koja je kao takva došla da kroz svoje otelovljenje da svoj doprinos u duhovnom razvitku čovečanstva. Samo visokorazvijena Duša može ostvariti tako nešto i samo visokorazvijena Duša razume složenu strukturu kracije i funkcionisanja te kreacije.
Teslina nesebičnost i inventivnost kao i požrtvovamnost jesu visoke duhovne odlike…
Nije na ovoj planeti namenjeno da visokoduhovno razvijeni budu samo na podruju religija već im je mesto na svim poljima egzistencije i rada na ovoj planeti. Takvih ima od poljoprivrede pa do nauke, politike ali i religije.
Na čoveku je da uči. Nauke je najmanje polje na kojem se stvarno uči. Sami život je mnogo veći i značajnije polje učenja od uzane i ograničene nauke.
@Velimir, ovaj dio tvog teksta (sem zadnje rečenice) prihvatam (zastupam).
—
jedino fizicko vreme je sadašnjost, ona je konstantna i nemerljiva…njen broj je nula, njena slika je tačka…ova pojmovna veza je dvosmerno jednoznačna i na osnovu nje se može shvatitio prirodna matematika, ona koja proizvodi stvarnost…ja radim na toj nauci o vremenu kao o fundamentalnom prirodnom zakonu promene…za sada se u nauci vreme samo meri, a o njemu se ništa ne zna…vreme je ključ za prostor i materiju…matematika je zapravo nauka o vremenu, jer matematički objekti se nigde ne pojavljuju, oni nisu fenomeni…ukratko, radim na teoriji kontrole vremena,…
—–
Ovo: „…radim na teoriji kontrole vremena….“ mi nije prihvatljivo, jer:
[b]Vrijeme[/b] (kao odraz u ljudskoj svijesti sveukupnih promjena fizičke stvarnosti) [b]nije moguće „kontrolisati“[/b]!?
Pojam „vrijeme“ vezao sam za ljudsku svijest (koja stvara taj pojam, određuje mu smisao i sadržinu) i promjene u objektivnoj fizičkoj stvarnosti (veličina promjene, brzina promjene). Upoređujući prethodno islustvo o promjenama sa konkretno posmatranom promjenom – formiramo (intuititivno) „osjećaj“ za vrijeme.
Može li se vrijeme kontrolisati? Može li se vremenom upravljati? Šta za vas znači ova izjava V. Abramovića: „…, ukratko, radim na teoriji kontrole vremena,…“?
Dragi Sprečo,
Psihološko Vreme je Svest.
Svest (neprekidnost,kontinuitet) je glavna osobina Vremena (Kontinuuma).
KOMENTAR ZA SERIJU FOTOGRAFIJA ATMOSFERSKIH ELEKTRIČNIH PRAŽNJENJA,
Naša planeta razmišlja munjama (prirodni HARP)
Tesla je smatrao da planeta Zemlja, kao i svako samostalno živo biće, ima mrežu nervnih puteva kojima prolaze električni impulsi, kao kroz nerve svakog drugog živog bića. Ali, na primer, za razliku od čovekovih nerava koji su dovršene strukture, izolovane od okoline, nervna mreža Zemlje je difuzna, bolje rečeno, radi se o nervnom polju Svetlosnog Etra u koji Zemlja nije samo uronjena, već se od njega i sastoji. Nervni putevi naše planete nisu stalni, nego se otvaraju po potrebi, i možemo ih lako videti golim okom – to su šarolike putanje mnogobrojnih zemljinih munja.
Lepota nebeskih električnih pražnjenja opčinjavala je Teslu svojom tako očiglednom naučnom porukom, koju je on odmah razumeo: gledajući s visokih hotelskih spratova oluje nad Njujorkom i munje kako sevaju, on je zapravo proučavao kako ljudski mozak radi iznutra. Inteligentne poruke pražnjenja zemljinog elektromagnetskog polja Tesla je učitavao kao da su na srpskom; bio je ne samo prvi naučnik koji je istraživao tajanstvenu Jonosferu, nego i prvi koji je shvatio da je ona moždani korteks planete Zemlje, koja je cela – veliki mozak; ljudski mozak je samo njena smanjena vremensko-energetska kopija.
Osnovni fizički zakon koji upravlja Svetlosnim Etrom od koga se sastoji sva materija je – vreme, preciznije – večna sadašnjost. Ovo je bio moj putokaz u utvrdjivanju onoga što je zajedničko u odnosu Tesla – Kosmos.
Razmatrajući Teslinu konstrukciju loptastih munja, ubrzo sam shvatio da se bez prave hipoteze vremena ne mogu konstruisati jednoznačni matematicko-fizicki modeli fotona i elektrona, niti se pravilno mogu razumeti temporalne funkcije elektromagnetskog spektra, koje su frekvencom opisane samo delimično.
H. Hercova “frekvenca” je ono što pojedine elektromagnetske entitete u spektru – razdvaja, ali sta je ono sto ih spaja?
Pomislio sam: Tesla je poptuno u pravu. Elektromagnetski spektar mora se posmatrati u celini kao Svetlosni Etar. Drugačije ga ne možemo shvatiti. Zar se može integrisati predstava o funkcionisanju celog okeana, ako se svaki talasić posmatra pojedinačno, kako to rade naivni naučnici?
Pojam frekvence, taj količnik prostora i vremena, nije do kraja shvaćen i zato su glavne osobine elektromagnetskih talasa ostale neprimenjene. Frekvenca nije elementarni pojam. S frekvencama se ne može izvesti ni jedna osnovna matematička operacija koja ima fizički smisao: 2Hz plus 1Hz nisu 3Hz, 2Hz podeljeno sa 2Hz nije 1Hz, 2Hz pomnoženo sa 2Hz nije 4 Hz, kad se od 4Hz oduzmu 2Hz rezultat nije 2Hz. Ni Plankovo, ali ni Ajnštajnovo shvatanje energije, koje takodje ne dozvoljava direktno integrisanje po raznim frekvencama, ne objašnjava postanak materije, koja je, po Tesli, proizvod upravo jedne takve, po savremenoj nauci nedozvoljive interakcije. Na jednom mestu Tesla je izričit: materija nastaje sintezom elektromagnetskih polja od kojih se sastoji Etar; obrnutim procesom, ona isto tako i rastvara u etru (kao logaritam stvaranja Tesla imenuje etarski vrtlog desnog spina, a rastvaranja – vrtlog levog spina).
Kvantna mehanika samo je podoblast Tesline vremenske fizike.Ni jedan od četiri kvantna broja, a to su glavni, azimutski, magnetski i spin, ne razmatra vreme kao aktivnu komponentu u nastajanju i funkcionisanju atoma. To takodje ne čini ni Hajzenberg u Principu neodredjenosti, u kome je, što zaista bode oči, glavni problem istovremeno merenja impulsa i pozicije čestice. Ova relacija odredjuje do kojih se granica mogu korpuskularne koncepcije primenjivati, a da se ne sukobe sa talasnim svojstvima materije i obratno.
Hajzenberg zapravo replicira na de Broljevu jednačinu, koja povezuje korpuskularnu i talasnu prirodu čestica. Polazeci od dualizma koji je još od ranije bio utvrdjen kod svetlosti, tj. da svetlost ima talasna i korpuskularna svojstva, de Brolj je 1924 postavio hipotezu po kojoj mora postojati jedinstvo prirode, pa stoga ne samo da svetlosni kvanti (fotoni) imaju dualističku prirodu, već i obrnuto, svaka materijalna čestica mase m, koja se kreće brzinom v, mora imati pridružen talas, čija je talasna duzina λ, to jest λ= h/mv, gde je h Plankova konstanta.
Dualizam tvrde čestice i mekog talasa uočio je još Demokrit iz Abdere, kada je zaključio da nedeljivih atoma ima raznih veličina, i da svetovi od malih atoma mogu prolaziti kroz svetove od velikih atoma, kao kroz prazan prostor. I zaista, u isti prostor gde se već nalazi jedan radio talas od 10 na -1 metara u isti mah možemo smestiti otprilike 10 na 7 talasa ultravioletnog zračenja. I nema za to nikakvih smetnji, a po shvatanju o neprobojnosti fizičkih tela, trebalo bi da ih ima. Pa šta je onda svetlost, je li ona uopste fizičko telo i u kakvom stvarnom odnosu stoje svetlost, masa I prostor? Za početak jasno je da se masa ne može razdvojiti od prostora.
U nauci o vremenu koju razvijam kao teoriju Tesline Fizike, dualistička priroda svetlosti objašnjava se asinhronicitetom. Naime, kada je talas sinhron sa metom, ponaša se kao čestica, a kada je asinhron, kao talas. Svetlost zaista nema masu jer je deo prostora, a masa nastaje u zlatnom preseku Φ prostora π i vremena D (diametar jedinične sfere) – po zlatnoj neprekidnoj proporciji. Novonastali Φ diametar je interno vreme mase, koje pomnoženo sa π proizvodi osnovnu, tj. jediničnu masu.
U analizi teslinih eksperimenata pokazalo se da masa nije ni njutnovska mera za količinu materije u nekoj zapremini, a nije ni ajnštajnovska mera za inerciju tela, nego da ima geometrijsku genezu, pod uslovom da je geometrija temporalizovana, odnosno da je u nju uvedeno vreme kao nelokalna fizička tacka.
Predrasude savremene matematike u velikoj meri sprečavaju razvoj eksperimentalne fizike. Za zasnivanju raznih novih oblasti matematike, kojih ima već preko osamdeset, kao i za matematičke formule uopšte, umesto provere preslikavanjem na fizičku realnost, dakle, ontološke tačnosti, uvažavaju se strogo unutrašnji kriterijumi dogovorene istine, koji matematiku izoluju od stvarnosti, a matematičara pretvaraju u Alisu zaigranu u zemlji čuda.
Ko je i kada video prostor koji ima više od jedne dimenzije u svim pravcima iz centra, p-aedičke brojeve, petodimenzionalnu hipersferu, negativnu dužinu i površinu?
Demokritova tvrdnja da ljudski um ne može zamisliti nešto neostvarljivo je, uopšte uzevši, tačna, ali sigurno je da u konkretnoj nauci neposredno deluje Platonova trijadna logika, opšte-posebno-pojedinačno, jer višak ili manjak u naučnom mišljenju sprečava utelovljenje ideja. Zato tvrdim da osamostaljena matematička imaginacija direktno ometa razvoj fizike, a preko nje i svih ostalih naučnih disciplina. Ne mogu se u ozbiljnoj nauci prihvatati teorije koje su bilo manje, bilo više verovatne od čulnog iskustva; moć ispravnog naučnog izvodjenja je u saobraznosti objašnjenja, predvidjanja i kontrole, koja omogućava ponovljivost eksperimenata. Matematika je prirodni jezik kojim beskonačnost bespogovorno naredjuje ponašanje svojim delovima.
Proizvodjenjem loptastih munja, tih zapravo gigantskih elektrona, protona i neutrona, Tesla je eksperimentom pokazao da je znanje o ‘idealnoj slobodi delova od celine’ dostižno nauci, da potpuna sloboda nije u suprotnosti sa kontinuitetom, nego da iz njega nužno sledi. Tesla je fizički pokazao da je indeterminizam beskonačnog viši stepen odredjenosti koji prethodi determinizmu konačnog (u ovome je Tesla neuporedivo višeg nivoa abstraktnog mišljenja od Bora i Ajnštajna, koji su se, raspravljajući temu slobode uopšte, zaustavili na šalama: na Ajnštajnovu determinističku opasku da se dragi Bog ne kocka, Bor mu indeterministički odgovara da on, Ajnštajn, ne može Bogu da odredjuje šta će da radi).
Fizika nije nezavisna od matematike, naprotiv, matematički principi su zakoni fizike, i prema tome, čuda nije potrebno dodatno matematički izmišljati jer je svakodnevni fizički svet već sam po sebi – matematičko čudo.
Nauka iz koje je izbačen zahtev za iskustvenom potvrdom obesmišljava sopstvene ciljeve, neutralise duh, i zato se od antičkih vremena, kao da Renesanse nije ni bilo, najčesće upotpunjuje teologijom, tom najubedljivijom vrstom ontološke poezije, ali i estetikom – privlačnošću lepote i elegancije fizički neporoverljivih rešenja, da pomenemo samo neka: paradoks blizanaca, crne rupe, kosmološku konstantu, horizont dogadjaja, širenje i skupljanje svemira, kvaternione i teoriju struna, kolaps talasne funkcije, svest kao kvantni hologram. Ponekad izgleda kao da su zahtev logičke konzistentnosti, zdrav razum i jasnoća potpuno napustili današnju nauku. Neki od najvećih matematičara davali su u tom smislu epistemološke preporuke, ali je teorija izgradjena na dvosmernoj univoknoj korespodenciji fundamenata matematike i fizike – istorijski izostala. (“Prirodne brojeve stvorio je Bog, a svi drugi brojevi su delo čoveka”- Kroneker; “U matematici operišemo osnovnim pojmovima čiji pravi sadržaj ne poznajemo”- Hilbert; “Neophodno je uvesti prirodna ograničenja u matematiku”- Rene Tom).
Odavno se već matematika odrekla zadatka da objašnjavajući kosmos spozna sebe, da zauzme svoje pitagorejsko mesto jedine istinite filozofije prirode. Lišeni vere u matematiku naturalis, kao zarobljenici struke koja je zaboravila razlog zbog kog je nastala, češće dokazujući zašto je nešto nerešivo, umesto da otkriju rešenje ili da pošteno napuste problem – matematičari već vekovima, (od Georga Kantora na ovamo), vode jedan neplodni soliloquium, jedan shizoidni monolog, većinom uspešno rešavajuci sami sa sobom i samo za sebe probleme koje su sami i izmislili. Najsvežiji i jako dobar primer je Peljermanovo nepotrebno rešenje Poenkareovog besmislenog problema; Poenkare se pita da li se sve zatvorene krive unutar trodimenzionalne sfere moraju seći u istoj tački, a ja pitam gde je ta Poenkareova sfera, ko je, kada i gde video trodimenzionalno zakrivljen prostor ? Samo neznatan broj tih matematickih fantazija je primenljiv, i to samo onda kada fizičarevo iskustvo pronadje neku vezu sa njima. Zato se, gospodo čitaoci, zalažem za Pitagorinu i Teslinu prirodnu matematiku sa punim fizičkim efektom.
Ali, ima i gore od matematičkih teorijskih aberacija. Počevši od devetnaestog veka, iz filozofskih i naučnih diskusija pojam duha se strogo izostavlja i dosledno se zanemaruje razuman stav koji je oduvek bio ‘conditio sine qua non’ svakog ozbiljnog mišljenja, a taj je da i vreme, i tačka, i brojevi, i svi zakoni fizike, i sve matematičke operacije, i svi zakoni biologije, i genetike, i astrofizike, i jezika, i umetnosti, i svi drugi principi bilo koje vrste, ma na šta da se odnose, svi zajedno i potpuno pripadaju isključivo domenu vančulnog postojanja. I prema tome, ako su svi prirodni, a posebno fizički zakoni – noumeni, onda je razumno da to priznamo i učinimo da najvažniji predmet ljudske nauke bude upravo to: egzistencija noumena – modus fizičkog postojanja duha. Ali na žalost, pitanje ‘ima li duh fizičku egzistenciju i kakva je ona‘ u u savremenoj nauci i filozofiji uopste se i ne razmatra.
Primetivši da Tesla pod istovremenošću u računima podrazumeva nelokalnu geometrijsku tačku, počeo sam intenzivno da razmatram tačku kao entitet fizičke realnosti.
Pre svega, zašto nam izgleda da ima više od jedne tačke, a zapravo nije tako? Ako je jedna jedina tačka – beskonacnost, treba da je sveprisutna. Odakle druge tačke?
Upadalo je u oči da niko posle Euklida nije uveo ni jedan novi element prostora, ni Boljaji, ni Lobačevski, ni Gaus, ni Riman, ni Hilbert, ni Peano, nego su se u svojim “novim i avangardnim” geometrijskim razmišljanjima svi lepo poslužili euklidskom tačkom, linijom i uglom. Ali, i ova tri elementa ocigledno se mogu svesti na samo dva zaista neophodna, tačku (nelokalni centar sferne beskonačnosti) i tačke (rastojanje, tj. poluprečnik), koja su dovoljna da se izvede sve ostalo. Umesto da mislim u pravcu umnozavanja uglova, kao Hilbert, pokušao sam da i sam poluprečnik vratim u tačku i ponovo ga iz nje izvedem, da odredim razlog nastajanja mnogih tačaka iz jedne tačke. I tako sam otkrio da tačka ima fizičku prirodu i da je upotreba tačke kao univerzalnog fizičkog vremena pravo ishodište Tesline strahovito moćne tehnologije (Teslin eksperiment iz1908. slanja energije kroz Zemlju iz Kule Vordenklif u Sibir, poznat kao Tunguska eksplozija, imao je neverovatnu snagu od oko 450 atomskih bombi bačenih na Hirošimu).
Ako u mislima uklonimo Euklidov prostor, svi će njegovi vremenski krajevi, tačke, pasti ujedno i ostaće nam ono sto pogrešno nazivamo ‘ništa’, ‘praznina’, a u stvari je vreme, jedna te ista vremenska tačka koju imamo svuda i u kojoj se, kao što reče Pitagora – sve nalazi. Jedinična Sfera, ili po Pitagori, Vreme, i njen centar – tačka, istih su osobina, jer centar sfere izgradjuje njenu površinu preslikavanjem. Priroda je samoj sebi slična.
I kao sto svaki geometrijski crtež pocčinje u tački, tako i svaki fizički dogadjaj izvire iz vremena. Sveprožimajuće i vančulno vreme je prvobitna, poslednja, ishodišna i neprekidna osnova relativno izdeljene stvarnosti.
Nauka već vekovima zadrzava zbunjujući višak sinonima kategorijalnih pojmova, kojima se, bez navodjenja razloga, pripisuju ontološke razlike. Na primer, ‘geometrijski kontinuum’, ‘kontinuum realnih brojeva’, ‘tačka’, ‘nula’, ‘beskonačnost’, ‘Biće’, ‘vreme’, ‘večnost’, ‘sadašnjost’, ‘svet’, ‘celina’, ‘svest’- sve ove reči označavaju jedan te isti prirodni entitet, to jest, suština im je zajednička i stoga se samo konvencionalno, jezički nasilno, mogu razdvajati.
Moj kategorijalni sistem je jednostavan i dat u iskustvu: ontološko vreme je beskonačnost, geometrijsko vreme je tačka, aritmetičko vreme je nula, fizičko vreme je sadašnjost, psihološko vreme je svest.
Toliko o Teslinim elektromagnetskim pražnjenjima i njihovom značenju za razumevanje poslednje materijalne osnove Sveta – Teslinog Svetlosnog Etra.