Dr Velimir Abramović
TESLA KAO JASNOVIDAC
.
Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono što bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihologija. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, to je, svakako, bez pandana u istoriji nauke.
I pored više od 150.000 dokumenata koje danas čuva Muzej Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naučnog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac. On je dolazio u odredjena psihička stanja i to je bila njegova metoda, koja ustvari može da se poredi samo sa sličnim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o čemu pričaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog čoveka, a on je oduhovio fziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, čitavim svojim životom i radom postavio je osnove posthrišćnske civilizacije Trećeg milenijuma. I pored svega toga njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali će to morati da se ponovo vrednuje. Tek u budućnosti dobićemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuviše ispred i iznad današnjih naučnih metoda.
Poznati hinduistički učitelj Vivekananda, član Ramakrišnine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogućnost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorškoj laboratoriji 1996. godine i odmah poslao pismo svom indijskom kolegi Alasingu opisujući susret sa Teslom sa strahopoštovanjem i bezrezervnim divljenjem: “Ovaj je čovek sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (…) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega živo biće i sa kojim on razgovara i naredjuje mu (…) Radi se o visoko spiritualnoj ličnosti. On besumnje poseduje duhovnost najvišega nivoa i u stanju je da prizove sve naše Bogove (…) U njegovim električnim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naši Bogovi: Višnu, Šiva…a osetio sam prisustvo i samog Brame.” (Swami Vivekananda works, Epistles, -pisma-, Vivekananda Centrum, Washington, USA). Ljubaznošću glavnog urednika Delfisa, Natalije Toots, saznao sam da se u Ramakrišninoj misiji u Kalkuti, Indija, nalazi i veliki Teslin portret i to medju onima koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije.
.
TESLINA VREMENSKA FIZIKA
Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola menja se geometrijski raspored magnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora isključivo promenom vremenske komponente. Kretanje je asinhronicitet. Ovo očigledno pokazuje da je moguće postići promenu brzine rotora, a samim tim i njegove mase, promenom čistog vremena, bez dodatnog impulsa, tj. bez dodavanja sile. Nije li Teslino obrtno magnetno polje još jedan dokaz više u prilog tvrdnji akademika N.A. Kozireva da je Vreme ta jedinstvena i fundamentalna opštekosmička sila?
Iz Kolorado Springsa Tesla piše u Njujork svom prijatelju Johansonu kako je u „škrabotinama“ visokofrekventnih elektromagnetnih pražnjenja otkrio um i kako će uskoro on, Johanson, moći svoje pesme da čita Homeru, dok će sam Tesla diskutovati o svojim pronalascima sa Arhimedom. Isto tako, u detaljnolm dnevniku istraživanja susreću se opisi elektromagnetskih zelenih magli koji potpuno odgovaraju opisu magle, što se pojavila prilikom nestajanja ratnog broda u Filadelfiji. Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraživanja “paralelnih svetova” sam, u tišini, ne objavljujući rezultate. Po svemu sudeći, izradio je aparat za podešavanje elektromagnetskih oscilacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj način uspeo da bez napora komunicira sa vremenski pomerenim realnostima.
Ova njegova otkrića otvaraju jednu potpuno novu stanicu u savremenoj nauci, jer ukazuju na put ujedinjenja materijalnog i duhovnog u ljudskom saznanju (u prirodi su materijala i duh, naravno, već ujedinjeni). On je imao sposobnosti da razradi oba aspekta jedinstvene nauke: proučavao je s podjednakim uspehom fizičku osnovu psihe kao i psihičku osnovu fizike. Tako je došao do presudnih generalnih zaključaka: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najopštiji prirodni zakon – zakon rezonancije i da se sve veze medju fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama rezonanci čija je osnova elektromagnetska. Samo se po sebi razume da, ako se sva fizička realnost može svesti na odnose elektromagnetnih polja, onda je izraz teorijske suštine tih odnosa – matematika. S druge strane, ako elektromagnetne oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom koji je, prema tome, iste prirode, onda su brojevi – program organizacije elektromagnetnih polja u individualnu psihu. Teslina istraživanja su prvi neporeciv i jasan korak u razjašnjenju i primeni istinite Platonove doktrine u kojoj se kaže da je matematika veza izmedju sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Još preciznije: matematički algoritmi (inherentna logika matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizičke objekte. Najzad, kako sva stara (a i nova) mistična predanja složno govore: materija je samo zgusnuta svetlost.
Tesla je verovao da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima. Takodje je smatrao da ljudski mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obično smatra, već da je memorija samo reakcija ljudskih nerava na ponovljeni spoljašnji stimulans. Još važnije je naravno da neko sa preko hiljadu fundamentalnih naučnih pronalazaka ne pripisuje invenciju u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu sprovodnika nauke iz sveta ideja u svet ljudske prakse. Verovao je čvrsto u reinkarnacije. Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove lične svečanosti i više je ličila na svesno preseljenje duše u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog običnog slavnog čoveka, zbunjenog i uplašenog pred samooslobodjenjem. Na dva dana pred čas diskarniranja, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku sobu tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga elegatno odevenog kako leži mrtav ruku prekrštenih na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hrišćansku i budističku, tri dana nakon prve sahrane bio je i spaljen.
Lično duboko verujem da matematičke i fizičke istine, to jest, fenomeni geometrije i aritmetike i fenomeni fizike moraju u suštini da koncidiraju, čineći osnovu jedinstevene kosmologije na čijem smo pragu. Neki je zovu „Nova nauka“, ali je, mislim, adekvatniji naziv „Jedinstvena nauka“, jer temelj našeg Kosmosa čini jedinstven fizički kontinuum, koji je čista esencija, bez granica, i svi se paralelni svetovi, paralelni realnosti, povinuju njegovim zakonima.
Teslina elektromagnetna teorija bila je početak ujedinjavanja duhovne supstance i materijalnog, fizičkog sveta. On je toliko mnogo učinio praktično i lično, da nije stigao da nam ostavi kompletnu teoriju. Mogao je, možda, da nam ostavi religiju, ali to nije hteo, jer je znao da su Bogu u eri nauke neophodni svesni sledbenci.
Proučavanje Tesle nije samo naučno pitanje, u njegovom radu ne treba tražiti prevashodno tehnološka rešenja. Tesla je praktično ono što je Euklid teorijski, spona zapadne i istočne civilizacije. Na njegovom radu može da se zasnuje nova duhovnost Čoveka koji će shvatiti Vreme (koje je potpuno nematerijalno i predstavlja samo dejstvo matematičkih zakona) i prodreti u savršenije nivoe kosmičkog postojanja. To je, prema mojim istraživanjima, prava poruka Teslinog rada i u tome je ujedno razlog zašto je tek danas došlo vreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije.
.
TAJANSTVENI STRANAC MARKA TVENA
Čest posetilac Tesline laboratorije u noćnim časovima bio je i čuveni pisac Samjuel Klemens, čiji je pseudonim po kome je u književnosti ostao poznat, bio – Mark Tven. Tesla je sa njim bio toliko blizak da je i godinama posle Tvenove smrti redovno o njemu govorio kao o još živom prisnom prijatelju.
Pisac Tven umro je 1910. godine, a šest godina posle toga objavljena je njegova čudna novela „Tajanstveni stranac“. U njoj se govori o Andjelu koji silazi sa Neba u malo austrijsko selo, gde se susreće sa grupom dečaka sa kojima se igra i poučava ih tajnama Sveta. Ako se malo austrijsko selo shvati kao Smiljan, a lik Andjela zameni Teslom, dobiće se sjajno objašnjenje veoma čudne teorije ljudskih sudbina i kosmologije izražene u tom kratkom delu koje primetno odudara od drugih Tvenovih pripovetki. Andjeo govori o osećanju moralnosti koje je izvor svih ljudskih nedaća, i nesreći prouzrokovanoj neshvatanjem kompjuterski precizne kombinatorike najsitnijih dogadjaja, od kojih svaki odredjuje dalji niz karika u svojstvenom lancu narednih zbivanja.
Ljudska slobodna volja, prema njemu, je čista zabluda čula, sve je predodredjeno i vodi predvidljivom ishodu. Prema tome, data ljudska individualna psihosomatska struktura ima ograničen broj mogućih sudbina. Kombinacije sudbine su nizovi dogadjaja, i čovek se može prebacivati zi niza u niz voljom viših bića. Andjeo, na primer, učini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako je bilo predodredjeno, i sudbina te osobe krene sasvim drugim smerom, aktivira se novi lanac zbivanja. Ovo se potpuno slaže sa Teslinom idejom o čoveku kao automatu kosmičkih sila, i vrlo je ubedljivo pokazano jednostavnim dramaturškim sredstvima velikog pisca. Najzad, pre nego što Andjeo napušta svoje prijatelje, seoske dečake, uvodi ih u poslednju kosmičku tajnu koja ih je užasnula, tajnu Nebića: „Sve je samo misao“ kaže on, „ništa ne postoji“, „i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima Svemira“…
. . .
Nastavak u sledećem tekstu . . . Tajna kule Wardencliff
. . .
U tekstu ima sadržaja koje odmah prihvatam, ima sadržaja koja ne razumijem (a ljubopitljiv sam i volio bi ih „dokučiti“) i ima sadržaja koje „odbacujem“.
Moj neki „filozofski stav“ je da TAČKA i postoji i ne postoji ( dok je zamišljamo ona za nas postoji, kao mjesto u prostoru i vremenu, gao granica, kao presjek snopa pravaca, ….).
Također ni „beskonačnost“ objektivno ne postoji, ali je pomoć u našem misaonom procesu.
Fizičku stvarnost smještam između ta dva pojma, između SVE i NIŠTA, nikad sve i nikad ništa ( nula i beskonačno su samo „granice“, te vrijednosti ne mogu biti atributi ničega što realno postoji).
Profesore,
odsanja li Dušan san?
http://youtu.be/lUyuKpJ-nvs HAARP- Ko upravlja vremenom ?
Ovdje (http://www.elitemadzone.org/t437615-0-Nikola-Tesla-ili-Albert-Ajnstajn ) je postavljena „dilema“ : Tesla ili Ajnštajn.
Za mene dileme nema: Ajnštajn je „ubleha“ – Tesla – genijalac!
Od Ajnštajna nikakve praktične koristi nema, kao i od svake „šuplje priče“!
Previše je destruktive, i njoj će doći kraj. Vrijeme radi za Teslu. Za Ajnštajna sramna prošlost, bez obzira na one potpise peticija protiv rata i Nobelovu nagradu. Jedno je lično, drugo je struka. Sve se prožima u ovom svijetu, a glad i reklama za akademskih zvanjem i medijska propaganda na kultu ličnosti dovela je do uzdizanja „ubleha“.
Ovakvu tvrdnju (izjavu) posmatram kao nerazumijevanje, neshvatanje pojma – VRIJEME!
Citiram: „Ovo očigledno pokazuje da je moguće postići promenu brzine rotora, a samim tim i njegove mase, promenom čistog vremena, bez dodatnog impulsa, tj. bez dodavanja sile. Nije li Teslino obrtno magnetno polje još jedan dokaz više u prilog tvrdnji akademika N.A. Kozireva da je Vreme ta jedinstvena i fundamentalna opštekosmička sila?“
Ili ja nemam ispravno shvatanje sadržine pojma – vrijeme – ili to neispravno interpretiraju Kozirijev i Abramović?!
Vrijeme je odraz promjena (fizičke stvarnosti) u ljudskoj svijesti. Vrijeme nije ničemu uzrok već je posljedica shvatanja uočenih promjena (veličine i brzine promjene).
Spreco…VREME JE SADASNJOST {VECNA SADASNJOST} NAPRIMER 05.10.2000-ta. JE SADASNJOST ,A I 05.10.2011 JE SADASNJOST STOM RAZLIKOM STO 05.10.2000-tu.godinu IMAMO KAO ELEKTRO MAGNETNU SLIKU U SADASNJOSTI …ALI MI I DALJE ZIVIMO 05.10.2000 godinu…DALI JE SADA JASNIJE SPRECO??? SVIMA SVE NAJ
KATEGORIJALNE DEFINICIJE VREMENA:
1. Ontološka definicija Vremena:
Ontološko Vreme je Kontinuum;
2. Fizička definicija Vremena:
Fizičko vreme je Konstantna Sadašnjost.
Zajednička konstitutivna osobina Kontinuuma i Konstantne Sadašnjosti je: neprekidnost.
Fizička Beskonačnost je vremenske prirode, to je Konstantna Sadašnjost;
Fizičke Beskonačnosti ne mogu koegzistirati i prema tome Prostor i Masa nisu beskonačni, nego su proizvoljne veličine zbog čega postoji samo jedna realna Fizička Beskonačnost i to vremenska – Konstantna Sadašnjost;
Diskusija: Merenje Vremena vrši se nekim kretanjem, ali to ne znači da postoji tok vremena, odnosno ne znači da se i samo Vreme kreće.To je pogrešna dedukcija na koju smo navikli kroz vekove. Iskustvo nam jasno pokazuje da se menjaju prostor i masa, a ne Vreme, jer je uvek isto Vreme, stalno je Sadašnjost to jest Sadašnjost je konstantna.
Matematički modeli Konstatne Sadašnjosti su:
(a) geometrijski – Tačka (nema veličinu – neprostorni geometrijski objekat);
(b) aritmetički – Nula (Broj bez količine, nemerljiv).
Glavne zajedničke osobine Tačke i Nule:
– Nelokalnost (Tačka se nalazi ma gde i svuda u prostoru i po količini Prostora je Nula);
– Delovi jednaki celini (Deo Tačke podudaran je celoj Tački, deo Nule jednak je celoj Nuli).