In memoriam
Monstruozni zločini u Norveškoj Andreasa Brejvika i prerana smrt pevačice Amy Wineohouse imaju jednu zajedničku crtu. Izazvani su Tamnom Silom koju su prihvatili za života, na koju je savremeni čovek skoro zaboravio da postoji.
Iako će se za norveškog ubicu naknadno reći da je bio ludi fanatik a za pevačicu da je bila ovisnik o drogama, oni to nisu postali rodjenjem, već neispravnim životom i otvaranjem ka Nečastivom. Umišljanje, sklonost ka fantazijama, istraživanje paranormalnog, konsipracije, ljubav ka telesnim zadovoljstvima i narkoticima, opsednutost idejama ili drogama, sve su to gresi koji su samo još više otvarali prostor njihovih bića za ulazak Nečastivog u njih, dok ih „Djavo nije potpuno obuzeo“.
Када човек не изоштрава свој ум Богом, него га изоштрава злобом, прима у себе ђавола. Боље би му било да је изгубио памет, јер би тако барем имао олакшање на дан Суда. (Sveti Pajsije Svetogorac)
Lucifer, Satana, Djavo, Šejtan, Nečastivi, Belzebub, Nepojamnik, Pali andjeo, Crni Andjeo, su sve nazivi pod kojima je poznata Mračna sila koja od postanka sveta obuzima čoveka, tera ga na loše stvari, zlo i nedela, odvajajući ga Boga, smirenja i spasenja duše.
.
Satan – Nadzemaljsko biće, anđeo zla, đavo, vođa sila zla, poglavar pakla (u našim prevodima: Sotona i Satana). Sličan mitološki lik može se prepoznati i u drugim religijskim tradicijama: njemu donekle odgovara Am-mut u egipatskoj mitologiji, kao i vavil. Lilitu, pers. Ahriman, te indijski (budist.) Mara. Razvoj predstave o Satanu u jevrejstvu, hrišćanstvu i islamu (gde se pojavljuje pod arapskim imenom hebrejskog porekla šejtan) bio je veoma dug.
Reč satan se u biblijskim knjigama javlja bez određenog člana i sa članom (hasatan), kada je reč o vlastitom imenu. U Starom zavetu ta imenica obično znači „protivnik“ (božji i čovečji), neprijatelj, izdajnik (1 Kr 5.18; 1 Sam 29.4; 2 Sam 19.23), a kao jedan od božjih sinova (anđela) na nebu, Satan je, u knjizi o Jovu, i čovekov tužilac. U ovoj knjizi, kao i u drugim, proročkim knjigama, Satan se nalazi pod božjom vlašću; on protiv čoveka iznosi klevete, pa se otuda u grčkim biblijskim prevodima spominje i kao diabolos (od diaballo – ogovarati, klevetati, opadati). Iz te reči potiče i naša imenica đavo, kao i diable, devil, Teufel u drugim evropskim jezicima.
Još u apokrifnoj književnosti Satana se pojavljuje kao izvor zla i greha na svetu – izvan Boga i čoveka – kao vođa pobunjenih anđela, ponekad pod drugim imenima (u knjizi o Hanohu kao Šamhazaj i Aza(z)el, a u Zaveštanju sinova Jaakovljevih i Kumranskim rukopisima kao Belijaal. Razvoj ideja o vođi sila zla je u Kumranu doveo do dualističkih predstava o tome kako je Bog stvorio dva duha – duha dobra i duha zla, ali i determinističkog verovanja da je čoveku unapred određeno pod čijom vlašću će živeti. U apokrifima je rođena i zamisao o palim anđelima pobunjenicima, među koje spada i Satan sa svim svojim imenima.
Satan se retko spominje u talmudskoj književnosti. U starijim delovima Talmuda i midraša, kao izvršioci božanske kazne se pojavljuju anđeli, ali još ne i Satan. Vremenom, s razvojem predstava o paklu u narodnom predanju, on se nešto češće spominje. Prema nekim povestima, on je stvoren istovremeno s Evom, ume da leti, a pojavljuje se i u raznim likovima – kao ptica, žena, prosjak, a nekad likom podseća i na jarca. Ova predstava je verovatno bila dosta rasprostranjena, pošto u veoma opširnoj interpretaciji jednog stiha iz Levitske knjige (9.3) aramejski prevodilac Targum Jonatana poredi jarca sa Satanom. Po tim najstarijim verovanjima, Satan se plaši zvuka obrednog roga, a na Dan pomirenja (Jom kipur) on gubi svu svoju moć.
U hrišćanstvu je Satan ostao uzročnik greha, protivnik Isusa Hrista, hrišćana i, razume se, čovečanstva. Prema jevanđeljima, Satan je podmukli provokator i „kušač“ koji, poput zmije iz Edenskog vrta, izaziva i samog Hrista. On je uzročnik moralnog zla u svetu, „zle pomisli“. U novozavetnim tekstovima Satan ima više naziva i epiteta: evanđelist Luka tako govori o „đavlu“ (diabolos), Matej o „kušaču“ (peirazon) i „nečistom duhu“ (to akatharton pneuma), a Jovan, opet, o „knezu ovoga sveta“ (ho arhon tou kosmou, Arhonti). U Prvoj Jovanovoj poslanici reč je, pak, o „nečastivom“ (poneros), dok je u Otkrivenju Jovanovom (12.7-9) Satan predstavljen kao aždaja koja ima svog saveznika u Antihristu, sedmoglavoj nemani s lavljim čeljustima i deset strašnih rogova. Isus je stoga morao doći „da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola“ (Jevr 2.14). Satanov poraz je osiguran Hristovim uskrsnućem, ali će njegovo konačno nestajanje uslediti tek nakon premoći Antihrista, u potonje dane, tj. u danima Suda kada će biti „bačen u jezero ognjeno i sumporito“ (Otk 20.10). Pojam pakla je već bio razvijen u vreme nastanka hrišćanstva, i tu je opisan kao određeno mesto boravka i mučenja za grešnike nakon njihove smrti, pa se otuda u hrišćanskom narodnom predanju širi i predstava o Satanu kao poglavaru tog mučilišta, s rogovima, kopitama i sl. Iako hrišćanska mitologija uglavnom preuzima hebrejsku demonologiju, u srednjem veku se među hrišćanima proširilo i shvatanje po kome su paganska božanstva satanskog, tj. đavoljeg porekla. Detaljni ikonografski prikazi Satana i njegovih saveznika, zlih duhova, datiraju u evropskoj umetnosti od devetog veka.
Islam govori o šejtanima, nevernicima i pobunjenicima protiv Boga koji iskušavaju vernike (Kur’an, S. II 17, 102), ali i o Šejtanu što „nema nikakve vlasti nad onima koji veruju“ (Kur’an, S. XVI 335, 98-100). On nije učestvovao u stvaranju sveta, već nadzire čoveka koji ga ne vidi i neprijatelj je njegov još od Adama.
U jevrejskim i hrišćanskim religijskim spisima Satan je poznat i kao:
1.) Belijaal (Belial, Belijar, Velijal) – anđeo tame, greha, koji zapoveda svim silama i duhovima tame što se bore protiv sinova svetla. Ovaj lik pojavljuje se naročito u predstavama i verovanjima pripadnika kumranskog Zajedništva. U Starom zavetu se Belijaal pojavljuje u izrazima kao što su „čovek Belijaalov“, „Belijaalov savetnik“, „Belijaalov svedok“ i dr., najčešće kao personifikacija zla, opaka čoveka, grešnosti, te kao simbol smrti, podzemlja, a u kasnijem razvoju verskih predstava – i pakla. Neki naučnici smatraju da je to ime kovanica od reči b’li („bez“) i ol („jaram“); u prenesenom značenju Belijaal bi, dakle, bio onaj koji je „bez jarma“ (božjeg), onaj koji je odbacio taj jaram. Bez obzira na etimologiju, on se u nekim hebrejskim tekstovima smatra za niskog, ništavnog čoveka.
2.) Belzebub (Veelzevul), naziv za đavola, poglavara zloduha. Izvorno baal z’vuv ili baal z’vul, jedan od kanaanskih bogova čije je svetilište bilo u Ekronu (2 Kr 1.1-16). Iako neka tumačenja navode na to da je pravo značenje tog imena „gospodar muva“ (što se dokazuje i uz pomoć arheoloških nalaza nakita u obliku muve), novija istraživanja pokazuju da je pravo ime božanstva bilo baal z’vul – „gospodar knez“, a da su mu Izraelci u znak prezira promenili deo imena u z’vuv, tj. „muva“. Kao što ponekad biva u povesti vera, srušeni bogovi se u predanju nove, pobedničke vere pretvaraju u zloduhe, pa se tako i Belzebub, odn. Veelzevul, pojavljuje u Novom zavetu kao poglavar sila tame i greha (Mt 10.25; 12.24-27; Mk 3.22; Lk 11.15,18-19). Na taj način i on ulazi u hrišćansko predanje i narodna verovanja kao zloduh i đavo.
3.) Lucifer (lat. „svetlonoša“) je u hrišćanskoj tradiciji jedan od naziva za đavola, Satana. Sama reč nastala je na osnovu latinskog prevoda hebrejskog izraza hilel ben šahar (Is 14.12). Tu su uobičajeni prevodi bili: „zvezda Danica“ – u Septuaginti eosforos i sl., ali je u Vulgati izraz preveden kao vlastito ime anđela svetlonoše, pa je u prvim vekovima n. e. ono čak davano i ljudima. Nakon četvrtog veka, kada je neki episkop zvani Lucifer osnovao jeretičku sektu, njegovo ime je u toku javne rasprave o izopštenju iz crkve poistovećeno s đavolom, palim anđelom, vezujući se tako, verovatno, za novozavetni stih: „Ja videh sotonu gde pade s neba kao munja“ (Lk 10.14). Od tada je Lucifer i ušao u evropski folklor kao sinonim za palog anđela, đavola.
4.) Samael – glavni naziv za Satana u jevrejstvu (talmudskoj, midraškoj i apokrifnoj književnosti) od trećeg veka n.e. Etimologijom se ovo ime obično izvodi iz reči „samislep“, a u nekim grčkim apokrifima sačuvan je i oblik Samiel, što bi prema nekim gnosticima značilo „slepi bog“ (napr. u Hipostazi arhonata II, 87) dok će ga mnogo kasnije, u XIII v., španski kabalisti nazivati i Sar suma – „slepi anđeo“. U aramejskom prevodu Starog zaveta (Targum Jonatan) Samael se pojavljuje kao anđeo smrti: „I vide žena Samaela, anđela smrti, i uplaši se od njega“ (Post 3.6). Samael se u apokaliptičkoj književnosti još poistovećuje i s Belijaalom i Satanom, pa se tu on najčešće naziva „grešnim Samaelom, poglavarom zloduha“. U predanju o nebeskoj pobuni, on je, pre pada, imao dvanaest krila i njegovo je mesto bilo više od „svetih bića“ (hebr. hajot) i Serafa, a po brojčanoj vrednosti ime mu je isto kao i ofan – 131. U kabalističkom predanju pridružuje im se i Lilit, uz čiju pomoć oni vladaju grešnim svetom. Prema Zoharu, glavnoj knjizi kabale, Samael jaše zmiju Lilit i s njom polno opšti, a opisan je kao razroko, crno biće s rogovima. Znameniti kabalist Isak Lurija (XVI v.) je preporučio da se Satanovo ime ne izgovara, pa je od tada nastao obavezan običaj da se umesto izgovora bilo kog đavolovog imena kaže samo Sameh – mem (od s – sameh i m – mem u hebrejskom alef-betu). To je, u stvari, skraćeno Samaelovo ime, iako u folkloru Jevreja tu ima još nekih naziva, kao što su: baal-davar (u jidišu baldover) što podseća na Satanovu sposobnost govora pri optuživanju, ogovaranju i iskušavanju ljudi.
. . .
Preuzeto iz knjige: BOŽANSTVA I MITSKE LIČNOSTI SVETA (Rečnik neklasičnih mitova)
Priredili: Aleksandar Bošković, Zoran Jovanović, Milan Vukomanović i Tibor Živković
. . .
Za sve one koji se mogu uplašiti od ovog teksta i verovanja da mogu pasti pod uticaj nečastivog, upućujemo na veru, smirenost i molitvu.
. . .
Zlo u politici stvara kako ekstremna desnica tako i ljevica. Po čovječanstvo se pokazalo poguban svaki politički sistem. A zažto? zato što radi protiv prirode. Jedni ubijaju, drugi donose tzv. pravo, a pravo je otimačina, jer prije će na sudu pobijediti neki politički vezaš u građanstvu nego li običan čovjek iako su svi dokazi na njegovu stranu. Uvjek se jednome uzima čak i nepravedno dok se drugome daje, jer je „pravo“ kao otimačina namješten sistem. Realno „pravo“ ne postoji, jer ne postoje „nezavisni sudovi“. To je laž vrhunski smišljena. Dakle, iz svega proizilazi jedini mogući odgovor kako se izboriti sa time, a to se zove građanska neposlušnost i prkos individue a onda i mase, uz bojkotovanje svih vidova politike pri „fer glasanju“ i ne izlaziti na izbore. Socijaldemokratija je stvorila desnicu, kao što su mitovi ekstremnih ideoloških pogleda stvorili režime poput nacizma i slične. Isto je tako radikalno hrišćanstvo stvorilo antihrišćanstvo. Polariteti postaju tako izraženi samo zato što neko guši nekoga drugog u vjeri, politici, slobodi… pa u društvenim sistemima kada narod gladuje pojavi se neki ludi vođa. To su činjenice, zato svi ekstremni desničare vole krizu socijaldemokrata jer znaju prirodno šta iza toga dolazi…
Što se tiče Emi, pretpostavio sam da će umrijeti kao veliki Hendriks, Dženis Džoplin, Prisli, Morison i Kobejn. Ponašala se i živjela kao njeni prethodnici. Kobejn je čak, vrlo vjerovatno, bio u misli da okonča svoj život namjerno u 27 čekajući, jer mu je muzički život i ta pompa kao zvijezde dosadila i načinila ga praznim još 2 godine prije smrti. Jednostavno, mladi uđu u to, dileri narko kao svake krvopije jure okolo da prodaju „najbolje“, uhvate ih u taj sistem i mladi potencijal previše se iživi da nestaju prirodni potencijali duha individue, što slabi tijelo, psihu, mentalnu snagu, volju i osoba nestane vrlo mlada. Prožive tako brzo, naprave drogama pakao od života a nemaju snagu volje prestati i tako dođe kraj.
No, bitno je da to bude pouka svakome, a da takve ljude pamtimo po umjetničkoj i muzičkoj revoluciji koju su napravile. Izuzetno cijenim Emi i volio sam njenu muziku i vokal, jer je čistog kvaliteta. Gospoda koja su je kritikovala kako je „zastarjeli način muzike koju ona vodi“, rekli su samo zato što je bila bolja od njih i njene će pjesme biti hitovi kao što su i danas Deep Purplea i sličnih, dok noviteti i u jakom zvuku neće nikada imati Vječnost u mizici, jer nisu Kraljevi Rocka. Emi je pokazala svoj kvalitet pjevanjem, nikakvim zadnjicama i grudima kao neke, i pokupila sve nagrade koje je stavljaju u vrh svjetske muzičke baštine, i „žao“ mi je što se sa njenom moći stvaranja neće moći mjeriti „ljepotice i kvaliteti“ koje tjeraju na materijalnim vrijednostima preko spotova i izgleda, umjesto preko muzičkih sposobnosti. Ovo se ne odnosi na ukuse koji su različiti i o kojima se ne treba raspravljati. Riječ je samo o činjenicama kvaliteta vokalnog i mizičkog, gdje se znaju mjesta vječitog kvaliteta.
Talentovano dete, indeed.
predrasude prema religiji imaju ljudi koji nemaju stvarno iskustvo iste, nego sve mere „licnim“. neprijatelj coveka se zadnjih 500 godina stvarno potrudio da ljudima proda ideju „licnog pogleda na svet“, „covek je mera svege“, „moje vidjenje i verovanje“, ne bi li lako vladao ljudima i uzimao im duse.
pokusao sam da vam skrenem paznju kroz komentar da lako i naivno zakljucujete o stvarnosti sveta i o silama koje pokrecu ljude, i da pokusate da odgovorite sami sebi sta je to sto pokrece ljude, a ne sta vas nasilno uce i ponjavljaju vam. ceni se razumevanje a ne znanje.
ateisti su tu vrhunac zablude jer smatraju da je kod ljudi sve informaticki sklop koji se eto kvari sam od sebe, ljudima se nesto prespoji u glavi i oni postanu zli, pokvareni, opsednuti.
dobro, vase je pravo da verujete u sta god hocete i da ne slusate nikoga do samog sebe, sto je sustinski razlog zasto je neprijatelj coveka i sam covek otpao od Boga.
i slazem se sa vama da religioznost ne mora da ima veze sa duhovnoscu, ali nema duhovnosti bez religioznosti.
Čovjek je otpao od Boga zato što je uključio samo jedan pogled, ili samo drugi, ili samo treći… odbacujući strogo sve bez obzirnosti, jer robuje predrasudama ovim ili onim. Zato nema spoznaje Boga bez shvatanja nauke atoma, filozofije elemenata i 4 osnovne sile prirode, i bez duhovnih pogleda na koje se nadovezuje religija. Niti samo nauka može naučiti shvatanju Boga, niti samo religija. Zato se javljaju fanatici u nauci i fanatici u religijama koji se trve.
Inteligentno prosuđivanje je moguće samo između strana. Nikako samo jedno, ili samo drugo. Ko spoji putem Razuma nauku i religiju u čemu tragaju obje, taj postaje duboko religiozan i to na pravi način-suprotan od ortodosknog pogleda.
Bosko,
Bibiliju su napisali ljudi .
Vladimire, gde ste odlutali, pa najprostijem coveku bez dana skole je data mogucnost da dohvati Boga! kakav je to naucni rasizam, da se moraju poznavati atomi, tajne sile i naucne teorije da bi neko spoznao Boga? bezite od takvih ideja, upropastice vas!
a ja sam pobegao od teme clanka, jer sam i sam potpao pod neciji uticaj.
kad je rec o samoj pevacici Amy, bez obzira na njen kvalitet i talenat ona je ocigledan primer kako ljudi stradaju od sopstvenih demona ako im se umom i voljom ne odupru, vec prihvate autodestrukciju kao Amy ili destrukciju kao onaj norveski zlocinac.
svi smo mi pozvani da stalno strazarimo nad nasim umom i emocijama i da procenjujemo sa koje nam strane dolazi nadahnuce, od koga, da li od dobra ili zla. razvoj nauke je dobra stvar i vecina naucnika ima pozitivno nadahnuce da pomogne ljudima, ali onda stvorimo nuklearno naoruzanje, pa stvaramo biolosko orudje, pa neko nadahnut necastivim pozeli da klonira zivotinje i samog coveka.
za kraj, birajte nadahnuce i kojoj ideji sluzite.
draga mirjana, iliti biblijski mirjam, bibliju su pisali apostoli nadahnuti Svetim duhom, a izbor apokrivnih spisa i Jevandjelja su takodje napravili ljudi nadahnuti tim istim Svetim Duhom.
tek kada dobijete darove Svetog duha razumecete i Bibliju i mene, kao i ostale religiozne ljude.
mi cemo se oko svega ostalog sloziti, i oko nauke, i tehnologije, i ljudskih prava, osim oko religioznosti, jer vi nemate iskustvo koje bi trebalo da posedujete. onda cete imati ne samo znanje vec i razumevanje nekih stvari, kao sto su necastivi i njegove sile. do tada vi ga ne uocavate, bez obzira sta vas u skoli ucili i ponavljali o postojanju.
mnogo pisem. mnogo. ni ovo nije dobro, postaje sholastika.
@Bosko
Cime je bila nadahnuta sveta inkvizcija ?
iskljucivoscu. niko ne kaze da su crkva i verujuci nepogresivi. tek tu neprijatelj coveka pokusava da vrslja i ostvari uticaj. ali u crkvi je i spas, to nemojte nikada zaboraviti, ma koliko joj opravdanih mana nasli.
Bibliju nisu pisali apostoli, monasi po pećinama ili popovi po crkvama i to u trenutcima nadahnuća, spoznaje svih svetih tajni života ili smrti, u saradnji sa svetim duhom. Pomenuti su, zarad drugih ciljeva, slobodno tumačili sveto pismo, dopisivali i izbacivali delove, u cilju jedine religije i vere – vlasti i novca.
Biblija je zapis prethodnih civilizacija, koje su svoja znanja o neodvojivim istinama materije i duha ostavili onima koji dolaze posle njih. Medjutim, pravilno tumačenje biblije prvenstveno zavisi od razumevanja jezika kojim je originalni tekst napisan, što dovodi do uvek prisutne dileme – ko je „vlasnik“ originalnog zapisa i ko je dovoljno stručan da isti pravilno protumači. A posebno se postavlja pitanje da li je, i u kojoj meri, biblija zloupotrebljena, zarad pomenutih ciljeva.
Medjutim, i danas, u 21. veku vlada teror „verujućih“ koji paušalno, na temelju srednjevekovnih tumačenja, grade svoje stavove koji se „argumentovano“ saopštavaju i u ovakvim raspravama.
Davno je prošlo vreme Dekarta i Njutna, gde je materijalno pripadalo nauci a duhovno religiji. Objašnjenje logike i smisla našeg postojanja leži u neodvojivom pristupu materiji i duhu koji ima logičnu i racionalnu osnovu, a ako ne možemo da dopremo do te istine nameće se imperativ da se istraže poruke prošlosti, da se pravilno shvate i razumeju.
Zato bi bilo dobro da se već jednom prestane sa religioznim zaludjivanjima o bogu, svetom duhu i svemu ostalom što ne daje nikakve odgovore, a ateisti su stalno prinudjeni da se izvinjavaju verujućim da ih slučajno ne uvrede svojim stavovima. Vreme je da se vernici isto tako obraćaju ateistima – sa dužnim poštovanjem.