In memoriam
Monstruozni zločini u Norveškoj Andreasa Brejvika i prerana smrt pevačice Amy Wineohouse imaju jednu zajedničku crtu. Izazvani su Tamnom Silom koju su prihvatili za života, na koju je savremeni čovek skoro zaboravio da postoji.
Iako će se za norveškog ubicu naknadno reći da je bio ludi fanatik a za pevačicu da je bila ovisnik o drogama, oni to nisu postali rodjenjem, već neispravnim životom i otvaranjem ka Nečastivom. Umišljanje, sklonost ka fantazijama, istraživanje paranormalnog, konsipracije, ljubav ka telesnim zadovoljstvima i narkoticima, opsednutost idejama ili drogama, sve su to gresi koji su samo još više otvarali prostor njihovih bića za ulazak Nečastivog u njih, dok ih „Djavo nije potpuno obuzeo“.
Када човек не изоштрава свој ум Богом, него га изоштрава злобом, прима у себе ђавола. Боље би му било да је изгубио памет, јер би тако барем имао олакшање на дан Суда. (Sveti Pajsije Svetogorac)
Lucifer, Satana, Djavo, Šejtan, Nečastivi, Belzebub, Nepojamnik, Pali andjeo, Crni Andjeo, su sve nazivi pod kojima je poznata Mračna sila koja od postanka sveta obuzima čoveka, tera ga na loše stvari, zlo i nedela, odvajajući ga Boga, smirenja i spasenja duše.
.
Satan – Nadzemaljsko biće, anđeo zla, đavo, vođa sila zla, poglavar pakla (u našim prevodima: Sotona i Satana). Sličan mitološki lik može se prepoznati i u drugim religijskim tradicijama: njemu donekle odgovara Am-mut u egipatskoj mitologiji, kao i vavil. Lilitu, pers. Ahriman, te indijski (budist.) Mara. Razvoj predstave o Satanu u jevrejstvu, hrišćanstvu i islamu (gde se pojavljuje pod arapskim imenom hebrejskog porekla šejtan) bio je veoma dug.
Reč satan se u biblijskim knjigama javlja bez određenog člana i sa članom (hasatan), kada je reč o vlastitom imenu. U Starom zavetu ta imenica obično znači „protivnik“ (božji i čovečji), neprijatelj, izdajnik (1 Kr 5.18; 1 Sam 29.4; 2 Sam 19.23), a kao jedan od božjih sinova (anđela) na nebu, Satan je, u knjizi o Jovu, i čovekov tužilac. U ovoj knjizi, kao i u drugim, proročkim knjigama, Satan se nalazi pod božjom vlašću; on protiv čoveka iznosi klevete, pa se otuda u grčkim biblijskim prevodima spominje i kao diabolos (od diaballo – ogovarati, klevetati, opadati). Iz te reči potiče i naša imenica đavo, kao i diable, devil, Teufel u drugim evropskim jezicima.
Još u apokrifnoj književnosti Satana se pojavljuje kao izvor zla i greha na svetu – izvan Boga i čoveka – kao vođa pobunjenih anđela, ponekad pod drugim imenima (u knjizi o Hanohu kao Šamhazaj i Aza(z)el, a u Zaveštanju sinova Jaakovljevih i Kumranskim rukopisima kao Belijaal. Razvoj ideja o vođi sila zla je u Kumranu doveo do dualističkih predstava o tome kako je Bog stvorio dva duha – duha dobra i duha zla, ali i determinističkog verovanja da je čoveku unapred određeno pod čijom vlašću će živeti. U apokrifima je rođena i zamisao o palim anđelima pobunjenicima, među koje spada i Satan sa svim svojim imenima.
Satan se retko spominje u talmudskoj književnosti. U starijim delovima Talmuda i midraša, kao izvršioci božanske kazne se pojavljuju anđeli, ali još ne i Satan. Vremenom, s razvojem predstava o paklu u narodnom predanju, on se nešto češće spominje. Prema nekim povestima, on je stvoren istovremeno s Evom, ume da leti, a pojavljuje se i u raznim likovima – kao ptica, žena, prosjak, a nekad likom podseća i na jarca. Ova predstava je verovatno bila dosta rasprostranjena, pošto u veoma opširnoj interpretaciji jednog stiha iz Levitske knjige (9.3) aramejski prevodilac Targum Jonatana poredi jarca sa Satanom. Po tim najstarijim verovanjima, Satan se plaši zvuka obrednog roga, a na Dan pomirenja (Jom kipur) on gubi svu svoju moć.
U hrišćanstvu je Satan ostao uzročnik greha, protivnik Isusa Hrista, hrišćana i, razume se, čovečanstva. Prema jevanđeljima, Satan je podmukli provokator i „kušač“ koji, poput zmije iz Edenskog vrta, izaziva i samog Hrista. On je uzročnik moralnog zla u svetu, „zle pomisli“. U novozavetnim tekstovima Satan ima više naziva i epiteta: evanđelist Luka tako govori o „đavlu“ (diabolos), Matej o „kušaču“ (peirazon) i „nečistom duhu“ (to akatharton pneuma), a Jovan, opet, o „knezu ovoga sveta“ (ho arhon tou kosmou, Arhonti). U Prvoj Jovanovoj poslanici reč je, pak, o „nečastivom“ (poneros), dok je u Otkrivenju Jovanovom (12.7-9) Satan predstavljen kao aždaja koja ima svog saveznika u Antihristu, sedmoglavoj nemani s lavljim čeljustima i deset strašnih rogova. Isus je stoga morao doći „da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola“ (Jevr 2.14). Satanov poraz je osiguran Hristovim uskrsnućem, ali će njegovo konačno nestajanje uslediti tek nakon premoći Antihrista, u potonje dane, tj. u danima Suda kada će biti „bačen u jezero ognjeno i sumporito“ (Otk 20.10). Pojam pakla je već bio razvijen u vreme nastanka hrišćanstva, i tu je opisan kao određeno mesto boravka i mučenja za grešnike nakon njihove smrti, pa se otuda u hrišćanskom narodnom predanju širi i predstava o Satanu kao poglavaru tog mučilišta, s rogovima, kopitama i sl. Iako hrišćanska mitologija uglavnom preuzima hebrejsku demonologiju, u srednjem veku se među hrišćanima proširilo i shvatanje po kome su paganska božanstva satanskog, tj. đavoljeg porekla. Detaljni ikonografski prikazi Satana i njegovih saveznika, zlih duhova, datiraju u evropskoj umetnosti od devetog veka.
Islam govori o šejtanima, nevernicima i pobunjenicima protiv Boga koji iskušavaju vernike (Kur’an, S. II 17, 102), ali i o Šejtanu što „nema nikakve vlasti nad onima koji veruju“ (Kur’an, S. XVI 335, 98-100). On nije učestvovao u stvaranju sveta, već nadzire čoveka koji ga ne vidi i neprijatelj je njegov još od Adama.
U jevrejskim i hrišćanskim religijskim spisima Satan je poznat i kao:
1.) Belijaal (Belial, Belijar, Velijal) – anđeo tame, greha, koji zapoveda svim silama i duhovima tame što se bore protiv sinova svetla. Ovaj lik pojavljuje se naročito u predstavama i verovanjima pripadnika kumranskog Zajedništva. U Starom zavetu se Belijaal pojavljuje u izrazima kao što su „čovek Belijaalov“, „Belijaalov savetnik“, „Belijaalov svedok“ i dr., najčešće kao personifikacija zla, opaka čoveka, grešnosti, te kao simbol smrti, podzemlja, a u kasnijem razvoju verskih predstava – i pakla. Neki naučnici smatraju da je to ime kovanica od reči b’li („bez“) i ol („jaram“); u prenesenom značenju Belijaal bi, dakle, bio onaj koji je „bez jarma“ (božjeg), onaj koji je odbacio taj jaram. Bez obzira na etimologiju, on se u nekim hebrejskim tekstovima smatra za niskog, ništavnog čoveka.
2.) Belzebub (Veelzevul), naziv za đavola, poglavara zloduha. Izvorno baal z’vuv ili baal z’vul, jedan od kanaanskih bogova čije je svetilište bilo u Ekronu (2 Kr 1.1-16). Iako neka tumačenja navode na to da je pravo značenje tog imena „gospodar muva“ (što se dokazuje i uz pomoć arheoloških nalaza nakita u obliku muve), novija istraživanja pokazuju da je pravo ime božanstva bilo baal z’vul – „gospodar knez“, a da su mu Izraelci u znak prezira promenili deo imena u z’vuv, tj. „muva“. Kao što ponekad biva u povesti vera, srušeni bogovi se u predanju nove, pobedničke vere pretvaraju u zloduhe, pa se tako i Belzebub, odn. Veelzevul, pojavljuje u Novom zavetu kao poglavar sila tame i greha (Mt 10.25; 12.24-27; Mk 3.22; Lk 11.15,18-19). Na taj način i on ulazi u hrišćansko predanje i narodna verovanja kao zloduh i đavo.
3.) Lucifer (lat. „svetlonoša“) je u hrišćanskoj tradiciji jedan od naziva za đavola, Satana. Sama reč nastala je na osnovu latinskog prevoda hebrejskog izraza hilel ben šahar (Is 14.12). Tu su uobičajeni prevodi bili: „zvezda Danica“ – u Septuaginti eosforos i sl., ali je u Vulgati izraz preveden kao vlastito ime anđela svetlonoše, pa je u prvim vekovima n. e. ono čak davano i ljudima. Nakon četvrtog veka, kada je neki episkop zvani Lucifer osnovao jeretičku sektu, njegovo ime je u toku javne rasprave o izopštenju iz crkve poistovećeno s đavolom, palim anđelom, vezujući se tako, verovatno, za novozavetni stih: „Ja videh sotonu gde pade s neba kao munja“ (Lk 10.14). Od tada je Lucifer i ušao u evropski folklor kao sinonim za palog anđela, đavola.
4.) Samael – glavni naziv za Satana u jevrejstvu (talmudskoj, midraškoj i apokrifnoj književnosti) od trećeg veka n.e. Etimologijom se ovo ime obično izvodi iz reči „samislep“, a u nekim grčkim apokrifima sačuvan je i oblik Samiel, što bi prema nekim gnosticima značilo „slepi bog“ (napr. u Hipostazi arhonata II, 87) dok će ga mnogo kasnije, u XIII v., španski kabalisti nazivati i Sar suma – „slepi anđeo“. U aramejskom prevodu Starog zaveta (Targum Jonatan) Samael se pojavljuje kao anđeo smrti: „I vide žena Samaela, anđela smrti, i uplaši se od njega“ (Post 3.6). Samael se u apokaliptičkoj književnosti još poistovećuje i s Belijaalom i Satanom, pa se tu on najčešće naziva „grešnim Samaelom, poglavarom zloduha“. U predanju o nebeskoj pobuni, on je, pre pada, imao dvanaest krila i njegovo je mesto bilo više od „svetih bića“ (hebr. hajot) i Serafa, a po brojčanoj vrednosti ime mu je isto kao i ofan – 131. U kabalističkom predanju pridružuje im se i Lilit, uz čiju pomoć oni vladaju grešnim svetom. Prema Zoharu, glavnoj knjizi kabale, Samael jaše zmiju Lilit i s njom polno opšti, a opisan je kao razroko, crno biće s rogovima. Znameniti kabalist Isak Lurija (XVI v.) je preporučio da se Satanovo ime ne izgovara, pa je od tada nastao obavezan običaj da se umesto izgovora bilo kog đavolovog imena kaže samo Sameh – mem (od s – sameh i m – mem u hebrejskom alef-betu). To je, u stvari, skraćeno Samaelovo ime, iako u folkloru Jevreja tu ima još nekih naziva, kao što su: baal-davar (u jidišu baldover) što podseća na Satanovu sposobnost govora pri optuživanju, ogovaranju i iskušavanju ljudi.
. . .
Preuzeto iz knjige: BOŽANSTVA I MITSKE LIČNOSTI SVETA (Rečnik neklasičnih mitova)
Priredili: Aleksandar Bošković, Zoran Jovanović, Milan Vukomanović i Tibor Živković
. . .
Za sve one koji se mogu uplašiti od ovog teksta i verovanja da mogu pasti pod uticaj nečastivog, upućujemo na veru, smirenost i molitvu.
. . .
@ Bosko Suviše je žrtava kroz istoriju da bi se to pravdalo sa ‘svako greši’ . Pretpostavljam da pod ‘spas’ mislite na obećani večni život posle ovog. Da li je moguć samo kroz crkvu ? Moguć je za sve članove crkava , čak i ovog ubice iz Osla ?
a jooooj, Aleksandre, kakav ste vi komunista u dusi. sa takvima nema rasprave, jer ste vec u svom komentaru dali grube materijalne neistine o pisanju Biblije a dobili ste valjano objasnjenje.
takodje i Vojsije, pitanja koja postavljate su pitanja kolebljivca saljivdzije koji ne pronice u sustinu nego se drzi povrsne forme ne bi li se zazao sa idejama. uozbiljite se. ko moze govoriti o spasu duse zlocinca koji je pobio toliko dece? crkvu, vojsku, drzavu vode ljudi, i mnogo je gresnih a malo pravednih na ovom svetu, to mislim da je svima ocigledno i da su odgovori jasni. a crkva je potrebna jer covek tesko nalazi put do vere i religioznosti na „svoj nacin“ jer niko od nas nije se pametan ni mudar rodio, niti nam se putevi Gospodnji otvaraju sami od sebe, bez pomoci.
@Boško
Vi mora da ste imali bliske susrete sa apostolima i ostalima koji su gospodari istine, kad tako smelo tvrdite sve što ste napisali. Na čemu zasnivate svoje tvrdnje – na ličnom iskustvu ili zapisima mudrih staraca kojima bezrezervno verujete?
Šta je za Vas crkva – mesto mira i spokoja u kome se dovodi u sklad frekvencija tela i duha, debeli pop okićen zlatom u luksuznom automobilu, jedno od 20.000 varijanti učenja (svaka je autentična, jedina i istinita), monumentalna gradjevina u koju je uloženo bezrazložno mnogo para i to vrlo često sumnjivog porekla i da ne nabrajam više? Nije dovoljno reći crkva.
Da li sam ja komunista u duši ili ne – pitanje koje zahteva kontra pitanje – da li ste Vi verski fanatik, jer je očigledno da je termin upotrebljen u negativnom smislu.
Mislim da Vi treba da se uozbiljite, pročitate šta se sve na polju materijalnog i duhovnog otkrilo i povezalo u poslednjoj deceniji, koliko je logičnih i normalnih objašnjenja dato, za razliku od do sada „vidjenog“ gde se sve što nema odgovore pripisuje volji boga, svetog duha i ostalih.
Zar Vam nije sumnjivo da su deset božijih zapovesti deo hrišćanske biblijske religije, pogotovu prva zapovest, u kome stvoritelj i gospodar života i smrti zahteva da nemaš drugog boga osim njega? Zar to nije odraz slabosti, što je nespojivo sa svemogućim.?
Norveški zločinac, o kome je reč u ovom tekstu, prekršio je zapovest – ne ubij, ali on nije počinio smrtni greh, pa prema tome zašto bi se brinuo o sudbini svoje duše na onom svetu. Tako bar piše u pobrojanih 10 zapovesti i pobrojanim smrtnim grehovima.
@ Bosko Mislim da vas Hristosov odnos prema sveštenicima i crkvi demantuje. A tek njihov odnos prema njemu ? U svakom postoji klica religioznosti a kako će se ona razvijati zavisi od bezbroj faktora. Crkva-instit nije neophodna i nije garant da će se pod njenim uticajem bilo čija religioznost razvijati u dobrom pravcu.
Bosko,
Ponizni ste pred Svevisnjim te otuda i samozadovoljnost u “ neshvacenosti “ medju obicnim nereligioznim smrtnicima.
Izadjite iz licnog box-a, propustate gomilu divnih pametnih ljudi svuda oko vas zbog te svoje iskljucivosti .
Mogucnost izbora, ne znam da li ste je svesni ?
ovakvi forumi nisu mesto za jasnu raspravu, jer se izvitoperi svaka rec. izvinjavam se ako sam nekoga uvredio, posebno neciju logiku, ali mislim da nema smisla dalja rasprava.
ziva istina se ne bira, ona ili jeste ili nije. meni je kroz veru dato da je delom osetim, vama ostaje umovanje o istoj, dok se ne potrudite da do nje dodjete kroz Crkvu. ili na zalost, nikada ne dodjete do nje. bilo bi mi zao da vam se to desi, ma koliko mi danas bili na suprotnim obalama misljenja i zakljucivanja.
da mogu kao nekadasnji apostoli da vam prenesem delic svetosti koje su oni imali i koje vernici (ne svi) osecaju, rado bih vam to dao. onda bi nam i rasprave nestale.
budite vedri, zdravi i pravedni. najvise prema sebi i svom delu i misli.
i jos samo malo odgovora gospodinu Zlatniku.
kada zelite o necemu da raspravljate, onda naucite nesto iz knjiga i bavite se tim u stvarnom zivotu, upoznajte Crkvu ako o njoj govorite, ne govorite tudjim mislima, kao sto su ateisticki mediji.
i tog i takvog popa ja i meni slicni placamo i placacemo i dalje, sa zahvalnoscu. dok god on obavlja svete tajne, krstenje, vencanje, ispovest, liturgiju, i mi kao vernici osecamo dejstvo Svetog duha kroz njegov svesteni ili monaski red, do tada ce ona nama uvek davati vise nego sto su novac i zlato koje mi poklanjamo.
e to vi ne razumete jer ste materijalista i skloni grehu zavisti, sto je ocigledno iz vasih reci i optuzbi. resite se greha, otidjite do svoje mesne crkve, nadjite duhovnika i porazgovarajte.
@Boško
Moraćete da naučite mnogo iz stvarnog, ovozemaljskog života i ovozemaljskih knjiga da bi argumentovano i kulturno raspravljali o pitanjima vere i religije i iznosite svoje mišljenje, a ne „mudre“ poruke srednjevekovnih religioznih autoriteta.
I budite oprezni i kulturni u kvalifikacijama – da li razumem ili ne, da li sam materijalista ili ne i da li sam sklon grehu. Niste pozvani da sudite o meni, već o temi koja je postavljena na blogu. Takve kvalifikacije više govore o Vama nego o meni.
A što se tiče moje mesne crkve i duhovnika – moje mišljenje o veri i religiji se baš i bazira na njegovom liku i delu, kao i na likovima koji vode srpsku pravoslavnu crkvu.
@ Bosko
Kazete :
„…i tog i takvog popa ja i meni slicni placamo i placacemo i dalje, sa zahvalnoscu. dok god on obavlja svete tajne, krstenje, vencanje, ispovest, liturgiju, i mi kao vernici osecamo dejstvo Svetog duha kroz njegov svesteni ili monaski red, do tada ce ona nama uvek davati vise nego sto su novac i zlato koje mi poklanjamo.„
Verujete da svetog duha moze `spustiti` na vas neko ko sam svojim `likom i delom`ne postuje tog istog svetog duha ?
neko je bas svojeglav a „zlatom sija“.
Vojsije, iz vaseg pitanja se bas vidi ono sto sam vam i rekao u prethodnom komentaru, povrsno umujete. uradite nesto, potrudite se, idite redovno u crkvu, na isposvesti i pricesca i dobicete odgovore. ili i dalje intelektom pronalazite „istine“.
vera nije samo za velike ljude i velike umove koji blistaju znanjem i intelektom, vec za sve, posebno one niscim duhom i znanjem.
dokle god vi raspravljali sa mnom ili bilo kim drugim o religiji i veri, nikada nista necete ni nauciti, ni doziveti, ni znati. to je jednostavno tako, nije moje cinicno odgovaranje, nego je tako. izvinjavam vam se na kvaslifikaciji „povrsan“ ali po ovom pitanju zaista i jeste.