.

Dobra sponzoruša – sredina priče i karijera preko kreveta

Karijera preko kreveta svoje šefice, kako sam izgubio nevinost u braku i smešno nosato kuče

.

Moja rešenost da uspem u životu i napravim karijeru i uspeh, motiv koji mi je dala dobra studentkinja i dobra sponzoruša Sanja, počela je da se sprovodi. Počeo sam da koračam stazom uspeha. Prva stvar koju sam uradio je bila drastična dijeta i odlazak u teretanu. Trebalo mi je dobrih 3 meseca žestokih napora da smršam nekih 14 kilograma i da zategnem mišiće. Trenirao sam kao lud. Žena me je čudno gledala, ali sam video da je zadovoljna mojim novim izgledom. Ne bi sigurno bila zadovoljna da je znala zbog čega to radim.

Druga bitna stvar koju sam uradio po pitanju sopstvenog izgleda je bila mnogo bolje oblačenje i odlazak kod dobrog frizera. Izbacio sam iz garderobe farmerke, kineske polo majice i starke. Sve stare stvari sam pobacao i kupio sam samo firmiranu garderobu. Ne mnogo takve garderobe, jer nisam imao dovoljno novca, ali sam uzimao birane stvari, kada naletim na neku rasprodaju. Zbog toga sam morao da počnem da lažem suprugu, odakle mi nova garderoba i da skrivam novac od nje, jer je to sve koštalo. Lagao sam da stvari dobijam na poklon od prijatelja, rodjaka i roditelja, i ujedno nisam više prijavljivao nikakve vanredne prihode, kao što su trinaesta plata, regres i poneki honorar od tezgi koje sam imao od programiranja. Moralni pad prethodi društvenom uspehu, tako to izgleda sa ove distance.

Oduvek sam bio pedantan što se tiče lične higijene, madjutim nisam vodio računa o spoljnim manifestacijama svog izgleda. Kosa mi je bila mahom neuredna, retko sam se brijao i nosio sam staru odeću. Otišao sam kod profesionalnog frizera da mi napravi neku fancy frizuru i zamenio sam stare naočare sa debelim okvirom za nove i brandirane tanke naočari sa neobičnim izgledom rama. Promenio sam boje odela koje sam nosio, od sivih, plavih i crnih odela otišao sam ka mnogo svetlijim tonovima. Svako ko me je susreo bio je zapanjen transformacijom. Kada su počeli da komentarišu da mora da mi je dobro krenulo, da verovatno dilujem gudru ili imam švalerku na položaju, znao sam da sam na pravom putu. Ambicija je čudo, na šta vas sve pokrene, i kako vas posle upropasti.

Počeo sam sistematski da se udvaram Sanji, studentkinji u koju sam se zaljubio, sestri mog kolege Stevana sa posla. Zbog nje sam počeo da izlazim svakom slobodnom prilikom u noćne klubove, diskoteke i splavove. U početku mi je taj ambijent bio stran, a posebno napaljena turbo muzika, ali sam se brzo navikavao, čak mi je i prijala kada malo više i jače popijem. Zamolio sam je da me ona vodi na žurke, ne bi li joj nekako bio bliži. Pristajala je da mi bude vodič, čak me je upoznavala sa njenim drugaricama. Bilo je tu komada, što kažu klinci. Načisto sam podetinjio i prihvatio njihove teme, rečnik, zabavu i delom muziku, jer to što one slušaju, te reči, to je takva glupost da ti se život zgadi, dok se ne navikneš. Kad se navikneš, sve je lako. Pratio sam žutu štampu da budem u toku dešavanja, gledao estradne programe na televiziji i čitao bljutave magazine o životu zvezda. Postajao sam neko drugi, odnosno nešto čega sam se ranije stideo, a sada uvidjao da to i nije tako loše. Čovek prihvata sve što ga vodi do zadovoljstva, pa i niže standarde.

Sve je to bilo dvolično, bio je to slučaj transformacije kao Mister Džekil i Mister Hajd. Bio sam mlad, turbo i estradan sve dok ne dodjem kući, tu sam odmah navlačio svoj uobičajeni izgled ozbiljnog informatičkog momka, posvećenog porodici i poslu, koji samo sluša rok i džez muziku. Supruga ništa još nije sumnjala, jer je ona onaj tip poštenih žena koje ne sumnjaju dok ih očigledni dokazi ne šokiraju. Uostalom, oženila se inžinjerčićem, a oni su bili tako predvidljivi i smotani, kako je mislila moja tašta. O zablude li velike njene!

Problem na koji nisam računao sa Sanjom je u tome što me je ona upoznala kao nezanimljivog i rastresenog, podgojenog i retro prijatelja njenog brata. Taj prvi utisak je ostao u njenoj memoriji, i ma koliko da sam se upinjao da nekako probijem njenu odbranu, nisam uspevao. Nisam to tada shvatao, pa sam nastavio sa svojim uzaludnim šarmerskim pokušajima da je osvojim. I u to vreme sam zbog dobijanja hrabrosti i samopouzdanja počeo da redovno pijem žestoka alkoholna pića i da se opijam, što me je kasnije dovelo do ciroze jetre.

U medjuvremenu, jednog vikenda kada mi je supruga sa detetom otišla u selo kod svojih rodjaka šmugnuo sam u noćni život. Nisam išao sa Sanjom, već sa starim poznanikom koga smo zvali Lord. A zvali smo ga zato što su njegovi roditelji neko vreme živeli i radili u Engleskoj, pa smo mu posprdno dali nadimak Lord. On je bio tipična beogradska faca, lenjo i beskorisno dete imućnih roditelja, koje je dovoljno inteligentno i šarmantno da ne mora da radi. Roditelji su mu ostavili par stanova koje je rentirao, a on je glumio playboy-a. Uvek je bio odlično obučen, pokazivao je novac, baronisao je o nekakvim velikim poslovima i zujao po svim bitnim dogadjanjima u gradu. Sve je znao i svi su njega znali. Nisam ga nešto cenio, jer sam znao kolika je lenština i probisvet, medjutim pošto je uvek bio okružen nekim mladim i obećavajućim devojkama, delovalo mi je da bi bilo dobro provesti neko vreme sa njim, da pokupim neke fore i fazone za muvanje.

Tako sam izgubio nevinost.

Hoću reći, nisam bio nevin do izlaska sa Lordom, imao sam seksualne odnose sa devojkama pre braka i sa suprugom u braku, ali nikada nisam varao ženu. Te noći sam je prevario. Ne znam sa kim. Samo znam da je bilo dobro, i da sam se pitao šta ove današnje devojke sve znaju i primenjuju u seksu, a da sam takve stvari gledao samo u porno filmovima preko interneta. U svakom slučaju, priča je bila jednostavna. Izašli smo u neku diskoteku, gde je bilo dosadno i puno nekih spodoba. Lord je predložio da odemo na party kod njegovog frenda u jednoj velikoj kući preko Pančevačkog mosta. Pristali smo. Tamo nas je dočekala grupa već dobro zagrejanih devojaka i momaka, koji su se svi nekako bacakali čudno u ritmu house muzike. Dosta njih je bilo obučeno u neke indijske prnje, a pola njih je ličilo na zombije. Bilo je i normalnih, ali su oni bili zbunjeni kao i ja. Alkohol se točio na sve strane, samo je trebalo otići do kuhinje po piće. Pivo je bilo moj izbor, mada mi ga je gazdarica sama natočila u neku veliku čašu, čudno mi se smeškajući. Ukapirao sam da su svi mahom na nekim drogama. Ponudili su i meni neke tablete, ali sam odlučno odbio.

Dok sam tako gledao razuzdani svet oko mene prišla mi je jedna mlada simpatična svetla brineta, onako Barbi obučena sa sve nekim jeftinim kao zlatnim kajlama i velikim D&G amblemom na dupetu. Počeli smo da se zezamo i pričamo one glupe flert priče koje kao puno obećavaju. Kada je krenula da se privija telom uz mene, spremno sam je dočekao. Inače, u toj igri sa njom počeo sam da osećam da nekako nisam svoj, energija mi je rasla kao i neka egzaltiranost, postao sam veseo i osećao sam da ću da poletim. Pretpostavljam da mi je neko nešto stavio u piće. Gazdarica žurke verovatno, u onom pivu, koje je i onako imalo čudan ukus, jer nisam uopšte mogao da odredim koja marka je bila u pitanju a bio sam iskusni pivopija. Krenuo sam nesvesno da poljubim moju novu drugaricu a ona me je dočekala spremna. Počeli smo da se divlje ljubimo i posle nekog vremena kao po komandi smo ustali sa sofe i uputili se ka nekim sobama. Ne znam stvarno šta je tada bilo sa mnom, kakvi su me zli dusi obuzeli. Sve sobe su bile zauzete, pa smo se spustili do neke ostave u podrumu, gde smo počeli da se skidamo i radimo ono što obični ljudi rade uglavnom u bračnim krevetima. Sećam se da je bilo mnogo dobro i da sam se pitao kako je tako spretna i vešta u nekim stvarima, dok u jednom trenutku nisam prestao da pamtim. Postao sam svestan sebe tek ujutru, kada sam se probudio na nekom krevetu u gomili drugih tela koja su spavala. Moje noćne prijateljice nije bilo. Ushićenje, mamurluk i stid u isto vreme su me obuzimali. Lord me je samo tapšao i smeškao se.

Od tog trenutka su stvari počele da se ubrzavaju. Nedelju dana me je stid obuzimao i izbegavao sam nespretno suprugu. Medjutim, na poslu i u društvu mi je poraslo samopouzdanje. To su i ostali primećivali. Postao sam švaler, muškarčina, kako sam sebe ushićeno zamišljao. Nisam pričao drugima o svojim doživljajima a ni o planovima. Ipak, bio sam primećen od strane jedne koleginice, koja je bila šef službe u drugom sektoru. Bila je tu negde mojih godina, udata, dvoje dece i muž. Došla je iz provincije i zahvaljujući rodjačkim i provincijalnim vezama je napredovala u poslu i dobila šefovsko mesto. Bila je ambiciozna i zgodna. Ne nešto lepa, ali ni ružna. Otprilike sa dosta profesionalne šminke i boljim manirima, mogla je da skrene pažnju na sebe u kafiću. Ovako je samo kao ambiciozna šefica željnja dokazivanja skretala pažnju muških kolega i ljubomoru ženskih koleginica. Time što je žensko na rukovodećem mestu stvorila je masu obožavatelja, dokonih kolega koji su tražili malo zabave u životu. Zbijali smo šale medjusobno ko će da je kresne. Niko nije uspevao, medjutim primetio sam da mi se ona diskretno nabacuje. Valjda zbog mojih novih naočara i izgleda beogradskog playboy-a. Uoči se ta naklonost ako razviješ senzore. Počela je da me obilazi češće, da me više nešto pita, da se šali sa mnom i da me uključuje u njene projekte.

Smuvali smo se na nekim radničkim sportskim igrama posle dva dana boravka. Nakon noćnog djuskanja uz dosta piva pozvao sam je u šetnju. Kako me je uhvatila za zadnjicu, shvatio sam da od šetnje nema ništa, pa smo odšetali do moje sobe i prešli na tretman. Volela je sve klasično, od oblačenja, hrane do poza u seksu. Nije bilo teško zadovoljiti je, jer je to bio tip onih osoba koje nemaju neke sofisticirane želje u životu, niti zamisli. Posao, karijera, deca, društveni status, samo joj je to bilo u fokusu njene životne ambicije. I stalni napredak u velikom gradu. A ja sam joj bio kao neki inteligentniji kućni ljubimac koji uz to još pruža i odobrene seksualne usluge. Veza nam je trajala par meseci, ali je meni bilo naporno. Stalno smo se skrivali i pokušavali da nadjemo neko sigurno mesto za seks, što videćete i nije tako lako. Izbegavali smo da nas na poslu vidjaju zajedno i da pomisle da smo u erotsko rekreativnoj vezi, jer smo oboje mislili da bi nam u firmi u kojoj smo radili to bio veliki minus. Njoj minus jer se švaleriše sa podredjenim a meni jer se švalerišem sa nižim rukovodiocem. Da je neko od nas bilo u vezi sa nekim stvarno visokim rukovodiocem, to bi bila dobro naznačiti kolegama, ovako smo se skrivali ko siroti mali hrčki. I prestao sam da mislim na moral u tom periodu, jer je jedino bilo bitno dobro se provesti i zadovoljiti.

U medjuvremenu sam se učlanio i u vodeću političku stranku, jer su sve rukovodeće pozicije u mom javnom preduzeću bile date članovima stranke. Znao sam da bez političke pripadnosti nema ništa, ali nisam znao koliko je to članstvo bezveze. Odmah su mi u partiji dali neke stupidne zadatke, kao što su lepljenje plakata, zvanje telefonom gradjana i ubedjivanje da glasaju za nas, delenje letaka i odlazak u provinciju na mitinge gde mašeš zastavom. Tražio sam da se u okviru partije bavim računarskim sistemima, web-om ili statistikom, ali su ta mesta bila rezervisana za takozvanu beogradsku ekipu. I ja sam beogradjanin, iz šireg centra, što me nije dovoljno kvalifikovalo. Morao si da budeš rodjen u centru, u krugu dvojke i u dobroj familiji gradske gospode, da bi bio u beogradskoj ekipi, koju je predstavljao sam predsednik stranke i njegovi savetnici, školski drugovi i sve direktori marketing agencija. Ubrzo sam shvatio da i karijera u stranci znači ili da si stranački fanatik i da godinam guraš po terenu ili da imaš mentore u vrhu stranke. Nisam hteo ovo prvo a nisam ni imao ono drugo. No, ostao sam i dalje član stranke, možda zatreba nekada.

Moja ljubavnica šefica mi je pomogla da malo napredujem u karijeri. Kod izbora za koordinatora jedne službe zauzela se za mene kod pretpostavljenih i avanzovao sam tu  poziciju. Bio sam ponosam na sebe. I dalje sam negovao svoj novi image, nalazio se s vremena na vreme sa šeficom i izlazio sa Sanjom, Lordom ili ortacima. Medjutim, ništa se posebno nije dešavalo. Nisam uspevao da uhvatim dobitni voz, sve su ovo bile mrvice za razvijenu glad moje ambicije. Jer, posle nekog vremena shvatiš, da ma koliko se ti upinjao i dodvoravao uspehu, i on tebe bira, a ne samo ti njega.

A onda mi se sreća osmehnula.

Sedeo sam u novom fancy kafiću na Neimaru i čekao prijatelje. Pogledao sam oko sebe. Ekipa blaziranih pokondirenih faca oko mene. Mame sa velikim silikonima i momci profesionalni blejači. I dve starije devojke. Jedna crna i obična, a druga plava i neobična.

Plavuša je imala neki čudan izgled, nisam mogao da odredim da li liči na čehinju, ruskinju ili na skandinavku. Neobično lepo lice. Visoka, sportski tip, takve i volim. Nastavio sam da je posmatram. Obučena jednostavno. Dojke solidne veličine, ali opuštene, znači ima dosta godina. Telo zategnuto, listovi nogu su bili jaki i definisani, i dokazivali da dosta vremena vežba. Na kuku sam primetio tatoo, znači da je bila nafurana na svoj ego i tražila podsticaj. Nosila je Aplle I phone sa sobom, to sam morao odmah da primetim. Stvari na njoj su iako diskretne bile skupe, znači ima para. Nisam mogao da joj odredim status, kao na facebook-u. Nije mama, to jest udata, a nije ni studentkinja, ima dosta godina. Nije ni poslovna žena, jer u podne se ne sedi u kafiću ako radiš, a ne deluje mi ni kao kolgerla – call girl.

I onda sam primetio da drži neki korbač u ruci. „Juu, da nije sadista„, pomislih a onda videh da je to u stvari povodac od kučeta koje je počelo da se pomalja iza nje. Crno, nosato i naborano kuče je počelo da se pojavljuje u mom vidokrugu. „Pa to je moja  omiljena rasa kučeta“, pomislih – francuski buldog Šar Pej. Osmeh mi se razvukao po licu. Moja supruga je ljubitelj i poznavalac kučića i preko nje sam naučio nešto o njima. Ovu rasu sam poznavao i voleo, iako je bila preskupa za moj džep.

Ojačan prethodnim švalerskim iskustvima, ništa mi nije bilo više prepreka. Nisam imao ni stida ni blama da startujem neku ribu. Kao što se domoroci ne stide svoje nagosti, ni ja se više nisam stideo odbijanja udvaranju. Postao sam lovac željan svog plena, seksa sa izabranom ženkom. Odavno sam već iz svoje svesti amputirao svesnost da sam oženjen divnom ženom i da imam sjajno dete, tako da nisam ni pomišljao da bi se oni mogli razočarati i stradati kada čuju za moje ljubavno erotske avanture. A i to mi je kuče dalo dodatne odvažnosti da im pridjem.

Prišao sam joj glasno komentarišući rasu kučeta i počeo da ga milujem pričajući nešto o istoriji rase. Nasmešila mi se, i ja njoj, dok nas je kuče glupo gledalo. Prihvatila je moj nastup pitajući me ljupko odakle znam pojedinosti o toj rasi pasa. I ispostaviće se kasnije da je to malo crno i nosato kuče glupog izgleda odredilo moju dalju sudbinu i presudno uticalo na moj uspeh u životu.

Ali o tome ću pisati u nastavku priče.

. . .

Miroslav Janković

Prethodni tekst ove priče:  Dobra sponzoruša i kako se uspeva u životu zbog nje

Naredni tekst ove priče: Dobra sponzoruša, tatina ćerka i perspektivni zet