Hrisantios Arpagis i Neverni Toma

Dnevnik jednog debeljka i redukciona dijeta

Grčko srpski dijalog dva profesionalca u oblasti amaterskih dijeta. Kako se sprovodi redukciona dijeta

 

Svi mi pokušavamo da nadjemo načina da lako i brzo smršamo. To ide teško, posebno onima kojima se „kilogrami lepe“, kao što je to moj slučaj. I zato stalno moram biti na nekoj dijeti. Najčešće je to neka redukciona dijeta gde se odredjena grupa namirnica izuzima iz ishrane.

U petak 13 maja ove godine sam dostigao svoj istorijski maksimum što se tiče težine, čitavih 113,4 kilograma. Bio je to stvarno crni petak. Tog dana sam odlučio da će taj crni petak biti „crn“ za moje žute naslage. Ili odlaze od mene ili ja od njih, ne može drugačije!

Odmah posle toga sam u frižideru našao debeli i pikantni kulen od neke srpske svinje mangulice, koji mi je poslao moj prijatelj u hrani, Neverni Toma iz Srbije. To su valjda neke poludivlje stare sorte svinja koje su gajili u Srbiji. Kako god, kulen je bio ukusan. Dok sam se tako obračunavao sa njim, uživajući u svakom zalogaju, razmišljao sam kako da smršam. Do sada mi je to uspevalo više puta, ali uz mnogo muke, stresa i gladi. Jednostavno, moram da gladujem da bih dobio rezultat. A znam kako je to mučno, mesecima biti gladan. Morao sam da nadjem podršku.

Dosetio sam se da mi moj srpski prijatelj, Neverni Toma može pomoći. On ima isti problem kao i ja, gurmanluk, hedonizam i konstituciju. A to je inače i medju nama Grcima a i medju Srbima izraženo, stim da se mi bolje hranimo i nemamo toliko srčanih problema kao Srbi. I moj bucmasti prijatelj Neverni Toma je uspevao da smrša ali se vratio na stare, stabilne težine, jer znate kako je to kada se jede masna hrana. I puno slatkiša. I jako vino i ljuta rakija.

Kada je napravio najveći napredak bio je pod monitoringom i vodjstvom neke instruktorke fitnesa i zdrave ishrane, koja mu je komandovala šta i kako da jede. I kada da jede. To može da prodje kod njega ali ne i kod mene, jer kada me uhvati glad, ne funkcionišem uopšte. A otkrio sam da kada jedem onako kako predlažu nutricionisti, malo ali u 6-8 obroka, meni glad samo raste i raste i ceo dan sam u agoniji. Iskustvo me je naučilo da to ne mogu da izdržim, pošandrcam od stresa. Zato me njeno stručno vodjstvo ne privlači. A nije ni mlada, ni sexy, i to treba reći, da bi se razumela moja odbojnost prema ženama profesionalnim mučiteljima.

Ali zato, palo mi je na um da mi neverni Toma može stvarno pomoći. Neka bude moj sudija i ocenjivač, njemu ću se dokazivati sa dijetom, jer je on kao moj odraz u ogledalu, pa pošto dokazivanje samom sebi ne funkcioniše kod mene, moram se dokazati nekom drugom. Zamolio sam Nevernog Tomu da mi pomogne u mom procesu mršavljenja, na jednostavan način. Jedini zadatak je da čita ono što mu u vidu dnevnog dnevnika budem pisao, gde sam beležio moja stanja sa redukcionom dijetom. I da ponekad prokomentariše, pruži podršku, kaže nešto kao „Bravo majstore“, ili još bolje „Kakav ćeš frajer sada postati“, „Devojke čuvajte se stiže … „

Počinjem sa Dnevnikom dijete jednog debeljka. U kratkim crtama opisivaću dan po dan, sa momentima i iskustvima koja će biti korisna i mnogim drugima, jer iza mene i njega je višedecenijsko iskustvo na ovom planu.

Prvih 5 dana – redukciona dijeta i kura mršavljenja

Dan 1.

Početna težina 113,4 kg (početak projekta)

Prva nedelja je na početku svake dijete veliki problem, jer dolazi do promene navika i nailaska stresa i za telo i za um. Zapravo, prvih 3 do 5 dana su agonija, jer smanjeni unos kalorija i hrane izazivaju neprijatne efekte kao što su vrtoglavica, umor, glad, muka.

Plašim se vrtoglavice i iscrpljenosti, pored stresa koji je konstantno prisutan. Medjutim, što pre počneš da postiš, pre će se suziti želudac i potrebe za hranom će ti biti manje, i pre će se telo adaptirati na smanjeni unos hrane.

Danas sam rešio da budem samo na voću. Obično ne mogu da budem ceo dan na voću, jer imam utisak da sam sve gladniji i gladniji dok jedem voće i da mi ono struže želudac. Koliku god količinu voća da pojedem, ja sam gladan. Nema pomoći. Ne pomažu tu ni čaše ili flaše popijene vode, koje po nekim preporukama treba više piti da se smanji osećaj gladi. Ne da se ne smanjuje glad, nego se i povećava. I čim počnem sa dijetom, teško mi je da pijem vodu, ne prija mi, nije mi ukusna i samo me podseća da sam gladan. Plus, što kada si na dijeti, sve od tečnosti što uneseš u telo, to samo projuri kroz tebe i non stop moraš da dežuraš pored toaleta.

Ipak, današnji dan je protekao sasvim bezazleno i u redu. Nisam imao bilo kakvu krizu i sa optimizmom očekujem sledeće dane.

Uzeo sam i neka sredstva za čišćenje ne bi li što pre izbacio iz sebe viškove nesvarene ili svarene hrane.

Dan 2.

Težina 112,1 kg  (-1,4 kg od početka projekta)

Probudio sam se umoran. Znam da su to posledice dijete. U toku dana mi se javila i vrtoglavica, blaga doduše.

Najveći potrošač kalorija u organizmu je mozak i on prvi počinje da se buni kada nema dovoljno energije. Zato mu treba obezbediti dovoljno šećera. Pijem voćne sokove od cedjenog voća. To je u redu za jedno vreme, posle postane problem, jer sokovi imaju dosta belog šećera koji izvlači mikroelemente iz organizma, pa zbog toga kod dugotrajnih dijeta sa sokovima počnu teškoće sa mineralima i dešavaju se problemi sa opadanjem kose, omekšavanjem zuba, omekšavanjem kostiju i mišića. Najbolje se to vidi po noktima na ruci, koje dobiju bele fleke i postanu neravni, što je signal nedostatka minerala.

Zato pored sokova jedem i dosta salate, i povrća, ne bi li nadomestio manjak minerala. Treba izbegavati samo mnogo zelene salate, jer ista usporava pražnjenje creva. A može biti i ozračena. Slično je i sa upotrebom borovnica, mušmula i drugog voća koje steže. Bacam se na jabuke. Univerzalno voće. I jedan sendvič sa dosta maslinove paste, ulja i patlidžana, da podmažem creva..

Dan 3.

Težina 110,7 kg (-2,7kg od početka projekta)

Već sam spao 2,7 kg niže. Mahom izgubljena voda. Znam da je to u pitanju, ali ipak dobro zvuči.

No, i to te inspiriše, da nastaviš dalje, iako počinju vrtoglavice, teško jutarnje budjenje i patnja stisnutog stomaka.

Još jedno 3 kg manje, pa ću početi sa vežbama, a za dve nedelje, kada se malo uhodam i sa bazenom.

Pijem trenutno pola litra limunade. Šmirgla mi stomak. Od jezika do pupka sve mi se zgrčilo i vapi za hranom. Neću jesti. Može samo jabuka, pomorandža, neki kivi.

Moram sada da idem da se šetam, to umanjuje osećaj gladi.

Neverni Toma mi odgovara:

Bravo !

Sa 15kg manje i sa tom harizmom, gde bi ti bio kraj (mislim na razne cice…), a verovatno bi nas dvojica (a i šire) prestali  da se družimo: em zbog tvojih novih „obaveza“ ne bi imao vremena za drugare, em bi svaki izlazak sa tobom (mene i ostalog muškog društva), za ženski svet bio isto što i „druženje“ dvorske budale i kralja…

Dakle jedan (ili više nas) koji se ludira i samo jedan koji ka.a… zato za dobrobit svih nas, još malo, pa koči …

Usvinjeni i zadrigli – ujedinite se !!!

.

Dan 4.

Težina 110,7 kg (-2,7kg od početka projekta)

Kakav je to prijatelj i kakvu mi podršku daje! Treba ga u zlato izliti. Inače, danas smo na istoj težini, kao i juče 110,7 kg. A juče smo se tako namučili, ceo dan smo bili gladni.

Dijetu sam počeo tako što sam redukovao unos hrane, mahom jedem voće i povrće, i malo svega ostalog. Juče sam imao za ručak grašak sa pečurkama, pa sam se častio sa 2 tanjira, što je izgleda zaustavilo proces gubljenja težine.

Od starta sam počeo i da pijem glinu, ne bi li ubrzao detoksinaciju organizma u početnoj fazi. Glina ima svojstvo da vezuje toksine za sebe i pojačava izlučivanje vode. Negativni aspekti korišćenja gline su što te dehidrira, što je posebno opasno leti kada i onako gubiš dosta tečnosti. Glina zna i da ti podigne pritisak, što je problem kod onih koji imaju povišen pritisak. Ujedno, glina isušuje kožu, pa oni koji imaju suvu kožu mogu da zarade lišajeve ili ekceme korišćenjem gline. I naravno, ubrzano izlučivanje zna da ti izbaci mikroelemente iz organizma. To sam osetio juče, kada sam se probudio ujutru sa grčom u mišičima ruke, koji mi se ponovio dok sam uveče gledao TV. Verovatno nedostatak kalcijuma ili magnezijuma. Morao sam da uzmem kapsulu sa Mg da se rešim grčeva. Uspelo je, danas nemam grčeve.

Glina nije tako bezbedna niti naivna kao preparat kao što to alternativci tvrde. Oprezno i kratko moram sa njom, ne duže od nedelju dana.

Od danas uključujem još jednu aktivnost – masaža za mršavljenje. Imam jednu komšinicu Ukrajinku u kraju koja obavlja tu vrstu masaže. Znam, pomislićeš svašta, ali nije TO što misliš u pitanju, već prava medicinska masaža. Žena je dosta jaka i masira grubo, što mi u ovoj fazi treba, jer te ištipa i izbode prstima i noktima od glave do pete, posebno naslage potkožnog tkiva na ledjima, stomaku i butinama. Bolna je masaža, na momente neprijatna, ali znam da koristi, pa stisnem zube. Svrha masaže u ovoj etapi je da podstakne kretanje mikrocirkulacije krvi i limfe u mojim masnim naslagama, kako bi proces mršavljenja zaliha i naslaga išao lakše.

Neverni Toma mi odgovara:

I meni se dešavalo da mi par dana stoji kilaža, a baš sam se pridržavao dijete… budi uporan … jedino što ti to radiš na svoju ruku, odokalnom metodom, pa može da bude i od toga.

Moram da te vodim na prezentaciju XY firme, ti bi to morao da vidiš i zbog svoje kozmetičke linije… a i da vidiš šta oni koriste i za kozmetiku kao detoksidant … (pa onda i ja kao potrošač…) – odgovor je: zeolit

Dan 5.

Težina 110,5 kg (-2,9 kg)

Težina je počela da stoji. Očaj. Počinje rovovska borba za svaki gram. I borba sa vremenom. Napisaću ti malo o tretmanu kojem se podvrgavam – masaža za mršavljenje. To je nalik srednjovekovnom mučenju. Masirka ti zariva prste u salo i kožu, stiska i čupa butine, sa sve ritmičnim pokretima. Samo stenjem, ropćem i vrištim od muke dok ona to stručno i agresivno radi. Proklinjem sebe dok sam na krevetu a ona me stiska odozgo. Još dok to radi, malo koristi ulja za masažu, ne podmazuje kožu, tako da to i peče. Dlanovi i prsti joj samo vešto lete po mojoj koži, izazivajući neprijatne senzacije na najraznovrsnije načine, od uboda, stiska, štipanja, kidanja, čupanja, razvlačenja, guranja, mog masnog tkiva. Počinje od jedne strane ledja, pa predje na drugu stranu ledja, pa se spusti na noge, listove i butine. I to tako 45 minuta bez prestanka. Neumorna je.

Njoj je lako, sva je zategnuta, mišićava i u treningu, dok ja ležeći proklinjem sebe i ideju da se masiram sa Ukrajinkom. U stvari, nije Ukrajinka, već Ruskinja iz Ukrajine, ali to i nije bitno.

Vrhunac patnje doživim kada počne masaža sa silikonskom vakum čašom, a to dolazi na kraju, i em što boli, to i peče. Jer kada ta čaša krene da klizi preko tvoje kože, senzacije bola i pečenja su takve da se samo grčevito stiskaš i uvijaš čekajući da to prestane. Ah, kakvo olakšanje kada skine silikonsku čašu sa mog tela.

Na kraju, rešen da prestanem sa ovom agonijom hoću da joj kažem na fin način da neću više dolaziti, jer me celo telo boli, i sav sam u modricama, a ona me nevino pogleda krupnim zeleno plavim očima, kaže da izgledam sve bolje i samo pita jel se vidimo sutra ponovo.

Šta sve čovek mora da istrpi zbog težine. Sad shvatam koliko su žene generalno spremne na mučenja i maltretiranja ne bi li doterale svoju liniju.

Neverni Toma odgovara:

To za težinu koja se zakucala, to sam ti juče prokomentarisao … sve mi se čini da mu ga daješ previše po sokovima… ili imaš nesvesne tikove rukom koja trpa u usta sve što deca od hrane poseju ili se od grickalica zatekne na stolici ispred TV-a…

Naredi ukućanima da te kontrolišu i obećaj im po 5 evrića za svaki (uspešan) pokušaj odvraćanja od (zabranjene) hrane… (napomena: pošto imaš tri osobe ženskog pola u kući, dakle one koje će to bukvalno shvatiti, prethodno skloni čekiće, daske, oklagije… na neko sigurno mesto… ) … ali što veća nagrada, brže će kile ići dole …

Ostaje ti dakle pokušaj da sa ranim jutarnjim satima forsiraš frižider, ali nemoj da se prevariš, za te pare jedna od njih tri će te sačekati u polici za voće i povrće i naneti ti fatalan udarac krastavcem (zaraženim, iz Španije) …

A ostaje ti i jutarnja kafa ili čaj u našem, omiljenom kafiću, pre koga ćeš (nesvesno) svratiti u (opet našu i opet, ahhhh, omiljenu) pekaru… zato ti predlažem da u šetnje van kuće kreneš klot, bez pare u džepu, pa ti se to neće moći desiti… (a ako ti se i desi da u našoj, omiljenoj pekari sretneš mene, ostaćeš još i bez 5 evrića…)!

Naravno, ovo sve ukoliko su to sve „nesvesni tikovi“ kao što rekoh, a ako nisu, onda „džabe krečiš“…

Ovo smo dakle elaborirali…

Nego me tvoja priča za maserku, još prvi put kada si mi je pomenuo, strašno podsetila na nešto… ali na šta…?,  nisam mogao da se setim sve dok mi je danas nisi napisao… pročitao sam je više puta, nešto mi je stalno u vezi njenog masiranja, tj.grebanja, bilo povezano sa nekom erotikom, ali kakvom… nisam tip koji se pali na grube i još mišićave, pa makar bile i Ukrajinke ili Ruskinje… ali sam osećao neki neuron sećanja koji mi je blinkao… e, a onda sam se setio…

Dakle, bilo je davno, krajem osamdesetih, kada je moj kolega iz (najpoznatije tada) turističke agencije vodio grupu na Cejlon ili ti Šri Lanku (to je bilo vreme kada se još živelo opušteno do kra-j-aja… ) … elem, doveo ih on do tog ostrva, smestio u super hotel, pa krenule uobičajene turističke aktivnosti, izmedju ostalog i masaža… pošto nam je tada sve bilo jevtino, moj kolega koji je tamo išao prvi put (i poslednji, što ćeš uskoro shvatiti) odlučio je da se odmori posle dugog puta, pa je i on zakazao masažu… čovek je bio u ranim četrdesetim, ni lep ni ružan, bradat, više sitan nego naočit, ali… imao je jednu osobinu koja se pokazala kao (skoro pa bukvalno) ubitačna – bio je (a i sada je, hvala Bogu) ridj – i to onako, brada, kosa, ceo po malo maljav… znači dibidus ridj…

Elem, kada je ta masaža počela, što je vreme više prolazilo, sve je manje ličilo na masažu, osetio je kako maserka (koliko se sećam priče bila je mlada i lepa) počinje sve više da uzdiše, da ga dodiruje nekako drugačije… da bi ga, kada je ležao na stomaku, opkoračila i počela divljački da ga grebe noktima po ledjima, čupa za kosu i šta već ne…!!! Čovek se jedva spasao bežeči…

Šta je bilo sa tom maserkom posle,  ne znam (možda je emigrirala u SSSR i otišla u Ukrajinu da obučava mlade maserke svojoj veštini), ali moj ridji kolega je proveo sledeće tri nedelje u majici, mazajući rane nekim melemom, naravno nije se ni okupao u okeanu, sve smišljajući šta će da ispriča ženi kada se vrati …

A šta je catch 69 ??? – pa to da je za žene na tom ostrvu vrhunac seksualnog užitka, tako reći (obično pusti) san svake žene vodjenje ljubavi sa ridjim muškarcima (zašto?, nemoj da me pitaš – zaista nemam predstavu… ), a vrhunac (slado)strasti je da muškarca u tim polusvesnim stanjima na krv izgrebu… (po ledjima) !!!???  A kada se to desi, za tog (izgrebanog) muškarca je to (najveća) čast i on se svojim unakaženim ledjima svima javno hvali jer ide razgolićen ..

Vidiš kuda nas je odvela tvoja dijeta… batali to… ajde svrati kod nas  u pekaru… neću ti uzeti tih 5 evra … ionako si zadužen ko Grčka :-)

P.S. Svi moji problemi sa viškom kilograma, otkrilo se par godine kasnije, potiču od sindroma koji se zove Insulinska rezistencija. To je razlog zašto bilo koja redukciona dijete nije delovala na mene, zašto sam se brzo gojio a teško mršavio. Kad se izleči insulinska rezistencija, prirodnim putem se reguliše i težina. Morao sam da naučim kako se leči insulinska rezistencija.