Далибор Дрекић
* * *
Били смо у кладионици да нешто зарадимо, а сада идемо на дерби да мало навијамо. Ако је спорт само игра, кладионице му дођу као забавни парк.
Наши су играчи скромни и лепо васпитани. За једнога нисмо ни приметили да је кажњен са шест утакмица неиграња.
Клуб нам је на мукама у спајању младости и искуства, јер је младост обично премлада а искуство преискусно.
Зато што на свакој утакмици попасу трава нам је добро одржавана.
Обећали су да ће и данас да оставе срце на терену, и већ средином другог полувремена, не само да су оставили срце, већ су и испустили душу.
Ако су лопте округле а беже од мреже, мора да копачке имају какве ћошкове. А да су били мало храбрији, не би им се десило све чега су се плашили.
Један делија са севера толико воли звезду да је сунчањем са тракама на телу добио црвено-беле нијансе. Невоље су наступиле када је крајем утакмице боја почела да се мења у црну.
Ипак смо ми спортска нација, па се и овога пута навијачки дух пренео на улице. Били смо на Маракани да гледамо дерби, а сада идемо кући да гледамо фудбал.
. . .
Kratka priča iz zbirke najboljih kratkih priča IK Alma za 2009-u godinu – „Kuće u vazduhu”
. . .
Il Divo + Toni Braxton – Time of our lives
httpv://www.youtube.com/watch?v=4aOxDHqWyK0
.
Веома ми је драго да вам се прича свидела и искрено сам вам захвалан што сте је поставили на блог.
Далибор
Nema ne čemu Dalibore. Za sve je zaslužan Djordje Otašević i njegova borba za kratke priče, aforizme i lepu pisanu reč :-)
Super priča, svaka čast autoru, a vama hvala što ste je postavili na blog.