Dr Velimir Abramović
PARTNERSTVO
Nikola Tesla i J.P. Morgan i partnerstvo izmedju velikog naučnika i bogataša. Kako je izgledao njihov medjusobni odnos
Odlučivši da otpočne gradnju emisione stanice, Tesla je prvo kupio zemlju na Long Ajlendu, a potom se obratio za pomoć čuvenom industrijalcu Morganu koji je bio član mnogih mističnih društava i čovek posebnih svojstava, takoreći genije poslovne organizacije.
Ali treba znati da je Morgan već tada bolovao od raka i da je potajno gajio nadu da će Teslina nauka uspeti da mu omogući da preživi. Od Tesle, on je očekivao da ga nekako priključi na kosmičke izvore energije i tako da ga učini zdravim i mladim zauvek. Tako su se spojili Nikola Tesla i J.P. Morgan.
Daleko od toga da je Tesla računao sa Morganovim slabostima. Naprotiv, činjenice ukazuju da je Teslino insistiranje da baš Morgan bude taj koji će podržati čitav poduhvat bilo u vezi sa Teslinim opštim shvatanjem determinisanosti životnih postupaka i predodredjenosti ljudi za pojedina dela.
Pregovori oko Vardenklifa izmedju starih prijatelja Nilole Tesle i JP Morgana bili su tajni i teški. Ne zna se pouzdano ni kada je Tesla konačno odlučio da pristupi izgradnji Tornja, ni šta je Morgan kao iskusan poslovni čovek od toga očekivao.
Dva puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze o tome šta je svrha Tornja na Long Ajlendu. Prvo je tvrdio da je u pitanju svetski telegrafski i telefonski sistem (ovaj drugi takodje bežični), a potom je promenio priču i govorio o svetskom sistemu bežičnog prenosa energije kroz Zemlju. Tehničke karakteristike Vardenklifai ne potvrdjuju ni jedno ni dugo. Trag istine nalazi se možda u jednom od pisama Morganu:
„To što sam zamislio, gospodine Morgan, nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe žica, nego pre transformacija čitavog globusa u osećajno biće, kao što to globus i jeste, koji može da oseća svim svojim delovima i kroz koji misao bljeska kao kroz mozak…“ (Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, September 13, 1901., Library of Congress)
Mnogi autori, a Teslini biografi posebno, optuživali su Morgana da je uskratio finansijsku pomoć Tesli baš onda kada je ovaj bio na pragu svoje najveće naučne moći, kada je trebalo da završi i pusti u pogon svoje remek delo – Kulu Vardenklif. Želim da istaknem da sam istražio predmet i došao do sledeća dva zaključka: prvo, Teslin projekat transmitera na Long Ajlondu nije zavisio samo od Morganovih subvencija; novac su nudili i drugi industrijalci, a i sam Tesla mogao je sasvim lako da prodajući medicinske aparate na bazi visokofrekventnih struja zaradi potrebnu svotu. Drugo, Kula Vordenklif je u osnovi završena i isprobana, a dodatni novac je bio namenjen za izgradnju električne centrale za napajanje transmitera, a ne za sam transmiter. U autobiografiji, Tesla o svemu tome veoma jasno kaže:
J.P. Morgan
„Uprkos onome što svet priča, Morgan je izvršio sve svoje obaveze preuzete prema meni. Moj projekat bio je odložen prirodnim zakonima. Svet za njega još nije bio spreman. Bio je isuviše ispred vremena u kome je nastao. Ali isti ti prirodni zakoni na kraju će preovladati i projekat će biti ponovljen uz trijumfalan uspeh“. (My Inventions, Nikola Tesla, Electrical Experimenter, New York, 1919).
Punu snagu svog transmitera Tesla je isprobao 15. Jula 1903, počevši tačno u ponoć. Gradjani Nju Jorka prisustvovali su te noći manifestaciji daleke naučne budućnosti. Zaslepljujuće blještavi pramenovi električne plazme, dijametra i po stotinu milja spajali su sfernu kupolu Vardenklifa sa nebom. Pod naslovom Teslini bljeskovi zastrašuju i podnaslovom „ali on neće da nam kaže šta to pokušava sa tornjem“, The New York Sun izvestio je sledećeg dana:
„(…) susesdi koji žive u blizini Tesline laboratorije na Long Ajlendu više su nego zainteresovani za prirodu njegovih eksperimenata sa bežičnim prenosom. Prošle noći bili smo svedoci neobičnih fenomena kao što su munje raznih boja koje je Tesla po volji puštao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj površini koje je noć povremeno pretvaralo u dan (…) dešavalo se i da čitav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen svetlucavim elektricitetom koji se koncentrisao po obodima ljudskih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlošću (…) izgledali smo sami sebi kao duhovi“.
Teslin prvobitni plan bio je da sagradi pet Kula, istih takvih kao što je bio Vordenklif: druga je trebalo da bude u Amsterdamu, treća u Kini, a četvrta i peta na Severnom i Južnom polu. Ovaj plan odgodjen je iz razloga koji tek treba da se istražuju. Najzad, da je sve predvidjeno i uradjeno, šta bi se postiglo? Planeta Zemlja postala bi jedan homogeni rezonantni sistem kojim bi se moglo jednostavno upravljati pomoću telefonskih komandi čija funkcija bi bila stavljanje u pogon odredjenih oscilatora za proizvodnju i emitovanje raznih frekvencija elekgromagnetskih zračenja.
Ovaj elektromagnetni oscilatorni sistem bio je dopunjen još i sistemom za mehaničku rezonanciju sa Zemljom, koji se sastojao iz tunela ispod laboratorije ispunjenih vodom i uljem, i hidrauličkih pumpi koje su takodje služile kao oscilatori.
Sinhronim radom oba sistema se prema egzaktnim matematičkim zakonima mogla odjednom zavibrirati kako razredjena stratosferska, jonosferska i atmosferska, tako i tečna i čvrsta struktura čitave naše planete.
Pre nego što predjemo na spekulacije o tome kakve bi sve bile posledice jednog takvog dogadjaja, navedimo još dve bizarne činjenice. U intervjuu koji je 17. jula 1930. godine dao za već pomenuti New York Sun, Tesla produbljuje enigmu:
„Ljudi oko Vardenklifa koji se toliko čude mojim eksperimentima od pre dva dana, da su poslednje dve godine bili budni umesto što su spavali, mogli su da upoznaju zaista neverovatne stvari. jednom, ali ne ovog puta, objaviću podatke o nečemu što nije opisano ni u bajkama“.
I posle neobične noći u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad Nju Jorkom već i nad nepreglednim prostranstvom Atlantskog okeana, Tesla iznenada napušta svoju laboratoriju, 1905. godine, bez jasnog razloga, ostavljajući unutra sve netaknuto. Koliko se zna, nikada više nije kročio u Verdenklif, nikada ga nije ni obišao, nikada nije čak ni prošao tim krajem. I što je najčudnije, nije odatle poneo baš ništa, nijedan proračun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Bila je to krucijalna tačka njegovog javnog naučnog rada. Živeo je još četrdeset godina, radeći neprestano, ali prijavljujući samo patente izi mehanike i objavljujući isključivo novinske članke.
Nastavak u sledećem tekstu . . . Teslina etarska tehnologija
http://youtu.be/Gx2MUtcLIeA Nikola Tesla and The Electric Universe…Pozdrav, Veljo!!!
http://youtu.be/IzkzOBbsqhY …Did the U.S. government steal Tesla’s technology?… I Dokumentarac o Vardenklifu… http://youtu.be/_H-UBvdPtag .Sve naj PROFESORE
jedno malo zapazanje – Tesla nije verovatno mogao da kontrolise i precizno upravlja fenomenima koje je stvarao na nivou 3d geografije, jer nije imao ni pc, gps, kamere, merne stanice, precizne i savremene instrumente da izmeri i vidi sta se to, gde i kada desava. nije sigurno znao koji sloj neba je zapalio, na kojoj visini, koja udaljenost od emitera, koji spektar, koje zracenje, kakvi su nus efekti jonizacije, nivo azotne kiseline i kisele kise koje se na taj nacin stvaraju , koncentracija jonizacije, itd. mozda je zato odustao.
„… nije sigurno znao koji sloj neba je zapalio, na kojoj visini, koja udaljenost od emitera, koji spektar, koje zracenje, kakvi su nus efekti jonizacije, nivo azotne kiseline i kisele kise koje se na taj nacin stvaraju , koncentracija jonizacije, itd. mozda je zato odustao. “
Greška! Tesla je odlično za ono vrijeme analizirao slojeve atmosfere, jer je još 1896. godine ukazao na kosmičke zrake, a nauka eksperimentalno potvrdila tek 1912. godine primjetivši veće naelektrisanje. Nauka taj datum stavlja kao otkriće njih, a Teslu i ne spominje. Do taga su ga ismijavali.
Poslaću ti Boško i knjigu ako hoćeš od prije pola vijeka, stranu, izdanje sve gdje ćeš naći i naziv sprave koja se tada kačila na balon, pa potraži i uvjeri se. Pogledaj i radove Ciolkovskog od 1892-1902, pa će ti biti još jasnije neke stvari. U to vrijeme su se i 3 kosmičke brzine utvrdile od istog autora za savladavanje Zemljine teže, kao i oblik objekta-rakete, kao najpogodnije za izlazak iz naše orbite, a ne da se ne zna makar dio sastava atmosfere, što je kasnije potvrđivano i preciznije istraženo satelitima kao i razlika u vremenu koja je djelo Ruđera Boškovića sa klatnom u praksi, još u XVIII vijeku. To je potvrđeno 60-ih, ali se naravno prepisalo Albertu, i za Zemlju kao geoid Lesingu 1873, umjesto Boškoviću koji je prvi 100 godina prije toga pisao i o tome.
Tesla je enciklopedista bio kao i Bošković. To znači da je poznavao i hemijske procese, jer je uveliko Mendeljejev tada obavio svoj posao.
Tesla je dokazan sa svime oko nas što radi na njegovom principu naizmjeničnosti struje. To znači, da je jasno da se i kiše mogu izazivati tornjem, jer sloj troposfere koji je na visinama 10-12 km od Zemlje u srednjim geografskim širinama, sloj u kome se zbivaju sve klimatske promjene-svi sukobi (+) i (-) u naelektrisanju. Tu je skoro sva vodena para. Temperatura u njoj pada prosječno 6 step. C. na polovima je visina troposfere 8-10 km, a na polutaru 16-18 km. Izviše je dio tropopauze u kojem je i promjena pravca vjetra od onog zapadnog pravca u troposferi. Nakon nje je stratosfera u kojoj je Ozon, pa mezosfera, termosfera (jonosfera) i egzosfera.
Ako se znalo početkom XX vijeka o životu na Zemlji, da je sastav naše atmosfere najviše od azota i kiseonika, onda je jasno zašto je Tesla smatrao naftu, ugalj, gorivo i atom destruktivnim načinom dobijanja energije sa velikim posljedicama globalnog zagrijevanja i zagađenja u budućnosti.
Dakle, time je jasno bilo još tada kako nastaju kiše, zagađenje, i globalno zagrijavanjem odbijanja zraka od oblaka i apsorpcijom ugljendioksida (CO2) dijela toplotnog zračenja sa Zemljine površine.
„Kada se jedna stvar otkrije potvrdno a ne samo teoretski, onda ona povlači iostale.“ (N.Tesla) To je kao uspostavljanje signala po cijeloj Zemlji i kasnije sa kosmonautima van nje. E TO JE TESLA! Zato je kula Vordenklif i bila višenamjenska. No, Boško, treba znati šta je sve bilo od sprava u kući iza tornja, pa čak i ispod njega i pod zemljom za napon. Niko nije imao labaratoriju kao Tesla, i zato nije mogao niko razumjeti i onda a kamo li početi raditi nešto tako grandiozno kao što je njegovo istraživanje u Kolorado-Springsu i odmah nakon na Long Ajlandu. To što Teslin toranj nije proradio, stvar je poznatih finansijskim problema, jer se shvatilo šta to znači po kapitalistički svijet.
Kod Sajfera sam pročitao profesore, čini mi se, da je pod tornjem bila i bakarna ploča od oko 30 m na dubini od 6,5 m pod zemljom.
I danas postoji labaratorija koja je bila iza tornja, i trebala bi da je kupi za svoje potrebe neka kompanija kozmetike, pa se dijaspora iz iz Crne Gore i Srbije sa tamošnjim domaćim teslolozima bori da se to ne dogodi, kako bi ostalo za istorijski značaj i istraživače. Ima na yutub o tome, i labaratorija je odlično sačuvana. Postoje prekidači i višefazne utičnice u zidovima. Zidovi i unutra i spolja odlično su sačuvani. Prostor je ogroman i pun prostorija, što daje jasnoću nekog grandioznog projekta. Postoje i temelji tornja sa počupanim kablovima od rušenja. Nevjerovatno je kako je sačuvana labaratorija od vremena kao da je radila do prije koju deceniju a ne vijek, mada se vidi kvalitet gradnje sa spoljašnjim svijetlim ciglama uzidanim za što bolju izolaciju, plus klimatski uslovi, vjerovatno.
mislim da me ne razumete dobro. napredne teorije su jedno a oprema drugo. nije postojala u to vreme oprema koja bi ispratila nivo eksperimenta, niti je Tesla imao tim operatera kao u NASA.
Bosko , mislim da VI NE RAZUMETE! NE TREBAJU TESLI, = NASA= OPERATERI…Kad =NASA= koristi njegove sisteme KOMUNIKACIJA…STRUJU…RADARSKE SISTEME…POGRESNO VAM JE STANOVISTE O TESLI.ON JE RADIO ZA BUDUCNOST ili vam SADASNJE VREME…SVE NAJ
SKULJA, dobro rečeno i jednostavno.
BOŠKO,
Odmah da ti kažem da NASA više nagađa. U suprotnom, mi bismo već putovali brzinom svjetlosti ili živjeli na još nekoj planeti. :)
Zar možeš vjerovati da je kosmos star 14 milijardi godina, kada je nešto nedokučenih daljina i kada fotoni konstantno dolaze do nas iz najudaljenijih predjela Svemira kako kaže i NASA; ima li tu logike zdrave? Da li možeš vjerovati u to, kada će teleskop ekstremno najveći od 42 m prečnika ogledala 2018. godine izaći i ništa više, kao i nove letilice opet ograničenog leta? zar možeš vjerovati da “trenutna temperatura” kosmosa u širenju iznosi 2,73 kelvina, ustanovljena mjerenjem mikrotalasnih fotona koji ispunjavaju svekoliki prostor. Do toga se „saznalo“ metodom cijanogena, koji je jedinjenje ugljenika i azota. Kažu još da „vratimo časovnike unazad na 13,7 milijardi godina“ i obrećemo se u praiskonskoj supi, razdoblju kada je temperatura kosmosa bila dovoljno visoka da bude astrofizički zanimljiva, jer je svijet bio ispunjen gama zračenjem’. U redu, ali da li bismo mogli prihvatiti ovo zdravo za gotovo?! Kosmos nije na čovjekovom dlanu!
Da li se baš samo metodom cijanogena može generalizovanjem utvrditi temperatura čitavog kosmosa? Da li je baš moguće, realno, da je kosmos star 14 milijardi godina, opet te pitam? Da li je kosmologija danas baš toliko i realno precizna nauka? Da li je dokazan „zakrivljeni prostor-nulte vrijednosti, nagore i nadolje“? Da li je samo svjetlost najbrža sila u prirodi? Da li je dokazana dilatacija vremena i kontrakcija tijela pri brzini od 300 000 km/s? Kako to, ako se već sve tako „precizno zna“, da nakon 30 godina još nema odgovora i objašnjenja pobornika Milgromovog MOND sistema (modifikovana Njutnova dinamika) u tome zašto se neke periferne zvijezde kreću drugačijom putanjom od ostatka galaksije? Da li baš samo jedan Veliki prasak objašnjava čitavi nastanak svega? Da li je baš realno tvrditi da je „u vrijeme slavlja svog 380 000 rođendana temperatura mladog kosmosa pala ispod 3000 stepeni“ ? Da li se baš može sa sigurnošću govoriti o “tamnoj materiji, tamnoj energiji i tamnoj gravitaciji”, a pritom reći da se za tamnu materiju „ništa ne zna o tome šta je ona – zbog neupućenosti imamo poteškoća za njeno otkrivanje, ali se ne može poreći naspram etra, jer je ona svojevrstan omotač oko čitave galaksije“? Da li baš zasigurno i dokazano postoje “paralelni univerzumi”? Da li baš samo doplerov efekat može „dokazati“ brzo udaljavanje galaksija od nas malo na osnovu „zakrivljenog prostora i dilataciji bez medijuma rasprostiranja svjetlosnog talasa???
E sve sam ja ovo Boško čitao u NASA-inim knjigama (poput „Nastanci“ od Goldsmita i Tajsona koji o „nastancima“ pričaju i na TV History sa ostalima, jer su oni, naravno, „prisustvovali porođaju“ Svemira prije 14 milijardi godina kao i zemaljski evolucionisti), i zapitao se zar je moguće da neko bude toliko neprizeman i da se sa Kosmosom igra „forenzičara“ iz tima FBI.
SVEMIR NIJE I NIKADA NEĆE BITI NA ČOVJEKOVOM DLANU! Zato u nauci mora postojati mišljenje kako bi se razvijala onako kao i svaka do XIX vijeka, kada su dobile pečat nauke. „Materija se konstantno kreće“, govorili su stari Grci, pa to važi i za nauku, a ne pravljenje ideologija.
“Danas se iz naučnih teorija prave ideologije, naročito u fizici i biologiji. Intelektualci nisu uopšte kritični i ravnaju se po modi. Mi i ne znamo koliko malo znamo. Nadam se da će za intelektualce jednom postati moderno biti skroman. To je već bilo i moglo je biti ”, rekao je između ostalog Karl R. Poper u intrevjuu za časopis “Die Welt” 29. januara 1990. godine.
[…] Nastavak u sledećem tekstu . . . Planeta Zemlja kao rezonantni sistem […]
sta bi bilo da sam dao nesto komplikovanije zapazanje o Teslinim tehnoloskim mogucnostima u to vreme?