Zlatko Šćepanović
* * *
Svetski finansijski sistem i Životni duh – Kako psihologija čoveka pokreće ekonomiju i zašto je to bitno za kapitalizam
Iako mi nije svojstveno da stvaram teorije zavere i da ih prenosim, zapravo, pre bi se reklo da ih uporno raskrinkavam kao svojevrsno sujeverje, danas ću otići u sopstvenu krajnost, pisaću o konspiraciji na nivou svetske ekonomije i finansijskih tokova.
To je ovih dana ponovo aktuelno zbog najave moguće i duboke ekonomske krize u Sjedinjenim Američkim Državama i u nekim zemljama Evrope, odnosno celog sveta.
.
Životni duh – Ko ga i kako pokreće, znanje ili ljudi
Postoji znanje i Znanje. Prvo je dostupno svima, drugo samo malobrojnima. Za pokazano znanje ljudi dobijaju školske diplome, dok za Znanje dobijaju Nobelovu nagradu. Ili moć. Nekada i vlast.
U čemu je razlika? U količini znanja i shvatanju koncepta. U prvom slučaju, kod znanja koje je svima dostupno ljudi uče i stiču znanja, i uz put nauče i koncept tog istog znanja. U drugom slučaju, oni koji imaju Znanje sami stvaraju i otkrivaju nove koncepte. Znanje je to koje stvara i oslobadja um i fizičku realnost postojećih barijera. Jer, stvarno Znanje je moć promene i upravljanja promenom. Ali ne svakodnevno znanje, već ono Znanje koje nose malobrojni, odabrani i umom sposobni da stvari povežu van granica profanog – gurui svetskih finansija.
Inspiraciju za ovaj tekst mi je dala knjiga „Životni duh“ od strane Roberta Šilera i Džordž Akerlof-a, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Podnaslov knjige je „Kako psihologija čoveka pokreće ekonomiju i zašto je to bitno za kapitalizam“. Knjigu je izdao Službeni glasnik i možete je naći ovde. Meni ju je preporučio i ljubazno pozajmio Profesor Boško Živković, profesor Ekonomskog Fakulteta u Beogradu.
Samu knjigu je lako čitati, pisana je vrlo jednostavnim jezikom i lakim stilom. Nema mnogo teških pojmova i zahteva da znate visoke finansije. Govori o stvarima koje su jako bitne za ekonomiju, pa i svetsku, a da se ne mogu opisati suvim matematičkim modelima, kao što su poverenje, life style i pitanje lične vrednosti. Tu su i mnoge druge priče i primeri, o štednji, preduzetništvu, nekretninama, krizi, instituciji i tako redom. Knjiga je inače izdata 2008-e godine ali većinu stvari iz knjige sam već čuo 2003-e godine od strane jednog mog prijatelja bankara iz Čikaga – koji je svoja znanja i stavove usvajao u vodećoj Američkoj banci, u odeljenju za strateško planiranje, a sve pod misaonim okriljem čuvene institucije koja je odnegovala mnoge ekonomiste nobelovce – Čikaška škola ekonomije.
Da ne bih dužio, knjigu sami pročitajte, a ja ću vam prepričati par stvari o svetskom finansijskom sistemu koje mi je moj američki prijatelj još tada ispričao i koje dopunjuju knjigu. Sama knjiga je znanje, a uz male dopune imaćete i Znanje o savremenoj svetskoj ekonomiji. Neće vam to u životu ništa pomoći, ali vas može osloboditi nekih predrasuda.
I umesto zaključka samo par opaski o autorima, jer je očigledno da gospodin Džordž Akerlof vlada višim konceptima finansija ali da ih namerno ne iznosi do kraja iz verovatno pragmatičnih razloga: politička korektnost i društveni status. Dovoljno mu je bilo da kao vrhunski ekonomista koji je radio za visoke vladine agencije pohvata tajne niti svetskih finansija i da na jedan fin način u svojim radovima to naznači i mudro oćuti suštinu, što mu je donelo Nobelovu nagradu i nije ga stavilo u sukob sa vladajućim sistemom.
Jer, u celoj knjizi Džordž Akerlof govori o tome kako životni duh ljudi utiče na ekonomiju, no malo pažnje obraća na suprotnu stvar – kako ekonomija utiče na životni duh pojedinaca i zemalja, što mislimo da je mnogo značajnije pitanje.
.
Savremene finansije danas
Da bi se adekvatno razumele savremene finansije i novac kao posebna kategorija, moraju se usvojiti neki simbolički pojmovi, kako bi nam se dali ključevi koncepta Znanja. Za to naravno treba dobro poznavati svetsku ekonomiju i biti napredni ekonomista, poznavati ekonomske modele, teorije, zakone razvoja, propise, institucije, ono što je aktuelno, itd.
U stvari, treba biti u toku svetskih finansija da bi se razumele, što je priznaćete nama u Srbiji potpuno nedostupno, jer se nikakvi bitni tokovi ni novca, ni informacija, ni ideja, ni propisa, ni strategija ovde ne odigravaju. Zapravo, mislim da u Srbiji niko pojma nema šta se dešava na nivou svetskih finansija, jer mi odavno nismo deo tog sveta, a nismo mnogo ni stručni da bi bili kvalifikovani posmatrač, jer su svetske finansije zanat, kao i svaka druga veština.
Tema je široka. Domet mog teksta je samo da vas inspiriše na promišljanje nastupajuće krize. Stoga ću biti kratak i koncizan u 3 x 5 teza a vi sami razradjujte dalje materiju:
.
O Novcu
1. Novac je simbolički jezik – ko to ne shvata, ne treba da se bavi visokim finansijama. Digitalni jezik je kombinacija 0 i 1 a jezik novca ima više mogućnosti.
2. Novac utiče na ponašanje ljudi – life style. Ljudi se drugačije ponašaju kada ga nemaju od stanja kada ga imaju, pa do stanja kada ga imaju više nego što im treba.
3. Novac je energija – sredstvo za upravljanje ljudima, društvima, državama. Ima novca, ima energije u društvu, nema novca, društva stagniraju.
4. Novac ima relativnu vrednost, za novac više ne važe zakoni fizike o održanju energije. Ranije su važili ti fizički zakoni, dok su god vrednost novca pokrivali zlatnim standardom. Decenijama to više ne važi. Novac se može stvoriti ni iz čega, ako imate upravljačku palicu.
5. Novac je stoga obećanje koje se ne drži, običan konsenzus glavnog igrača sa par ključnih igrača, i za novac više ne važi klasična logika, on sada potpada pod Bajezijevu logiku – da, ne i možda.
.
O institucijama u svetskom finansijskom sistemu
1. Medjunarodni Monetarni Fond, Svetska Banka, Federalne rezerve, i Centralne banke su generatori društvenih promena uz pomoć propisa, standarda i novca. Daju i oduzimaju energiju jednom društvu.
2. Države i državne agencije su provajderi, koji kroz sistem Zakona, budžeta, poreza i taksi definišu društveni milje, tok i potrošnju novca.
3. Komercijalne banke su izvršni organi upravljanja društvom i fabrike podataka – skupljaju podatke o ponašanju potrošača, korisnika kreditnih kartica i populacije uopšte.
4. Na vrhu piramide glavnih svetskih institucija su ljudi kojima je novac sredstvo a ne potreba. Svi oni imaju dovoljno novca da kupe po nekoliko država.
5. Krediti ne služe za zaradjivanje novca, već su glavna alatka za razvoj država, pokretanje i nameštanje životnog duha jedne nacije.
.
O samom svetskom finansijskom sistemu
1. Sjedinjene Američke Države vode svetsku ekonomiju i odlučuju šta će biti na globalnom nivou. Uticaj i rasprostranjenost dolara, same Amerike kao velikog tržišta i američkog budžetskog deficita su jedni od generatora upravljanja svetskom ekonomijom.
2. Finansije su u Americi dovedene na nivo spiritualnosti i nove religije. Govorimo o visokim finansijama i konceptima koji nisu vidljivi prosečnom ekonomisti, pa čak ni mnogim profesionalcima. Danas su finansije duhovna kategorija, koja kroz svoj simbolički jezik – novac, i društveno ekonomske poluge – institucije i pravo, definiše razvoj društva.
3. Savremene finansije su kibernetski model koji je u sebe inkorporirao sva znanja bihejvioralne psihologije, funkcionalizma u sociologiji, primenjene antropologije, visoke matematike i statistike, te odredjenog duhovnog stanovišta koji ulazi u domen religioznosti.
4. Savremeni finansijski sitem je u stanju da stvara i oblikuje životni duh u odredjenim društvima i državama.
5. Savremeni finansijski sistem je energetski sistem planete i usko je povezan sa svim ostalim globalnim sistemima i resursima – bankarstvo, snabdevanje hranom i vodom, resursima, telekomunikacijama, naukom i inovacijama, električnom energijom, kulturom.
.
I to je delom osnovna postavka koncepta, na vama je da ga dalje razradjujete. Meni ostaje da se zahvalim mom američkom prijatelju D.S.-u koji mi je ukazao na ove zanimljive fenomene u domenu svetskih finansija. Priznajem, nisam bio dovoljno pametan da mogu da shvatim sve te ekonomske i društvene koncepte bez pomoći prijatelja koji ima Znanje.
.
ABBA – Money, money, money
httpv://www.youtube.com/watch?v=ETxmCCsMoD0&ob=av3n
. . .
Zanimljiva današnja vest koja razbija konzistentnost teorija zavera – Francuzi direktno „udaraju“ velikog brata:
—
U okviru reforme poreskog zakona vlada Francuske predviđa uvođenje poreza na bezalkoholna pića sa sadržajem šećera.
Kompanije „Coca-Cola“i „PepsiCo“ šokirane su ovakvim merama borbe za zdravlje nacije, izveštavaju francuska elektronska glasila.
Francuska vlada, koja je već pokrenula reformu poreskog sistema uvođenjem specijalnog poreza za bogataše, na tome se neće zaustaviti. Premijer zemlje Fransoa Fijon već je predložio uvođenje poreza na slatka bezalkoholna pića.
Zvanični Pariz na ovaj način želi da „ubije dve muve jednim udarcem“ – pobrine se za zdravlje nacije i popuni budžet. Očekuje se da će novi porez, koji će stupiti na snagu početkom iduće godine, državnu kasu popuniti sa 120 mil EUR.
Nacionalna asocijacija prehrambene industrije je proračunala da će poreska stopa iznositi četiri centa za bocu od pola litre. Visina poreza ne izgleda visoka, ali sama ideja je izazvala uzbunu među svetskim proizvođačima gaziranih osvežavajućih pića.
Generalni direktor kompanije „Coca- Cola“u Francuskoj i predsednik Nacionalnog saveza bezalkoholnih pića Tristian Farabe osudio je uvođenje takvog poreza uz napomenu da će kompanije proizvođači ispaštati tuđe grehe.
Sličnu izjavu dao je i predstavnik „PepsiCo“. Predsednik francuskog „Orangina-Schweppes“ Gug Pjetrini je mogući porez uporedio sa bokserskim „aperkatom“.
Ideja slatkog poreza uostalom nije nova, porezi na nezdrave artikle postoje u Danskoj i Mađarskoj. Porez na „Coca Colu“ i hamburger uvelo je nekoliko američkih država, a i ostale razmišljaju da ih slede po tom pitan
Ne vidim u čemu je poenta, odnosno veza sa teorijom zavere. Francuska povećava budžetske prihode povećanjem poreza koji ionako plaćaju potrošači, bez bojazni da će se smanjiti promet i profit proizvodjačima bezalkoholnih pića (domaćim i stranim), kao što je uostalom i kod drugih proizvoda (duvan, benzin, alkohol, i sl.). Da je zdravlje u pitanju verovatno bi mnogo ranije zabranili upotrebu veštačkih (kancerogenih) zasladjivača.
A demagogija u vidu većeg oporezivanja najbogatijih već je ranije plasirana, i njen domet je granica koju ti isti bogati odrede – lepo zvuči u vreme krize. I to će platiti narod. Onoliko koliko ti bogataši kroz porez plate državi, toliko će uzeti iz budžeta kroz kamate na državne obveznice, koje se emituju za pokriće deficita.
To su lokalne zavere i dogovori.
Sve to govori o sukobu nacija, gde svaka ima svoj interes.
Da je zavera tako očita kao što forumaši misle ne bi EU uporno odbijala genetski modifikovanu hranu iz Amerike i stavila zabranu za njihovo meso. Primera ima puno.
Poenta moje teze je da ima mnogo sukobljenih interesa i da je nemoguće u današnjem svetu imati jednu kontrolisanu akciju koja glatko teče bez opstrukcije sa svih strana. Postoje težnje ka sprovodjenju nekih ciljeva, ali sve je to u stalnom sukobu sa mnogim drugim aspiracijama.
Mislim da je sukob nacija stvar proslosti. Naravno i dalje se vode takvi ratovi ali iz sasvim drugih razloga , a sukobljavanje komsija je cisto prakticna stvar .Da bi pokorili finansijski teritoriju bivse Yu najlakse je bilo ( gledano ocima onih koji su nas pokorili ) obaviti ovako kako se desilo. Posao je uspesno obavljen i preslo se na druge teritorije . Neko `njih` moze zvati Amerika,neko MMF,neko vlada u senci ali je definitivno da postoje. Ako je Cezar i slicni hteo pokoriti svet na konju , zasto ne bi to radili sadasnji mocnici sa svojom tehnologijom ? Prica o dobrim namerama je iz nekih drugih ,viteskih ,vremena. Ako su uopste ikad postojala.
@ Vojsije
Vrlo smela tvrdnja pored niza ratova i sukoba koji više ili manje tinjaju u svetu: Palestina, Somalija, Gruzija, Kosovo, Baskija, Severna Irska, Belgija, Bosna, Madjarska, Ruanda, Južnoafrika Republika, Čad, Pakistan, Indija, Venecuela, Peru, …
@ Zlatko
Nista smelija od te da sukob tinja u Belgiji,Madjarskoj,Baskiji . Palestina,Gruzija,Kosovo,Bosna..i jos neke bi tinjale jos dugo da nije bilo pomoci `velikog brata`.
Zasto ti izvoznici demokratije nisu prvo demokratizovali pa ulozili pare u svoje gradjane po crnackim cetvrtima ? Zasto im je vazniji libijski sirotan od njihovog ? Od njihove silne dobrote ili od njihovog interesa ?
Ili , sto bi rekao nas narod : nije vjera tvrda u jacega !
Očigledno da nismo na istoj talasnoj dužini kad se govori o pojmu zavere i njenim akterima i obuhvatnosti. Zavera je (tajni) dogovor aktera oko ostvarenja nekog cilja, a to su najčešće oni najbogatiji (najmoćniji) kad se radi o globalnim ciljevima, što se ostvaruje kontrolisanom manipulacijom vladama, monetarnim institucijama, vojnim alijansama, medijima. Odnosi medju njima su na nivou „aktivne miroljubive koegzistencije“ – podeli teritorija ili oblasti delovanja i sasvim je svejedno da li je amerikanac, rus, indijac, nemac, da li je „plemenitog“ porekla, rase i sl.
Njihova zavera (dogovor) sastoji se i u čuvanju najvećih tajni čije bi obelodanjivanje umanjilo njihovo bogatstvo ili uticaj (obnovljiva energija, poreklo nafte, uticaj na klimatske promene, HARP i sl.).
Medjutim, mnogo je „zavereničkih“ poslova lokalnog, bilateralnog ili multilateralnog nivoa u svim sferama života čiju pozadinu ne možemo da saznamo, već reagujemo na informacije iz medija koje su često servirane baš iz
„kuhinja“ onih kojima smo poverili vršenje vlasti.
Da ne postoje granice do kojih ne mogu dopreti uticaji u cilju stvaranja profita najbolje dokazuje prevara sa meksičkim (svinjskim) gripom. Koliko je drugih prevara koje nisu dobile tolike razmere i publicitet – a moramo ih okarakterisati kao zaveru,
@ Aleksandar Zlatar
Nismo na istim talasnim dužinama :-)
Postoji toliko sukoba inetersa da je globalna zavera samo neka rezultanta tih sukoba, nikako linearan tok skrivenih akcija najbogatijih.
Saudijski šeici nemaju ništa sa najbogatijim englezima i amerikancima, kao što ni najbogatiji japanci nemaju ništa slično sa ruskim ili indijskim tajkunima, a tek kineski tajkuni ili afrički bogataši nisu u toj priči.
To o čemu vi mislite i pišete su teorije zavere koje su osmislili KGB stručnjaci za psihološki rat još od 50-ih godina prošlog veka i samo ih nadogradjivali u borbi protiv SAD i Evrope kao vodećih zemalja sveta. A Rusi su inače majstori konspiracija, koji su u svojim psiho vežbama uspeli da ispovezuju nespojivo.
Da , ovo je vec bolje..Sukob interesa zvuci vrlo mocno a istovremeno i nevino…Sukob interesa postoji,a postoji i neko ko je u sukobu jaci. E tog
nekog mi slabiji nazivamo siledzijom . Pretpostavljam da i za to `siledzija` postoji lepsi,politicki korektniji izraz…
Spontani demokratski raspad bivše Jugoslavije, spontani demokratski pokreti na severu Afrike, 38. paralela, spontani dugogodišnji sukobi u Africi – naravno demokratski, nacionalistička žarišta u svakog evropskoj zemlji, marionetske demokratski izabrane vlade u većini zemalja sveta, crnac predsednik USA koji dobija Nobelovu nagradu za mir pre početka mandata, finansijske krize u kojima se sa liste najbogatijih gube novokomponovani bogataši Rusije i Indije, ali ne i oni koji se već godinama nalaze na listi, kodeks alimentarius, meksički grip, sve veća nalazišta nafte koja nikako da presuše, nuklearne elektrane koje su pokriće za proizvodnju nuklearnog oružja, zemljotresi i uragani ničim izazvani a sve jači i razorniji, „objektivni mediji“, – duga je lista.
Teško da je KGB bio toliko maštovit.
Ili – prilično autoritativno negirate sve nabrojano – da li su to razmišljanja ili znate nešto više od nas običnih smrtnika, koji jedino logikom možemo da stvaramo svoje mišljenje o svetu koji nas okružuje? Ili možda treba da nas odvratite od logičnog razmišljanja – istina je u medijima koje gledamo ili čitamo?