Lazar Džamić
Kako je i zašto Alan Ford strip i grupa TNT postao fenomen u Jugoslaviji – i nigde više!
DOVIDJENJA …
… i hvala za ribu. Tako bi, bar, glasio oproštaj u Galaktičkom vodiču za autostopere.
.
U našem slučaju, hvala za podršku, kritiku, komentare i interpretacije. Mada sam to i očekivao, ništa tako dobro ne stimuliše raspravu na Balkanu kao razgovor o nama samima i neslaganja oko naših mitova.
Već nekoliko meseci, zahvaljujući dalekovidoj podršci Zlatka Šćepanovića, jednog od urednika Bašte Balkana, imao sam privilegiju da pišem seriju ovih eseja o Alanu Fordu kao jedinstvenom jugoslovenskom fenomenu.
Razlog nije bio samo to što sledeće godine slavimo 40 godina od pojavljivanja tog kultnog stripa na našim prostorima, već mnogo više to što je Alan Ford strip jedinstven filter za posmatranje našeg, nekada federalnog, društva i povlačenje paralela izmedju mitske super Jugoslavije i novih mikro-država koje su je zamenile. Nekako, te dve stvari su se spojile u jedno; aktuelnost je bila dvostrana, ne samo zbog pomenutog jubileja, već i zbog vanvremenske tragične aktuelnosti mentalnih modela koji su Alan Ford strip načinili fenomenom u Jugoslaviji. I nigde više. Ti mentalni modeli i dalje postoje, i dalje oblikuju naš pogled na svet bez obzira na političke promene koje su se desile i Alan Ford strip je i dalje pouzdan vodič za njihovo razumevanje.
Postoji i treći razlog, i on je ključ za završetak ove serije u svom blog formatu: od samog početka, i pre nego što sam stavio pero na papir (tačnije: prst na tastaturu), imao sam u vidu knjigu. Bio sam, a i dalje sam, ubedjen da je štampani objekat, analogni artefakt u svoj svojoj linearnoj veličanstvenosti, lišen svake hiper-tekstualnosti, iz nekog razloga najbolji medijum za ove eseje. Web strana, uključujući i popularan blog, je stvar koja vetri, koja ima odredjeni, kratak, vek trajanja; i dalje je na serveru, tačno je, i dalje se može naći na pretraživačima, ali je u pitanju bestelesna stvar. Zahteva napor da se nadje.
Fizikalnost knjige poseduje odredjenu konačnost, telesnost koju digitalna strana nema. Jeste starinska, jeste skupa, jeste nefleksibilna ali u isto vreme nam pruža odmor od izbora: nije ′funkcioidna′, ne može se koristiti na sto različitih načina, ne grana se u hiljadu konektovanih linkova koji čitanje pretvaraju u površno skeniranje sadržaja (verujte Makluanu: mediji zaista menjaju naš mozak, i neke od promena koje donosi internet slute pomalo na problem). Kniiga ne daje izbor: počinje sa jedne strane, ide samo u jednom pravcu i završava se samo na jednom mestu. Ne zavisi od toga da li ima vezu sa internetom ili pokrivanje mobilne mreže. Ne zavisi od pune baterije. Nosi se u džepu, tekstilnom serveru, ne na hard disku. Knjiga je poslednji masovni pre-post-moderni objekat, jedna stvar koja radi samo jednu stvar.
I zato, kao neko ko je potopljen u digitalni marketing, a ko nikada nije prestao da voli knjige, želeo sam da vidim ove eseje u toj arhaičnoj i arhetipskoj formi; da kreiram zvaničnu monografiju Alan Ford jubileja sledeće godine. I želja mi se ispunila. Na preporuku zajedničkih prijatelja, nekoliko izdavača je stupilo u kontakt, zainteresovani. Ali, kao po komandi, svi su imali jedan isti zahtev: da se nešto od planiranih sadržaja za blog ostavi za knjigu kao ekskluzivni materijal. Ima komercijalnog smisla, priznaćete, iako su u pitanju, po mom mišljenju, različiti mediji. Knjiga je, kao i TV, ′zavaljeni′ (lean back) medij; kompjuter je ′pognuti′ (learn forward) medij. Priznajem, i laptop se može odneti na sofu i sa njega čitati; da ne pominjem iPad koji po prvi put ′zavaruje′ karakteristike knjige i kompjutera u jednu platformu. Ali, još smo daleko od masovne upotrebe iPada u Smederevu. Tako da knjiga, što se čitanja tiče, kod nas i dalje vlada.
Koja su to poglavlja planirana za blog koja sam ostavio za knjigu? Poslednja tri.
Četvrta sekcija od planiranih šest se bavi kreativnom dramaturgijom stripa i hrvatskim prevodom Nenada Brixyja, jednim od glavnih faktora uspeha, ali ne zbog razloga koji se obično navode. Kategorično tvrdim da je kulturna interpretacija hrvatskog dijalekta u Srbiji jedan od glavnih razloga za popularnost Alan Ford strip-a u tom delu bivše YU. Pored toga, sama njegova dramaturgija, i u originalu, je imala mnoge aspekte novog, svežeg pristupa detektivskoj priči kao etabliranom žanru. O tome više u knjizi.
Peta sekcija je posvećena mekoj, ali preciznoj crtačkoj liniji Magnusa, koja je strip neprestano držala na suptilnoj ivici izmedju karikature i realizma; izmedju stripa i grafičkog romana. U ove, ekzekucione, detalje spadaju i jedinstvene, vrlo kreativne, onomatopeje koje je strip doneo na naše prostore i koje su dodavale još više specifičnog tonaliteta priči.
Konačno, Alan Ford strip nije postojao u nekom umetničkom vakuumu. On je bio deo kreativnog pristupa koji su uspešno primenili mnogi drugi umetnici, od Felinija i Montija Pajtona, preko Renea i drugih junaka ′Alo Alo′ serije ili Ženeove ′Delikatesne radnje′, do Duška Kovačevića i Ramba Amadeusa. Moja ideja je da skrenem pažnju na neke njihove ′fordovske′ karakteristike. Da uradim ′Bluma′ iz ′fordovskog′ ugla: čuveni književni kritičar Harold Blum je jednom prilikom rekao da ga ne interesuju frojdovski aspekti Šekspira, nego šekspirijanski aspekti Frojda; slično tome, mene ne interesuje uticaj Felinija na Alana Forda, nego uticaj Alana Forda na Emira Kusturicu.
Obzirom na reakciju koju su eseji imali od sadašnjeg zvaničnog izdavača ′Fordaća′ za tržište bivše Jugoslavije, očekujem da će knjiga imati i obilje ilustracija: scena iz različitih epizoda koje ilustruju ono što sam hteo da kažem.
Sve u svemu, knjiga bi trebalo da bude šira, dublja i još malo bolje stilski polirana verzija eseja koji su objavljeni ovde, plus dizajn. Moje je da vam se svima zahvalim na učešću i na podeli vaših misli sa ostalim čitaocima. Bila mi je čast i siguran sam da neće biti poslednji put.
Jedva čekam sledeću godinu, jer ćemo imati priliku da obeležimo jedan važan jubilej; važan u onoj meri u kojoj je Alan Ford bio važan za nas. Ko prolazi pored Cvećare, neka kupi buket, ili dva.
. . .
Prethodni vezani tekstovi:
Cvećara u Kući Cveća …2: Nadrealna farsa kao naš način života (prvi deo)
Cvećara u Kući Cveća …3: Nadrealna farsa kao naš način života (drugi deo)
Cvećara u Kući Cveća …4: Satirična kritika kapitalizma i komunizma (prvi deo)
Cvećara u Kući Cveća …5: Satirična kritika kapitalizma i komunizma (drugi deo)
Cvećara u Kući Cveća …6: Razlog treći: Optimistički dilentatizam kao strategija preživljavanja
. . .
Želeo bih Lazaru javno u ime svih nas sa bloga da poželim svu sreću i uspeh sa knjigom. Mislim da je jedinstvena u svakom pogledu, jer je i zabavna, edukativna, ozbiljna i oštorumna, a bavi se opštim mitom utkanim u naše živote.
Nadam se samo da će u budućnosti još po neku knjigu početi da stvara zajedno sa nama na ovom blogu, iz neke druge, isto tako originalne oblasti.
A to želim i svim drugim autorima na ovom blogu – poligonu, polju lepih misli :-)
Hvala Zlatko, racunaj na to. Mnogo novih ideja u pripremi…
Nije mi pravo za prekid eseja, hteo sam da vidim napisano za Brixy-a. To je nepravda u stilu Alan Ford stripa jer su bogatuni otkupili prava na knjigu. Nije fer, duh stripa se odigrava na i u nama ;-(
Alan Ford je zakon! Volim sve o A.F. Sigurno će i ova knjiga biti super.
… ima toliko toga da se kaze o Allan Fordu kao ni o jednom stripu do sada (moje skromno misljenje)…
verovali ili ne, u srednjoj skoli u koju sam isao kao klinac krajem osamdesetih, dosao je novi nastavnik ‘sociologije i marxizma’ :) kroz pricu sam shvatio da covek ceni Allan Forda toliko da mi je za kraj godine dao da napisem esej o pomenutom stripu …. godinama kasnije i dalje mislim na isti nacin, sto je meni licno dokaz koliko je taj urbani ostatak nekog ranijeg perioda i dalje u centru lokalnih, polu-globalnih i globalnih desavanja koje vidimo, pratimo i zivimo (silom prilika) sve ovo vreme …
Allan Ford NE MOZE da zastari jer(bo) ce uvek biti situacija koje ce me DIREKTNO asocirati na sve ono sto sam citao (i citam jos uvek) u tim svescicama, nimalo lose skrojenim za jedno dzepno izdanje koje mozete nositi svuda sa sobom (i predsobljem) :)
kao sto autor bloga kaze, mnogo se moglo nauciti iz stripa (sto sam ja i uradio) i verujte mi – otkako sa upoznat sa Allan Fordom – potpuno drugacije gledam i cenim zivot kroz kojih hodim … nije AF sam, ima tu i Autostopera, Disksveta (Pratchet), Dilana Doga i inih…
…sve svescice AF koje sam kupio do sada i dalje posedujem (350kom) kao i trobroje (11kom), A4 formate (Super Strip Maxi – 7kom) + Druzine Od Vjesala, Max Magnus i dve svescice Timothy Tatchera (strip koji je spoj texta NB i crteza Vjekoslava Ivezica)… ima tu dosta svojevremeno zabranjenih brojeva ukljucujuci i broj sa JBTitom (koji sam uspeo nedavno da nabavim – lucky me)… nema sanse da ih ikada prodam, suvise su me naucili zivotu (da se snalazim, jbg) da bih mogao tek tako da ih se resim ili prodam :)
poz svim AF fanovima, a i ostalim ljudima dobre volje … a AKO VIDITE DUHA, NAPIJTE SE PIK PIVA DO UHA :)))
Sve je tako kao sto je rekao Francesco DeSoke.
Pozdrav stari druze :)