Mr Stojan Jović
Taoizam i pravoslavlje – komparacija religiozno filosofskih ideja na primeru jedne pesme
Da u svetskim razmerama ponekad, ali samo ponekad, postoji duhovno jedinstvo pokušaćemo da prikažemo na primeru taoizma i pravoslavlja. Izvršićemo malu komparaciju religija na jednoj demonstraciji sličnosti misli različitih religija u jednoj pesmi.
Svakako treba razumeti da je sledeća demonstracija izuzetak a ne pravilo. Bilo bi pogrešno u celosti poistovetiti taoizam i pravoslavlje, jer su razlike duboke i nespojive. Ali mi hoćemo da nadjemo neke duhovne sličnosti.
Sličnost koju vam pokazujemo je napravljena na osnovu pravoslavnog asketskog kodeksa primenjenog na jednu od pesama kineskog mudraca i osnivača taoizma Lao Ce-a iz zbirke njegovih pesama i pouka Tao Te Djing.
Ne bi bilo teško „proglasiti“ Lao Ce-a pravoslavnim monahom, sudeći makar po ovoj pesmi. Mada, ovu pesmu je lako pripisati i budizmu, i mnogim drugim asketskim verama. U ovom radu smo se usredsredili na komparaciju i sličnost koju imaju taoizam i pravoslavlje.
. . .
Originalna Lao Ce-ova taoistička pesma glasi:
.
XIII
Milost i nemilost prouzrokuju strah;
Ono što cenimo i ono čega se plašimo u našem je telu.
.
Šta to znači: »Milost i nemilost prouzrokuju strah«?
Oni koji milost primaju odozgo
Plaše se kada je primaju
I plaše se kada je izgube.
.
Šta to znači: »Ono što cenimo i ono čega se plašimo u našam je telu«?
Mi se plašimo zato što imamo telo,
Kad ne posmatramo telo kao telo čega se imamo plašiti?
.
Stoga onome kome je carstvo dragoceno kao on sam
Može se dati carstvo,
A onaj koji voli carstvo kao samog sebe
Dostojan je da upravlja njime.
A sada ćemo pokušati da istu pesmu prevedemo na jezik pravoslavnih monaha i na ideje koje vladaju u pravoslavlju, objašnjavajući neke misli i pojmove. Videćete da je saglasje ideja potpuno.
.
13
.
Milost i nemilost (Božija) prouzrokuju strah;
Ono što cenimo (na Nebu) i ono(g) (Djavola) čega se plašimo u našem je telu (greha).
.
Šta to znači: »Milost i nemilost (Božija) prouzrokuju strah«?
Oni koji milost (Božiju) primaju odozgo (blagodet Svetog Duha)
Plaše se kada je primaju (da li su je dostojni)
I plaše se kada je izgube (jer možda neće povratiti nazad).
.
Šta to znači: »Ono što cenimo i ono čega se plašimo u našam je telu (srcu)«?
Mi se plašimo zato što imamo telo (srce podložno grehu),
Kad ne posmatramo telo kao telo (i odreknemo se telesnog) čega se imamo plašiti?
.
Stoga onome (rabu Božijem) kome je carstvo (Božije) dragoceno kao on sam
Može se dati carstvo (Nebesko – Sveti Duh),
A onaj koji voli carstvo (Gospoda Boga) kao samog sebe
Dostojan je (krotkošću srca svoga) da upravlja njime (Svetim Duhom)
.
(Amin)
. . .
@ Konstantin Nisam ni rekao svoj stav a vi već sudiste da trebam ćutati da bi bio mudriji ? Ja sam samo ukrstio dve tuđe rečenice :( . Vidi se da vi čitate mudre knjige ali kako da shvatim to što rekoste da crkva ne greši a par rečenica kasnije da uvaženi episkop te iste crkve nema blagodet bozju ??? .
Vojsije, oprostite na mom prethodnom komentaru prema vama. Prejak je.
Blago-dat je Božiji blagoslov koji nije rezervisan ni za koga po funkciji, bio on episkop, vladika ili patrijarh. Gospod blagodat poklanja i niščima duhom ili zvanjem.
Blagodate nije trajno stanje, osim kod najčistijih bića koja za života uspeju da svojom svetošću sačuvaju trajno blagodet. Zato i služi Crkva vernicima, da te stalno podseća na pokajanje, ne bi li se um, telo i duh pročistili za dobijanje blagodeti, i očuvanje iste.
Blagodat je prisustvo Svetog Duha u tvom biću. Najveći dar. I neoprostiv greh kada se huli na Svetog Duha. Zato sam vas upozorio da ako ne razumete neke stvari iz vere, bolje da o njima i ne govorite, za sopstveno dobro. Jer, svi mi grešimo što iz neznanja, što iz oholosti, a ponajviše zbog oba razloga.
Ako neko ima pitanje, Taj je na njega odgovorio. A Taj se zove Isus:“ Ja sam Put, Istina i Zivot“. To je povrsina nasih razmisljanja i ugodno ce biti da smo necije religije razmrsili. Taj Put je pravi put. Vodi direktno do Njega. Strah se osjeca od Boga i on dolazi od mudrosti. Ovdje je rijec o energijama. Sta je molitva Bozija „Oce nas“? Raspodjeljivanje energije da se Bogu uputi molitva. Osoba koja usrdno izgovara Ocenas ima mogucnosti da nalazi taj put. Taj put treba Kinezima jer je njihova energija po svemu drugacija, ja ne kazem da je Tao nepravilan nego nije za nas zbog nase tradicije. Ako ljudi cista srca iskreno vjeruju u „Ljubi bliznjega svoga kao samog sebe“ neka ne brinu za energiju. To je ljubav. A ljubav je suprotna od straha od ljudi.
Postoji večna i privremena religija. Privremena religija se može steći rođenjem u određemom društvu, usvojiti tokom života ili promeniti. Večna religija je osobina duše i odraz je njenog večnog odnosa sa Bogom i ne može se promeniti: mi smo duhovne duše, delići ili čestice Vrhovne Duše i Njegove smo sluge. Duhovni odnos služenja je suprotan njegovom materijalnom odrazu i pun je večne ljubavi u potpunom znanju i blaženstvu.