ŽIVOT BEZ ČASTI
Velika književna nagrada za priču jednog učenika – Bajka o časti
Veliku nagradu Svetosavskog književnog konkursa ove godine je dobio učenik Nikola Borovčanin, iz OŠ „Vasa Čarapić“ iz Belog Potoka kod Beograda za priču Bajka o časti. Njemu je posebne darove uručio pomoćnik ministra vera u Vladi Republike Srbije dr Dragan Novaković.
Po opštem uverenju i žirija a i publike, u pitanju je izuzetno kvalitretan rad, koji se sreće možda jednom u više godina.
Evo, prosudite sami …
Bajka o Časti
U neka davna vremena živeše ljudi bistrog uma i plemenite duše. Lutali godinama po različitim krajevima tražeći mesto za svoj dom. Kad dođoše do Velike Reke, rešiše da tu i ostanu. Podigoše svoje kuće, napraviše svoje selo, i izradiše veliko, brojno i zdravo potomstvo. Izabraše sebi i kralja po imenu Razum. Dobiše i veru, jezik i pismo. I tako nastade narod. Beše nadaleko poznat po svojoj čestitosti i mudrosti.
Vreme je prolazilo. Život im beše bogat. Ali sve što je dobro, privuče i zavidne ljude. Iz vrlo udaljenih krajeva, gde su vladale nesloga i mržnja, a kraljica im bila Zavist, krenuše da napadaju ovaj narod. Rušili su im kuće, otimali decu, palili knjige …
No, narod beše hrabar i neustrašiv. Zato Zavist reši da ubije Razum. Tako i bi. Narod osta bez kralja te odluči da vlast pripadne njegovoj ženi. Ona se zvala Čast. Imala je kćerku Slobodu i sina Život. I umesto da bez razuma narod propadne, oni su sa Časti postali još jači. Čast je vladala pošteno i dostojanstveno. Bila je skromna, iskrena i pravedna. Kćerka joj je u svemu pomagala. Sloboda je bila najlepša devojka na svetu i voljena u narodu.
Zavist, već besna, pokuša da ubije i Čast, ali bez uspeha. Zatim pokuša da otme Slobodu, ali je i ona bila neuhvatljiva. Narod ih je dobro čuvao, baš kao što se čuva najveći zavet predaka. No, Zavist nije mirovala. Tražila je put do zla. Tako nagovori Život da se odrekne majke i sestre dobijajući za uzvrat obećanje – večnu slavu i vlast. Život je poverovao. Na prevaru zatvori Čast i Slobodu u kutiju zaborava. Postade kralj.
Narod se uplaši novog kralja jer Život bez Časti i Slobode je Život sa strahom. Tada su istina i nada daleko, a tuga i zlo prve komšije. Zavist je imala kćerku Laž koja se po nagovoru majke uda za kralja. Uz nju Život postade još suroviji, a narod nesrećniji. Život i Laž dobiše kćerku Prevaru i sina Zaborava.
Dođoše još crnji dani. Narod je propadao svakim danom sve više. Od razumnog, časnog i slobodnog, ostade samo prevareni narod. I – zaboravljen.
Ne prođe mnogo, a Zavist odluči da ode odatle jer više nije imala na čemu da im zavidi. Sa njom odoše i kćerka Laž i unuka Prevara jer im je, ovakav kakav je, Život dosadio. Kad je kralj ostao sam, sa sinom Zaboravom, oseti neizmernu tugu i pokajanje za ono što je učinio svom narodu, te pade u postelju. Sin se sažali nad svojim ocem te odluči da nađe kutiju zaborava. Nije je bilo teško naći.
Bila je na putu, zaboravljena. Obradovao se, ali ju je uzalud pokušavao da otvori. Sedeo je tužan danima pored očeve postelje nadajući se da će nekim čudom ozdraviti.
Jednog dana vide ga mali dečak zlatne kose i upita ga:
„Poznaješ li ti Čast i Slobodu?“
„Ne, ja sam se rodio posle njih,“ odgovori Zaborav, „ali ih poznaje moj otac Život.“
„Slušaj me dobro,“ reče zlatokosi, „ako želiš da Život ozdravi, moraš ispuniti tri zadatka-želje. Tako će se kutija zaborava otvoriti.“
– Prva želja: Učini da Život zauvek zaboravi na Zavist, Laž i Prevaru.
– Druga želja: Vrati narodu Čast i Slobodu!
– Treća želja: Ne dozvoli da jezik tvog naroda padne u zaborav!
Zaborav sve tako učini, pa se Život iznova probudi. Uz njega su i Čast i Sloboda živeli dugo i srećno.
Žive i danas ali ih treba čuvati od kutije zaborava.
Nikola Borovčanin
6/1 OŠ Vasa Čarapić,
Beli Potok kod Beograda, 27.01.2011.
Svaka cast Nikola! Ti sada drzis cas kao ucitelj.
Bajno i sjajno :-)
Za dečaka i nije loše. Medjutim, to što se odrasli očaravaju malo je zabrinjavajuće.
Očigledno se ne poznaju ili ignorišu dominantne osobine žene koja nije dosegla visoku duhovnu zrelost. Čast, o kojoj ljudi mnogo debatuju je karakteristika muškaraca i zasniva se na egu i sujeti odnosno moralizmu koji nije prirodna etičnost.
Ovo je zamka mnogih pa i današnjih generacija na putu duhovnog razvitka.
Zatim, „bez Časti i Slobode je Život sa strahom“ govori o nerazumevanju da čast nikada ne donosi život bez straha već je to Ljubav. Odsustvo ljubavi prema Bogu čoveku donosi život sa strahom. Naizgled minorno ali je suštinsko.
Dalje, sin zvani Život, koji bi i trebao predstavljati Život ako je zaveden onda narodu ostaje smrt. Čudno je da želja za bajkama i bajkovitim životom pod ružičastim naočarima čini da ljudi žmure pred realnošću ispunjenom odgovornošću koja jedino može doneti željeni i očekivani život. Kažem OČEKIVANI a ne život kojem se nadaju jer je nada negativna ili pasivna kategorija dok je očekivanje aktivna ili dinamička kategorija.
Prejaki uticaj propovedi sveštenika je učinio ono isto što je nekada činila Partija Komunista. Ne mogu reći na čelu sa Brozom jer su se u utrkivanju zavodjenja takmičili mnogi drugi ali bez njega.
Ovo se vidi u nametanju vraćanja ČASTI za koju naivni uvek žele davati živote umesto da sagledaju suštinu ili srž života.
Dalje, bajka, kakvom se hrane JS ovde traži život bez negativnih pasija uma što je nemoguće. Jer u njihovom zagrljaju čovek otkriva i razaznaje ljubav. Ne zaboravimo da lepo, mekano i hranljivo brašno izlazi ispod oštrog i nemilosrdnog žrvnja.
I ono na kraju je strah da jezik naroda ne padne u zaborav!!! Jedini pravi i validni jezik kojeg nikada ne treba zaboraviti je jezik ljubavi a za takav jezik ljudi mogu biti i gluvonemi ili koristiti bilo koji ovosvetski jezik. To je samo politikanstvo koje potencira jezik bilo kog naroda ili narodnosti. Naročito što će u „bližoj“ ili daljoj budućnosti mnogi jezici presahnuti – što je nem inovnost. Blago onima koji to shvate i ne troše energiju na opiranju neminovnim promenama.
Najvažnije je da ljude, narode i život u celini možemo voleti nezavisno od jezika, religije ili bilo čega drugog ako smo pročistili svoje srce.
Nadam se da će mališa sa uzrastanjem otkriti dublju suštinu života!
Moje izvinjenje za ovo gore. Neko je sa mog računara nešto slao ili pisao pa nisam primetio njegov Nik i mail. Dakle, nije nikakav Pero Ždero već Louis Krstic
Svaka cast i nista vise!
Pero ili Louis, kako god…
Ti si bas primer onoga zasto je ovaj decko napisao ovu pricu. Tipican primer demokratora danasnjice. Nema veze ko si, sta si, odakle si, kako ti se zove nacija, vera… vazan je samo zivot, po svaku cenu. To je tvoja mantra i takvih kao ti. Ako nisi skontao pricu koja osudjuje takav nacin razmisljanja od strane 12 godisnjeg deteta (??!!) koje je vec nazalost, umesto da uziva u detinjstvu, uvidelo propast drustva u kome zivi a samim time zamisli i njegovo razocarenje, onda ne vredi da ti se objasnjava.
„Nadam se da će mališa sa uzrastanjem otkriti dublju suštinu života!“
E moj Pero, iliti Luise… Nadam se da ces ti otkriti dublji smisao zivota i oterati kraljicu Zavist iz svog srca! u pitanju je obican decak, nemoj biti ljubomoran na njega…
Ljudi, Pero Ždero Luis je prilično u pravu i odlično zapaža propuste briljantnog, ali, ipak, još uvek mladog i nedovoljno zrelog autora ove bajke.
I ne kritikuje on njega, već nas, odrasle i zrele, koji smo propustili da primetimo, kako u ovoj bajci, a izgleda, tako i u životu, važnu činjenicu, da Život nije život bez Ljubavi.
Наша дивна паметна деца, заслужују много лепши и моралнији свет од овога. Морамо победити зло због њихових дивних интелеката и и чистих душа!!!!