MENI NE MORE BIT
Dalmatinska klapa ili hor dalmatinskih brkajlija i poneke lepotice
.
Narodno muzičko stvaralaštvo na Jadranu i u priobalnom pojasu karakteristično je po klapama – muškim horovima, što se u savremenom svetu naziva danas capel music. Tu se pre svega misli na dalmatinske klape, mada klapa ima i u Sloveniji i u Crnoj Gori.
Klapsko pevanje je tradicionalna hrvatska vokalna muzika poreklom s juga Hrvatske (Dalmacija), najviše iz primorskih i otočkih krajeva. Izvodi se i u urbanim, ali i ruralnim sredinama. Tokom 2012. godine UNESCO je uvrstio klapsko pevanje na popis nematerijalne svetske baštine u Evropi.
Peva se višeglasno, bez pratnje instrumenata. Izvorno se peva „na uho“, što znači da nema voditelja. Pesmu povede najviši glas u klapi, a zatim se uključuju i ostali pevači, pevajući istovremeno s vodećim glasom. Bitno je naglasiti „najviši glas“, jer su se prijatelji udružili, formirali klapu zato što su prijatelji, što su se povezali u društvo kao skladne naravi, a ne zato što su tražili ljude po njihovim glasovnim sposobnostima.
Izvodi je skupina pevača kojih je obično od 5 do 8, veličine jedne klape (družine), skupa prijateljâ. – Wikipedia.
Klape su bile pre par decenija karakteristične po prisustvu kršnih brkajlija u narodnim nošnjama i horskom pevanju etno pesama. No, i to se danas menja pod naletom novih modnih i društvenih strujanja.
Danas je Jadransko more ostalo isto i na svom mestu ali sve manje ima brkova u klapama, iako su nošnje ostale deo koreografije, pevači su manje robusni i sve više liče na popularnu internacionalnu muzičku grupu Il Divo, a same pesme su im sve manje etno, a sve više savremene romantične ljubavne ili nacionalne skladbe.
Ima naravno i ženskih klapa, što nije ništa čudno, jer su postojale odvajkada. U vremenima kada su okupljanja bila rezervisana samo za istopolne pripadnike, kako su muškarci pevali po gostionama tako su devojke i žene horski pevale po kućama, samostanima, poselima, tražeći način da iskažu potrebe svoje duše i mnogih zabranjenih ljubavi.
Klape su mini horovi koji su nastajali u okviru crkve kao crkveni hor, pod patronatom kulturnih društava i spontano u primorskim gostionama, gde su kršni primorci ili brdjani iz zaledja, uz jako crno vino, malo sira, maslinki i pršute, kad ih atmosfera ponese zapevali, onako muški, da iskažu svoja romantična osećanja i sačuvaju deo svog nacionalnog identiteta. Karakterisalo ih je višeglasno pevanje bez instrumenata, sastavljeni uvek od 5 i više pevača.
U svakom slučaju, klape su lep i dostojanstven muzički izraz koji treba slušati i čuvati. Ima sjajnih numera i pesama koje traju decenijama i to na svim prostorima.
Poslušajte neke od njih.
.
KLAPA ŠIBENIK – ČIRIBIRIBELA MARE MOJA
. . .
Klapa Bonaca – Oči boje lavande
. . .
Klapa Cambi – Ne mora mi bit
. . .
Klapa Kampanel – Aj ća, volin te
. . .
Klapa Sv. Juraj HRM – Ružo crvena
. . .
Klapa Maslina – Da Te Mogu Pismom Zvati
. . .
Ženska klapa Neverin – Daleko je
. . .
Bogami brke ko slavuji