Marija Treben – Zdravlje iz Božije apoteke i vino za srce

Marija Treben

LEKOVITO VINO I SRCE

Austrijska travarka Marija Treben i njena knjiga Zdravlje iz Božije apoteke sa receptom za vino za srce

 

Uvod u knjigu Zdravlje iz Božije apoteke i Marija Treben

Tako je pisala Marija Treben. U vreme u kojem se veliki deo čovečanstva veoma udaljio od prirodnog načina života i u kojem je izložen opasnostima da oboli zbog svog pogrešnog stava prema životu, ponovo bi trebalo da nađemo put do naših lekovitih biljaka, koje nam Gospod svojom dobrotom poklanja od prastarih vremena. Paroh Knajp (Kneirr – Sebastijan Knajp (1821-1867) sveštenik iz Verishofena (Worishofen), lekar prirodnjak, zagovornik lečenja na prirodan način i, naročito, lečenja hidroterapijom, prim. prevodioca) u svojim knjigama govori o tome da je za svaku bolest izrasla neka biljka!

Svako može da doprinese svom zdravlju ako radi preventive i blagovremeno skuplja biljke i trave iz Božje apoteke, te ih u obliku čaja pije svakodnevno ili po potrebi, zatim ako koristi ekstrakte za utrljavanje ili za tople obloge, kao dodatak vodi za kupanje itd. Ako se već odlučite da koristite lekovite biljke, valjalo bi da počnete sa onima koje pročišćavaju krv, kao što su sremuš, kopriva, veronika, maslačak i bokvica. Ovakve kure, primenjene tačno po uputstvu, nikada ne mogu da naškode. Ako vam one ne pomognu i ne donesu olakšanje ili je njihovo dejstvo slabo, moguće je da u području gde stanujete ili radite postoje geopatske zone. U vezi sa ovim trebalo bi da konsultujete iskusnog radiestezistu kako bi vam našao mesta na kojima nema zračenja.

Kod ozbiljnog oboljenja, groznice ili drugih nedvosmislenih simptoma bolesti, neophodno je, ipak, blagovremeno potražiti lekara koji će postaviti dijagnozu i kojeg ćete upitati za savet. Takođe se podrazumeva da lekaru treba prepustiti praćenje toka teške bolesti i savesnu kontrolu procesa ozdravljenja.

Postepeno okretanje školske medicine prema lečenju biljkama počinje još od 25. međunarodnog kongresa lekarskih komora Nemačke i Austrije, na kojem je učestvovalo ravno 1500 lekara, a koji je održan u martu 1980. u Badgaštajnu (Vadgastein, okrug Salzburg).

Profesor dr Karl Alken (Sarl Alken) sa Univerziteta Sarske oblasti obrazložio je intenzivnije okretanje školske medicine prema lekovitim moćima prirode ovim rečima: „Posle Drugog svetskog rata lekari su bili praktično nemoćni pred, na primer, tuberkulozom ili pred oboljenjem otkazivanja funkcije bubrega. A onda se dogodio veliki preokret uvođenjem antibiotika – pa se danas već suočavamo i sa mnogim negativnim posledicama upotrebe ove blagodeti, što zbog prekomerne, što zbog pogrešne upotrebe. Jedna od posledica je nagli rast broja gljivičnih oboljenja izazvanih narušavanjem normalne biološke ravnoteže, prekomernom upotrebom medikamenata i raznim ekološkim faktorima.“

Već godinama pratim lekarska zasedanja i kongrese o čijim se rezultatima piše u dnevnoj štampi. Mnogi savesni i odgovorni lekari upozoravaju na opasnost od prekomerne upotrebe raznih tableta. Posebno ukazuju na to koliko opasna mogu da budu sredstva protiv bolova. Bezbroj ljudi ih uzima bez ikakvog lekarskog nadzora pri čemu ona mogu da izazovu teška organska oboljenja. Na primer, sredstva protiv povišenog krvnog pritiska koja se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda mogu da podstaknu pojavu raka dojke kod žena, kako su utvrdile tri grupe istraživača nezavisne jedne od drugih, u Bostonu, Bristolu i u Helsinkiju.

Svojim iskustvima iz poslednje dve i po godine, a to je od objavljivanja brošure Zdravlje iz Božje apoteke – Marija Treben, želim da bolesnim ljudima učinim pristupačnim lekovitu moć i dejstvo važnih biljaka i pomognem im da ponovo budu zdravi. Ljudski je uzvišeno tražiti izlaz iz beznađa bolovanja, i to sopstvenom snagom i voljom a uz Božju pomoć i pomoć naših lekovitih biljaka. Snošenje odgovornosti za sopstveno ozdravljenje u tolikoj meri uzdiže ljudsko dostojanstvo da se bolesnik već nalazi na polovini puta koji vodi iz bez izlaza njegovog bolesnog življenja.

Uvek me iznova pitaju otkud mi znanje o lekovitom bilju. Na to ne mogu precizno da odgovorim. Kao dete, školske ferije sam provodila u porodici jednog višeg šumarskog nadzornika. Tu sam mogla da osetim i doživim prirodu i odnose koji vladaju u njoj daleko više nego što je to, tada, bilo primereno mojim godinama. Tako sam već kao dete razlikovala sve biljke, poznavala svaku poimenice; ipak, njihov značaj u pogledu lekovitosti nije mi bio poznat. Moja majka, strastveni Knajpov sledbenik, nastojala je da nas, decu, podiže ne koristeći hemijska sredstva koja bi negativno uticala na nas.

Kao mlada devojka imala sam dva doživljaja koja su mi se duboko urezala u pamćenje. Jedna udovica četrdesetih godina, majka troje dece, bila se razbolela od leukemije i iz bolnice suje otpustili kao neizlečivu. Lekari su joj davali još tri dana života. Njena sestra, zabrinuta zbog toga što bi za bolesnicom ostalo troje siročadi, uzela je mokraću obolele i otputovala u mesto blizu Karlovih Vari (Karlsbad), kod jedne travarke. Iako je ova uplašeno uzviknula: „Tek sada dolazite sa ovom mrtvačkom vodom!“, pomogle su biljke koje je dala. Posle deset dana, kliničkim pregledom je utvrđeno da kod udovice nema ni traga od leukemije.

Sličan slučaj zbio se u isto vreme sa jednom 38-godišnjom majkom četvoro dece. I ovde je bila reč o leukemiji i lekari nisu davali nikakve nade u ozdravljenje. Žena se obratila takođe jednoj travarki i od nje dobila savet i odgovarajuće biljke. Od biljaka je svakodnevno pripremala sebi nekoliko bokala biljnog čaja. Prolazeći pored njih, svaki put bi popila dobar gutljaj. „Ako mi ne pomogne, sigurno mi neće ni škoditi“, mislila je. Pregled posle deset dana je pokazao: leukemije uopšte nema!

Na ovim primerima se može spoznati da je veoma važno da se kod naizgled neizlečivih bolesti tokom dana pije mnogo čaja. Od tada, ja sam uverena da lekovito bilje može da pomogne čak i kada je reč o zloćudnim bolestima.

Na Sretenje 1961. godine umrla je moja dobra majka. Od tada sam imala određen osećaj da prodirem u nauku o lekovitim biljkama. Uz to su dolazila i nova iskustva, pa sam, postepeno, sa jednim osećanjem sigurnosti u svetu lekovitih biljaka, konačno ušla u Božju apoteku. Bilo je to kao da mnome upravlja neka viša sila, pre svega Majka Božja, velika pomagačica svih bolesnih, kao da će mi ona pokazati pravi put. Poverenje i vera u NjU, poštovanje i molitva pred jednom starom divnom slikom Majke Božje, koja je na čudnovat način dospela u moje ruke a time i u moj posed, pomogli su mi svaki put kada sam bila u nedoumici.

Zato nastojim da ljudima ukažem ne samo na lekovite biljke nego, pre svega, na svemoć Stvoritelja, u čijim je rukama naš život spokojan i koji upravlja njime. Kod NjEGA mi tražimo pomoć i utehu, a u NjEGOVOJ apoteci, ponizno i uz molitvu, biljke za teške bolesti. Na NjEMU je da nas vodi i daruje, da našim životom upravlja prema SVOJOJ volji.

Kako da napravite lekovito vino za cirkulaciju, bolji krvotok i kapilare kod kuće

Uzmite jednu bočicu kapi za cirkulaciju BioCapillary od 100 ml i pomešajte sa dva litra kvalitetnog domaćeg crvenog vina. Svako jutro i veče popijte pre ili za vreme jela 1 dcl (veća rakijska čašica) tako dobijenog vina. Nakon nekoliko dana već ćete osetiti da vino za bolju cirkulaciju poboljšava rad srca, udovi vam postaju topliji – ruke i noge nisu više hladne, nestaju vrtoglavice usled loše cirkulacije, periferni krvotok vam bolje radi.

Vino za srce – recept Sveta Hildegarda fon Binden

U knjižici „Tako leči Bog – Medicina svetice Hildegard fon Bingen„, kao nov proces prirodnog lečenja („So heilt Gott, Die Medizin der hl. Hildegard von BINGEN als neues Naturheilverfahren) od dr Gotfrida Hercke (Gottfried Hertzka), objavljenoj kod izdavača Kristijana, Štajn na Rajni, Švajcarska (Christiana-Verlag, Stein am Rhein, Schweiz), a bez koje ne bi trebalo da ostane nijedno hrišćansko domaćinstvo, između ostalog naveden je veličanstveni recept kojim se postižu neobični uspesi.

Opatica Hildegarda fon Bingen živela je pre 800 godina (1098-1179), umrla je, dakle, kada je imala 81 godinu. Kao takozvana mističarka ona je pri punoj svesti pred očima imala neku vrstu nebeskog televizora. Kako na kraju svog životnog dela izričito svedoči i objašnjava, svi njeni spisi, sve ono što je ikada napisala, potiče isključivo od nebeskih slika i reči i da je Bog obelodanio sve navedene bolesti i opisane recepte za njihovo lečenje.

Papa Evgenije III. (Eidep III.) je naredio da se proveri vidovitost Hildegarde fon Bingen i Crkva joj je priznala karizmu – svetost. Sada, posle 800 godina, i moderna medicina je njena medicinska načela priznala kao ispravna.

Dr Hercka, lekar opšte prakse prirodnim lečenjem iz Konstanca na Bodenskom jezeru (Konstanz am Bodensee), preneo nam je, u svojoj maloj knjizi „Tako Bog leči“, nekoliko Hildegardinih recepata.

Recept „Vino za srce“ pokazuje velike uspehe kod svih srčanih slabosti i pravih srčanih oboljenja, te nalazi, kako dr Hercke navodi, široku primenu u njegovoj svakodnevnoj praksi. I sama sam ovaj recept nekoliko puta predala dalje, a rezultati su bili iznenađujuće dobri. I kod angine pektoris, vino za srce je osetno poboljšalo stanje.

Recept za lekovito vino za srce

10 svežih stabljika peršuna zajedno sa listovima stavi se u litru čistog prirodnog vina i doda jedna do dve velike kašike čistog vinskog sirćeta. Kuva se 10 minuta na tihoj vatri (pažnja, peni se!).

Posle se doda 300 g pravog pčelinjeg meda i ostavi da se lagano kuva još četiri minuta.

Vruće vino za srce procediti i još toplo staviti u boce koje su prethodno isprane jakim alkoholom. Dobro zatvoriti! Talog koji se stvara nije škodljiv i slobodno se može piti.

Dodala bih još da se svakom pojedincu prepušta odluka da li će med kuvati ili ne.

Dr Hercka kaže: „Koje ćeš vino uzeti, crno ili belo, svejedno je. Važno je da bude prirodno… Samo se moraš pridržavati redosleda: med se vinu dodaje tek posle prvog kuvanja i on mora da se kuva zajedno s ostalim. Nemoj se bojati kuvanja… Slobodno kuvaj svoje vino za srce s peršunom i medom!“

Dalje, dr Hercka navodi: „Ako osetiš srce, uzmi jednu, dve, tri ili više punih velikih kašika na dan, i probadanja u srcu (izazvana promenom vremena ili uzbuđenjem) proći će kao rukom odnesena. Ne treba da štediš niti da se plašiš jer sebi ne možeš naneti štetu. Mnogo ćeš sebi pomoći ovim vinom za srce, a jednoga dana se možda i izlečiti ne samo od lakih početnih bolova u srcu nego i od prave srčane slabosti i ozbiljnih srčanih oboljenja.“